Anesa Hyseni, osamnaestogodišnja studentkinja mehatronike na Univerzitetu u Prištini, sprema se da po prvi put izađe na biralište na opštim izborima zakazanim za 9. februar. Glasanje vidi kao priliku da doprinese oblikovanju budućnosti svoje zemlje.

“To je neka vrsta moći koju osećaš u sebi kada imaš pravo glasa i možeš da doneseš odluku za svoju državu”, kaže ona. Anesa je s nestrpljenjem čekala ovaj trenutak, čak je bila pomalo ljubomorna na zemlje poput Austrije i Grčke, gde mladi mogu glasati i pre osamnaeste godine. Za nju, glasanje nije samo individualni čin, već kolektivna odgovornost koja utiče na čitavo društvo.

Kada je reč o izboru kome će dati glas, presudni faktori za Anesu su programi političkih partija u oblasti obrazovanja i socijalnih pitanja. Takođe, važan joj je i dosadašnji učinak partija.

“Njihova prethodna dela su ključni faktor za mene. Ako neka partija nije održala svoja obećanja, onda nije ni kredibilna”, ističe ona.

Tokom predizborne kampanje, koja je počela 9. januara, Anesa se o partijskim programima informisala uglavnom putem televizije, društvenih mreža i reklama koje su joj se pojavljivale na telefonu. Ipak, primećuje ozbiljan problem koji je zabrinjava – smatra da u ovoj kampanji ima previše govora mržnje među partijama i kandidatima.

Govoreći o ulozi mladih u politici, Anesa veruje da bi oni trebalo da imaju jači glas u donošenju odluka. Smatra da su mladi važni unutar političkih partija, ali sumnja u stvarnu spremnost partija da ih uključe, jer ne pružaju dovoljno prostora za njihovo delovanje.

“Mi jesmo budućnost, ali jednako je važno da se i naši stavovi ozbiljno shvate”, kaže ona. Anesa je jedna od preko 125.000 mladih koji su napunili 18 godina između dva izborna procesa, onog iz 2021. i ovog iz 2025, te će sada prvi put učestvovati u izborima koji će odrediti ko će voditi zemlju u naredne četiri godine.

Njena kritika nedovoljne uključenosti mladih u politiku potvrđuje se i u istraživanju koje je 2024. godine objavio FES. Prema tom istraživanju, političko angažovanje mladih na Kosovu je veoma nisko – bilo kroz članstvo u partijama, učešće u protestima ili rad u civilnom društvu.

Rezultati istraživanja pokazuju da većina mladih nije politički aktivna i da imaju distanciran stav prema političkim procesima i izborima. Učešće u politici i građanskim inicijativama je među vrednostima koje su im najmanje važne.

Na poslednjim izborima na Kosovu, oko 45,6% mladih ispitanika/ca s pravom glasa izašlo je na birališta. Ipak, uprkos relativno visokoj izlaznosti, većina mladih ostaje neangažovana u političkim aktivnostima van samog glasanja. Ovo ukazuje i na nedostatak inovativnih metoda kojima bi partije mogle privući mlade. Umesto toga, uglavnom koriste tradicionalne pristupe – svaka partija ima svoj omladinski forum koji pokušava da bude aktivan i van izbornog perioda, ali to se često svodi na novogodišnje zabave ili turnire u fudbalu.

Osim toga, samo 2% ispitanih mladih veruje da su njihovi interesi adekvatno zastupljeni u nacionalnoj politici, što odražava visok nivo razočaranja i nepoverenja prema državnim institucijama. Prema istraživanju, nepoverenje u institucije i nedostatak političkog zastupanja ključni su faktori koji doprinose porastu želje za emigracijom među mladima. Mnogi od njih, razočarani i bez nade u političke promene, biraju odlazak u inostranstvo kao bolju i sigurniju alternativu za život i karijeru.

Ova situacija predstavlja ozbiljno upozorenje za budućnost zemlje, zahtevajući hitne mere za poboljšanje uslova koji bi zadržali mlade na Kosovu i pružili im prilike za profesionalni i lični razvoj.

Što se tiče motivacije za glasanje, većina mladih, prema istraživanju, ne bira na osnovu ideologije ili partijskih programa, već na osnovu ličnosti lidera partije. U poređenju sa ideologijom partije, izbornim programom ili uticajem porodice i prijatelja – od kojih svaki čini oko 19% razloga za glasanje – lider/ka partije ostaje ključni faktor u donošenju odluke, sa čak 28% ispitanika/ca koji/e su ga/je naveli kao glavni razlog za izbor.

Kada su u pitanju političke preferencije, podaci istraživanja pokazuju da je značajan deo mladih na prethodnim izborima 2021. godine glasao za Pokret Samoopredeljenje (LVV) i da su spremni da to učine ponovo.

Za tri mlade glasačice s kojima je K2.0 razgovarala, ključna pitanja koja će uticati na njihov izbor su zapošljavanje, obrazovanje i zdravstvo.

Šta utiče na glas mladih?

Za 18-godišnju Elsu Bejtu, prvi glas nije samo formalni čin, već odgovornost koju će ispuniti emocijama.

“Glasanje je pravo i mogućnost da utičem na budućnost svoje zemlje”, kaže ona, naglašavajući značaj učešća u ovom procesu glasanja. Elsa veruje da svaki glas ima svoju težinu i da mladi mogu postati faktori promena u društvu kroz njega. Ona glasanje vidi kao način da traži, osim posla, i odgovornost od političara. “Volela bih da kandidati budu više odgovorni za svoja obećanja”, izjavila je ona.

Elsa, koja je u poslednjoj godini srednje škole “Xhevdet Doda” u Prištini, odlučiće za koga će da glasa na osnovu pitanja koja direktno utiču na njen život i život ostalih građana/ki.

“Ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo i transparentnost vlasti su glavni faktori koji će uticati na moj glas”, kaže ona.

Da bi dobila informacije o kampanji, obećanjima i procesu, trudi se da konsultuje različite izvore, među kojima navodi da prati političke debate kako bi bolje razumela izborne programe, iako ne bi želela da se direktno angažuje u političkim diskusijama.

Jedna od glavnih zabrinutosti za Elsu je pitanje integriteta izbornog procesa i mogućnost manipulacije glasovima.

“Želim da verujem da će moj glas biti pošteno prebrojan i da će proces biti pravičan”, kaže ona. Slično kao Elsa, Anesa takođe ima određenu dozu nepoverenja u izborni proces. 

Ona kaže da postoji konkretan problem koji izaziva sumnju u integritet izbornog procesa, a to je “činjenica da na listama birača još uvek ima umrlih ljudi, što je izuzetno apsurdno i zabrinjavajuće.” Ovaj stav dodatno povećava nesigurnost u vezi sa integritetom izbornog procesa i dovodi je u sumnju u tačnost sistema brojanja glasova.

Ista sumnja u integritet izbornog procesa postoji i kod Nore Bekteshi. Nora, 18-godišnjakinja, prva je godina studija na smeru “Razvoj veba i mobilnih aplikacija” i takođe će prvi put glasati. Za nju, ovo iskustvo izaziva mešavinu emocija.

Kao mlada biračica, ona ima velike sumnje u transparentnost i pouzdanost izbornog procesa.

“Zabrinuta sam zbog transparentnosti i pouzdanosti izbornog procesa. To me čini veoma nesigurnom i neodlučnom”, kaže ona.

Izborni proces na Kosovu često se suočava s izazovima, naročito tokom faze brojanja glasova. Na primer, na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 6. oktobra 2019. godine, kao i onim 14. februara 2021, brojni glasovi su ponovo prebrojani.

Ovi kontinuirani problemi čini se da utiču na povećanje nepoverenja mladih u izborni sistem na Kosovu; međutim, oni predstavljaju sumorniju sliku nego što je stvarnost. Iako su nepravilnosti u izbornim procesima stalno prisutne, sam proces koji omogućava ponovno brojanje glasova obezbeđuje da glas na kraju bude prebrojan kako je i dat.

Nora se oseća nesigurno i preopterećeno i informacijama koje su često kontradiktorne, koje kruže medijima i njenim porodičnim krugom. Ona kaže da joj je teško da formira nezavisno mišljenje u okruženju u kojem su stavovi pod uticajem mnogih faktora.

Medijska scena, uključujući društvene mreže, preplavljena je sadržajem koji je vezan za izbore. Izveštajima medija dodaju se reklame političkih partija i kandidata, pa čak i sadržaj koji stvaraju njihove pristalice. U međuvremenu, informativni haos dodatno otežava pristup tačnim informacijama koje bi pomogle u donošenju obrazovane odluke pri glasanju.

Nora veruje da je političko obrazovanje mladih neophodno kako bi se smanjila ova nesigurnost i povećalo njihovo aktivno učešće na izborima.

Uprkos nesigurnosti, Nora pridaje značaj politikama i programima koji direktno utiču na život građana/ki. Prema Nori, stranke treba da budu jasnije i odgovornije u svojim obećanjima, nudeći konkretna i ostvariva rešenja za glavne probleme sa kojima se društvo suočava.

“Moj odlučujući faktor pri glasanju biće uglavnom politički programi stranaka, naročito njihovi planovi za ekonomski razvoj, posvećenost ljudskim pravima i jednakosti, princip nediskriminacije zasnovan na intersekcionalnosti, stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje mladih, povećanje minimalne plate i unapređenje obrazovanja. Ova pitanja direktno utiču na svakodnevni život”, kaže ona.

Iako i dalje postoji nepoverenje u izborni proces, za Anesu je jedan od najvećih izazova nizak nivo poverenja u politički sistem, što je osećanje zajedničko mnogim mladima koji se često osećaju razočarano zbog političara koji ne ispunjavaju svoja obećanja. 

Prema istraživanju FES-a, samo 2% mladih anketiranih oseća da su dobro predstavljeni u državnoj politici, što ukazuje na visok nivo razočaranja i nepoverenja prema državnim institucijama i političkoj eliti. Nizak politički angažman direktno je povezan sa kvalitetom institucija i politike na Kosovu, gde su mnogi mladi razočarani zbog nedostatka meritokratije i percepcije da su društvene i političke veze važnije od sposobnosti za postizanje uspeha. 

Kao deo generacije koja predstavlja budućnost zemlje, Elsa veruje da mladi imaju ključnu ulogu u oblikovanju društva, ali ponekad oseća da njihov glas nije dovoljno uvažen. Prema njenim rečima, da bi se podstakao ovaj angažman, neophodno je povećati transparentnost u izbornom procesu i obezbediti više prostora za mlade u donošenju odluka.

Naslovna slika: Dina Hajrullahu/K2.0