Iako su izbori na Kosovu postali česta pojava, diskusije o istinski važnim temama za život birača prava su retkost.

Na skupovima političkih stranaka, u televizijskim debatama, u porukama partija i u onome što se o njima piše, dosta je govora o partijskim računicama i manevrima, istraživanjima javnog mnjenja, sloganima i pojedincima, a manje o praktičnim stvarima koje bi pospešile informisanost birača o onome što mogu da očekuju po završetku predizborne kampanje. U suštini, predizborne kampanje bi, same po sebi, trebalo da posluže u te svrhe — da birači znaju za šta glasaju.

U celoj toj gunguli i s namerom da dokuči kontekst, K2.0 je razgovarao sa stručnjacima iz raznih oblasti. Na bazi njihovih odgovora nastojali smo da izlistamo neka pitanja o kojima se ne diskutuje, ali će biti važna biračima kada se 14. februara zapute na birališta.

Kroz serijal “Izbori 2021: drugačija perspektiva”, koji je sastavljen iz osam članaka, gde se svaki bavi određenom oblašću, obrađujemo teme koje nisu dobile zasluženu pažnju, bavimo se aktuelnom situacijom i onime što treba da se uradi kako bi se nešto promenilo u korist građana. Trudimo se i da informišemo birače i stavimo njihovo blagostanje u prvi plan diskusije, a na način da predstavljamo dalekovidna rešenja.

Drugačija perspektiva o budućnosti učenika, studenata i države

U skoro svakoj društvenoj sferi, obrazovanje je jedno od glavnih tema — možda i presudna stavka. Političke stranke su saglasne sa ovom dijagnozom — makar to pišu u svojim političkim programima. Oni se slažu da Kosovo ne stoji dobro kada je u pitanju napredak u prosveti i stalno obećavaju da će “jednoga dana” trajno da izmene “najbitniji sektor u kosovskom društvu”.

Skoro su sve političke partije koje će se takmičiti na izborima 14. februara, već bile zadužene za Ministarstvo obrazovanja. Ipak, one i dalje tvrde da je prioritet njihove vlade da reformišu ovaj sektor. Dugi niz godina mediji i organizacije koji se bave prosvetom alarmiraju javnost da je situacija vrlo teška.

Posle višegodišnjih obećanja i razočaranja, PISA test (Program za međunarodnu procenu učenika) iz 2015. je, na bazi konkretnih podataka, pokazao ozbiljnost situacije: 77% kosovskih učenika ima problem sa čitanjem. U programima političkih partija se navodi da su zabrinuti za ovakvo stanje, ali ne nude konkretne politike i vremenski okvir u kom bi rešili probleme kosovskog obrazovnog sistema.

LDK u svom programu za obrazovanje pominje devet stubova — od kojih su neki: obrazovanje u doba pandemije, nastavni plan i program, obrazovanje za manjinske zajednice, nauka, visoko obrazovanje i profilisanje državnih univerziteta. Vladina podrška izgradnji predškolskih ustanova i prekvalifikaciji nastavnika kako bi bili stopostotno spremni za rad u predškolskim ustanovama takođe se pominju u LDK-ovom programu. Jedna stavka se odnosi na duži dnevni boravak u školama koje imaju neophodnu infrastrukturu.

Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) planira veću inkluziju dece uzrasta od druge do četvrte godine u predškolske ustanove, potpunu inkluziju dece u obrazovanje koje prethodi osnovnom, izgradnju obdaništa i prilagođavanje postojećih objekata za potrebe predškolskih institucija. Porodicama kojima je potrebna pomoć i onima koji primaju socijalu Samoopredeljenje obećava da će biti izuzeti od troškova plaćanja privatnih predškolskih ustanova. U njihovom programu se, kao druga važna tačka, navode pilot-projekti za celodnevni boravak u školama sve dok to ne postane standard. Obećavaju i da će inicirati proces evaluacije rada nastavnika.

PDK je svoj program orijentisao ka potrebama proisteklim iz pandemije, planiranju za primenu onlajn programa za učenje, obučavanju nastavnika za držanje nastave na daljinu i pokretanju hibridnih časova – periodično rotiranje između fizičke i virtuelne nastave. Pored toga, PDK obećava da će povećati broj pomoćnog osoblja u školama, kao što su stručnjaci za informacione tehnologije i psiholozi, a kažu i da će pružiti finansijsku podršku porodicama sa decom koja pohađaju školu, to jest, da će ih subvencionisati sa 50/100/200 evra.

AAK planira izgradnju novih stručnih škola radi adekvatne pripreme stručnjaka za tržište rada, izmenu Zakona o visokom obrazovanju, kao i revidiranje i evaluaciju udžbenika i nastavnog plana i programa.

Znatan deo ovih obećanja nije nikakva novost, već su ona reciklirana sa drugih izbora.

Prema tome, da bismo bolje razumeli probleme nasleđene iz proteklih godina u ovom sektoru, razgovarali smo sa troje stručnjaka iz ove oblasti: Agnesa Ćerimi (Qerimi), stručnjakinja za preduniverzitetsko obrazovanje, Gramos Bućinca (Buçinca), zamenik direktora Organizacije za unapređenje kvaliteta obrazovanja (ORCA), i Rinor Ćehaja (Qehaja), direktor Instituta za istraživanje i zagovaranje obrazovanja mladih EdGuard. Na naša pitanja o svemu što nam fali, o onome čemu težimo i kako bi nešto moglo da se promeni nabolje, odgovaraju ovako:

Šta nam fali?

Agnesa Ćerimi, stručnjakinja za preduniverzitetsko obrazovanje:

Što se tiče prosvetnog lanca, usredsrediću se na preduniverzitetsko obrazovanje, koje se zasniva na modelima i najboljim praksama evropskih zemalja i država regiona. Međutim, često slušamo frazu da “na papiru imamo dobre zakone, ali nam fali primena u praksi” — dozvolite mi da kažem da primena nije zadovoljavajuća u odnosu na realnost, potrebe i situaciju u kojoj se država nalazi. 

Na primer, Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju stupio je na snagu 2011, čime je prethodni zakon, iz 2006. godine, poništen. Od tada do sada imamo oko 61 podzakonski akt, koji su proistekli iz njega sa ciljem da se uredi primena članova zakona. Kako je šest skupštinskih sastava došlo i otišlo sa vlasti, ovaj zakon i njegova podzakonska akta nisu dostigla zadovoljavajući nivo primene. Ako analiziramo samo ovaj zakon, jasno ćemo primetiti u kojoj nam meri fali implementacija svih njegovih elemenata i uredbi, a da pritom ne zavirimo u strateške planove, nastavne planove i programe, druga podzakonska akta, budžetske formule, stručno obrazovanje, paralelno obrazovanje i ostalo. Prema tome, treba da počnemo od ispunjavanja zakonskih obaveza i njihovog usvajanja na korist konkretnih potreba aktera u prosveti.

Gramos Bućinca, ORCA:

Kosovska prosveta je tako napravljena da više služi nastavnicima, nego studentima ili učenicima. Nepostojanje studijskih programa koji bi omogućili mladima Kosova da budu produktivni građani u društvu dovelo je do slabog socioekonomskog rasta. Diploma od koje ne može da se zaradi naterala je mnoge mlade da ne razmatraju mogućnost izgradnje svoje budućnosti na Kosovu.

Kosovska prosveta jedan je od najvećih poslodavaca na Kosovu. Usled toga, ona je i dalje među sektorima koje političke partije najviše eksploatišu. S jedne strane, razne stranke zloupotrebljavaju osećanja nastavnika u odnosu na teška vremena, kada su oni nosili teret obrazovanja naroda, a s druge strane, partije eksploatišu siromašne i nezaposlene tako što im obećavaju nova radna mesta i povećanje plate u prosveti.

Kosovska prosveta je najviše propatila zbog nepostojanja sistema za uređenje platnih razreda na osnovu procene učinka rada nastavnika.

Rinor Ćehaja, EdGuard:

Da bi ostvarilo makar neke rezultate, kosovskom obrazovanju fale mnoge stvari. Neophodne su brojne reforme za iniciranje malih promena, s nadom da će nekada te male promene da se umnože. Nepostojanje kvaliteta znači da će mnogi mladi da izgube svoju budućnost. Izgleda da nikome nije stalo do toga kakav uticaj obrazovanje ima na društvo, pa će tako trebati još vremena da svi shvate da izgradnja države zavisi od obrazovanja društva, a ne od njegove politizacije.

Naš prosvetni sistem ima dobre zakone i strategije, ali mu fali primena; ne fale mu školske zgrade, ali mu fali tehnologija i oprema u tim školama; ne nedostaju mu dobri nastavnici, ali mu fale nastavnici koji su hvaljeni za dobro obavljen rad; ne nedostaje mu kvalitetan nastavni plan i program, ali mu nedostaju dobri udžbenici koji bi ispunili taj nastavni plan i program. Pre svega, obrazovanju fali polaganje računa i odgovorno ponašanje, a tu nastaju svih naši problemi.

Kojim ciljevima treba da se vodimo?

Agnesa: Što se Kosova tiče, poboljšanje kvaliteta obrazovanja treba da počne od nulte tačke. Logika previjanja, ad-hok i brzopletih procesa bez konkretnih dugoročnih rezultata nastaviće da uništava kvalitet. Kada je reč o obrazovanju, trebalo bi jednoglasno da odlučimo i utvrdimo zajedničku viziju koja odgovara našem mentalitetu, našoj zajednici i našim potrebama — svakako da tu viziju ne treba da pozajmljujemo od drugih država.

Druga ambicija u prosveti treba da bude izgradnja kapaciteta. Trebalo bi da ulažemo u kvalifikovane ljude koji bi konceptualizovali strategije za organizovanje zajednice. To je nemoguće postići na dvočasovnoj obuci ili pomoću teorijske metodologije prilagođene svim školama i opštinama đuture. Jer se svaka opština i svaka škola razlikuje, kao i njihova interesovanja. Da bi se ostvario uspeh na krupnom planu, moramo da nadahnemo ljude, koristimo inovacije i budemo kolektivno odgovorni.

Obrazovanje je osnova, fundament izgradnje države u kojoj znanje, veštine i socijalna zaštita odnose prevagu radi bolje budućnosti.

Gramos: Kosovsko društvo bi od vlade trebalo da zahteva više kada je u pitanju prosveta. Celokupan socioekonomski sistem države u potpunosti je zavisan od znanja i veština njenih građana.

Obrazovanje radi sticanja znanja — građanima Kosova treba obrazovni sistem koji će ih snabdeti znanjem evropskog formata. Student bi trebalo da razume oblast koju izučava. Kosovski profesor treba da se usmeri na istraživanje i nauku, kako bi imao temeljno i najnovije znanje, kao i da bi to znanje efikasno preneo na studente. Neki od tih studenata postaće nastavnici u školama i moraće da se pobrinu za kvalitet u svim sferama obrazovanja.

Obrazovanje radi bolje ekonomije — kosovska vlada bi trebalo da ima kratkoročan, srednjeročan i dugoročan akcioni plan za povezivanje tržišta sa obrazovanjem. Kosovski univerziteti su tek u poslednjih nekoliko godina počeli da prave studijske programe na bazi tržišnih potreba. Vlada treba da uči od poslovnog sektora i branše o tome koje su konkretne veštine radnicima potrebne i kako da dobiju optimalnu platu koja odražava ulaganje poreskih obveznika u obrazovanje radnika.

Obrazovanje za kulturu — rad nastavnika umetnosti i kulture najmanje se prati i ocenjuje. Zbog toga kosovskom kulturnom scenom dominiraju umetnici koji nisu završili umetničku školu. Kosovu trebaju umetničke škole koje stvaraju umetnike koji, s jedne strane, imaju tehničke veštine za potrebe estetike, a sa druge strane znaju kako da kritikuju nepravdu u društvu, i to pomoću svojih umetničkih kreacija.

Obrazovanje za bolju upravu — Sokrat je rekao da je “zlo ishod neznanja”. Svako nepočinstvo onih na vlasti moglo bi da se izbegne ako poseduju odgovarajuće znanje. Građani Kosova treba da očekuju da državom vladaju kompetentni ljudi. Kao rezultat toga, društvo treba da teži stvaranju škola koje proizvode takve lidere. 

Rinor: Težnja za obrazovanjem jeste težnja za budućnost mladih; to je smisao naše borbe za bolje obrazovanje. Treba početi od snažne političke volje koja se pretače u budžetske i javne politike čiji je cilj reforma sistema posle održavanja izbora — temeljna reforma obrazovanja umanjuje partikularne interese, ali pokreće razvoj.

Političari su raspravu o boljem obrazovanju ograničili na finansijske prilike nastavnika, a ne na mehanizme koji bi obezbedili kvalitetan rast u prosveti. Tako se stvara utisak da je ova težnja za poboljšanjem samo monetarne prirode, ali ona nije čak ni to — da jeste, promene bi se desile još pre nekoliko godina.

Promene nastaju onda kada učenje preraste u nešto više od ocene ili diplome. Kod mladih postoji lažna ambicija koja ih navodi da gaje iluzije, misleći da znaju nešto samo zato što imaju zvanje — pa tako od njih vremenom nastaju nezaposlene osobe sa zvanjem.

Kako da nešto promenimo?

Agnesa: Jedan citat kaže: “Ako svi isto razmišljamo, onda verovatno da niko od nas ne razmišlja preterano” — to je osnova za promene. Da bi se politike i zakoni sproveli u delo, treba da počnemo da sebe, kao državu, zapitamo da li će svaka politika, reforma ili zakon da bude dobra i prigodna za decu i nastavnike. Odgovor na ovo pitanje treba da potekne iz istraživanja i konkretnih analiza koje treba da sprovedu opštine, a u kojima bi učestvovali učenici i osoblje njihovih škola. Dakle, prosveta mora da bude sasvim decentralizovana, a ne ujednačena. Svaka opština samostalno treba da odlučuje o obrazovnim reformama za potrebe svog stanovništva i učenika. Opština može da stavi naglasak na stručno osposobljavanje ili na obrazovanje o nauci.

Druga stvar koja mora da se promeni jeste pristup obrazovanju — treba da težimo visokom kvalitetu, a ne zadovoljavajućem kvalitetu. To se može ostvariti utvrđivanjem boljih stručnih kvalifikacija za nastavu.

Trebaju nam nastavnici koji biraju zanimanje vođeni odgovornošću za razvoj vizije za boljitak društva, sa potpunom autonomijom, kao i bezuslovnom i kontinuiranom podrškom u svakom vidu; stručna podrška za unapređenje nastavnog materijala i udžbenika; više resursa i kvalitetne, napredne obuke. Kratkoročna obuka nije rešenje; rešenje se ogleda u poduhvatu učitelja i nastavnika da se stalno razvijaju i ovladaju svojim zanimanjem, uz ljubav, strast i dostojanstvo.

Gramos: Studijski programi na svim obrazovnim nivoima treba da teže razvitku kosovskog naroda. Ovi programi su dosad, u određenoj meri, sastavljani da ispune radne norme nastavnika čije su plate među najvećim u regionu, i to bez postavljanja uslova na njihov učinak rada ili kvalitet. U saradnji sa svim akterima u sferi obrazovanja, vlada treba da finansira studijske programe i podrži nastavnike koji kosovskim građanima omogućuju sticanje stručnih tehničkih veština i savremenog znanja, pružajući im uvid u funkcionisanje države i artikulisanje kritičkih stavova. 

Programe stipendiranja, poput “Young Cell Scheme” — preko kojih vlada finansira mlade sa Kosova da studiraju u inostranstvu, na najboljim evropskim univerzitetima, pod uslovom da se, po završetku studija, vrate i rade u državnoj upravi — treba što više intenzivirati.

Vlada treba da poveća fond za naučna istraživanja. Razlog zbog kog organizacije poput ORCA insistiraju na tome da profesori treba da imaju naučne publikacije jeste taj što — da bi publikovali rad u naučnom časopisu — oni moraju da obave temeljni pregled literature i koriste naučne alatke koje dokazuju rezultate njihovih radova. Oni zatim, kroz proces nastave, prenose ovo znanje na svoje studente i učenike, prenoseći na njih najnovije naučne i praktične informacije i metode.

Rinor: Znanje bi trebalo da bude polazna tačka u svim težnjama za boljim obrazovanjem, a ne da to budu novac ili diploma — tako se, naposletku, spontano iziskuju odgovorno ponašanje i polaganje računa. Ne verujem baš da promene mogu da budu krupne i trenutne, već više verujem u male promene koje značajno utiču na kvalitet nastave i učenja u učionicama: dobri udžbenici su od presudnog značaja za studente i učenike, a za pisanje dobrog udžbenika nisu potrebne godine, već valjano utvrđene nadležnosti. Dakle, male težnje za poboljšanje našeg obrazovnog sistema jesu isto što i krupne težnje koje dovode do efikasnih promena na korist svih u prosveti.K

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mula) / K2.0