Bio je 8. jul, četrdesetak minuta nakon ponoći. Ulogovao sam se na Twitter i video notifikaciju: na moju prepisku sa kolegom novinarom nakačila se izvesna Sofija. Poručila mi je da bi bilo bolje da radim nešto pametno umesto što non-stop lažem.

Prekopirao sam njeno korisničko ime i pretražio ga u ogromnoj Excel tabeli, koja mi je čitavog dana bila otvorena na računaru. Bingo, Sofija je bila tu! Jedino što se zapravo ne zove Sofija, već… Slobodan.

Kliknuo sam na “reply” i odgovorio Sofiji: “Smirite se, Slobodane.” Za tren oka, umesto odgovora, dobio sam informaciju da je provokator izbrisao svoj nalog. 

Preplavio me je osećaj zadovoljstva koji bi se najpreciznije mogao opisati čuvenom nemačkom rečju schadenfreude. Bio je to pravi neskriveni užitak u tuđoj nevolji. Mogao sam zamisliti uplašeno lice Slobodana sa Vračara dok se suočava sa sopstvenim imenom u mom tvitu.

Slobodan je godinama verovao da je bezbedno ušuškan iza lažnog naloga pod imenom Sofija, godinama je vređao neistomišljenike, kritičare i protivnike vladajuće Srpske napredne stranke, a onda je, nakon jednog “Smirite se, Slobodane” odlučio da upokoji Sofiju i pobegne.

Kako smo dobili tabelu?

Računar kaže da je tabela pod nazivom “27-06-2023” teška nekih 750 kilobajta. Sudeći prema onome što je izazvala, mogli bismo da zaključimo da je njena realna težina nemerljivo veća.

Tu su, na jednom mestu, sabrani podaci o “bot” nalozima Srpske napredne stranke na Twitteru, Facebook, Instagramu i TikToku, sa pravim imenima, prezimenima i lokacijama korisnika.

Tabela se 6. jula pojavila na Tviter nalogu @protivdictature, čiji vlasnik neretko objavljuje insajderske informacije u vezi sa Srpskom naprednom strankom. Neke od tih “dojava” su prilično neodmerene, tabloidne, upitne ili neproverljive, pa je i tabela dočekana s izvesnom sumnjom.

Ipak, moj inicijalni osećaj bio je da je tabela autentična. Teško je poverovati da bi iko bio toliko dokon da unosi hiljade lažnih imena i nazive hiljade naloga. Čuveni “Brandolinijev paradoks” nalaže da je količina vremena potrebna za kreiranje dezinformacije obrnuto proporcionalna količini vremena potrebnog da se ta dezinformacija dekonstruiše. Zbog toga su, ponekad, potrebne čitave nedelje istraživanja da bi se opovrgla laž smišljena za pet sekundi.

Eksel tabela sa SNS botovima dijametralno je drugačiji primer: ako hipotetički uzmemo da je fabrikovana, to bi značilo da je neko uložio čitave nedelje svog vremena i kreativnosti za kucanje nasumičnih kombinacija imena i prezimena. I to sve zarad intrige koja bi se mogla osporiti za sat ili dva.

Proveru sam započeo od opštine u kojoj sam rođen. U tabeli se navodi osam žena iz Bačke Topole. Ni za jednu nisam čuo, pa spisak imena šaljem u 2-3 grupna četa i ubrzo od porodice i prijatelja dobijam potvrdu da sve one postoje i da zaista žive i rade u Bačkoj Topoli.

Sa kolegama iz FakeNews Tragača počinjem da sprovodim širu kvantitativnu analizu podataka, a u međuvremenu stupamo u kontakt i sa jednom osobom koja se nalazi na listi. Zvaćemo ga ovom prilikom Slavko. On je potvrdio da su tačni svi podaci iz Excel tabele koji se odnose na njega i njegove “saborce” iz rodnog grada.

Kako Slavko “otplaćuje” svoje radno mesto?

Slavko živi na jugu Srbije, a osnovne i master studije završio je u Beogradu. Kada se vratio u rodni grad, dobio je priliku da radi u jednoj lokalnoj instituciji, na poziciji za koju je svojim obrazovnim profilom bio apsolutno kvalifikovan.

Diploma, međutim, nije bila dovoljna, već je stranačkim aktivizmom trebalo “opravdati” radno mesto: od Slavka se zahtevalo da otvori naloge na društvenim mrežama i da “botuje” za vlast. Tražili su mu, takođe, i da ide na veliki miting Srpske napredne stranke koji je održan 26. maja u Beogradu.

U oba slučaja naš protagonista je igrao na ivici dozvoljenog: otišao je u Beograd organizovanim prevozom, ali je pobegao sa mitinga; otvorio je naloge za botovanje, ali je svoju aktivnost sveo na vrlo pasivne operacije. Nikoga nije vređao i nije ulazio u rasprave, već je samo lajkovao i ritvitovao.

Sve što Slavko ovim putem uradi za SNS prati se i boduje preko objedinjene onlajn platforme. BIRN je 2020. godine objavio na koji način funkcioniše SNS-ov onlajn sistem “Castle”. Novinarka ove istraživačke mreže uspela je da se “ušunja” u pomenuti “zamak” uz pomoć hakera koji su pronašli pukotinu u bezbednosnom sistemu, pa se iz prve ruke uverila kako funkcioniše komandni lanac i kako se onlajn aktivistima dodeljuju zadaci – od pisanja pohvalnih statusa i tvitova, preko svađanja na Twitteru i Facebooku, do ocenjivanja tuđih komentara na portalima.

Iste godine Twitter je uklonio oko 8.500 naloga za koje je ustanovljeno da su u službi Srpske napredne stranke. Daniel Bush, analitičar sa Stanforda, sproveo je analizu metapodataka i došao do izuzetno zanimljivih zaključaka: mreža ugašenih Vučićevih botova objavila je više od 43 miliona tvitova, kontinuirano je targetirala organizatore i učesnike opozicionih protesta “1 od 5 miliona” i najčešće delila sadržaje sa sajtova prorežimskih medija – Informer, Alo i Pink.

Kako je tajna toliko dugo opstala?

Pre tri godine smo posredno saznali kako sistem funkcioniše i koliko je uigran, ali ne i ko su njegovi operativci. To smo otkrili tek ovog leta.

Zašto ti podaci nisu ranije procureli? U više navrata sam se pitao kako je moguće da nemamo više insajdera; kako je moguće da u sistemu koji obuhvata više hiljada individua nismo imali barem desetak onih koji bi javno ili anonimno, zbog ljutnje, izneverenih očekivanja ili osvete u nekom trenutku istupili i otkrili informacije o tom mehanizmu. Za prljave poslove možete imati jednog “čoveka od poverenja”. Možete imati i dvojicu-trojicu, eventualno manju grupu – ali kako imati hiljade ljudi na raspolaganju i sve ih naterati da ćute?

David Robert Grimes, mladi fizičar sa Oxforda, pokušao je u svom radu iz 2016. da uspostavi matematički model koji bi nam odgovorio na sledeće pitanje: da su pretpostavke o pojedinim zaverama tačne, koliko bi vremena bilo neophodno da neko od “zaverenika” uključenih u tajni projekat slučajno ili namerno otkrije tajnu.

U svoju jednačinu uključio je broj ljudi koji “čuvaju tajnu”, protok vremena, kao i uticaj okolnosti koje otežavaju / olakšavaju proces razotkrivanja. Tako je, na primer, pošao od broja ljudi koji su bili angažovani na NASA-inom projektu sletanja na Mesec i zaključio da bi fabrikovano sletanje moralo da bude raskrinkano za manje od četiri godine.

Model koji je Grimes testirao na popularnim teorijama zavere (“MMR vakcine izazivaju autizam”, “klimatske promene su izmišljene”, “postoji lek za rak, ali se skriva od javnosti”) mogli bismo da primenimo i na tajne projekte koji zaista postoje. Zavet ćutanja bi, kaže Grimesova formula, mogao da potraje oko pet godina ako u projektu učestvuje oko 2.500 “agenata”.

Koliko “agenata” SNS ima na raspolaganju?

Iako su mnogi površnim pregledom Excel tabele došli do broja od 14.000 ljudi, treba napomenuti da je reč o broju naloga, a ne individua.

Ekipa FakeNews Tragača izračunala je da su u tabeli navedene 3.162 osobe. Najaktivnije opštine su Kruševac, Šabac i Leskovac, a samo je sedam opština bot-free. Bilo kakva detaljnija analiza – poput one Stanfordove iz 2020. godine — onemogućena je činjenicom da je Twitter nedelju dana pred objavljivanje tabele ukinuo mogućnost prikupljanja metapodataka.

To je prava šteta: da smo podatke dobili samo dve nedelje ranije mogli bismo sistematski da proverimo, između ostalog, kako se aktivnost razlikuje radnim danima i vikendom, ali i ko botuje tokom radnog vremena umesto da izvršava zadatke za koje je plaćen novcem građana.

(U ovom tekstu sve vreme upotrebljavamo izraz “botovi”, iako bi za opisani tip aktivnosti prikladniji bio termin “astroturferi”, budući da je reč o živim ljudima, a ne softverima. Ipak, način na koji astroturferi Srpske napredne stranke lobiraju za svoju partiju i predsednika vraća ih – paradoksalno – na poziciju “bota”.)

Ostavimo li po strani agresivne jezičke kreativce, najveći broj SNS-ovih agenata ne ulaže naročit trud u oblikovanje promotivnih poruka. Kada pročitamo tvit u kojem piše “Mudra politika Aleksandra Vučića dovela nas je do prosperiteta i vodi nas u svetliju budućnost”, zapitamo se može li živ čovek da izgovori nešto tako dosadno i pamfletski.

Kako povratiti ljude?

“Meni je smešno ovo što radimo, znam koliko smo providni, sve radimo pro forme”, kaže naš sagovornik Slavko. Tvrdi da su mnogi iz njegovog okruženja izašli iz sistema nakon što je Excel tabela objavljena. Bilo ih je stid pred komšijama, prijateljima, porodicom.

SNS je najpre ćutao, a onda su njegovi lideri počeli da objavljuju bizarne postere na kojima je fontom Comic sans ispisano “Da, i ja sam SNS bot”. Indikativno je da se za te potrebe nije slikao niko od “pravih” botova: svi prikazani likovi “sendvičara” (pogrdan izraz za glasače SNS-a) zapravo su modeli sa sajtova za stok fotografije.

Nakon što je Twitter 2020. godine obrisao 8.500 bot-naloga, SNS je pokazao da relativno brzo može da povrati te digitalne resurse.

Međutim, sada je zadatak daleko teži — može li da povrati ljude, prave ljude, koji su se poput Sofije… pardon, Slobodana, sa početka priče, uplašili i pobegli — u strahu, stidu, a možda i s naznakom nečega što se zove griža savesti.

Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0. Stavovi izneseni u njemu lični su stavovi autora/ice te nužno ne odražavaju stavove K2.0.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.