Prilikom jednog uobičajenog razgovora između 45-godišnjeg Skendera iz Prištine i njegovog osmogodišnjeg sina Andija, nastao je nesporazum. Sin je ocu u jednom momentu rekao: “To nije tvoj biznis”. Za oca je to bukvalno bio nesporazum. Tada mu je starija ćerka Anda objasnila da se radi o izrazu: “It’s none of your business”, što odgovara izrazu “to se tebe ne tiče”, dok ga je Andi doslovno preveo s engleskog.

Iako Andi pohađa drugi razred osnovne, njegova učiteljica nikada nije govorila Skenderu o poteškoćama s kojima se njegov sin bori kad govori maternjim jezikom. Teše ga prijatelji govoreći mu da ne brine jer “sva deca danas govore engleski”.

Međutim, kada je krenuo u treći razred, sve mu je teže išlo na časovima albanskog. Andiju se zbog toga više ni nije odlazilo u školu, te je izmišljao tipične izgovore npr. da ga boli stomak, glava ili grlo, samo da ne bi išao na časove. Nakon što je tokom nedelje nekoliko puta imao loše iskustvo s jezikom i nakon obavljenih lekarskih pregleda gde su svi rezultati proizišli negativni, Skender je odlučio da ga odvede kod jedne psihološkinje. Ona je ustanovila da dečak pati od anksioznosti kao posledice poteškoća u komunikaciji i njegove nemogućnosti da savlada maternji jezik.

Jezik ima vitalnu ulogu u razvoju pojedinca. Na času, učenici moraju biti u stanju prvo da razumeju gradivo pa tek onda da ga nauče. Istovremeno, maternji jezik ima glavnu ulogu u oblikovanju ličnog, društvenog i kulturnog identiteta pojedinca. Deca prvo čuju maternji jezik još dok su u majčinom stomaku i počinju da razvijaju sopstvene misli i emocije. Na taj način nesvesno ostvaruju neposrednu povezanost sa porodicom, društvom, kulturom i identitetom.

Dok sam razgovarala sa Venerom, učiteljicom četvrtog razreda jedne osnovne škole u Prištini, rekla mi je da učenici i na kraćim i na dužim odmorima tokom dana međusobno razgovaraju samo na engleskom.

“Učiteljice, je l’ mogu da ti kažem na engleskom pošto ne mogu da se setim kako se kaže na albanskom?”, bilo je jedno od pitanja koje joj je nedavno uputio jedan od učenika. Štaviše, takvi slučajevi se neretko dešavaju.

Digitalni domoroci

Pitanja kao što su “Šta se to dešava s našom decom danas? Zašto ne pričaju na albanskom nego na engleskom? Zašto ne uče onako kako smo mi nekada učili?” zabrinjuju mnoge, uključujući roditelje i vaspitače, pedagoge i ostale stručnjake koji se bave razvojem deteta. Taj problem postao je globalan – pogotovo imajući u vidu nalet tehnološkog razvoja u poslednje dve decenije – što je dovelo do brojnih studija o tome kako i zašto deca komuniciraju na određenom jeziku ili na određeni način.

Američki pisac i govornik o obrazovanju Mark Prenski izneo je zanimljive teorije o deci koja žive u ovoj digitalnoj džungli. Prenski je 2001. godine skovao termin “digitalni domoroci” kako bi opisao onu decu kojoj po rođenju direktno u ruke zapadnu ekrani osetljivi na dodir (tačskrin).

U kontekstu Kosova, ti “digitalni domoroci” su današnja deca. S druge strane, mi roditelji i učiteljice i učitelji smo očigledno “digitalni imigranti”, očajnički pokušavajući da se snađemo u ovom novonastalom svetu, dok se čudimo našom decom kada pokušavaju da savladaju neki TikTok ples ili kada tečno govore jezikom emodžija. Naša deca su čarobnjaci za tehnologiju, a mi smo samo njihovi sramni pomoćnici koji ih pokušavaju pratiti u stopu.

Današnja deca su “materinji govornici” digitalnog jezika, a digitalni jezik je uglavnom engleski. On je jedan od dominantnih jezika na internetu i oko 58% sadržaja dostupnog onlajn je na engleskom. Istovremeno, na njemu je napisano preko 50% naučnih i tehničkih časopisa širom sveta.

Kao posledica toga, budući da su ona izvorni govornici digitalnog jezika, naša deca danas usvajaju engleski kao da im je maternji. To je jedna radikalna promena koja stvara duboki jaz između njihove generacije i generacije njihovih prethodnika. Digitalni domoroci su toliko izloženi engleskom da praktično i sanjaju na njemu.

I mi smo se osećali k’o carevi kada smo naučili da koristimo “kopi-pejst” i kreiramo tabelu u Ekselu. Sećate li se flopi diskova i CD-ova koji su nas nekada ostavljali bez reči? Zapravo, neki od nas ih još uvek fanatično čuvaju i paze, dok naša deca danas na flopi gledaju kao na neki relikt iz perioda kamenog doba.

Ona žive u nekom drugom svetu, igraju igrice kao što su World of Warcraft i Second Life, a na Snapchatu i TikToku se, koristeći emodžije i skraćenice, dopisuju sa ljudima iz celog sveta.

Deca koja odrastaju u digitalnom okruženju razmišljaju i obrađuju informacije na potpuno drugačiji način od prethodnih generacija: njihovi obrasci razmišljanja su se promenili, a Prenski smatra da je vrlo moguće da je samim tim i njihov mozak doživeo fizičke promene.

Poslednjih godina razvijene su različite nastavne metode kojima je cilj da gaje tu “posebnost” digitalnih domorodaca, poput, na primer, uključivanja tehnologije u nastavu. No, u tom pogledu, sistem javnog obrazovanja na Kosovu je od toga veoma daleko. Dovoljna je činjenica da je moj sin, a verujem i vaša deca, u obavezi da čita iste lektire koje smo i mi čitali kada smo bili u njihovim godinama. Dakle, ni spisak obaveznih lektira nije izmenjen.

Preterana izloženost ekranima

Sve veća izloženost dece tehnologiji dovela je do toga da mnoga od njih istovremeno uče dva jezika. Međutim, to ne predstavlja neko opterećenje bebama i maloj deci niti narušava njihove sposobnosti u odnosu na decu koja uče samo jedan jezik. Brojne studije pokazuju da je to ustvari korisno za decu, ali pod uslovom da su na odgovarajući način izložena i jednom i drugom jeziku. Maternji jezik služi kao most za prenošenje znanja i sposobnosti preko jezika, a deca sa jakim osnovom maternjeg jezika mogu da razviju visoke sposobnosti pismenosti i na drugom.

Međutim, ako je izloženost jednom jeziku veća od izloženosti drugom, a pogotovo ukoliko je taj drugi jezik maternji, onda to stvara probleme, kao što je čest slučaj danas sa decom.

Isto misli i psihološkinja iz Prištine Burbuće Grajćevci koja kaže da deca u ranom uzrastu (od oko 2 godine) mogu da razlikuju jezike. Prema njenim rečima, prednost je ako deca od malena istovremeno uče više jezika.

S druge strane, važan faktor su takođe vreme i način izloženosti određenom jeziku. Prema njenim rečima, roditelji treba da se što je više moguće igraju, da razgovaraju, čitaju i komuniciraju sa svojom decom na maternjem jeziku kako bi u procesu učenja jezika izloženost maternjem jeziku imala primarnu ulogu.

Danas imamo situaciju da rani kontakt dece s ekranima narušava ravnotežu njihove izloženosti maternjem i drugom, stranom jeziku.

Britanska psihološkinja Doroti VM Bišop u knjizi “Oštećenja govora i jezika kod dece”, koja sadrži sažetke najnovijih istraživanja u ovoj oblasti, tvrdi da će deca koja su odgajana u sredinama jezičke uskraćenosti imati poteškoća, pogotovo u razvoju društvene komunikacije. Ona u svojoj knjizi napominje da kada deca provode manje vremena razgovarajući sa članovima porodice i vršnjacima, a više gledajući u ekrane i tehnološke uređaje, ona bivaju oštećena ne samo u jezičkom, nego i u socijalnom aspektu, jer to može da dovede i do njihove izolovanosti u društvu.

Domaći i međunarodni stručnjaci kontinuirano pozivaju roditelje da ne drže nikakve tehnološke uređaje u blizinu dece uzrasta od 0-3 godine. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe mlađe od 2 godine uopšte ne izlažu ekranima i tehnološkim uređajima, a da ona od 2-4 godine budu izložena ekranima ili digitalnim uređajima ne duže od sat vremena dnevno.

Stručnjak za logopediju iz Albanije Spiro Saćelari rekao mi je tokom razgovora da su posledice dugog boravka pred ekranima ogromne. Po njemu, skoro sva deca koja dolaze u njegov logopedski centar imaju iskustvo dugog boravka pred ekranima, pogotovo pred televizorom kojem su izložena preko 12 sati, čak i pasivno, odnosno bez da ga uopšte i gledaju. Saćelari kaže da se iz godine u godinu u Albaniji značajno povećava broj dece koja pokazuju kašnjenja u produkciji govora, kao rezultat korišćenja uređaja informacione tehnologije.

Engleski kao lingva franka

Prema istraživanju koje je 2022. godine sprovela Statista, jedna od vodećih svetskih kompanija za prikupljanje podataka, oko 1,5 milijardi ljudi govori engleskim kao maternjim ili kao drugim jezikom. Od ovog broja, oko 373 miliona govornika koristi engleski kao maternji, a oko milijardu njih kao drugi jezik.

Neke države su uspostavile posebne jezičke komisije i decenijama radile na suzbijanju uticaja engleskog jezika stvaranjem novih reči. Jedna od njih je Francuska. Tu inicijativu francuske države ismejala je novinarka The New Yorker-a Loren Kolins, rekavši: “Zar neko zaista misli da će francuski adolescenti, po diktatu akademije, zameniti termin ‘sexting’ rečju ‘teksto-pornografija’?” Možda je Kolins u pravu, anglicizmi su našli svoje mesto i u albanskom jeziku.

Dije Demiri Frangu, kreatorka i predavačica na Univerzitetu u Prištini, u razgovoru na ovu temu rekla je da, iako poznavanje drugih jezika pomaže mladima da budu u najnovijim trendovima u nauci i svetskoj kulturi, loša stvar je što, kada se mešaju jezici, stvara se jedan hibridski jezik.

Težnja današnjih mladih da mešaju jezik sa stranim vokabularom, i to često sa engleskim rečima, ugrožava oba jezika, i maternji koji ne nauče kako treba, ali i njihov omiljeni drugi strani jezik (u ovom slučaju engleski). Time uništavaju sintaksičku i leksičku strukturu jezika, a samim tim i njegovu semantiku. Kada nisu sigurni i ne mogu da se sete prave reči, oni je “pozajmljuju” iz engleskog i obrnuto, kada se ne sete engleske reči, traže albansku da je zameni.

“Neka deca i mladi budu stanovnici digitalnog sveta koristeći potpuno čist engleski jezik, a istovremeno neka budu i albanski stanovnici koji savršeno vladaju albanskim”, kaže Demiri Frangu. “Opšte je poznata činjenica da bez dobrog poznavanja maternjeg jezika, nemoguće je znati ‘sekundarni’ jezik.”

Kosovo nije izuzetak od drugih zemalja u kojima engleski jezik ima veliki uticaj. Evropska unija (EU) ima bogatu pravnu infrastrukturu za održavanje važnosti višejezičnosti i formulisanje relevantnih politika u tom pogledu. Na primer, Evropski parlament (EP) je u svojoj komunikacijskoj strategiji usvojio politiku višejezičnosti, što znači da su svi jezici EU podjednako važni. Većina parlamentarnih dokumenata prevedena je na sve službene jezike i svaki poslanik ima pravo da govori na jeziku po svom izboru. Slično tome, posete Kući evropske istorije i Parlamentariumu (Centru za posetioce Evropskog parlamenta) moguće su na 24 službena jezika EU.

Međutim, trenutno uticaj engleskog nadilazi puko leksičko pozajmljivanje ili književni uticaj.

Istraživači sa Univerziteta IULM u Milanu primetili su da su se u poslednjih 50 godina promene u italijanskoj sintaksi dogodile imitirajući engleske obrasce, na primer u korišćenju posesiva umesto refleksiva za označavanje delova tela i učestalosti s kojom se pridevi stavljaju ispred imenice. Na primer, umesto da kažu “mi lavo le mani” (bukvalno: perem si ruke) i da koriste ličnu zamenicu ‘mi’ (meni, sebi), oni kažu “lavo le mie mani” (perem svoje ruke), koristeći prisvojnu zamenicu ‘mie’ (moje, svoje). Takođe, i nemački usvaja sve više i više engleske gramatičke oblike, dok se u švedskom njegov uticaj vidi u promeni pravila koja regulišu tvorbu reči i fonologiju.

Istaknuti britanski lingvista David Kristal izrazio je zabrinutost da bi širenje engleskog kao globalnog jezika moglo dovesti do smrti drugih jezika. U lingvističkom kontekstu, jezik umire kada postoji odsustvo njegovih govornika. Kristal ističe da svake dve nedelje umire jedan jezik. Drugim rečima, svake dve nedelje gube se vredne tradicije, znanja i životne perspektive koje jedan jezik sadrži. Mrtvi jezici nažalost rezultiraju i gubitkom znanja i raznolikosti. Globalizacija je možda učinila svet manjim, ali izgleda da je cena za to gubitak ili ‘smrt’ drugih jezika.

Zamislite jedan koncert klasične muzike gde je engleski jezik dirigent, a ostali jezici instrumenti koji nestaju jedan po jedan. Ista slika se stvara dominacijom engleskog nad drugim jezicima. Stoga u doba globalizacije postaje neophodno da se uspostavi ravnoteža između prednosti engleskog jezika i očuvanja bogatog pejzaža ljudskih jezika uopšte. Tako se mogu očuvati naše zajedničko nasleđe i znanje kako bismo ih preneli budućim generacijama.

Naslovna slika: via CC.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0. Stavovi izneseni u njemu lični su stavovi autora/ice te nužno ne odražavaju stavove K2.0./span>.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.