Ove nedelje (25. juna), u Albaniji će se održati parlamentarni izbori koji se smatraju ključnim za budući razvoj ove zemlje. Međutim, sredstva koja partije koriste da bi ubedile birače čine se drugačijim od onih koja su korišćena u prošlosti, jer vode kampanje bez jasnih programa, usredsređujući se na političke borbe jednih protiv drugih.

Socijalistička partija je na vlast došla juna 2013. zahvaljujući ambicioznom planu, koji je u središtu imao cilj političke, ekonomske i društvene promene u celoj državi. Imali su neke ideje levog centra, kao što je privredni rast od više od 8 odsto, otvaranje 300.000 novih radnih mesta, smanjenje javnog duga na 60 odsto BDP-a, favorizovanje srednjih i malih preduzeća uz pomoć progresivnog oporezivanja, povećanje javne bezbednosti i besplatne usluge zdravstvene zaštite.

Međutim, za razliku od prošlih kampanja, ovaj put je Socijalistička partija odustala od svog programa i ignorisala odgovornost za neuspeh da sprovede ključne reforme, uključujući stvaranje novih radnih mesta, doprinos u smanjenju javnog duga (koji je prešao 72,2 odsto BDP-a), kao i neuspeh u reformi zdravstvene zaštite i ratu protiv korupcije. Stejt department SAD je u martu opisao Albaniju kao tranzitnu zemlju za droge, oružje, ilegalnu robu i trgovinu ljudima. Veliki deo nezakonitog prihoda ove države potiče od trgovine ljudima, korupcije službenika i prevara.

Socijalistička partija Edija Rame je na vlast došla 2013, ali je kritikovana zbog neispunjenja hrabro datih predizbornih obećanja.

Premijer Edi Rama je obećao da će izgraditi državu sa snažnim temeljima i bez političkog klijentelizma. Jedino što traži od biračkog tela je da mu da priliku da sam upravlja, bez glavnog saveznika, Socijalističkog pokreta za integraciju. Rama ih stigmatizuje govoreći da su krivi za neuspeh da ostvare ciljeve ove zemlje, dok isti tretman primenjuje na druge partije u Vladinoj koaliciji, uključujući Partiju za pravdu, integraciju i jedinstvo.

“Ne bih bio iskren prema ovoj zemlji i svima vama ako vas pre 25. juna ne bih upozorio na eminentnu opasnost od mogućnosti upravljanja državom sa drugim partijama”, nagovestio je Rama biračima Socijalističke partije, tražeći minimum od 71 mesta u parlamentu, što je šest više od 65 koja je ova stranka imala u prošlom sazivu.

“Ako nam sasvim ne poverite mogućnost da usmeravamo kormilo uprave”, nastavlja Rama, “onda niko neće glasati za reforme [u Parlamentu], pa bismo i dalje morali da trpimo partijsko zapošljavanje kao nagradu.”

Iako se polako probija antivladino raspoloženje, glavna opozicija, Demokratska partija, čini se nespremnom da to kapitalizuje.

Demokratska partija je ušla u ovaj predizborni proces suočena sa mnogo kritike, jer za vreme četiri godina dok su bili u opoziciji nisu uspeli sastaviti program ubedljiv za birače, koji bi iskristalisao antivladino raspoloženje koje dominira u ovoj zemlji.

Bilo je čak i sumnji da li će učestvovati na izborima, a nakon iznenadne odluke da protestuju u šatorima ispred premijerovog kabineta u Tirani u martu, pozivajući Edija Ramu da podnese ostavku i uspostavi tehničku vladu sa širokim spektrom kako bi se obezbedili slobodni i pošteni izbori.

Nakon tri meseca intenzivnih pregovora i insistiranja visokih predstavnika SAD i EU, Demokratska partija se saglasila da ide na prevreme izbore; sve u zamenu za smenu šest ministara i zamenika premijera, koje su smatrali potencijalnom opasnošću koja bi negativno mogla uticati na izborni proces. Ove službenike su zamenili tehnički ministri koje je predložila opozicija.

Ovaj neočekivani sporazum i krupne nedoumice oko toga da li će Demokratska partija učestvovati u koaliciji sa širokim spektrom stranaka (na čelu sa Edijem Ramom) posle izbora učinili su da se javi neodlučnost u kritikovanju aktuelne većine.

Šef Demokratske partije, Ljuljzim Baša, obećava da će položiti temelje za izgradnju nove republike, zasnovane na ekonomskom programu sa nemačkim modelom, sa fiksnom poreskom stopom od 9 odsto, povećanjem penzija preko praga od 25.000 ljeka i besplatnim ručkom za sve učenike u predškolskim ustanovama. Međutim, nisu govorili o detaljima kako bi sve ovo funkcionisalo.

“Naš ekonomski program će konačno rešiti krizu albanske ekonomije, kao i iskoreniti apatiju koja je dominantna, te staviti našu zemlju na put ubrzanog razvoja”, izjavio je Baša na sastanku sa lokalnim i stranim investitorima. “Imaćemo najniže poreze u istoriji naše dvadesetšestogodišnje demokratije, sve vreme podržavajući preduzetništvo i ulaganja.”

Govoreći o ovim tačkama, politikolog Afrim Krasnići objašnjava zašto ove dve glavne snage nemaju jasne političke programe koji bi ih razlikovali. “Glavni razlog za nedostatak političkih programa je nemogućnost da se održe obećanja, pa je u njihovom interesu da nemaju ‘javne ugovore’ sa građanima”, izjavio je Krasnići za K2.0. “Kada nemaju konkretni program, to im omogućuje da lagodnije ignorišu kritike upućene tome što nisu održali obećanja, pa tako mogu i izbeći odgovornost u javnosti i platiti cenu što su izneverili narod, što bi onda uticalo na sledeće izbore.”

Štaviše, on dodaje da ove dve velike partije imaju gotovo isti stav prema 90 odsto glavnih ekonomskih i političkih pitanja, pa bi usredsređivanje na programe učinilo da svi izgledaju isto i onemogućilo im da se predstave biračkom telu.

Ovaj nedostatak političkih programa je evidentan i u dvema drugim partijama koje su bile deo vladajuće koalicije u protekle četiri godine, Socijalistički pokret za integraciju u Partija za pravdu, integraciju i jedinstvo. Samoproglašene kao centrističke partije, one su pokazale da ideološka pitanja nisu njihov prioritet kada je reč o dolasku na vlast.

Pridošlice iz Pokreta Ljibra i Izazova Albanije se nadaju da će kapitalizovati nedostatak političkog sadržaja tradicionalnih partija.

Nada za nove partije

Dve nove političke partije koje su privukle pažnju biračkog tela svojim pristupom koji je zasnovan na programu i koje bi da imaju koristi od ove situacije jesu Pokret Ljibra i Izazov za Albaniju.

Ove dve stranke imaju za cilj dobiti glasove ljudi koji su razočarani Socijalističkom partijom i Demokratskom partijom, ciljajući srednju klasu i ugrožene društvene grupe koje se smatraju nedovoljno predstavljenim, prema mišljenju ovih dveju partija. One će pokušati zadobiti pažnju od oko 120.000 neodlučnih birača u Albaniji.

Na čelu Pokreta Ljibra, koji je osnovan u aprilu, nalazi se bivši poslanik Socijalističke partije, Ben Bljuši. Često viđena kao ekstremno levičarska partija, Ljibra pokušava da se predstavi kao alternativa u uskom političkom spektru Albanije. U svom programu, pod nazivom “20 ideja za 2020.”, obećavaju da će ojačati neposrednu demokratiju organizujući referendume, smanjujući poreze, duplirajući budžet za obrazovanje, otvarajući nova radna mesta i stimulišući strane investicije.

U međuvremenu, Pokret izazova za Albaniju, osnovan 2016., i njegov desničarski politički program podržava zalaganje za neposrednu demokratiju, smanjenje poreza, ograničavanje broja mandata poslanika i uklanjanje iz politike onih koji su krivično gonjeni. Za razliku od drugih partija, Pokret izazova nema tradicionalnog lidera, jer je ova funkcija podeljena na administrativnog šefa Hektora Rucija i političkog predstavnika Đerđa Bojadžiua.

Druga navedena stranka je proizvod Demokratske partije koju je grupa članova napustila zvanično 2013. uz opravdanje da toj stranci fali interna demokratija. “Pokret izazova za Albaniju veruje u pošteno vođenje politike kao jedinog sredstva za to da Albanija funkcioniše na pravilan način”, Bojadžiu je istakao u diskusiji sa građanima Tirane. “Vaš glas će imati maksimalnu vrednost ako glasate za nas.”

Međutim, uprkos programima i svežini koje nove partije pokušavaju uneti, direktor Instituta za liderstvo u Tirani, Erion Piciri, misli da će im biti teško da promene status quo u albanskoj politici. “Očekuje se da na nacionalnom nivou njihov uticaj bude slab, ali se očekuje da će u urbanim centrima imati veći procenat glasova, posebno Ljibra”, Pirici je izjavio za K2.0. “Nije očekivano da će njihovo prisustvo na izborima vratiti nadu u politiku i očekuje se da mnogi ljudi neće glasati na ovim izborima. Ovo bi mogao biti prvi put da će manje od 50 odsto biračkog tela izaći na glasanje.” K

Fotografija: Zahvaljujući  Edi Rama zvaničnoj Facebook stranici.