Građani i preduzeća Kosova opredeljuju se za održiva energetska rešenja, prateći trend korišćenja obnovljivih izvora. Međutim, duge birokratske procedure otežavaju ovu tranziciju.

Ugalj je i dalje primarni izvor proizvodnje električne energije na Kosovu, uprkos globalnom trendu zemalja koje se obavezuju na postepeno uklanjanje uglja u svojoj borbi protiv klimatske krize. Na Kosovu, ugalj čini 90% ukupne proizvodnje energije, dok je samo 7,9% iz obnovljivih izvora kao što su vetar i sunce.

Tranzicija sa uglja na obnovljive izvore sporo napreduje zbog dugih birokratskih procedura. Ovo takođe otežava Vladi Kosova, na čelu sa Ministarstvom ekonomije, da ispuni svoj cilj da do 2031. godine 35% potrošnje električne energije bude iz obnovljivih izvora.

Broj dozvola koje je odobrio Regulatorni ured za energiju (RUE) pokazuje sve veći broj potrošača koji žele sami da proizvode obnovljivu energiju. Iako danas ima mnogo primera za to, korišćenje obnovljivih resursa na Kosovu nema dugu istoriju.

Na Kosovu, kompanija Elen Solar, u vlasništvu Ljuljzima Silje i njegove braće, Afrima i Avnije, pionir je u sektoru obnovljive energije. Sa preko 30 godina iskustva u kućnim i građevinskim elektroinstalacijama, oduvek su pratili tržišne trendove posećujući sajmove električne energije. Takvi sajmovi su im pomogli da budu u korak sa trenutnim razvojem i da predstave nove ideje.

“Na svakom sajmu koji sam posetio video sam da dolazi novo vreme za solarnu energiju. Zapravo, u Evropi se to već dešava. Tako da sam rekao sebi da ćemo i mi početi da radimo s tim”, rekao je Silja koji je još pre 10 godina u svojoj kompaniji počeo da se zalaže za rad sa solarnom energijom.

Kao ekonomista po struci, Silja je preuzeo odgovornost za strateško planiranje rasta kompanije. U svojim projekcijama, počeo je izdvajati budžet, vreme i ulaganja u razvoj solarne energije korištenjem fotonaponskih panela. Ovi pravougaoni paneli sadrže fotonaponske ćelije i postavljeni su tako da efikasno hvataju sunčevu svetlost. Kada su ove ćelije izložene sunčevoj svetlosti, elektroni se razdvajaju i pokreću. To kretanje elektrona stvara napon, koji zauzvrat stvara električnu energiju.

Ova tehnologija je otkrivena 1970-ih u SAD-u i počela je naširoko da se koristi nakon značajnog smanjenja cene električne energije. Nemačka je 1999. pokrenula program od 500 miliona dolara pod nazivom “100.000 solarnih krovova”. Do 2007. godine, globalna ulaganja u čistu energiju premašila su 100 milijardi dolara, a solarna energija se pojavila kao primarna tehnologija u sektoru čiste energije.

Kompanija Elen Solar počela je da investira u solarnu energiju 2012. i 2013. godine. Međutim, uprkos Siljinom entuzijazmu, pojavili su se izazovi zbog nepoznatog pejzaža za ovu vrstu energije na Kosovu. Lokalne institucije nisu imale detaljnu regulativu te su kompaniju čekali brojni izazovi.

“Morali smo sami da poguramo proces. Ponekad je išlo lakše, a ponekad teže. Morali smo da sednemo i razgovaramo sa KEDS-om (Kosovska kompanija za distribuciju električne energije) i sa RUE. Tek 2017-2018. nam je omogućeno da KEDS prihvati naš višak električne energije”, rekao je Silja. Ovim razvojem otvoren je put za dalje ulaganje u solarnu energiju. RUE je u aprilu 2017. godine doneo Uredbu o postupku odobravanja izgradnje novih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

Kosovari su spremni za nove tehnologije, ali institucije nisu

Iako je uspeo da ubedi sebe i svoju braću da počnu da rade sa solarnom energijom, Silja nije znao šta ga čeka na tržištu i hoće li iko biti zainteresovan za ugradnju solarnih panela.

“Ljudima je bilo jako zanimljivo dok su nas slušali. Kad god bismo pričali o solarnoj energiji, bilo na sastancima, sajmovima, društvenim mrežama, televiziji, ljudi su to veoma dobro prihvatili. Videli su nešto veliko u tome”, rekao je Silja i dodao da je trošak ulaganja 2012-2013. godine bio nekoliko puta veći nego danas pa su ljudi oklevali da investiraju. Međutim, cena struje u to vreme bila je znatno niža nego danas.

Zbog toga je bilo potrebno podstaći domaćinstva i kompanije da počnu ulagati u solarnu energiju. U tom kontekstu, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je započela Okvir projekata održive energije na Kosovu (KoSEP) u oktobru 2023. godine, sa 12 miliona evra sopstvenih i tri miliona evra od Kancelarije Evropske unije na Kosovu. Tehničke aspekte projekta podržala je Vlada Norveške.

Okvir je dizajniran da podstakne mala i srednja preduzeća i domaćinstva da ulažu u energetski efikasnu tehnologiju i razumnu potrošnju energije. Prema ovom okviru, EBRD bi trebalo da obezbedi zajmove finansijskim institucijama koje učestvuju, koje bi potom davale kredite lokalnim zajmoprimcima.

Banke i mikrofinansijske institucije koje su učestvovale imale su koristi od proširenja svog spektra usluga. Pored toga, smanjene su kamatne stope banaka, zbog podrške EBRD-a. Prema Siljinim rečima, to je podstaklo više interesa za ulaganje u solarnu energiju.

Međutim, nikada neće zaboraviti osećaj kada je prvi put prodao sistem solarnih panela jednom farmeru koji je dobio grant od Ministarstva poljoprivrede i odlučio da investira. “Zapravo, bio je to fantastičan osećaj jer kada smo ga prvi put prodali, prodali smo ga po minimalnoj ceni. Samo da ga prodamo i promovišemo. Bili smo sretni čitavu nedelju jer smo dostigli prekretnicu”, rekao je on i dodao da je u početku njihov tim sačinjavao mali broj ljudi.

Prema Silji, trenutna cena za ugradnju sistema snage od šest kilovata (kW) je 7.500 evra. Njihov tim sada se sastoji od 55 ljudi koji nadgledaju čitav proces prelaska na solarnu energiju, od planiranja preko izdavanja potrebnih dokumenata do puštanja u rad solarnih energetskih sistema

Kompanija Elen Solar je takođe ostvarila uspeh kada je supermarket Interex u Peći prešao na solarnu energiju. Danas u Peći, više od 1.000 panela pretvaraju sunčevu svetlost u električnu energiju. Na krovu Interexovog objekta 1.367 solarnih panela zauzimaju 2.732 kvadratna metra površine koja dostiže kapacitet od 750 kW električne energije.

“U Interexu smo uvideli važnost ulaganja u solarnu energiju. Odlučili smo da instaliramo solarne panele za proizvodnju električne energije na svim našim sadašnjim i budućim prodajnim lokacijama”, rekao je nadzorni arhitekta Interexa Seljajdin Keljmendi, koji je direktno bio uključen u ovaj projekat koji je završen u drugoj polovini 2022. godine.

Interexovi računi za veliku količinu energije koja se koristi za frižidere, rasvetu i klimatizaciju značajno su smanjeni. Interex sada plaća struju 50% manje godišnje nego ranije.

Sistem koji je Interex instalirao je poznat kao On-Grid. Proizvedena energija se koristi za potrebe objekta, a višak energije ulazi u energetsku distributivnu mrežu kojom upravlja KEDS. Višak energije se zatim dovodi u mrežu i može se povratiti kada je to potrebno.

Međutim, prelazak na ovu vrstu proizvodnje energije nije ni brz ni lak.

Birokratske procedure usporavaju prelazak na održivu energiju

Odobrenje od strane institucija za ugradnju fotonaponskih panela na krovove kuća ili preduzeća obično traje mesec dana ili duže.

Obimna papirologija i dokumentacija uključena u prenos informacija s jedne institucije na drugu podstakla je mnoge kompanije koje instaliraju solarne panele, kao što je Elen Solar, da ponude uslugu kompletiranja papirologije za svoje klijente, vršeći im sve procedure do samog instaliranja.

Ovlašćenje RUE-a je potrebno za instaliranje solarnih panela, čak i kada su u pitanju pojedinačni potrošači.

Prema Uredbi RUE iz 2022. godine, građani moraju dostaviti dokaze o godišnjoj potrošnji energije, procenu godišnje proizvodnje kWh, ugovor sa operaterom sistema i saglasnost opštine za instalaciju, ako to zahtevaju relevantni građevinski zakoni.

Kada su u pitanju kompanije, procedure su obično duže i mogu uključivati čak 13 koraka. Ovi koraci uključuju prikupljanje dokumenata o upravnom odboru kompanije, tehničke i finansijske studije izvodljivosti u slučajevima kada proizvodnja energije prelazi 1MW i ostalu dokumentaciju. 

Ljuljzim Silja je jedan od prvih koji je uticao na institucije da pojednostave ove procedure. On takođe vodi Klaster obnovljive energije u Nemačko-kosovskoj privrednoj komori. Upornim zahtevima, Silja je, zajedno sa ostalima koji rade u sektoru, uspeo da utiče na Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture (MŽSPPI) da otkloni uslov koji zahteva građevinsku dozvolu za ugradnju solarnih panela.

Ministar MŽSPPI-a Liburn Aliu je 5. septembra prošle godine objavio da građani više ne moraju pribavljati građevinske dozvole za ugradnju fotonaponskih solarnih panela za ličnu potrošnju. Ovo se odnosi na instalacije kapaciteta do 7kWh. Međutim, Silja je rekao da je ovo samo mali korak u odnosu na ono što bi se moglo uraditi, dodajući da zgrade u kojima se postavljaju sistemi solarnih panela moraju biti zakonski odobrene uz građevinsku dozvolu. U suprotnom, investitori ne mogu dobiti saglasnost od nadležne opštine koja im je potrebna da bi aplicirali za postavljanje solarnih panela.

“Na Kosovu ima više od 350.000 objekata izgrađenih bez dozvole. Skoro svako selo ima kuće koje su izgrađene bez dozvole i te kuće su priključene na kanalizaciju, vodovod, snabdevene su strujom i plaćaju porez, ali da bi lični potrošači instalirali solarne panele potrebno je da objekat bude zakonski odobren. Što je potpuno apsurdno”, kaže Silja, dodajući da preduzeća i dalje koriste stara pravila za građevinske dozvole.

Iako Silja ne negira potrebu za takvom dozvolom, kaže da bi se ovaj proces mogao efikasnije sprovesti unošenjem podataka u sistem onlajn. Međutim, dodaje i da su institucije u tom pogledu ostvarile napredak.

“Nekada je sve ovo bilo nepoznato opštinskim zvaničnicima i centralnim institucijama. Dešavalo nam se da smo mesecima morali da idemo od jedne institucije do druge. Sada je čitav proces jasniji i bolje funkcioniše”, rekao je on i dodao da je RUE glavna institucija koja može da napravi promenu.

“Ono što mogu da vam potvrdim je da za 1 kW odbor RUE-a mora da se sastane, glasa i odobri”, kaže Silja.

Ciljevi obnovljive energije koje je postavila Vlada Kosova do 2031. godine imaju za cilj da 35% energije u zemlji bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.

Vlada Kosova je preko Ministarstva ekonomije otvorila prvu aukciju za solarne sisteme snage 100 MW. Aukcija će biti otvorena do kraja januara 2024. godine, a zatim će dobitnik započeti izgradnju u selu Kramovik kod Orahovca.

Aukcija će investitorima osigurati fiksnu prodajnu cenu energije na 15 godina, sprovešće administrativne procedure u saradnji sa vladinim agencijama i osigurati zemljište bez dodatnih troškova. Očekuje se da će dobitnik biti kompanija ili konzorcijum koji ponudi najnižu zagarantovanu otkupnu cenu energije.

Naslovna slika: Arhiva Elen Solara.

Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost K2.0.

Zanima vas kako se naš novinarski rad finansira? Saznajte više ovdje.