U detalje | COVID-19

Pandemija mentalnih tegoba

Piše - 24.02.2022

Re-traumatizacija društva u Srbiji.

Krajem januara ove godine, Društvo psihologa Srbije (DPS) izdalo je saopštenje upozoravajući na generalno pogoršano mentalno zdravlje građana, opisujući trenutno stanje kao “pandemiju mentalnih tegoba” čije uzroke treba razumeti “kao normalnu reakciju na nenormalne okolnosti”.

Saopštenje je ujedno i apel “na društvenu i ličnu odgovornost” donosilaca odluka koje utiču na živote drugih. No, skoro mesec dana je prošlo od izdavanja saopštenja, a reakcija nadležnih nema. 

U saopštenju se navodi kako do alarmantnog stanja dovode postojeće društvene podele koje su naglašena “devalvacijom moralnih i kulturnih vrednosti, urušavanja kvaliteta obrazovanja i drugih negativnih pojava”, ali i javni diskurs koji “promoviše i produbljuje antagonizam i netoleranciju”.

Profesorica Tamara Džamonja Ignjatović, predsednica DPS i potpisnica saopštenja, kaže kako uzrok ovakvog stanja u društvu nije samo pandemija kovida nego da je društvo u Srbiji duboko traumatizovano decenijama unazad. 

Sa ovom konstatacijom slaže se i psihoterapeutkinja Marija Živković, koja naglašava kako ne postoji generacija u Srbiji koja nije proživela neke ozbiljne traume. “Pandemija sama po sebi jeste traumatična situacija, ali je imala i efekat retraumatizovanja ljudi”, smatra Živković. 

Širenje panike

Oprečne informacije od javnih zvaničnika i lekara plasirane putem medija, prema mišljenju Tamare Džamonja Ignjatović uticale su na paniku koja je pratila pandemiju. 

U februaru 2020. je pulmolog Branimir Nestorović javno u Predsedništvu Srbije rekao kako “ne može da veruje da se narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja, uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva”. U tom trenutku su vlasti, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, javno pozvale građane da nastave sa životom normalno. 

No, uskoro su usledili prvi registrovani slučajevi obolelih, pa i smrtni slučajevi, i vlasti su naglo promenile pristup. U martu je proglašeno vanredno stanje koje je praćeno zatvaranjem škola, fakulteta, vrtića, teretana, dok su ljudi koji su ulazili u Srbiju morali provesti 14 dana u karantinu. Starijim osobama je skoro potpuno onemogućeno kretanje, dok je Vučić apelovao na sve da poštuju mere, poručujući kako će “sva groblja biti mala da prime sve nas ako slušate tuđe predloge. Ja vas molim da slušate svoju državu“. 

Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović kaže kako je Srbija duboko traumatizovano društvo. Foto: privatna arhiva Tamare Džamonja Ignjatović.

Krajem marta 2020, korisnici MTS mreže, jedne od najvećih u Srbiji, od države su dobili uznemirujuće poruke o situaciji u vezi sa epidemijom koronavirusa u zemlji. “Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće. Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19”, stajalo je u ovoj poruci. 

“Bilo je puno informacija u medijima,” kaže Džamonja Ignjatović. “Od toga da je reč o najsmešnijem virusu do toga da groblja neće biti doovljna da prime sve – i u tom haosu, ljudi su se teško snalazili, nemajući poverenje da su informacije koje dobijaju pouzdane.”

U novembru 2020. Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i članica Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa u Srbiji, uputila je javnosti zabrinjavajuću poruku. “Svaka porodica sada treba da bude svoj krizni štab koji određuje šta je najbolje za sve njene članove, a svako svoj sopstveni kontrolor,” poručila je ministrica.  

 

Transfer odgovornosti sa države na pojedinca bitan je faktor koji je opteretio građane, mišljenja je Marija Živković. 

“U uslovima pandemije mnoge uloge su se pomešale. Pogotovo je bilo teško mladim ljudima koji imaju malu decu, gde se sada mešaju posao, kućni poslovi i briga o deci, gde istovremeno ne možete efikasno da odgovorite ni na jedan ni na drugi zadatak”, kaže Džamonja Ignjatović.

Situacija nije postala bolja ni kada je počela vakcinacija. Iako je država učinila da sve vrste vakcina budu dostupne, procesu vakcinacije nije prethodila kampanja u kojoj bi građani dobili dovoljno informacija o pojedinim vakcinama i mogućim nuspojavama.

Do februara 2022. u Srbiji je vakcinisano manje od polovine ukupnog stanovništva, odnosno 46,7 odsto.

“Vakcinacija je proces koji se sprovodi, a sprovodi je država određenim načinima i merama”, kaže Živković, koja naglašava da se najveći procenat vakcinacije beleži u zemljama gde je najveće poverenje u državne i zdravstvene institucije. 

U međuvremenu, do februara 2022. u Srbiji je vakcinisano manje od polovine ukupnog stanovništva, odnosno 46,7 odsto. Istovremeno, širom Srbije punktovi za vakcinaciju u tržnim centrima se zatvaraju zbog slabog interesovanja građana. 

Odgovornost pojedinca Živković ne dovodi u pitanje, ali ističe da je za građenje poverenja neophodno da i država snosi svoj deo odgovornosti. “Vi u ovakvoj situaciji imate pojedinca koji je doveden u poziciju da obrazuje svoju decu, štiti svoju decu, odlučuje koju će vakcinu primiti, s kim će i kako biti u kontaktu… Dakle, na njemu je da sve procenjuje i da je odgovoran za sve”, kaže Živković, dodajući kako lično ima osećaj kao da dve godine “neko stalno viče na nas i da nas kinji kako smo bili loša deca i nismo bili poslušni. Ključna stvar je poverenje, a gde je i zašto ono nestalo?”

Psihoterapeutkinja Marija Živković kaže da su građani izgubili poverenje u institucije. Foto: Privatna arhiva Marije Živković.

Pravo na istinito i potpuno informisanje takođe je tema koje se DPS dotakao u svom saopštenju, konstatujući da “u društvu u kome je kritičko mišljenje obeshrabrivano, obrazovanje obezvređeno, gde se vrše pritisci zastrašivanjem, a konformizam ohrabruje, jačaju apatija, beznađe i anomija”.  

“Jer vi, ako vidite da ličnosti u ozbiljnim političkim emisijama gde gostuju i oni koji predstavljaju institucije koje upravljaju vašim životom ili donosioci odluka govore rečnikom koji nije primeren ni kafani a kamoli skupštini, to onda modeluje i način ponašanja u svakodnevnom životu”, kaže prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović i dodaje da to stvara i krajnje polarizovanu atmosferu u društvu.

Od danas do sutra

Uticaj pandemije na pojedinca, kaže Marija Živković, može da se poredi sa “sindromom kuvane žabe”, što je izraz koji se koristi za situaciju kada neka osoba živi u uslovima koji bi za nju trebalo da budu neizdržljivi ili neprihvatljivi, ali to ne primećuje zato što je u tu situaciju dospela postepeno, privikavajući se na svaku pojedinačnu promenu, a ne naglo. 

“Tokom svih ovih godina, mi smo izgubili nadu da će nam biti bolje, da ćemo krenuti u nekom pozitivnom pravcu i ono što je danas najviše narušeno jeste poverenje, međusobni odnosi i nada”, kaže Džamonja Ignjatović. 

“Stalno nekako živimo od danas do sutra, čekajući da nam sutra bude bolje, a to nam svaki čas izmiče. Vi plivate, plivate, a obala sve dalja i naravno da to jako iscrpljuje”, zaključuje. 

“Mi nemamo više empatije ni prema drugima ni prema sebi”, kaže i Marija Živković. “Podele su sve dublje, dijalog ne da ne postoji nego smo spremni da agresivno branimo svoj stav bilo da je tema vakcinacija ili reklama za donji veš. To govori koliko nema empatije”, kaže i zaključuje da u situaciji u kojoj se celo društvo nalazi, bez podrške institucija, solucija ostaje da građani jedni drugima pruže ruke. “Treba da pružimo ruku onom ko je pao, a ne da prođemo samo pored njega. To nam stvarno nedostaje.”

Naslovna fotografija: K2.0

KOMENTARIŠI