U februaru 2021. godine, pokret Samoopredeljenje (LVV) pobedio je na parlamentarnim izborima sa istorijskim rezultatom od 50,2% glasova – što je do tada nezabeležen rezultat u istoriji izbora na Kosovu od proglašenja nezavisnosti. Njihova izborna platforma, koja je bila snažno usmerena na pravdu i zapošljavanje, obećavala je duboke reforme, uključujući proveru integriteta u sistemu pravosuđa i bezbednosti, otvaranje novih radnih mesta i beskompromisnu borbu protiv korupcije.

Ova velika podrška LVV-u bila je uglavnom reakcija na dve decenije prethodne loše vlasti drugih partija, ali i izraz poverenja građana/ki u obećanje ove stranke za drugačiji model upravljanja. Ipak, četiri godine nakon početka tog mandata, konkretni rezultati nisu u potpunosti ispunili obećanja ni početna očekivanja o suštinskoj promeni.

Uprkos izostanku značajnijeg poboljšanja u svakodnevnom životu, podrška LVV-u i njegovom lideru, premijeru u ostavci Albinu Kurtiju, ostala je stabilna. Na izborima održanim 9. februara ove godine, LVV je ponovo osvojio većinu glasova – 42%, što predstavlja pad od osam procentnih poena, ali je i dalje rezultat koji nije uobičajen za političke stranke u zemlji.

Ova stabilna podrška usko je povezana sa percepcijom građana/ki da je LVV i dalje jedna od najmanje korumpiranih stranaka u zemlji. Pored toga, važnu ulogu ima i dijaspora, koja i dalje vidi LVV kao jedinu pravu alternativu za stvarne promene na Kosovu. Takođe, određene socijalne mere vlade – kao što su povremene isplate od po 100 evra za porodice u potrebi, penzionere/ke, studente/kinje – kao i pristup koji je vlada imala prema severu zemlje, deo građana/ki ocenjuje pozitivno.

Tako se učinak Vlade Kurti 2 (mart 2021 – mart 2025) meri ne samo kroz brojke i statistike, već i kroz percepciju građana/ki, koji/e joj daju značajnu podršku uprkos teškoćama i izostanku značajnijeg napretka u nekim ključnim oblastima. Međutim, suštinsko pitanje ostaje: da li građanin/ka Kosova danas živi bolje, posle ove četiri godine? Odgovor na to zahteva konkretne podatke koji osvetljavaju svakodnevno ekonomsko iskustvo građana/ki.

Iza percepcije – u podatke

Da li je ekonomska situacija građana/ki danas bolja? Vlada Kurti 2 preuzela je rukovođenje zemljom u osetljivoj situaciji, odmah nakon pandemije Covid-19, ali je takođe imala korist od povoljne globalne klime za ekonomski oporavak nakon 2021. godine. To se odrazilo kroz brzi ekonomski oporavak od 10,75%, koji je više bio rezultat postpandemijskog otvaranja, nego posledica nekog održivog razvojnog modela. U narednim godinama, privredni rast se stabilizovao na umerenijem nivou, sa prosekom od oko 4,2% u periodu 2022–2024.

Ali iza ovih makroekonomskih brojki, konkretni pokazatelji blagostanja, poput prosečne plate, inflacije i troškova za hranu, prikazuju složeniju sliku života građana/ki.

Iako je prosečna neto plata kontinuirano rasla – sa 416 evra u 2020. godini na 506 evra u 2023. – taj nominalni rast se nije pretočio u stvarno poboljšanje životnog standarda, jer su se građani/ke suočili/e sa visokom inflacijom, koja je kulminirala 2022. godine dvoznamenkastim rastom cena, ozbiljno narušavajući kupovnu moć, posebno kada je reč o osnovnim proizvodima.

U februaru 2024. godine, UNDP je izašao sa zabrinjavajućim podacima o uticaju inflacije na porodične budžete. Dok je 2021. oko 48% domaćinstava trošilo 200 evra ili više mesečno na hranu, u 2023. ta cifra porasla na 59,5%.

Dramatičan porast udela prihoda koji se troši na hranu i bezalkoholna pića, sa 40% u 2018. na 55% u 2022. godini, jasno ilustruje da građani i građanke nisu nužno u boljoj situaciji, iako nominalno primaju veće plate. Porastu cena prehrambenih proizvoda pridodata su i dodatna troškovna opterećenja, kao posledica rasta cena električne energije tri godine zaredom, poslednji put u aprilu ove godine kada je struja poskupela za 16,1%.

Za mnoge porodice, posebno one sa niskim prihodima, ekonomski teret je dodatno porastao, što pokazuje da vladine politike povećanja plata nisu imale stvarnu podršku za očuvanje kupovne moći – kao što bi to bile mere poput indeksiranja socijalnih davanja ili ukidanja PDV-a na osnovne proizvode.

Da li su preduzeti konkretni koraci za podsticanje održivog ekonomskog razvoja? Nedostatak strukturnih intervencija u ekonomiji vidi se u rastu trgovinskog deficita, koji i dalje ostaje duboko negativan, što odražava veliku zavisnost ekonomije od uvoza. Trgovinski deficit je porastao sa -3,1 milijardu evra u 2019. na -5,39 milijardi evra u 2024.

Strana direktna ulaganja (SDU) bila su jedan od pozitivnijih pokazatelja tokom ovog mandata, beležeći značajan rast sa 345,7 miliona evra u 2020. na preko 856 miliona evra u 2024. Ovaj dvostruki porast može se tumačiti kao znak političke stabilnosti i poboljšanja poslovnog ambijenta, ali većina tih investicija i dalje je koncentrisana u sektoru nekretnina, a ne u sektorima koji otvaraju nova radna mesta i stimulišu ekonomiju na duži rok.

Uprkos rastu broja aktivnih preduzeća, sa 37.000 u 2019. na preko 52.000 u 2024, neformalna ekonomija i dalje ostaje zabrinjavajuća, sa visokom stopom od 28,5% u 2023. (naspram 31,7% u 2015). To pokazuje da se značajan deo ekonomske aktivnosti odvija van poreskog i pravnog sistema, što negativno utiče na javne prihode i fer konkurenciju.

Struktura kosovske ekonomije ostaje krhka, sa visokom zavisnošću od uvoza, doznaka i stranih ulaganja u sektore koji ne podstiču ekonomsku aktivnost. Iako je Vlada Kurti 2 uspela da stabilizuje neke ekonomske pokazatelje, bez dubljih strukturnih reformi, ta dostignuća mogu biti privremena.

Jedan od najvažnijih pokazatelja za građane/ke jeste nezaposlenost, oblast u kojoj je Vlada Kurti 2 tvrdila da je postigla velike uspehe. Zvanični podaci zaista pokazuju značajan pad nezaposlenosti – sa 25,9% u 2020. na 10,9% u 2023. godini. Ovo predstavlja vidljiv uspeh i jedno je od retkih područja gde je poboljšanje brojčano jasno.

Ali, koliko smo danas spremni za tržište rada? 

Iza opštih brojki, kritičan segment su mladići i devojke koji nisu ni u obrazovanju, ni u zaposlenju, ni na obuci (NEET). Ova kategorija, indikator socijalne i ekonomske pasivnosti mladih, ostala je na alarmantno visokom i gotovo nepromenjenom nivou – oko 33% od 2020, sa blagim padom na 30,3% u drugom kvartalu 2024. To pokazuje da značajan broj mladih i dalje ostaje van ciklusa ekonomskih aktivnosti i stručnog osposobljavanja.

U međuvremenu, broj studenata i studentkinja u javnom i privatnom visokom obrazovanju zabeležio je drastičan pad – sa 104.000 u 2019. na oko 71.000 u 2024. godini. Ovaj pad, posebno u javnim univerzitetima, može se tumačiti kao posledica obeshrabrenosti mladih zbog programa koji nisu u skladu sa potrebama tržišta rada. Iako je Vlada Kurti 2 ukinula školarine za studente/kinje javnih univerziteta, ta mera očigledno nije bila dovoljna da ih motiviše da nastave studije.

Javno finansiranje obrazovanja opalo je kao procenat BDP-a: sa 4,6% u 2020. i 4,1% u 2021, na svega 3,2% u 2023. godini. Prema projekcijama rasta BDP-a za 2025. i planiranoj budžetskoj alokaciji za obrazovanje, izdvajanja u ovoj oblasti se ne očekuje da premaše 3,98%. Ovo ukazuje na to da obrazovanje nije ispraćeno budžetskim tretmanom koji bi odražavao potrebu za kvalitetom ili transformacijom.

Jedan od retkih pozitivnih pokazatelja je skroman porast broja dece u jaslicama i predškolskom obrazovanju – sa 32.000 u 2019. na oko 33.000 u 2024. Napredak ostaje minimalan, uzimajući u obzir i dalje nisku stopu uključenosti dece u rano obrazovanje. Vlada Kurti 2 je obećala izgradnju 160 jaslica, što bi povećalo obuhvat ranog obrazovanja sa 7% na 24% za decu do pet godina. Međutim, do poslednje godine mandata izgrađene su samo četiri jaslice, a svega 8,9% dece mlađe od pet godina bilo je uključeno u rani obrazovni sistem.

U međuvremenu, rezultati učenika/ca iz Kosova na PISA testu iz 2022. godine beleže nazadovanje u poređenju sa 2018. godinom, naročito u oblasti čitanja, matematike i nauke.

Imamo li bolju infrastrukturu?

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, za četiri godine mandata izgrađeno je svega 1.6 kilometara puta. Vlada Kurti 2 je preuzela upravljanje državom čija je teritorija imala 2.432,40 kilometara puteva 2021. godine, a taj broj je porastao na 2.434 kilometra do 2024. Funkcionalizacija novih puteva stagnira.

U julu 2023. godine, premijer Kurti je na svom Fejsbuk nalogu napisao da će auto-put Priština—Gnjilane biti otvoren tokom godine. Međutim, skoro dve godine kasnije, još uvek se ne pominje konkretan datum kada bi ovaj auto-put mogao da bude pušten u saobraćaj.

U drugom slučaju, most dužine 38 metara, koji prelazi preko dela jezera Badovac, zatvoren je za saobraćaj 19. januara 2022, a završen je tek poslednjeg dana decembra 2024, nakon skoro dve godine.

Po stupanju na vlast, Vlada Kurti 2 zaustavila je radove na auto-putu Priština—Peć, da bi ih ponovo pokrenula tek pred kraj mandata, bez navođenja tačnog datuma kada bi mogli biti završeni. Put koji povezuje Klinu sa Đakovicom i dalje je u istom stanju, a radovi na auto-putevima ka Mitrovici i Podujevu traju već godinama bez značajnog napretka.

Dišemo li lakše?

Na početku mandata Vlade Kurti 2, 2021. godine, Kosovo je nasledilo izazovnu ekološku situaciju, ali do 2024. godine ostvaren je vrlo mali stvarni napredak, osim izrade strateških dokumenata. Mnogi od ključnih pokazatelja ili su ostali na istom nivou, ili su se pogoršali.

U 2024. godini, čak 80.3% automobila u saobraćaju starije je od 10 godina. Uz činjenicu da više od 92% njih koristi dizel ili benzin, saobraćaj ostaje jedan od glavnih uzročnika zagađenja vazduha. Ovo se ogleda i u emisijama metana u urbanim zonama — Kosovo već godinama drži prvo mesto u Zapadnom Balkanu po emisijama po glavi stanovnika, prema podacima Svetske banke.

Posledice zagađenja su opipljive. Broj slučajeva infekcija donjeg respiratornog trakta porastao je sa 8.900 u 2021. na 17.650 u 2024. godini — gotovo duplo u tri godine. UNICEF upozorava da povećano zagađenje sitnim česticama povećava smrtnost dece mlađe od pet godina za 10%, čineći je i do 300% višom u poređenju sa područjima sa čistim vazduhom.

Iako država svake godine prikuplja stotine miliona evra kroz ekološke takse, finansijska posvećenost zaštiti životne sredine ostaje minimalna. U 2021. godini prikupljeno je preko 330 miliona evra, a za zaštitu životne sredine utrošeno svega 9.5 miliona. U 2024. godini prihodi su dostigli 340 miliona, dok su izdaci ostali skoro isti – svega 7.9 miliona. Dakle, na svakih 100 evra prikupljenih, samo 2 evra se troše za zaštitu okoline.

U oblasti upravljanja otpadom, Kosovo i dalje zaostaje u evropskim okvirima, reciklirajući svega 2.5% reciklažnog otpada. Iako je broj ilegalnih deponija smanjen sa 763 u 2021. na 746 u 2023, napredak je simboličan i spor, a mnoge opštine još uvek nemaju efikasan sistem za upravljanje otpadom.

Uprkos obećanjima o zelenoj tranziciji i uključivanju klimatskih ciljeva u politička dokumenta, nije bilo značajnog poboljšanja u kvalitetu vazduha, upravljanju otpadom ili zaštiti šuma. Životna sredina i dalje ostaje jedan od sektora u koji se najmanje ulaže, uprkos njenom direktnom uticaju na zdravlje i živote građana/ki.

Šta znači uspeh u vladavini?

Podaci predstavljeni gore nude jasnu sliku o izostanku napretka na terenu. Oni ukazuju na nedostatak strukturnih poboljšanja u ekonomiji, obrazovanju, životnoj sredini i infrastrukturi, kao i na direktan uticaj inflacije na svakodnevni život građana/ki. Ti podaci su suštinski za merenje stvarnog napretka — a ne samo za građenje političkih narativa. U ovom tekstu su pomenuti isključivo podaci koji se neposredno odnose na dobrobit građana/ki, ali ni podaci o međunarodnom priznanju Kosova, reformama u zdravstvu ili digitalizaciji usluga ne nude mnogo svetliju sliku.

Ipak, čini se da ni najtačnija statistika nije dovoljna da promeni opšte javno mišljenje. Za birače i biračice, važnija je njihova lična percepcija nego makroekonomski indeksi. To se dešava zato što statistika, uprkos važnosti, ne dotiče neposredno emocije, svakodnevicu ili lične ambicije.

To se može potvrditi i kroz faktore koji su uticali na glasanje građana/ki 9. februara. Nakon zatvaranja biračkih mesta, na TV Dukagjini je objavljen Exit Poll koji je sprovela UBO Consulting. Kada je ova agencija pitala ispitanike/ce šta je najviše uticalo na njihov glas, tri glavna razloga bila su: ekonomija/zapošljavanje (25.3%), borba protiv korupcije (20.3%) i bezbednost (11.9%). Zdravstvo, obrazovanje i inflacija — pitanja koja u praksi najviše utiču na svakodnevni život, pored ekonomije — našla su se gotovo na dnu liste faktora koji su odredili njihov izbor: 6.3%, 5.6% i 3.8%.

Zato, merenje uspeha jedne vlade ostaje složen proces — između hladnih statistika i ličnih osećanja, između merljivih podataka i bezrezervnog poverenja. A upravo između te dve stvarnosti treba da se odvija i javna debata.

Naslovna slika: Kancelarija premijera Kosova.