Izgleda da će se kosovska politička scena promeniti, s obzirom na to da dve najveće opozicione partije iz prethodnog skupštinskog saziva imaju jasnu prednost u odnosu na svoje protivnike.
Sa svim prebrojanim glasovima na vanrednim parlamentarnim izborima, Centralna izborna komisija (CIK) procenjuje da Samoopredeljenje (VV) ima 25,5 odsto osvojenih glasova, što je neznatna prednost u odnosu na Demokratsku ligu Kosova (LDK) sa 24, 8%.
Dok su finalni glasovi još bili prebrojavani, stranački lider VV-a, Aljbin (Albin) Kurti, proglasio je pobedu, rekavši da ovakav rezultat predstavlja priliku za “narodno slavlje”, a nakon čega su proslavili sa svojim simpatizerima na prištinskom Trgu Skenderbeg.
Kandidatkinja LDK-a za premijerku, Vjosa Osmani, saopštila je na konferenciji za medije da je nemoguće utvrditi ko je pobedio sve dok se svi glasovi ne prebroje, a usled tesne razlike između LDK-a i VV-a.
Demokratska partija Kosova (PDK), koja je na vlasti od 2007, dobila je 21,2%, prihvatajući buduću ulogu opozicione stranke. “Građani su presudili i mi prihvatamo takvu odluku”, rekao je partijski lider Kadri Veselji (Veseli).
Koalicija partije premijera u ostavci, Ramuša (Ramush) Haradinaja, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska partija (PSD) nalaze se na četvrtome mestu (11,6%).
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, ponovo je bila dominantna kada je reč o osvajanju broja glasova kod srpskih birača, pa se tako nalazi na petome mestu u odnosu na sveukupni broj glasova, dok nijedna druga srpska partija nije dobila više od nekoliko stotina glasova.
Mnogo toga bi moglo da zavisi od udela glasova koje dobije koalicija sastavljena od Nisme (NISMA) i Nove kosovske alijanse (AKR) te da li bi oni mogli da pređu prag od 5% koji je neophodan da bi imali svoje poslanike u skupštini. Ako ne pređu prag od 5% glasova, LDK i VV će, verovatno, moći da formiraju većinu — od makar 61 poslanika od ukupno 120 skupštinskih sedišta — tako što bi ušli u koaliciju.
VV i LDK su rekli da će, ukoliko budu prvi po broju glasova, pokušati da formiraju zajedničku koalicionu vladu; pokušaj da se uspostavi predizborna koalicija nije bila uspešna, jer nisu mogli da se saglase oko toga ko bi bio njihov zajednički kandidat za premijera.
Stranka koja osvoji najviše glasova, čim CIK potvrdi rezultate, dobija poziv od predsednika za formiranje vlade. Ako to ne učine u roku od 15 dana, predsednik bi trebalo da se konsultuje sa drugim partijama i koalicijama, a nakon čega treba da nominuje drugog kandidata za premijera u vremenskom periodu od 10 dana.
Dosadašnji rezultati ne obuhvataju glasove iz dijaspore. Smatra se da je rekordno visok broj birača iz rasejanja glasao na ovim izborima; CIK je potvrdio više od 35.000 zahteva za glasanje — na prošlim izborima, 2017. godine, bilo je samo 5.000 uspešno registrovanih birača iz dijaspore.
Sveukupno učešće na izborima bilo je nešto više od 44% od 1,9 miliona registrovanih birača, što je najveći izlazak na birališta od 2010. K
Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0
Napomena urednika: Ovaj članak je povremeno dopunjavan nakon objavljivanja, a kako bi dali pregled prebrojanih glasova.
