“Mi smo prvo Albanci — religija je za nas sporedna.” Ova uobičajena tvrdnja, koju često možete čuti među mnogim Albancima, duboko je ukorenjena u nacionalističkom konceptu albanstva iz 19. veka. Albanski nacionalizam pojavio se 1870-ih godina, a uprkos unutrašnjoj nejedinstvenosti i suprotstavljenim ciljevima, rani nacionalisti poput Abdula Frashërija i Pashka Vase zalagali su se za jedinstvo albanskog govornog područja i minimizirali verske razlike.

Ovaj slogan i njegovo nasleđe i dalje oblikuju i dominiraju savremenim albanskim identitetom. Ali zašto? Kako se najčešće koristi i šta podstiče široku promociju ove ideje?

Koncept albanstva deluje kao tema stalne rasprave u albanskim diskursima. Razumljivo je da su mnogi Albanci umorni od ponavljanja ovih debata na Tviteru, Fejsbuku i drugim društvenim medijima. Iako se slažem da ove razgovore može biti zamorno slušati, ipak smatram da je važno dekonstruisati savremenu upotrebu ove fraze, posebno s obzirom na islamofobični prizvuk koji često nosi — prizvuk koji mnogi Albanci odbijaju da prepoznaju.

Probudi se, Albanac, iz svog sna

U svojoj pesmi iz 1878. godine “O, Albanijo, jadna Albanijo”, pomenuti Vasa, visokorangirani osmanski albanski katolički državnik, napisao je stihove koji su do danas oblikovali albanski nacionalizam. U nastojanju da stvori i promoviše ujedinjen albanski nacionalni identitet, Vasa je izrekao:

“Probudi se, Albanac, iz svog sna,  

Zajedno, braćo, zakunimo se,  

Ne gledajte ni u crkvu ni u džamiju,  

Vera Albanca je albanstvo.”

Poslednji stih, koji se takođe prevodi kao “Religija Albanaca je albanstvo”, postao je popularan slogan među albanskim nacionalistima. U stvari, tokom komunističkog perioda u Albaniji, od 1946. do 1991. godine, Enver Hoxha je proglasio Albaniju “prvom ateističkom državom na svetu, čija je jedina religija albanstvo”. Danas se ovaj slogan široko koristi među Albancima kako na Kosovu, tako i u Albaniji, i postao je sastavni deo našeg nacionalnog duha.

Zanimljivo je da većina Albanaca danas izgleda zanemaruje suštinski kontekst ovih stihova: da su Albanci kroz istoriju bili duboko verski podeljeni. Albanski pisac i disident Fatos Lubonja analizira ovaj koncept albanstva, navodeći: “Ovo je bio poziv da se promeni stvarnost i da se Albanci ujedine na osnovu jezika i etničke pripadnosti, za razliku od religije, koja nas je delila”.

Lubonja ističe da je albanstvo relativno nov fenomen u našoj dugoj istoriji i da svakako nije nešto što je inherentno našem identitetu, naglašavajući: “Kada se ignoriše prvi deo o tome da ne treba gledati ni u crkvu ni u džamiju, a mitologizuje se drugi deo o albanstvu, proističe kao da je religija Albanaca oduvek bila albanstvo; kao da je Albanac uvek stavljao svoj nacionalni identitet ispred verskog”.

Albanstvo i islamofobija

Ideja da je biti Albanac iznad svega drugog gotovo čini tabuom da se neko prvenstveno identifikuje sa svojom verom — posebno ako je ta vera islam — ili da se identifikuje i kao musliman i kao Albanac. Zagovornici albanstva obično odvraćaju muslimanske Albance od toga da svoju veru stavljaju ispred nacije.

Ko su ti zagovornici albanstva? Jednostavna pretraga fraze “Feja e shqiptarit është shqiptaria” (Vera Albanca je albanstvo) na različitim društvenim mrežama otkriva njenu popularnu upotrebu među političkim elitama, običnim građanima/kama, intelektualcima/kama i mnogim drugima.

Među istaknutim ličnostima je i publicista Fahri Xharra, koji je putem Facebooka pozvao Albance na Kosovu da se na popisu 2024. godine izjasne da im je vera albanstvo, tvrdeći da je to “poslednja šansa za spas albanske nacije”: Čitajući između redova, postaje jasno da Xharra vidi islam kao glavnu pretnju albanskoj naciji i promoviše albanstvo kao “protivmeru”.

Postoje i bezbrojni primeri običnih Albanaca koji podržavaju albanstvo. Na primer, ranije ove godine, u maju, medijski portal Kosova.Info sproveo je intervjue na ulici sa nasumičnim građanima i građankama u centru Prištine. U jednom intervjuu, čovek koji je na glavi nosio tradicionalnu albansku kapu bele boje, koja je kod nas poznata kao “keče” (alb. plis), sa albanskom zastavom omotanom oko sebe, upozorio je Albance da “ne skreću s puta albanstva” i naglasio da je “vera Albanaca albanstvo”. Na pitanje šta mu se ne sviđa kod svog naroda, odgovorio je: “Pre svega, ne sviđaju mi se hidžabi i brade. To nije naša kultura. Pravi, ponosni Albanac bi se pridružio Dečanskom pokretu (koji se zalaže za preobraćanje u katoličanstvo).”

Iako neki mogu videti njegovu retoriku kao reakciju na percipirani radikalni islamski uticaj na Kosovu, intervju ukazuje na nešto drugo. Reči i ton govornika su proizvodi šireg diskursa albanskog nacionalizma, koji se prekomerno fokusira na odbacivanje stranih — odnosno arapskih i turskih — uticaja i promociju onoga što on vidi kao autentičnu albansku kulturu. Njegovo otvoreno neprijateljstvo prema islamskim simbolima poput hidžaba i brade deluje kao deo šireg islamofobičnog narativa, a ne kao odgovor na radikalizam.

Ali šta je tačno Dečanski pokret? Dečanski pokret, takođe poznat kao Pokret za dobrovoljno napuštanje islamske veroispovesti, jeste organizacija koju predvodi aktivista stranke Samoopredeljenje (VV) Pajazit Jashari. Njegova svrha je da ubedi Albance da napuste svoj muslimanski identitet i islamska verovanja i prakse.

Facebook stranica Dečanskog pokreta objavila je deklaraciju pokreta kao svoju naslovnu sliku. Između ostalog, deklaracija kaže: “Jednoglasna izjava je glasila: “Od sada više nismo muslimani”. Postojale su ideje da je religija Albanaca albanstvo, da su Albanci Iliri… i postojala je želja da se podrži inicijativa da se direktno pređe na katoličanstvo, na rane korene, odnosno učvrste evropski identitet i kultura”.

Da kažemo drugačije, ovaj pokret jasno pokazuje da su oznake albanstva i katoličanstva prikladne i prihvatljive za Albance, dok se islam smatra nepovezanim sa albanskim identitetom. Sve ovo postavlja pitanje: da li bismo toliko govorili o “albanstvu” da su većina Albanaca hrišćani? Čini se malo verovatno.

Iako neki mogu videti albanstvo kao ravnotežu svih religija, stvarnost je da — na osnovu uobičajene upotrebe ovog pojma — islam predstavlja glavnu pretnju albanskom nacionalnom identitetu. Hrišćanstvo se smatra kompatibilnim sa albanskim identitetom, dok se islam vidi kao stran i neprirodan. To je zato što hrišćanski identitet, po svojoj prirodi, pruža Albancima evropski imidž koji se ne može pomiriti s islamom. Ova perspektiva je vođena osnovnim osećajem inferiornosti, jer albanski nacionalisti nastoje da se prisilno usklade s evropskom islamofobijom kako bi nametnuli veštački, samonametnuti zapadni identitet celoj albanskoj naciji.

Srećan Bajram?

Uticaj albanstva među elitom Kosova je očigledan. Godine 2022, Sadri Ramabaja, istaknuti autor i politički analitičar, obratio se na Facebooku kako bi poželeo srećan Bajram svojim sunarodnicima koji slave taj islamski praznik. U svom postu napisao je: “Srećan Bajram našim sunarodnicima i prijateljima koji cene ovaj islamski praznik — jer je to de facto vrednost islamske civilizacije — dok je nacija njihova najvažnija vrednost!”

Iako Ramabaja nije citirao Vasu od reči do reči, poruka je jasna: Albanci moraju uvek stavljati naciju ispred religije. Sama činjenica da je Ramabaja koristio religijski praznik Bajram da promoviše nacionalno jedinstvo na račun primarnog islamskog identiteta može se interpretirati kao indirektna forma islamofobije.

Najbolji dokaz kako je jezik albanstva specifično usmeren na minimizaciju muslimanskog identiteta može se videti u drugom Ramabajinom postu na Facebooku. Na Badnje veče 2022. godine, samo osam meseci nakon što je poželeo muslimanskim Albancima srećan Bajram, Ramabaja je putem objave na Facebooku čestitao hrišćanskim Albancima, kao i hrišćanima širom sveta: “Srećan Božić svim hrišćanskim Albancima i svim prijateljima širom sveta”.

Ovaj post je sadržavao brojne šarene emotikone, pa čak i nemački prevod, dok se, s druge strane, tako nešto nije videlo u njegovom suvoparnom postu o Bajramu. Što je još važnije, Ramabajino podsećanje — koja se takođe može protumačiti kao molba — upućeno muslimanskim Albancima da naciju stave iznad religije nema u njegovom postu o Božiću.

Na osnovu ova dva posta, jasno je da Ramabaja promoviše prikrivenu formu islamofobije umanjujući značaj islama kao nešto što vredi manje od albanstva. Odsustvo retorike albanstva u Ramabajinom postu o Božiću otkriva njegovu potrebu da postavi naciju iznad religije kada se govori o hrišćanstvu. Hrišćanstvo se smatra kompatibilnim sa albanstvom, dok se islam vidi kao stran, neprirodan i neevropski.

Lažna dihotomija

Moramo odbaciti lažnu dihotomiju između religijskog i nacionalnog identiteta. Može se biti i musliman i Albanac. Takođe, treba da postoji mogućnost da se identifikujete kao musliman pre svega, bez da budete ostracizovani i viđeni kao ekstremista ili izdajnik. Što je još važnije, oni koji se identifikuju kao muslimani pre svega nisu manje Albanci od onih koji sebe pre svega vide kao Albance.

Zanimljivo je što naši intelektualci i influenseri često uzdižu albanstvo kao jedinstven koncept koji nas razlikuje od drugih nacija. Iako je ideja da su se muslimanski i hrišćanski Albanci često zajedno borili i ginuli zaista nešto na šta treba biti ponosan, to nije nešto jedinstveno. Mnoge druge multireligijske nacije, poput Palestinaca i Kurda, takođe su pokazale jedinstvo uprkos religijskim razlikama.

Ono što razlikuje albanstvo je stalna potreba da se naglasi jedinstveni nacionalni identitet, nešto što nije toliko izraženo u drugim nacijama. Palestinci i Kurdi, na primer, ne koriste palestinstvo ili kurdizam da energično podsećaju svoj narod da drži svoju veru privatnom i sekundarnom.

Snažno isticanje albanstva u današnjim diskursima može se interpretirati kao čin nasilja, u smislu da napada postojanje muslimanskih Albanaca. Ova ideja iz 19. veka je ispunila svoju svrhu. Sada je nadživela svoju korisnost i instrumentalizovana je u zle svrhe.

Što se više promoviše i normalizuje, veći je osećaj otuđenosti i neprijateljstva koje osećaju muslimanski Albanci — ne zato što se osećaju inherentno napadnuti od strane albanstva, već zato što su pod pritiskom da se usklade sa jedinstvenim albanskim identitetom koji stavlja naciju iznad različitih veroispovesti. Tako, najefikasniji način da se zaštiti i očuva albanska jedinstvenost nije uporno ohrabrivanje albanstva, već prelazak preko njega.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0