Početkom 1993, Ergen Beriša (Berisha) pozajmio je kasetu od prijatelja koji se nedavno vratio iz SAD. Bio je to primerak albuma Dr Drea “The Chronic”.

Tada je pohađao tek četvrti razred, ali mu je ono što je čuo sa kasete probudio strast prema ovoj vrsti muzike, toliko da mu je na kraju promenilo život.

Taj album je među najuspešnijim i najpriznatijim hip-hop albumima svih vremena. Pri tome, smatran je kontroverznim i izazvao je brojne reakcije jer obrađuje sukobe rivalskih hip-hop ekipa, dok su grubi i seksistički izrazi činili njegovu srž. Ipak, istovremeno, sadržava dosta društveno angažovanih poruka koje opisuju život u getu, gde su najčešće živeli Afro-amerikanci, te je jedna od tema pobuna protiv policijskog sistema SAD.

Eksplicitni izrazi i uporne reference na seks u tekstovima učinili su da ova muzika bude privlačna Ergenu. Štaviše, nasilje koje je izraženo u pesmama podsetilo ga je na Prištinu devedesetih godina. “Gde god se okreneš, upadaš u tuču”, priseća se on.

Kaže da su se tuče dešavale “zbog časti”, ne samo usled rivaliteta između kvartova — već su imale i nacionalnu pozadinu. “Morali ste da se tučete sa Srbima i Albancima”, kaže Ergen.

Krajem osamdesetih godina produbile su se etničke podele između Albanaca i Srba. Jasan pokazatelj toga jeste činjenica da su ove dve grupe počele da se kreću različitim mestima u gradu.

Otprilike je u to vreme Ergen naleteo na frazu “jebeš policiju” (fuck police), koja je sadržala u sebi prezir i mržnju prema policiji, a koju su reperi iz SAD stalno iznosili u svojim tekstovima. U vreme kada su Albanci sve češće izopštavani iz javnih prostora i postajali predmet policijskog zlostavljanja i prebijanja, ta fraza je u njegovoj glavi dobila smisao.

Ove dve jednostavne reči podstakle su interesovanje Burima Kursanija, danas bolje poznat po umetničkom imenu Bim Bima (Bimma). Zajedno sa drugim prijateljima, Ergen i Bim Bima kasnije su osnovali jedan od najjačih podzemnih albanskih hip-hop ekipa – NR.

Bim Bima se priseća početka devedesetih godina kada je prvi put slušao Tupaka Šakura (Tupac Shakur), Neza (Nas) i grupu Bone Thugs-n-Harmony.

“Kada sam čuo šta su pričali, pomislio sam da i sam mogu nešto da napravim, kada bih znao kako da pišem”, kaže.

Nisu se rasparčavali samo javni društveni prostori. Ogromna većina Albanaca koja je radila u javnom sektoru dobila je otkaz na inicijativu režima Slobodana Miloševića; iz škola i sa univerziteta proterani su studenti i učenici, primoravajući Albance da osnuju sopstvene paralelne strukture školovanja, zdravstva i institucije iz drugih oblasti.

U međuvremenu, svakodnevno je rastao broj Albanaca u pritvoru, dok je progon u režiji policije jačao.

“Stvari o kojima su pričali [u SAD] dešavale su se ovde”, kaže Bim Bima. “Ljude su u centru grada ubijali kalašnjikovima.”

Iako je “američka geto muzika” sadržala elemente koji su bili učestali u “svakodnevnom životu na Kosovu”, Ergen i Bim Bima inicijalno nisu mislili da će sami moći da prave muziku. Ipak, to se uskoro promenilo.

“Pici nas je ubedio”, kaže Ergen. “Rekao nam je da na albanskom možemo da radimo hip-hop muziku.”

Nulta tačka devedesetih godina

Pici — pravo ime Arian Redžepi (Rexhepi) — i njegov prijatelj Bljerim Krasnići (Blerim Krasniqi) prvi put su došli u kontakt sa hip-hopom još 1989, uprkos tome što nije bilo dostupnih informacija usled okolnosti koje su postojale na Kosovu u to vreme.

Dva tinejdžera su imala pristup ovom žanru uglavnom zahvaljujući emisijama na MTV-ju i Vivi (VIVA), dok su svoje radio-predajnike koristili za snimanje traka svojih omiljenih repera kako bi mogli u svakom trenutku da slušaju hip-hop — a to im je često bila želja.

Kada su hteli bolji kvalitet zvuka omiljenih singlova sa albuma, naručivali su ih u tadašnjim video-klubovima. Povremeno su slušali hip-hop na srpskom TV kanalu pod nazivom Treći kanal.

Vremenom su ova dva prijatelja počela da pišu svoje tekstove, kasnije oformivši ekipu pod nazivom Gangs in da Hood.

“Prvo smo pisali na engleskom”, kaže Pici. “Bilo je nezamislivo da se ova muzika pravi na albanskom.”

Godine 1990, ovaj duet je počeo da eksperimentiše sa matricama koje su uzimali i prilagođavali svom ukusu tako što su ih ubrzavali ili usporavali, te uzimali jedan deo i ponavljali ga kroz celu pesmu, ili puštali unazad; uz pomoć prilagođenih matrica, počeli su da repuju albanske rime.

Tada, početkom devedesetih, su iznikle i druge ekipe kao Trouble Makers, Nice and Slow, New Enemy i Black Eagle.

Iako je tada nastajala hip-hop muzika na albanskom jeziku, muzički studiji i producenti i dalje su bili okrenuti prema narodnoj muzici, popu i određenim podžanrovima roka — koji su decenijama dominirali.

“Nalazili smo se na nultoj tački”, kaže Pici, dok se priseća kako su snimali pesme.

Pici je bio jedan od prvih kosovskih hip-hop umetnika; karijeru je počeo u sastavu Gangs in da Hood, nakon čega je počeo da solira. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

On kaže da je bilo nekoliko drugih producenata i muzičara koji su znali ponešto o hip-hopu i koji su hteli da ga rade, te da su oni sarađivali sa džez muzičarima.

Pored toga što su se suočavali sa poteškoćama pri proizvodnji muzike, broj mesta na kojima su mogli da nastupaju takođe je bio ograničen. Uglavnom su nastupali u kafićima, a povremeno u bioskopskim salama.

“Iza nas je bio rok bend, a mi smo repovali”, priseća se Pici, dok opisuje njihove inicijalne nastupe u kafićima.

Spominje i prištinske festivale Bum ‘92 (Boom) i Bum ‘93, gde su brojni reperi nastupali zajedno sa umetnicima iz drugih žanrova. Ipak, pre prvog izdanja festivala, članovi ekipe Gangs in da Hood su se razišli.

Pici je nastavio da repuje kao samostalni umetnik, dok je Bljerim osnovao grupu Colors. Upravo je ta ekipa 1994. napravila prvi muzički hip-hop spot na albanskom jeziku, “Kjo është jeta jonë” (Ovo je naš život), pesma koju su prvobitno napisali članovi sastava Gangs in da Hood.

Tekst se osvrće na život devedesetih godina, gde repuju o policijskim stanicama, svojoj želji da dobiju vize, o siromaštvu i finansijskim poteškoćama, dok su disovali ili prozivali druge umetnike i životni stil toga vremena. U jednom trenutku kažu da “Kosovo pripada Albancima”, što je reakcija na rastuću represiju srpskog režima.

U to vreme je mejnstrim muzika MC Beke već doprla do širokih narodnih masa.

Nakon “godine u kojoj je vladao muzički spot”, albanske hip-hop rime počele su da sastavljaju ekipe poput Ritmi Rrugës, Boom Gang, BAM, Hija Jetës, Etno Engjujt, Tingulli 3 i 2po2.

Neki od njih su počeli da dominiraju nakon rata, ali mnogi su privukli pažnju čak i ranije, kada je njihova muzika rađena na lokalnom radiju, po kafićima i barovima, dok je distribuirana putem kaseta i predstavljena na “novogodišnjim trakama” — tada vrlo popularnim studijskim snimcima za novogodišnje televizijske emisije.

Sociolog Avni Rudaku smatra da albanski hip-hop iz devedesetih može da se podeli na dva razdoblja: “začetke” u prvoj polovini decenije i “doba povećanog interesovanja javnosti” u drugoj polovini.

“Začetke” vezuje za nastanak paralelnog sistema na Kosovu, sugerišući da je hip-hop bio “kulturološki otpor slovenskoj muzici, slovenskom jeziku i kulturi generalno”. U to doba, on kaže da to nije smatrao “istinskom i kultivisanom umetnošću” već “uličnom umetnošću”, pa je ona, kao takva, bila potcenjena.

Ipak, percepcija hip-hopa je izmenjena nakon što je popularizovan na Kosovu, smatra Rudaku, a usled pojačane policijske represije nad Albancima, upotrebe satelita u domaćinstvima, cirkulisanja video-kaseta, i kao posledica emigracije mladih i njihove izloženosti novim muzičkim žanrovima.

Posleratni gangsterski rep — na dijalektu geg

Ako su devedesete bile svedok rađanju i inicijalnom rastu hip-hopa na Kosovu, onda je period odmah nakon rata, na prelasku u novi milenijum, doživeo konsolidaciju ove muzike.

Krajem rata mnogi reperi su se uputili u studio. Ne samo da su počeli da proizvode trake koje su pravili pre rata, već su formirali ekipe, pisali i iznosili nove ideje, kasnije zauzevši čitavu muzičku scenu.

Njihova slava i nade bili su potpomognuti izmenjenim društvenim okolnostima: represija je zaustavljena, mogućnosti kretanja i pristupa informacijama su se povećale, dok su se u zemlju vratili mnogi koji su ranije emigrirali. U međuvremenu, tehnološki napredak je, takođe, uticao na unapređenje tehničkih sredstava za stvaranje muzike, pa je tako veći broj ljudi dobio pristup muzici preko većeg broja lokalnih radijskih i televizijskih stanica, a što je još važnije — preko Interneta.

Druga radikalna promena koja je doprinela popularizaciji hip-hopa na albanskom jeziku bila je ta da je nastajuća scena razvijala novi identitet.

Tekstovi hip-hop muzike na albanskom devedesetih godina — na primer, oni koje je pisao sastav Ritmi i Rrugës — napisani su na standardnom albanskom jeziku koji je umnogome bio “blaži” u pristupu u odnosu na ono što je usledilo posle toga.

Posle rata, kosovskim hip-hopom počeo je da dominira lokalni dijalekat geg (gheg), koji ne samo da je nagovestio prekid u odnosu na prethodne repere, već je uticao i na muziku na albanskom jeziku u širem smislu. Tekstovi repera posle 2000. imali su grublji pristup, bilo u smislu odnosa prema društvenim fenomenima ili u pogledu sukoba između repera rivala, gde su iznošene pretnje i gde se dosta psovalo — a to je ono što je poznato kao “gangsterski rep”.

Sem ove društvene teme, tekstovi su govorili o seksu, luksuznom životu i ironiji ili sarkazmu “prema svemu i svima”.

Muzika u izvođenju grupa Tingulli 3, Etno Engjujt, Da L.I.G.S, WNC, 2po2 i Unikkatili doživela je veliki uspeh, kao što je slučaj sa muzikom izvođača Don Arbas, Deni boj (Dany Boy), MC Mimo i MC Čika (Chika).

Ipak, nijedna ekipa ne oslikava promenljivu prirodu hip-hopa u tom periodu bolje od NR-a.

Ekipa Ergena i Bim Bime snimila je svoju prvu traku, pod nazivom “Shumë vrasje” (Brojna ubistva), 1998. godine, kada je nasilje na Kosovu pojačano. Ipak, tek je 2003. album “Egjeli”, snimljen sa di-džej Blantom (Blunt) i Ril vanom (Real 1), predstavljen kao nešto što mnogi smatraju “revolucijom u albanskom hip-hopu”.

Snimljen na dijalektu geg, prepun komentara i ironije na račun društva, “Egjeli” se i dan-danas smatra početnom tačkom za brojne nastajuće hip-hop umetnike.

NR je zaokupio i maštu publike pred kojom je uživo nastupao. Godinu dana pre objavljivanja albuma “Egjeli”, na festivalu “Show Fest”, gde su dominirali pop pevači, NR je učestvovao sa svojom pesmom “Afrim Roboti” — iako nisu osvojili prvo mesto na takmičenju, ova pesma je izglasana kao omiljena u javnosti, dok je i danas među najpopularnijim hip-hop pesmama na albanskom jeziku.

Uprkos uspesima mnogih repera, međutim, oni su se i dalje suočavali sa poteškoćama prilikom komponovanja muzike, jer je i dalje postojao ograničeni broj ljudi koji su znali kako da proizvedu hip-hop matrice, pa je tako nastavljena tradicija pozamljivanja matrica od poznatih inostranih repera.

Ipak, to se promenilo, jer je sve veći broj muzičkih studija i muzičara obraćao pažnju na hip-hop.

Koncerti i festivali su, prvi put tada, počeli da beleže rast broja reperskih nastupa.

Bim Bima se posebno seća 1. maja 2000, kada je održan koncert ispred prištinskog Narodnog pozorišta, gde su NR i druge ekipe, poput Da L.I.G.S-a, repovale uživo, kao i pećkog festivala Crossing Bridge iz 2001, gde su oni i drugi reperi nastupali ispred više hiljada ljudi.

Pre toga, odmah nakon rata, krajem 1999, svirka je održana u sali prištinske zgrade “Boro i Ramiz”. Mnogi od onih koji su tada repovali izgradili su svoje ime i počeli da dominiraju na kosovskoj hip-hop sceni u godinama koje su usledile.

Jedan od organizatora — koji je, takođe, repovao toga dana — bio je Deni boj.

Pored tako brojnih repera koji su nastupali uživo, Deni boj se posebno seća “bezbednosti koju je održavao KFOR”, jer su hiljade ljudi bile prisutne.

Autor hita iz 2001, pesme “Fjala Hip-Hop”, kaže da “potreba ljudi za nečim novim” jeste ono što je izguralo i popularizovalo hip-hop u tom periodu odmah po završetku rata.

Kako je ovaj žanr sve dublje zadirao u svest javnosti, tradicionalni mediji na Kosovu bili su primorani da obrate veću pažnju. Što su mediji češće emitovali hip-hop muziku, to je njena popularnost više rasla.

Deni boj je napravio jednu od prvih radijskih emisija koje su se ekskluzivno bavile hip-hopom, “Hip-Hop sa Deni bojem” (Hip-Hop with Dany Boy), emisija prvi put emitovana 2001. Naglašava da je bio motivisan da započne emisiju zato što je želeo da emituje hip-hop matrice, a posebno one pesme koje bi, u suprotnom, bile cenzurisane usled eksplicitnog sadržaja.

Jer, iako je hip-hop nalazio načine da se emituje u programima, mediji su, generalno gledano, odbijali da emituju psovke ili seksističke izraze.

Prozivanje, tuče i pijavice

Baš kao što su mediji nastavili da odbacuju elemente hip-hopa, neki umetnici su gajili odbojnost prema medijima.

Reper iz Prištine, Rebel aka Unikkatil — pravo ime Viktor Paljokaj (Palokaj) — izabrao je jedinstveni način da dopre do svoje publike. Krajem devedesetih godina, počeo je da snima u Prištini, ali neposredno pre rata, preselio se u Njujork, gde živi i dan-danas.

Kada je počeo da objavljuje svoj rad početkom dvehiljaditih, on nije organizovao nijedan koncert, nije učestvovao u nijednom televizijskom programu i nije dao nijedan intervju. Njegova muzika je bila, uglavnom, dostupna na Internetu; puštana je u internet-kafeima i gejmerskim klubovima, ili se mogla čuti preko ce-deova koji su sadržali kompilacije njegovih ili traka njegove ekipe, TBA (The Bloody Alboz).

Iako je bio jedan od najpoznatijih hip-hop imena na Kosovu, on je ostao predmet misterije; većina ljudi — čak i oni koji su vatreno slušali njegovu muziku — nije imala pojma kako je zvučao u stvarnom životu ili kako je izgledao, jer su godinama postojale samo dve njegove slike koje su objavljene u javnosti.

Bez obzira na to, činjenica da je slušan i da je Unikkatil bio jedan od najpoznatijih repera na Kosovu dokazana je 2012, kada je održao prvi koncert u svojoj domovini, na prištinskom stadionu, gde je prisustvovalo više od 20.000 ljudi — a što je i dalje jedna od najvećih publika koje su prisustvovale koncertu nekog albanskog umetnika na Kosovu.

Pored jedinstvenog pristupa publici, novina koju je Unikkatil uveo u albanski rep bilo je izražavanje u tekstovima, sa elementima nacionalizma, pominjanja ličnosti iz nacionalne istorije i veličanja albanskog identiteta. Ipak, pre svega, tekstovi su polemičke i nasrtljive prirode.

Unikkatil i njegova ekipa TBA uvela je disovanje (prozivanje) na Kosovu; počeli su nedvosmisleno da koriste prava imena onih koje su prozivali, pritom upotrebljavajući najgrublje izraze. Činilo se da Unikkatil ima problem sa svima, od sastava Ritmi i Rrugës, Tingulli 3, Noyzi i Duda, do kultnog disovanja sa izvođačem Prince Double H kroz pesmu “O Hysen”, koja je postala sinonim za “disove” na albanskom.

“Mnogi su pokušali da uzvrate prozivku Unikatilju i steknu slavu, ali mu nisu mogli ništa”, kaže Deni boj, koji tvrdi da je TBA, a posebno Unikkatil, uveo ili makar unapredio kulturu “bitke rečima” na Kosovu.

Sem TBA, NR je, takođe, koristio disove u prvim pesmama, napadajući ekipe kao što su Ritmi i Rrugës i Hija e Jetës, pa su tako drugi reperi sve češće disovali jedni druge, što je bio još jedan vid izražavanja.

Upotreba disova, verbalnih napada i psovki kod repera već je dugo jedan od glavnih elemenata u ovom žanru; kada je reč o SAD, slični sukobi među američkim reperima lako su eskalirali u fizičko nasilje, dok je bilo slučajeva gde su se reperi međusobno ubijali. Baš kao što se desilo sa drugim elementima hip-hopa, i fizičko nasilje viđeno preko okeana preslikano je na Kosovo.

Dve rivalske ekipe iz Gnjilana, D4 i E7, godinama su se međusobno disovale, što se završilo fizičkim obračunom i upotrebom vatrenog oružja. U skorije vreme, polemički obračuni između ekipa Babastars (Priština) i OTR (Tirana) kulminirali su razmenom vatre između rivalskih ekipa u luksuznom hotelu u centru Prištine, dok je nekoliko članova ovih grupa zatražilo lekarsku pomoć, uključujući jednog repera kome je metak uklonjen iz leđa.

Uprkos svemu tome, u periodu od šest ili sedam godina posle rata, hip-hop na albanskom je, takođe, sadržao društvene teme; promene — ili potreba za promenama — načina na koji se vodi politika, prezir prema tradicionalnoj, posebno muzičkoj kulturi, i napadi na korupciju, siromaštvo i preovlađujući “mentalitet”.

NR, pored toga što upućuje psovke na račun repera i pevača, isto je radio sa političarima, korupcijom i “licemerjem”.

U svojoj hit pesmi, “Afrim Roboti”, bavili su se onime što Ergen kaže da je “bio čest slučaj” na posleratnom Kosovu — “svi su se ponašali opako”; oni su se podrugivali tome “ko je najjači u kraju”, rekavši da je najopakiji bio “prijatelj koji je iz Albanije donosio drogu”, a ne oni “sa mišićima i snagom”.

S ponosom se priseća spontanih disova: “Čak i da smo razmišljali o njima, sigurno ne bi ispali ništa bolji… to su bile stvari koje smo živeli.”

Bim Bima je saglasan sa time da je muzika iz tog vremena bila odraz “svega onoga što smo mi živeli… vazduha, mentaliteta ili ubeđenja, korupcije, politike i sličnih stvari”.

Iako je duže od decenije i po prošlo, neke teme kojima su se tada bavili mogu da se odnose i na današnje vreme.

I Ergen i Bim Bima spominju pesmu “1 001 111”, za koju smatraju da je na istoj talasnoj dužini sa savremenom emigracijom građana Kosova.

Neki tekstovi izgledaju ovako: “1 001 111 ljudi želi da uđe u raketu / Da pobegnu od ovog stvarnog, bednog života / … Ako nastavite da se igrate / Uskoro ćete izgubiti položaj”; “Samo želim da umrem / Gorim od straha / Kao i svi ostali koji pate od ovog života / I meni treba ta raketa”; i “Nema nigde mesta na koje da odeš / Od straha moraš da vičeš / Privezali su te za raketu.”

Oni tvrde da, kada bi se zamenili ključni akteri, ovi tekstovi bi i danas bili relevantni kao što su bili onda kada su napisani, bilo da je reč o pesmi “1 001 111”, koja navodi da je “UNMIK pojeo celi budžet” ili pesmi “Raptishizëm”, u kojoj se priča da je “UNMIK zgrabio novac kao gušter koji hvata komarca” — u poslednjih nekoliko godina reč “vlada” zamenila je “UNMIK”.

“Stranci su najveći lopovi, pored naših političara koji ne dozvoljavaju da ova zemlja napreduje, samo su se oni obogatili”, kaže Bim Bima, dodajući da je “nama upravljao UNMIK, a on je uradio neke stvari koje nam ne dozvoljavaju da negujemo sve ono što je sloboda donela”.

Hip-hop i mejnstrim

Sredinom prve decenije posle rata, imena drugih repera počela su da eksplodiraju na sceni, postajući nerazdvojni deo albanske hip-hop muzike. Grupe izvođača i reperi poput Lyrical Son-a, Kaos-a, Skillz-a, MC Kreshe i drugi počeli su da grade svoje ime.

Druge grupe repera iz Gnjilana, Uroševca i Peći počele su da im se pridružuju u tome. Hip-hop sa Kosova je čak uticao na muziku iz Albanije, Makedonije i albanske dijaspore.

Hip-hop umetnici počeli su da dominiraju muzikom na albanskom jeziku. Muzički studiji bili su “rezervisani” za sve veći broj repera, njihovi koncerti su se najviše tražili, veći broj izvođača iz drugih žanrova počeo je da traži saradnju sa reperima, dok su televizijski i radijski studiji bili prepuni repera i njihovih pesama. Generalno gledano, reperi su kontrolisali muzičku industriju.

Ipak, oni koji su već neko vreme prisutni na sceni nisu radosni kada pogledaju kako se razvija situacija u poslednje vreme.

Izvođač Taste 2, koji repuje od 2000, smatra da je u periodu od sedam ili osam godina po završetku nastajao najbolji albanski rep, kada su se savremenici posebno osvrtali na priču o društvenim problemima na autentičan način, te na protivljenje istima.

Poznat po sarkazmu u svojim pesmama, Taste 2 kaže da se u protekloj deceniji albanski hip-hop promenio onda kada je većina repera “počela da peva za novac, za ovo i ono, ili kada su počeli da kopiraju jedni druge”.

Ovu promenu naziva “ego-tripovima” i kaže da je potekla od samozadovoljstva nekih repera ili od njihovog straha da “ljudi ne žele da slušaju o problemima ili da slušaju tekstove sa tri stiha”.

Kaže da su, kao rezultat toga, reperi izgubili korak sa “autentičnošću”, jer većini više nije stalo do “protivljenja nekim pojavama uz pomoć hip-hopa”, što je bio ključni element ovog žanra.

Reper koji je debitovao sa trakom “VO” iz 2001. — koja govori o tome da treba jesti samo jaja, u vreme kada su se mnogi reperi hvalili time da imaju mnogo novca — kaže da albanski hip-hop nije uspeo da stvori vlastiti identitet, pa je, umesto toga, “ostao bleda kopija, inspirisana uglavnom američkim hip-hopom”.

Ergen je, takođe, saglasan sa time da se albanski hip-hop umnogome kretao pogrešnom stazom u poslednjih nekoliko godina. “Moj san je da promenim ovu kulturu slavnih osoba; da stvorim [pravu] hip-hop industriju na Kosovu”, rekao je.

Po mišljenju repera Elinela, koji od tinejdžerskog doba, pre više od jedne decenije, snima muziku “protiv onih koji su povlašćeni”, veći deo hip-hopa na albanskom jeziku ograničen je na klišee koji se samo ponavljaju.

Po njegovome mišljenju, postoje brojni činioci koji su uticali na ovo. “Klub priređuje svu muziku koja se danas stvara”, kaže Elinel.

Posebno naglašava YouTube i takmičenje za “preglede”, za koje kaže da su napravili situaciju u kojoj veliki broj repera može da proda i komercijalizuje svoju muziku; “tekst je pisan radi rimovanja”, dok se ignoriše ili ne pridaje značaj “priči u pesmi”. On smatra da je tako uklonjena emocija iz muzike, jer se “muzika cenzuriše i ulepšava za narodne mase” umesto da bude “terapija za umetnika”.

Kada Elinel sluša reči koje u repovanju koriste današnji hip-hop umetnici, kaže da oseti potrebu da treba da im postavi ovakvo pitanje: “Znate li šta govorite?”

Sem toga, Elinel smatra da postoji još jedan stereotip koji se ponavlja: “Da biste bili reper, morate da ostanete na ulicama, da budete gangster ili da budete neupitan protagonista.” Ovo je odraz repera koji pokušavaju da oponašaju “trendove izdaleka”, kako on misli, ali to na kraju znači da mnogi kosovski hip-hop umetnici “lažu sami sebe”.

Ipak, u proteklih nekoliko godina, nova imena — i nova generacija repera — počeli su da se pojavljuju i da se penju ka vrhu albanske hip-hop scene.

Među najpoznatijim je Buta, koji je prvi reper na Kosovu koji koristi karakterističan trep stil. Njegovi tekstovi su poznati po grubom i eksplicitnom sadržaju, ali ga znaju i po tesnoj odeći, kao i po autentičnom stilu pravljenja spotova sa bledim bojama.

Alternativni prostori takođe organizuju rep borbe koje su hip-hop umetnicima u nastajanju omogućili da nastupaju ispred energičnih narodnih masa; samo su u poslednja tri meseca  organizovana dva ovakva događaja, i to u prištinskom prostoru za okupljanje zajednice Termokiss.

Iako je ovo scena u kojoj i dalje dominiraju muškarci, pobednica na jednom ovom takmičenju bila je dvadesetpetogodišnja Reza (Rreze) Osmani, čiji uspesi podsećaju na vreme izvođačica MC Chika ili MC Mimon — a pre toga na Bljertu Zećiri (Blerta Zeqiri) — koje su pravile velike talase u hip-hopu na albanskom jeziku.

Nova generacija nas navodi na zaključak da albanska hip-hop scena ulazi u novu fazu. U prošlih 30 godina, od začetaka, scena je bila svedok novih imena, pristupa i stilova, koji su ostavili trajan trag na muziku i na način života. Izgleda da će se evolucija sada nastaviti.K

Na naslovnoj fotografiji je prikazan sastav NR (sleva nadesno: Ril van (Real One), Bim Bimma, di-džej Blant i Ergen Beriša) tokom foto-sesije za njihov prvi album “Egjeli” iz 2003. Fotografija: Ade Mula.

Vrati se na monografiju