AI neprimetno ulazi u kancelarije
Kako veštačka inteligencija postaje deo svakodnevnog posla građana/ki Kosova?
Piše Gentiana Paçarizi | 28. maj 2025.
Krajem 2022. godine, kompanija OpenAI lansirala je platformu ChatGPT za masovno testiranje, i već u prvih pet dana, oko milion ljudi širom sveta je koristilo ovu tehnologiju. Taj broj je brzo rastao, i do januara 2023. ChatGPT je imao 100 miliona aktivnih korisnika. Iste godine sam napravila prvi eksperiment na poslu sa veštačkom inteligencijom (AI). Napisala sam članak u saradnji s njom, tražeći da mi objasni kako funkcioniše kao platforma, koja su njena početna načela i kakav bi mogao biti uticaj ove tehnologije na radni proces, a posebno na integritet informacija.
U tom periodu, dok sam istraživala uz pomoć AI, neka od ograničenja ChatGPT-a bila su ta da nije imao ažurirane informacije posle 2021. godine. Kada sam pokušala da mu pošaljem neke od svojih poslednjih tekstova kako bi se prilagodio mom stilu pisanja, nije mogao da pročita veb-stranice ni dokumenta. Takođe, zaustavljao me je svakih sat vremena da bi me obavestio da sam postavila previše pitanja u datom vremenskom intervalu, i ponekad nije bio dostupan zbog preopterećenosti. Nisam mogla da napišem članak na albanskom jeziku, jer je glavni jezik ChatGPT-a bio engleski, a informacije na drugim jezicima nisu bile na istom nivou tačnosti. A kada je reč o tačnosti, ChatGPT nije bio posebno pouzdan izvor informacija.
Danas, dve godine kasnije, ta ograničenja skoro da više ne postoje. Iako se u generisanju sadržaja pomoću ChatGPT-a i dalje mogu primetiti mali tragovi, oni su daleko manje uočljivi nego pre dve godine.
Dok je ChatGPT za mnoge postao simbol AI-a, pojavile su se i brojne druge platforme slične funkcionalnosti. Iako nijedna nije dostigla isti domet kao ChatGPT, ovi alati generativne veštačke inteligencije (GenAI) — posebne grane AI-a koja se fokusira na kreiranje novog sadržaja na osnovu postojećih podataka — omogućili su gotovo potpunu automatizaciju rutinskog rada, poput pisanja emailova.
Jedan od memeova koji kruže društvenim mrežama prikazuje Sizifa kako sedi u stolici i čita, dok robot gura kamen uzbrdo. Mit o Sizifu — u kojem je on, prema grčkoj mitologiji, kažnjen od bogova da celog života gura kamen uzbrdo, samo da bi se on svaki put skotrljao nazad — često se koristi kao metafora za savremene radne sisteme, posebno u korporacijama, birokratiji ili industrijama u kojima radnik/ca svakodnevno obavlja ponavljajuće zadatke koji, upravo zbog ponavljanja, postaju monotoni.
Ali osim izvršavanja ponavljajućih zadataka, ovi alati sve više nalaze svoje mesto i u kreativnim sektorima. Generativni AI se koristi za stvaranje gotovo realističnih video-snimaka i fotografija, osmišljavanje kreativnih reklamnih koncepata u svega nekoliko minuta i njihovu jednako brzu realizaciju. Mogućnost GenAI-a da stvara u oblastima koje zahtevaju ljudsku kreativnost predstavlja rizik i za umetnike/ce i za kulturne radnike/ce.
Na primer, kako mediji sve češće koriste AI-generisane slike umesto profesionalnih fotografija, profesionalnim fotografima/kinjama postaje sve teže da žive isključivo od svog zanata. U martu 2023, umetnik Boris Eldagsen osvojio je prvo mesto u otvorenoj kategoriji kreativne fotografije na takmičenju Sony World Photography Awards. Međutim, Eldagsen je odbio nagradu nakon što je otkrio da je fotografiju napravio pomoću AI generatora slika DALL-E 2 i da je ne smatra svojom autorskom tvorevinom. Prema njegovim rečima, dostavljanjem te fotografije želeo je da podstakne raspravu o ulozi veštačke inteligencije u umetnosti i fotografiji.
Ipak, danas, kada oko 123 miliona ljudi širom sveta svakodnevno koristi ChatGPT, GenAI modeli više nisu samo eksperiment na radnom mestu. Oni su ušli u kancelarije većine — nekad tiho, a nekad s oduševljenjem — i postali neodvojiv deo svakodnevice.
Štaviše, sposobnost GenAI da izvršava sve složenije zadatke raste sa svakim novim modelom, obavljajući za nekoliko minuta poslove za koje je ranije ljudima bilo potrebno više sati. Kod određenih zadataka, performanse GenAI već su dostigle, pa i nadmašile ljudske sposobnosti.
Jedna analiza organizacije METR, objavljena u naučnom časopisu “Nature” u martu 2025, prikazuje brz napredak AI-a u savladavanju sve složenijih i dugotrajnijih zadataka, iako GenAI još uvek zaostaje za ljudskom izvedbom u najzahtevnijim oblastima.
U toj analizi koristi se logaritamska skala za merenje vremena koje je potrebno ljudima da obave zadatak koji GenAI može da reši sa 50% tačnosti — što je način da se realno proceni koliko su ovi modeli zaista sposobni u poređenju s ljudskom izvedbom, posebno kod dužih zadataka.
Godine 2019, modeli poput GPT-2 mogli su da obavljaju samo osnovne zadatke, poput odgovora na jednostavna pitanja, i nisu mogli da izvrše zadatke za koje ljudima treba više od jednog minuta. Ali od tada, napredak modela je bio izuzetno brz.
GPT-4, i naročito napredniji modeli poput Claude 3.7 Sonnet kompanije Anthropic, kao i Gemini od Googlea i Grok od XAi-a, dodatno su pomerili granice. Ova nova generacija AI može sa visokom tačnošću da izvrši zadatke za koje ljudima treba i do 59 minuta — poput razvoja novih funkcionalnosti na veb-stranicama ili analize kompleksnih podataka. Prema METR-u, očekuje se da će GenAI modeli moći da izvršavaju zadatke koji obično zahtevaju mesec dana ljudskog iskustva, uz 50% pouzdanosti — do 2029. godine, a možda i ranije.
U međuvremenu, prema podacima Stanford Human-Centered AI instituta, istraživačkog centra Univerziteta Stanford, predstavljenim u aprilu 2025, performanse GenAI-a u brojnim zadacima već su dostigle ili premašile ljudski nivo. U oblastima kao što su klasifikacija slika, razumevanje engleskog jezika i tumačenje vizuelnih materijala, GenAI je premašio 100% standarda ljudske izvedbe. Za složenije zadatke poput takmičarske matematike ili naučnih pitanja na nivou doktorskih studija (PhD), GenAI takođe sve više dostiže nivo eksperata/kinja.
Razvoj AI-a imaće suštinski uticaj na to kako shvatamo pojam rada, a prvi efekti tog uticaja već počinju da izbijaju na površinu.
Kako građani/ke Kosova koriste veštačku inteligenciju na poslu?
Da bismo videli kako građani/ke Kosova koriste generativnu veštačku inteligenciju (GenAI) na poslu, u K2.0 smo u aprilu 2025. sproveli upitnik. Tokom dve nedelje, koliko je upitnik bio otvoren, dobili smo odgovore od 204 korisnika/ce.
Od svih ispitanika/ca, više od 50% pripadalo je starosnoj grupi od 35 do 54 godine — grupi koja često zauzima rukovodeće ili menadžerske pozicije i može da koristi GenAI za ubrzavanje složenih zadataka kao što su izveštavanje u projektima i analiza podataka, što objašnjava njihovu visoku zastupljenost u anketi.
Starosna struktura ispitanika/ca
U međuvremenu, oko 21,1% anketiranih bilo je starije od 55 godina. Visoka zastupljenost ove starosne grupe — iako je ona generalno manje sklona usvajanju novih tehnologija u poređenju s mlađima — može se objasniti time što ljudi u ovom uzrastu često zauzimaju visoke pozicije ili specijalizovane uloge u sektorima poput obrazovanja, finansija ili civilnog društva, gde GenAI može biti koristan za zadatke poput izveštavanja, analize podataka ili prevođenja. Takođe, dostupnost GenAI platformi u besplatnim verzijama, kao što je ChatGPT, verovatno je dodatno smanjila barijere za korišćenje u ovoj starosnoj grupi.
Najmanje zastupljene bile su starosne grupe ispod 18 i od 18 do 24 godine. Njihova slabija zastupljenost može se objasniti time što su češće angažovani/e na početnim radnim mestima — poput sektora trgovine ili ugostiteljstva — gde GenAI još uvek nije široko integrisan.
U kojoj industriji radite?
Pošto je upitnik bio namenjen korisnicima/ama koji/e koriste veštačku inteligenciju na poslu, ovi podaci pokazuju da se AI proširila kroz različite industrije.
Gotovo polovina ispitanika/ca (48%) koristi GenAI platforme za posao više puta dnevno, od tri do deset puta. Ipak, značajan deo, 34,3%, odgovorio je da ih koristi najviše jednom do dva puta nedeljno.
Koliko puta nedeljno koristite AI alate na poslu?
Ubedljiva većina anketiranih, odnosno 95,6%, koristi ChatGPT, dok 8,3% koristi Gemini, 6,9% Grok, kao i niz drugih aplikacija — ispitanici/e su mogli/e da izaberu više od jedne opcije. Ovakva visoka stopa korišćenja ChatGPT-a može se objasniti njegovom lakom integracijom i dostupnošću u besplatnim verzijama. Isti trend prisutan je i na globalnom nivou. Podaci pokazuju da je do februara 2025. ChatGPT imao gotovo 400 miliona aktivnih nedeljnih korisnika i oko 122,58 miliona dnevnih korisnika.
Koju AI platformu najčešće koristite na poslu?
Ispitanici/e su naveli/e da GenAI najviše koriste za istraživanje i kreiranje sadržaja, kao što su: tekstovi, članci, opisi i objave na društvenim mrežama.
Korišćenje ChatGPT-a za istraživanje postalo je korisnije otkako je platforma integrisala referenciranje izvora informacija putem linkova. Za mnoge korisnike/ce, istraživanje putem ovih platformi je lakše nego pretraga putem Googlea.
Ipak, tačnost informacija koje dolaze od ChatGPT-a i drugih GenAI modela i dalje je predmet rasprave. Put ChatGPT-a ka izgradnji kredibiliteta posebno je ilustrativan primer toga.
Za šta najčešće koristite AI u svom poslu?
Brojne zabrinutosti su izražene zbog izmišljanja izvora i informacija od strane ChatGPT-a. U jednom članku iz 2023. godine, britanski list The Guardian je pisao o tome kako je redovno dobijao zahteve od čitalaca/teljki za članke koje je ChatGPT pripisivao ovom mediju, ali koji zapravo nisu postojali. ChatGPT, uprkos visokoj tačnosti u mnogim zadacima, može da proizvodi takozvane “halucinacije”. Ovaj termin potiče iz oblasti psihologije, gde halucinacije označavaju lažne percepcije stvarnosti, a u kontekstu GenAI koristi se da ilustruje prirodu ovakvih grešaka.
Halucinacije se dešavaju zato što se ovi modeli GenAI oslanjaju na velike skupove podataka i predviđaju odgovore na osnovu obrazaca u tim podacima, a ne na osnovu direktne provere činjenica. Ako su podaci ograničeni ili je pitanje neprecizno, GenAI može popuniti praznine izmišljenim informacijama.
Na primer, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Medical Internet Research 2024. godine analiziralo je tačnost referenci koje su generisali GPT-3.5, GPT-4 i Bard (verzija PaLM 2.0, sada Gemini) za 33 upita bazirana na 11 sistematskih pregleda u četiri medicinske oblasti. GPT-4 je imao stopu halucinacija od 28,6% (34 od 119 referenci), što znači da je otprilike trećina generisanih referenci bila netačna, sa najmanje dva netačna elementa (naslov, prvi autor ili godina objavljivanja). Za poređenje, GPT-3.5 i Bard imali su još veće stope halucinacija — 39,6%, odnosno 91,4%.
I AI Overview, koji je Google lansirao 2024. godine, imao je slične probleme. AI Overview koristi veštačku inteligenciju za generisanje sažetih i neposrednih odgovora na korisnička pitanja u Google pretrazi. U nekim slučajevima, AI Overview je korisnicima koji su pitali kako da se sir bolje zalepi za picu preporučio da koriste “netoksično lepilo”. Takođe, među odgovorima su se nalazile i tvrdnje da geolozi preporučuju da ljudi pojedu po jedan kamen dnevno. Neki od ovih odgovora su, izgleda, bili zasnovani na komentarima sa Reddita ili na tekstovima sa satirične stranice The Onion, što pokazuje da — iako su u pitanju izolovani slučajevi — korišćenje GenAI platformi i modela za istraživanje i dalje zahteva neku vrstu upozorenja.
Kako je korišćenje AI uticalo na vaš način rada?
U upitniku K2.0, mnogi/e anketirani/e su naveli/e da koriste GenAI za pravopis i prevođenje na druge jezike, za izradu nastavnih planova (u slučaju ispitanika/ca iz sektora obrazovanja), za izradu izveštaja i za kodiranje. Drugi su spomenuli korišćenje GenAI za unapređenje radnih procesa.
Prema ispitanicima/ama, četiri glavne prednosti korišćenja GenAI na poslu su: ušteda vremena, podsticaj kreativnosti, bolja organizacija i veća produktivnost.
Jedan ispitanik iz oblasti marketinga rekao je:
“Jedan konkretan primer kada mi je veštačka inteligencija značajno pomogla u poslu bio je tokom analize jednog procesa saradnje na platformi monday.com. Radilo sam na tome da bolje razumem tok zadataka, uloge timova i mogućnosti za poboljšanje efikasnosti u projektu. Da bih ubrzao analizu, koristio sam ChatGPT da strukturiram svoje misli, da identifikujem ključna pitanja koja treba da postavim i da dobijem predloge za moguće načine optimizacije procesa. To mi je pomoglo da uštedim vreme i brže dođem do jasnog i argumentovanog rešenja. Takođe, i ovaj odgovor koji upravo čitate napisao sam uz pomoć ChatGPT-a.”
Iako je GenAI široko integrisan u radne procese na Kosovu, samo 36,3% anketiranih je izjavilo da njihovo radno mesto podstiče i podržava upotrebu GenAI kroz zvaničnu politiku. Njih 31,4% reklo je da ne postoji nikakva formalna podrška niti jasna politika, dok je 10,8% navelo da na njihovim radnim mestima postoje ograničenja ili čak politike protiv korišćenja GenAI. Ovo pokazuje da se GenAI trenutno usvaja pretežno na individualnom nivou, a ne sistematski od strane poslodavaca.
Da li vaše radno mesto podržava i podstiče korišćenje AI?
Međutim, poslodavci/kinje će uskoro morati strateški da ulažu u radna mesta koja prate promene u načinu na koji radnici danas pristupaju poslu.
Novi standard rada?
Predviđanja da GenAI za nekoliko godina može da obavlja zadatke za koje ljudima treba i po mesec dana, ukazuju da bi GenAI mogao da postavi novi radni standard, koji će od radnika/ca zahtevati više sposobnosti prilagođavanja nego stručnosti u određenoj oblasti. To može dovesti do toga da mnogi ljudi preuzimaju uloge za koje nemaju nužno stručnost. Na primer, novinar može pisati kod bez da je programer, a menadžer projekta može kreirati vizuelno lepo dizajniran sadržaj bez poznavanja grafičkog dizajna. Međutim, to znači da će radnici/ce koji/e nemaju pristup tim veštinama morati brzo da se prilagode zahtevima novog standarda koji bi mogao da donese GenAI.
Na osnovu rezultata eksperimenta koji su sproveli BCG Henderson Institute u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta u Bostonu i timom OpenAI za ekonomski uticaj, objavljenog u decembru 2024, AI može upravo u tome pomoći. Eksperiment je pokazao da zaposleni koji ranije nisu imali znanja za tehničke zadatke kao što su statistička analiza ili kodiranje, mogu uz pomoć GenAI uspešno da ih izvrše.
Studija je obuhvatila 480 opštih konsultanata/kinja BCG-a i 44 naučnika/ce za podatke, sa ciljem da se proceni kako GenAI utiče na sposobnost zaposlenih bez tehničkih veština da izvrše zadatke koji zahtevaju takve veštine. Učesnici/e su podeljeni/e u dve grupe: jedna je koristila ChatGPT-4 sa naprednim funkcijama za analizu podataka, dok je druga grupa koristila tradicionalne izvore poput Stack Overflow. Suočili su se sa složenim zadacima kao što su kodiranje i statističko modeliranje, koje GenAI sam ne može u potpunosti rešiti, dok je krajnja analiza upoređivala tačnost, vreme i performanse između grupa i standarda koje su postavili stručnjaci BCG-a.
Eksperiment je pokazao da GenAI značajno proširuje mogućnosti ljudi da izvrše zadatke van svoje oblasti. Konsultanti bez prethodnog iskustva u kodiranju ili statistici, uz pomoć GenAI, uspeli su da napišu kod, primene modele mašinskog učenja i isprave statističke greške.
Na primer, u zadatku kodiranja, učesnici/ce sa GenAI su dostigli/e 86% učinka naučnika/ca za podatke — poboljšanje od 49 procentnih poena u odnosu na one koji nisu koristili GenAI. Čak i oni koji nikada ranije nisu pisali kod, dostigli su 84% stručnog standarda, dok je grupa bez GenAI imala samo 29%. Takođe, grupa uz GenAI završavala je zadatke oko 10% brže od naučnika/ca za podatke. Oni koji su radili bez pomoći GenAI često nisu išli dalje od otvaranja foldera i početnog čišćenja podataka; dostigli su samo 29% standarda naučnika/ca za podatke.
Jedan od ispitanika ankete K2.0, koji radi u civilnom sektoru, potvrdio je nalaze studije:
“Kao neko ko nema tehničke veštine u kodiranju niti duboko razumevanje matematike, AI mi je pomogao tako što, umesto da pišem kodove, formulišem ‘prompts’ (uputstva) koji se prevode u programske formule — omogućavajući mi da radim analize podataka ili pravim dizajne u programerskom jeziku Python.”
Ipak, GenAI zaista poboljšava učinak korisnika samo kada i sam “zna” dovoljno o temi. U jednom ranijem eksperimentu iz 2023. godine, koji su sproveli BCG Henderson Institute, istraživači sa Bostonskog univerziteta i tim iz OpenAI-a za ekonomski uticaj, pokazalo se da su zaposleni uz pomoć GenAI-a postizali znatno bolje rezultate u zadacima iz oblasti koje već poznaju — ali samo ako je i sama tehnologija bila dovoljno dobra u toj oblasti. Kada to nije bio slučaj, korisnici su se često previše oslanjali na GenAI, što je na kraju dovelo do slabijih rezultata nego da su radili sami.
Da li koristite AI i u privatne svrhe?
U međuvremenu, korišćenje ChatGPT-a i drugih GenAI platformi odavno je prevazišlo isključivo poslovnu upotrebu. One su postale neka vrsta ličnog asistenta koji može da pruži odgovore na gotovo sve — što lepo ilustruje i odgovor jednog od ispitanika iz civilnog sektora:
Od 204 ispitanika/ca, 82,4% koristi AI i u lične svrhe, van posla. Većina njih, 53%, koristi ga za učenje, zatim 47% za lične savete (odluke, međuljudske odnose, mentalno zdravlje), a 34,8% za ishranu.
Jedan od ispitanika, koji radi u civilnom društvu, rekao je:
“Imam veoma dinamičan život, između studija, vođenja malog biznisa, rada u nevladinoj organizaciji, aktivizma i privatnog života. Vreme mi je veoma dragoceno. AI ne obavlja posao umesto mene, već mi pomaže da napravim dnevni plan, da složim misli u tekst i da ispravim greške. Iako mnogi zloupotrebljavaju veštačku inteligenciju, meni je lično olakšala život. Na primer, nedavno sam pitao ChatGPT kako da pripremim zamrznuti pire krompir jer sam bacio uputstvo sa pakovanja. Tokom dana mi je dao ideje za putovanje i ispravio greške u tekstu koji sam napisao.”
Može li veštačka inteligencija zameniti ljudski rad?
Tehnološke revolucije sa sobom donose automatizaciju poslova koje su nekada obavljali ljudi. Na primer, u vreme industrijske revolucije, uvođenje mašina za proizvodnju zamenilo je mnoge ručne poslove — troškovi proizvodnje su se značajno smanjili, a radnici/e su preusmereni/e ka poslovima koje mašine nisu mogle da obavljaju, poput tehničkog održavanja, kreativnog rada ili menadžmenta. U 20. veku, kompjuterizacija je postepeno zamenila manuelne kancelarijske poslove kao što su popunjavanje obrazaca i finansijski proračuni. Dolaskom interneta, profesije poput poštara, arhivara ili telefonskog operatera doživele su temeljne promene.
Slično tome, s brzim razvojem AI, pojavljuju se brojni scenariji o budućnosti tržišta rada. Pesimistični scenariji predviđaju svet u kojem će, u roku od jedne decenije, gotovo svi kreativni poslovi — poput pisanja, analize, grafičkog dizajna, osnovnog programiranja ili pravne podrške — postati prevaziđeni zahvaljujući potpunoj automatizaciji. Optimističniji scenariji, s druge strane, vide AI kao alat koji pomaže ljudima da povećaju produktivnost i fokusiraju se na složenije, kreativnije i strateške zadatke.
Neki kritičari izražavaju zabrinutost zbog toga što AI sve više preuzima zadatke koji su se ranije smatrali isključivo ljudskim, kao što su pisanje i slikanje. Iako društvene mreže često pojednostavljuju složene teme, povremeno se pojave sadržaji koji pogađaju suštinu ljudske dileme. Jedan takav primer je citat koji se pripisuje spisateljici Joanni Maciejewskoj, a koji je nedavno kružio internetom: “Želim da mi AI pere veš i suđe kako bih ja mogla da pišem i stvaram umetnost — ne da AI stvara umetnost i piše za mene, dok ja perem veš i suđe.”
Pored toga, AI će značajno uticati i na ekonomsku nejednakost. Prema analizi Međunarodnog monetarnog fonda iz 2024. godine, AI bi mogla da utiče na oko 40% poslova širom sveta. Taj uticaj varira u zavisnosti od razvijenosti ekonomije. U razvijenijim zemljama, poput SAD-a i Velike Britanije, čak 60% poslova je potencijalno izloženo automatizaciji, jer AI može da preuzme zadatke koji zahtevaju visoke veštine. Otprilike polovina tih poslova mogla bi imati koristi od povećanja produktivnosti, čime se favorizuju radnici sa višim platama, dok bi druga polovina mogla doživeti pad tražnje za radnom snagom, smanjenje plata ili čak gašenje radnih mesta — što bi dodatno produbilo razlike u prihodima.
Nasuprot tome, zemlje u razvoju suočavaju se s manjim stepenom izloženosti: oko 40%, dok je u zemljama sa niskim prihodima taj procenat oko 26%, zbog slabije digitalne infrastrukture i manjeg broja radnika koji mogu efikasno koristiti AI.
Prema proceni instituta McKinsey Global iz 2023. godine, do 2030. godine u SAD-u će čak 30% radnih sati biti automatizovano, što će uzrokovati oko 12 miliona promena zanimanja. Zaposleni će možda morati da pređu u druge sektore ili profesije zbog automatizacije zadataka kao što su obrada podataka i korisnička podrška. AI će menjati način rada tzv. “kognitivnih” radnika — povećavajući njihovu produktivnost, ali ih ne zamenjujući u potpunosti. Međutim, radnici s nižim primanjima (30.800–38.200 dolara godišnje) imaju čak 14 puta veću verovatnoću da promene profesiju u poređenju s visoko plaćenima.
Dok mnogi poslovi mogu biti automatizovani kroz sve generacije, budućnost ostaje posebno neizvesna za mlade. AI se razvija tolikom brzinom da ljudi koji tek započinju karijeru danas, možda će se već za nekoliko godina suočiti s gotovo potpuno automatizovanim tržištem rada. Izvršni direktor LinkedIn-a, Anash Raman, u autorskom tekstu za The New York Times, upozorio je da sve više signala ukazuje na to da AI zamenjuje upravo početne pozicije koje su tradicionalno bile odskočna daska za mlade generacije.
Najugroženija su niža radna mesta: u IT sektoru, AI zamenjuje osnovno programiranje i testiranje softvera; u pravnim firmama preuzima pregled dokumenata brže od paralegalnog osoblja; u maloprodaji, chatbotovi i automatski sistemi preuzimaju korisničku podršku.
Iako će gotovo sve oblasti rada osetiti promene, poslovi u kancelarijama očekivano će biti najpogođeniji — naročito oni koji zahtevaju visoko obrazovanje, ali ne i specijalizovane tehničke ili kreativne veštine. Iako će AI u budućnosti otvoriti nova radna mesta, prema Ramanu, nestanak ulaznih pozicija može usporiti razvoj karijere mladih i dodatno produbiti društvenu i ekonomsku nejednakost.
Bez obzira na debatu oko razvoja AI i predviđanja da će ona ostati najuticajnija sila na tržištu rada do 2030. godine, malo ko je od ispitanika iz ankete K2.0 izrazio zabrinutost da će im AI ugroziti radno mesto.
Da li vas je korišćenje AI navelo da pomislite da bi vaš posao mogao da bude zamenjen tehnologijom?
Ipak, ispitanici ostaju zabrinuti zbog određenih efekata korišćenja GenAI platformi. Pominju zavisnost, pasivnost i pad kreativnosti, plagijarizam i neoriginalan rad, kao i gubitak ličnih veština ukoliko se GenAI alati koriste prekomerno. Neki izražavaju posebnu zabrinutost u vezi sa privatnošću informacija i zaštitom ličnih podataka. Takođe se navode i problemi preteranog oslanjanja na AI platforme, greške i nizak kvalitet automatski generisanih materijala.
Sa generičkim, često netačnim odgovorima, i sama sam se susrela već u februaru 2023. godine, dok sam radila na svom prvom tekstu uz pomoć GenAI alata. Ipak, od tada su mi alati poput ChatGPT-a, a u poslednje vreme i Grok, postali neizostavan deo svakodnevnog rada. Bilo je potrebno vreme da “istreniram” ChatGPT — da ga naučim kako volim da mi odgovara (bez emodžija, molim) i da ga nahranim kontekstom mog posla i načinom na koji razmišljam.
Ponekad mi deluje kao workaholic koji ne poznaje radno vreme od 9 do 17, već se potpuno prilagođava mom ritmu rada i paralelnom načinu razmišljanja. Za razliku od početka, sada ove alate ne koristim za pisanje prvih nacrta, već za desetine drugih zadataka: od osmišljavanja koncepata i pisanja izveštaja do sastavljanja mejlova, rezimiranja studija i traženja prvog utiska o mojim verzijama teksta. Čini mi se da mi GenAI pomaže da brže završim one zadatke koji mi oduzimaju mnogo vremena i koje manje volim, ostavljajući mi više prostora za poslove koji me istinski ispunjavaju.
Kako se AI razvija velikom brzinom, a mnoge veštine koje sam gradila godinama sve više gube na značaju, često se zateknem kako razmišljam o potrebi da iznova promislim svoje profesionalne planove u bliskoj budućnosti. Imam utisak da je malo ko očekivao ovako iznenadnu promenu u toku svojih životnih planova — ali istorija tehnoloških revolucija pokazuje da su ljudi neverovatno sposobni da se prilagode novim ulogama. I to me, umesto da me brine, zapravo duboko raduje i inspiriše kad razmišljam o budućnosti.
Naslovna slika: Dina Hajrullahu / K2.0.