I pre nego su osnovani, Specijalna komora i Kancelarija specijalnog tužioca  izazvale su žestoke rasprave među pravnicima. Takva atmosfera, čini se trenutno, još dugo će karakterisati Specijalnu komoru i Kancelariju specijalnog tužioca.

Poslednja kontroverza je vezana za najnoviji razvoj situacije; Ustavni sud je utvrdio da su određena pravila i odredbe o procedurama protivustavne, što je dovelo do toga da se ovaj set pravila uputi nazad specijalnom tužilaštvu na reviziju.

U martu ove godine, na Plenarnoj sednici sudija u specijalnim komorama, usvojena su Pravila o vođenju postupka i dokazima. Krajem istog meseca, pravila su upućena Ustavnom sudu na odobrenje, što je obavezna procedura. Međutim, došlo je do prekida u postupku jer je Sud utvrdio da od svih podnesenih pravila (ukupno 208), 10 nije u skladu sa Poglavljem 2 Ustava Republike Kosovo o osnovnim pravima i slobodama.

Važno je u ovom trenutku primetiti da Ustavni sud nema pravilo po kom bi delovao protivno Ustavu, osim ako protivustavnost neke odredbe nije jasna. To znači da, iako je bilo potrebno dobiti određena pojašnjenja i za druga pravila, utvrđeno je da je 10 pravila u nesaglasnosti sa Ustavom.

Sud je jednoglasno utvrdio da je sedam pravila nije u saglasnosti sa Ustavom, dok je većina sudija utvrdila da su dva protivustavna, a još jedno je upitno. Većina pravila koja nisu u skladu sa Ustavom je vezana za prava osoba u toku istrage, dok je ostatak usredsređen na organizaciju i administraciju Specijalnih komora i opšte odredbe.

Kako bi se bolje razumelo ovo pitanje, svešćemo ga na manje delove i obradićemo pravila za koja je utvrđeno da nisu u skladu sa Ustavom.

Nesaglasna pravila

Pravilo 19 (3): odsustvo sudije

Stav 3 ovog pravila se bavi pitanjem da li bi nastavak suđenja pred dvoje sudija iz panela Specijalnih komora predstavljao saslušanje pred “zakonom osnovanim sudom” (koji je zajemčen Ustavom Kosova). Obično je potrebno troje sudija kako bi se obezbedio neparan broj i da ne bi bilo jednakih podela.

Ustavni sud je utvrdio da nastavak saslušanja pred dvoje sudija u panela nema uporište u zakonu, pa je, prema tome, nesaglasan sa Ustavom.

Pravila 31, 32 i 33: posebne istražne mere

Ova pravila prave razliku između različitih vrsta posebnih istražnih mera. Međutim, pravilima nedostaju neki ključni elementi. Ona ne određuju kategorije osoba na koje bi posebne istražne mere mogle da se primene, kao ni stepen mešanja u pravo date osobe na privatnost.

Ova tri pravila dozvoljavaju presretanje telekomunikacionih veza i drugih vrsta invazivnog nadzora bilo koje osobe, sve dok se određeni uslovi ispune. Ipak, njima nedostaje dovoljna preciznost u pogledu trajanja presretanih komunikacija.

Imajući u vidu opseg mešanja tajnih službi u pravo na privatnost, Sud je podržao stav Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) koja navodi da svaki zakon o tajnom presretanju i nadzoru mora da sadrži minimum garancija, poput sledećih: specifikovanje prirode prekršaja koji bi mogli da dovedu do presretanja, ograničavanje trajanja prisluškivanja telefona, određivanje kategorija ljudi čiji se telefoni mogu prisluškivati i specifikovanje toga kada se snimci moraju obrisati ili uništiti.

Ustavni sud je, u ovom slučaju, utvrdio da Pravila 31, 32 i 33 nisu u skladu sa Ustavom jer im nedostaju odgovarajuće garancije kako ne bi došlo do zloupotrebe položaja u oblasti posebnih istražnih radnjii, naročito u pogledu presretanja komunikacija.

Pravila ne ispunjavaju uslov o “kvalitetu zakona” pod članom 55.1 ustava i ne mogu da dokažu da će se dozvoljeno “mešanje” ograničiti na ono što je “neophodno” u jednom demokratskom društvu.

Pravilo 35 (1) (b) i (c) i Pravilo 35 (3): pretres i oduzimanje od strane specijalnog tužioca

Stav 1, podtačke (b) i (c) ovog pravila o pretresu i oduzimanju takođe utiču na pravo na lični integritet i pravo na privatnost, što su prava zajemčena ustavom i ECHR-om.

Ustavni sud ovde napominje da svako mešanje u osnovna prava i slobode koje proističe iz pretresa i oduzimanja mora biti iz “neophodnosti”. Prema stavu Suda, “neophodnost” implicira da je ograničavanje prava o kojima je reč odgovara nekoj hitnoj društvenoj potrebi i da je to ograničavanje proporcionalno legitimnom cilju kome se teži.

Međutim, Pravilo 35 (1) (b) navodi da specijalni tužilac može pretresti “svaku” imovinu na kojoj je uhapšena data osoba uhvaćenja u počinjenju zločina nakon gonjenja. Podtačka (c) istog pravila, istovremeno, dozvoljava specijalnom tužiocu da pretrese “svaku” osobu i da oduzme “svaki” artikal ukoliko se osoba za koju je raspisana poternica nalazi na imovini koja je pod pretresom.

Ustavni sud je pokrenuo pitanje saglasnosti ovog pravila sa članom 36.2 Ustava koji navodi da nadležni organi mogu sprovesti pretrese samo “u neophodnoj meri” i na mestu “koje smatraju potrebnim za istragu zločina”. Sud je utvrdio da ova široka ovlašćenja data specijalnom tužiocu nisu u skladu sa uslovom o “neophodnosti” koji se pominje u Ustavu.

Pravilo 35 (3), s druge strane, predviđa sledeće: “Panel će odobriti pretres i oduzimanje samo ako se ispune uslovi u stavu (1). Ako se odobrenje odbije, specijalni tužilac će odmah prekinuti potragu i oduzimanje”.

Sud je utvrdio i da je ovaj deo pravila u nesaglasnosti sa istim ustavnim članovima koji su iznad navedeni — imajući u vidu post facto (postčinjeničnu) prirodu moći suda da rešava pitanje ustavnosti zakonodavnih ili izvršnih akata u ovom procesu. Prosto govoreći, Sud navodi da nema mnogo smisla da specijalni tužilac počne pretres i da ga onda zatvori ako se s tim pretresom ne slaže panel.

Pravilo 36 (1) i (2): izvršenje pretresa i oduzimanja

Pravilo 36 (1) (a) predviđa da će specijalni tužilac pružiti pogođenom licu “overenu kopiju” odluke pre izvršenja neke radnje, dok Pravilo 36 (2) dozvoljava ovim pravilima da se ne sprovode u izuzetnim okolnostima.

Ustavni sud je izrazio svoju nesigurnost povodom toga koje su vrste pretresa obuhvaćene kojim stavom u Pravilu 36, konkretno kada je reč o stavu (1) koji treba da obuhvati samo pretrese koje su odobrili sudovi, a stav (2) treba obezbediti primenu radnji koje sudovi nisu odobrili. Zbog ovakve neizvesnosti, Sud tvrdi da čak i da se Pravilo 36 (2) tumači kao da se primenjuje na pretrese i oduzimanja koje sud nije odobrio, to bi značilo da bi specijalni sud u “izuzetnim okolnostima” bio oslobođen dužnosti da “obavesti lice o njegovim pravima”, jer je takva obaveza sadržana u stavu (1) (b).

Ustavni sud smatra da, bez obzira na to da li se pretres ili oduzimanje sprovodi sa sudskim ovlašćenjem, lice o kome je reč bi, prema tome, trebalo, u principu, da bude obavešteno o svojim pravima. Zato je Sud utvrdio da ovo pravilo nije formulisano tako da obuhvati potreban stepen preciznosti, pa tako ove odredbe nisu u skladu sa kvalitetom zakonskog uslova koji se navodi u Ustavu Kosova.

Pravilo 38 (1) i (5): stručna ispitivanja

Pravilo 38 je još jedno pravilo koje se može smatrati suprotnim pravu na lični integritet i pravu na privatnost, što su prava navedena u članovima 26 i 36 ustava i članu 8 ECHR-a.

Pravilo 38 (1) omogućuje specijalnom tužiocu da naredi prikupljanje dlaka, pljuvačke i drugih primeraka brisa, što se može preduzeti bez intruzije u telo, a da tužilac prethodno i ne traži ovlašćenje panela. S druge strane, Pravilo 38 (5) spominje zadržavanje svih materijala, uključujući primerke ćelija prikupljenih bez neke specijalne procene o posebnim okolnostima koje postoje u datom slučaju.

Međutim, Pravilo 38 ne sadrži detalje o kategorijama lica za koja se fizička ispitivanja mogu naručiti, niti se time obezbeđuju garancije da se osigura da se prikupljeni materijal ne zadržava duže nego što je to neophodno. Na primer, materijal se može zadržati bez obzira na prirodu ili ozbiljnost dela za koje je određeno lice prvobitno osumnjičeno, te da li je lice o kom je reč — osumnjičeno lice, oslobođeno lice ili treća osoba.

Ustavni sud smatra da odsustvo odgovarajućih garancija za sprovođenje stručnih ispitivanja bez saglasnosti osobe na kojoj se vrši ispitivanje i za zadržavanje dobijenog materijala — ne predstavlja pravednu ravnotežu između javnih i privatnih interesa koji su u igri, što je u suprotnosti sa Ustavom.

Pravilo 54 (4): pregled i razmatranje pritvora

Ovo pravilo postavlja smernice za pregled i razmatranje pritvora i predstavlja jedno od najkontroverznijih pravila. Stav 4 ovog pravila obuhvata frazu “privedena osoba se neće osloboditi bez saglasnosti te države [misleći na ‘treću državu’ u kojoj pritvorenik želi da bude oslobođen]”, što se smatra vrlo problematičnim.

Prema stavu Ustavnog suda, primenom testa o “jasnom značenju”, ova odredba bi učinila da oslobađanje pritvorenika u potpunosti zavisi od saglasnosti države čak i u slučajevima u kojima je Panel sudija utvrdio da postoji dovoljna osnova za koju je potrebno njegovo ili njeno oslobađanje.

Sud primećuje da bi, ukoliko bi pristanak bio uskraćen, onda primena odredbe onakve kakva jeste značilo da privedena osoba ‘neće biti oslobođena’. Prema tome, Sud je zaključio da svako zadržavanje u takvim okolnostima ne bi bilo u skladu sa zakonom, čime se ova odredba Pravila 54 (4) proglašava nesaglasnom sa članom 29 Ustava, što je član koji uređuje pravo na slobodu i sigurnost.

Pravilo 158 (2): status oslobođenog lica

Ovo pravilo potencijalno omogućava specijalnom tužiocu da nastavi u pritvoru držati oslobođeno lice ukoliko se planira žalba na njegovo/njebo oslobađanje, čime se pokreće pitanje da li bi takvo lišavanje slobode bilo zakonito.

Ustavni sud je ponovio važnost toga da niko proizvoljno ne bude lišen svoje slobode. Na ovoj osnovi, Sud je utvrdio da, bez obzira na okolnosti, produženi pritvor oslobođenog lica u iščekivanju žalbe na oslobođenje (u odsustvu osnovane sumnje da je lice počinilo odvojeno krivično delo) nije predviđen zakonom i, kao takav, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Pravilo 134 (3): opšte odredbe

Na kraju, Sud je jednoglasno došao do stava da nije u mogućnosti da Pravilo 134 (3) proglasi saglasnim sa Ustavom.

Ovo pravilo eksplicitno navodi da: “panel neće primeniti zakone koji uređuju dokaze, sem u skladu sa članom 12 zakona”. Kada se čita član 12 zakona, jasno je da se ne odnosi na zakone koji uređuju dokaze, već na materijalno krivično delo, pa je Ustavni sud stava da ne razume značenje ovog pravila i njegovo dejstvo. Usled ove nejasnoće, Sud je utvrdio da nije u mogućnosti da proglasi da li je ovo pravilo u skladu sa Ustavom ili ne.

Šta sada?

Odmah nakon presude o zahtevu, predsednik Specijalnih komora je izdao nalog da se Pravila i procedure Suda (poznate i kao Aneks A) reklasifikuju — da od poverljivih postanu javni. Sada ih svako može pročitati onlajn.

Dalje, predsednik Specijalnih komora će morati sazvati plenarnu sednicu kako bi se osiguralo da ovaj set pravila bude revidiran u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Čitav niz pravila će, prema tome, stupiti na snagu čim Ustavni sud bude konačno odredio da su  u skladu sa poglavljem 2 Ustava — ne pre toga.K

Ilustracija: Majljinda Hodža / K2.0.