Napušteni magacini iza Glavne železničke stanice, u centru Beograda, utočište su za preko 1.000 ljudi koji su se na putu od Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi zaglavili u prestonici Srbije. Čekajući da pređu granicu sa Mađarskom, izbeglice i drugi migranti, mahom iz Avganistana i Pakistana, hladnu zimu sa temperaturama ispod nule provode u hangarima bez vrata, prozora, struje i vode.

Prema procenama Ujedinjenih nacija, u Srbiji trenutno boravi oko 6.500 migranata. Lokalne nevladine organizacije, međutim, poručuju da ih ima mnogo više – minimum 10.000. Ogromna većina njih pokušava da pređe mađarsku granicu, kako bi se domogli zapadne Evrope, međutim, legalnim putem to uspeva samo njih desetak dnevno.

U zvaničnim prihvatnim centrima, kojih ima 19 širom zemlje, ima mesta za 6.000 ljudi koji su se balkanskom rutom uputili ka zemljama-članicama Evropske unije. Mnogi migranti, ipak, biraju da ostanu u ruiniranom magacinu, u užasnim uslovima za život. Činjenica da za smeštaj u nekom od državnih kampova moraju da zatraže azil u Srbiji odbija migrante da potraže smeštaj u prihvatilištima. Naime, većina njih to ne želi da uradi, jer se plaše da će, nakon toga, biti odbijen njihov zahtev za dobijanje azila u zemljama gde nameravaju da ostanu.

Hladni hangari iza Železničke stanice izbor su ljudi sa Bliskog Istoka zbog još jednog razloga – straha od ilegalne deportacije. Iako zvaničnici Srbije to negiraju, među izbeglicama i drugim migrantima su sve učestalije glasine o deportacijama u Bugarsku i Makedoniju. Ove sumnje potpirio je i još uvek nerazjašnjen  slučaj iz decembra prošle godine, kada je sedmočlana porodica iz Avganistana izvučena iz autobusa koji ih je vozio ka prihvatnom centru i ostavljena u šumi, blizu granice sa Bugarskom. Porodica je spasena, a istragu o tome šta se zaista dogodilo vodi zaštitnik građana. Da priče o ilegalnim deportacijama nisu  samo glasine potvrdila je pre mesec dana i Kancelarija UNHCR-a u Beogradu. Naime, njihovi podaci govore da je samo u toku novembra prošle godine iz Srbije proterano oko 1.000 ilegalnih migranata.

Izbeglice i drugi migranti koji, ipak, odluče da zakucaju na vrata nekog od zvaničnih kampova, mogu naići i na odbijanje zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta.  Pojedini koje smo zatekli  u hangarima kažu da ovde borave već tri meseca, jer su u prihvatilištu koje se nalazi u beogradskom naselju Krnjača odbijeni i upućeni u Preševo.

U međuvremenu, dok borave u nekadašnjim skladištima carinjene robe,  oni su, manje-više, prepušteni sebi. Domaćim humanitarnim organizacijama zabranjeno je da pružaju pomoć izbeglicama i migrantima van zvaničnih prihvatnih centara. Naime, krajem prošle godine zvaničnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije su poslali otvoreno pismo nevladinim organizacijama ovim povodom. Britanska humanitarna organizacija “Hot Food Indomeni”, koja obezbeđuje po jedan obrok dnevno i “Lekari bez granica” jesu jedini zvanični izvori podrške.