Voz, spolja ispisan natpisima na više od 20 jezika “Kosovo je Srbija”, oslikan iznutra freskama, krenuo je u subotu (14. januara), bez ikakve najave i dogovora sa Prištinom, iz Beograda za Severnu Mitrovicu. Voz je istog dana uveče stao u Raški i vratio se za Beograd.
U Srbiji postoji priča da je voz opozvan na osnovu odluke premijera, Aleksandra Vučića, dok je on dao izjavu da je odluku doneo radi bezbednosti putnika voza. Prema zvaničnicima Srbije, voz nije predstavljao pretnju. U srpskim medijima su se tog dana pojavile informacije o dojavi da su na šinama kojima se voz kretao postavljene mine, ali je Priština to kategorički negirala. Na Kosovu postoji priča da je voz zaustavljen zbog poziva vlasti da se on spreči od ulaska na Kosovo.
Gotovo nedelju dana kasnije, srpskoj javnosti i dalje nije sasvim jasno ono što se desilo tog dana. Nije jasno ni ko je naredio da se onako sredi enterijer koji je na društvenim medijima poznatiji kao “pokretna crkva”; to ne zna ni srpski premijer: “Ja u tome nisam učestvovao, nisam ni znao kako voz izgleda, video sam na TV Pink kako izgleda kada ga je Marko Đurić [direktor vladine Kancelarije za Kosovo] prikazao”, rekao je Aleksandar Vučić u nedelju.
Ono o čemu se slažu mnogi iz nevladinog sektora u Srbiji jeste da je svrha ovog voza i nastale situacije zapravo samo uvod u predizbornu kampanju. Podsetimo, na proleće se u Srbiji očekuju redovni predsednički izbori, a pošto postoje spekulacije da aktuelni predsednik Tomislav Nikolić nema velike šanse, mnogi, uključujući premijera Vučića, upućuju na mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora.
U toj noti, sociolog i politički analitičar Jovo Bakić kaže za portal K2.0 da voz pod ovakvim okolnostima nije bio pametan sa stanovišta interesa Srbije i Srba, ali da je bio u funkciji predizborne kampanje. Prema njegovim rečima, potez je bio neodgovoran, “pošto je svako igranje vatrom neodgovorno”.
“Cena ovakvog igranja je prevashodno u podizanju međuetničkih tenzija, a manja je kada je u pitanju priključenje EU, jer potonje je ionako na dugačkom štapu”, kaže Bakić. “Svakako se radi o smišljenom izazovu, jer o tome svedoči ikonografija voza, a naročito prisustvo Miše Vacića, poznatog desničarskog ekstremiste i vrlo bliskog saradnika Aleksandra Vučića, u vozu”, napominje Bakić.
Istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš kaže za K2.0 da se izazivanjem skandala i fabrikovanjem afera premijer i drugi članovi Vlade Srbije predano bave od 2012. godine, a da je slučaj voz još jedna u nizu afera i ujedno neprimeren i kratkovid potez Vlade zarad skupljanja političkih poena i podizanja rejtinga na štetu običnih građana.
“Nažalost, taj potez je dobro promišljen, planski izveden u datom vremenskom trenutku”, Bjeloš kaže. “U kontekstu srpske politike, ova afera se tumači kao vremenski „tempirana“ u sklopu predizborne predsedničke kampanje i vidi kao pokušaj da se mediji i društvene mreže preplave informacijama kako bi se skrenula pažnja sa kandidature Vuka Jeremića za predsednika, kao i pisanja o Saši Jankoviću [zaštitnik građana koji je najavio kandidaturu na predsedničkim izborima]”, navodi Bjeloš.
Prema njenim rečima, uz postojeće lidere u Srbiji i na Kosovu i njihovu politiku, nemoguće je uspostaviti normalizaciju odnosa između dva naroda, jer se naizgled obična pitanja od značaja za normalan svakodnevni život građana, poput saobraćanja vozova, zbog maksimalne zloupotrebe političara u Srbiji i na Kosovu, politizuju i sekuritizuju. Ona dodaje da su građani u obe zajednice najveći gubitnici u ovoj situaciji, posebno ukoliko podržavaju autoritarne režime koji stvaraju tenzije, proizvode strahove i na taj način upravljaju stanovništvom.
“Smatram da u Srbiji postoji kritična masa građana i građanki, kao i predstavnika civilnog društva, koja ne odobrava sadašnju politiku, zatim kritički preispituje trenutni postupak Vlade ali i slične političke poteze i objektivnije sagledava situaciju i posledice”, kaže Bjeloš. “Građani čak pokušavaju da se u bezumlje unesu malo duhovitosti i humora. Na primer, šta bi pisalo na vojvođanskom vozu ili kako bi izgledao voz koji bi poslali za Zagreb.”
Bjeloš dodaje da smatra da bi više trebalo učiniti da se preispita pristup koji imaju političari u Beogradu i Prištini, gde treba uključiti više organizacija civilnog društva i građana sa Kosova koji bi preispitali politiku vlade u Prištini prema Srbiji i integraciji kosovskih Srba.
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ističe za K2.0 da nije sigurna da li je priča o ovom vozu uopšte stvar srpske vlade, imajući u vidu da je Sputnjik pratio dešavanja tog dana na sajtu i društvenim mrežama nazvavši ga “ruskim vozom sa srpskim ikonama koji kreće u Kosovsku Mitrovicu”.
“Pitanje je s kim je u koordinaciji direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić uradio sve ovo u vezi sa vozom, jer je premijer izjavio da nije znao kako će izgledati voz. Ili premijer ne govori istinu, što mu ne bi bilo prvi put”, rekla je Milić. “Interesantna je i cinična upotreba, odnosno zlupotreba pojma ‘sloboda kretanja’ koju koriste predstavnici srpske vlasti, jer sloboda kretanja ne znači i anarhiju.” Navodi i primer voza koji već godinama putuje na relaciji Kraljevo – Severna Mitrovica i da je razlika u odnosu na ovaj koji je krenuo iz Beograda ta što se za voz iz Kraljeva zna, a za drugi se nije znalo.
Ona celu priču stavlja u širi kontekst i seriju “opasnih incidenata i izjava u regionu” koji se dešavaju gotovo istovremeno, a između ostalog pominje i hapšenje bivšeg premijera Kosova Ramuša Haradinaja u Francuskoj po poternici Interpola koju je izdala Srbija.
“Haradinajevo hapšenje, ma kako kontroverzno bilo s aspekta činjenice da on dosta putuje, je takođe… upotrebljeno”, Milić kaže. “Ogoljeno je da Srbija koja nema tužioca za ratne zločine već godinu i po dana ipak radi, ali ne na slučajevima osumnjičenih za ratne zločine iz Srbije i vrha vlasti već na ovom slučaju. Mnogo je indicija i od ranije da se Srbija udaljava i od Briselskog sporazuma i od suštinske evropeizacije. Sad se ide korak dalje – u aktivnu destabilizaciju.”
Situacija nakon voza u Srbiji se i dalje ne smiruje. Najviše pažnje izazivaju izjave predsednika Tomislava Nikolića da će, ako treba zbog bezbednosti Srba, poslati i vojsku na Kosovo, koje je deo srpske javnosti ocenio kao ratnohuškačke izjave.
Da li po cenu predizborne kampanje vredi ovako srozavati ugled Srbije i dizati tenzije? Sa stanovišta mnogih građana svakako da nije. A videće se da li će se isplatiti nekome i na izborima na proleće.K
