Viktor Marku je službenik u Opštini Klina. Krajem juna 2010, protivno zakonu u ono vreme, otpušten je po nalogu predsednika opštine. Viktor je dve i po godine podnosio žalbe kod Odbora za nezavisni nadzor javnih službi Kosova, opštinskog suda i čak kod Ustavnog suda. Svi su presudili u njegovu korist i naložili opštini da ponovo zaposli Viktora i da mu nadoknade isplate koje nije dobio za dato vreme. Viktor se, na kraju, vratio na svoj položaj u novembru 2012. Opština je bila primorana da mu isplati 28 plata, u iznosu od 8.100 evra.
Viktor nije jedina osoba koja je propatila zbog proizvoljnih i političkih odluka u javnim institucijama Kosova, a Opština Klina nije jedina opština koja je tako prekršila zakon. U poslednjih pet godina, kosovski budžet je izgubio ukupno 30,8 miliona evra kao rezultat odluka sudova. U ove odluke spadaju i slučajevi kada su javne institucije kršile prava radnika, pa su bile primorane da to kompenzuju, a bilo je i slučajeva u kojima su firme nepravedno tretirane u procesima nabavke ili zbog zakasnelih isplata.
Sudovi, u većini slučajeva, staju na stranu oštećenih, a protiv javnih institucija. To se dešava iz dva razloga: prvo, sudije više saosećaju sa socijalnim stanjem pojedinaca i firmi, nego što saosećaju sa državnim budžetom; drugo, odbranu javnih institucija u sudskim postupcima sprovode državni advokati koji nisu adekvatno pripremljeni i fali im motivacija da bi branili interes javnosti. Na primer, jedan advokat u Opštini Prizren je optužen od strane tužilaštva da se nije žalio na dve odluke koje su uzrokovale materijalnu štetu po opštinu.
U poslednje vreme se pojavila nova pretnja po državni budžet, i to u obliku odluka međunarodnih arbitražnih sudova. Krajem jula 2016, Međunarodni arbitražni sud u Parizu je odlučio da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Kosova mora platiti kompenzaciju od 5 miliona evra jednoj austrijskoj štampariji s kojom je potpisao ugovor o izradi pasoša. MUP je nezakonski prekinuo ugovor sa ovom austrijskom firmom 2013. godine.
S druge strane, javno preduzeće Pošte i telekom Kosova (PTK) se suočava sa dva sudska postupka. Mobilni telefonski operater Z-Mobile tužio je ove godinu PTK zbog kršenja sporazuma i potražuje 44 miliona evra kao nadoknadu; u međuvremenu, firma AXOS, koja je učestvovala u procesu privatizovanja PTK-a prošle godine, potražuje 50 miliona evra nadoknade nakon poništenja procesa.
Niko nije pozvan na odgovornost zbog 36 miliona evra koji su izgubljeni u prethodnih pet godina, kao i za rizik od gubljenja dodatnih 94 miliona evra. U Viktorovom slučaju, kada je opština oštećena za sumu od 8.000 evra, niko nije snosio odgovornost.
Slično tome, u slučaju sa pasošima, niko nije tužen i niko nije pozvan na odgovornost, a nisu ni dati razlozi zbog kojih je prekinut sporazum sa austrijskom firmom uprkos činjenici da je odluka rezultirala gubitkom 5 miliona evra iz kosovskog budžeta. Niko do sada nije snosio odgovornost za sporazum između PTK-a i Z-Mobile-a, a koji je doveo do gubitka miliona evra iz budžeta ove firme, kao što niko nije pozvan na odgovornost za dva neuspela pokušaja privatizacije PTK-a, tokom kojih su milioni evra potrošeni samo na konsultante za transakcije.
Dakle, u siromašnoj i korumpiranoj državi, sa sudovima koji amnestiraju one koji vrše zlupotrebu, ko štiti interese građana i poreskih obveznika — onih koji su najveći gubitnici u tom procesu? Trenutno ne postoje međunarodni mehanizmi koji bi branili građane korumpirane države od firmi i kompanija koje tuže državu na međunarodnim sudovima.
U nastupu za TED 2009. godine, Piter Ajgen (Peter Eigen), osnivač antikorupcijske nevladine organizacije Transperensi internešenel (Transparency International), govorio je o svom iskustvu kao direktor Svetske banke (SB) u Najrobiju, Kenija. Kako je video da je kenijska vlada bila korumpirana, da je pravila štetu svojim građanima, kao direktor SB, Ajgen je pokušao da izgradi mehanizam koji bi branio građane od njihove vlade. Međutim, odmah ga je u tome zaustavila pravna kancelarija SB na osnovu toga da je reč o “unutrašnjim pitanjima države i da zvaničnici SB ne smeju da budu umešani u ta pitanja”.
Nakon napuštanja SB, Ajgen je saznao da vlade zapadnih zemalja, uključujući njegovu rodnu zemlju Nemačku, dozvoljavaju svojim kompanijama da budu uključene u slučajeve korupcije u drugim zemljama. On je čak govorio o načinu na koji nemačka vlada daje poreske olakšice ako neka kompanija uspe da pokaže da je dala mito stranim vladama kako bi potpisala ugovore o javnoj nabavci. Uz zagovaranje Transperensi internešenela, Nemačka i druge zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) potpisale su sporazum da rade na nacrtima zakona koji kriminalizuju čin davanja mita u drugim zemljama.
Austrija je jedna od potpisnica ovog sporazuma. Takođe, Evropska unija je od 1997. odobrila politiku koja zabranjuje umešanost kompanija iz država-članica EU u slučajeve korupcije, uključujući slučajeve izvan EU. U slučaju sa pasošima, barem je osmoro ljudi osuđeno iz grupe Nataljija Veljiaja koja je proglašena krivom za distribuisanje 1,4 miliona evra, ili 10 odsto tendera u vezi sa pasošima. Advokat-branilac iz MUP-a je u arbitražnom procesu trebalo da preispita da li je austrijska kompanija umešana u slučajeve podmićivanja, jer je takav čin kažnjiv po propisima EU. Međutim, malo je verovatno da je ovo pitanje pokrenuto, jer bi se tako dodatno implicirali zvaničnici MUP-a — uprkos činjenici da je 5 miliona evra moglo biti sačuvano.
U Krivičnom zakoniku Republike Kosovo, svaka šteta u iznosu od više od 50.000 evra se smatra “nanošenjem štete velikih razmera” i kažnjivo je sa barem tri godine zatvora. Međutim, kada je reč o 36 miliona evra koji su bespovratno izgubljeni, niko nije pozvan na odgovornost. Izveštaji Državne revizorske institucije svake godine obuhvataju desetine slučajeva u kojima se nanosi šteta budžetima institucija tokom sudskih postupaka; u ovim izveštajima se čak navode ljudi koji su uglavnom odgovorni za gubitak novca. Ovo bi trebalo da budu zabrinjavajuće činjenice za svakog tužioca i sudiju, i svakoga građanina Kosova.
U svim ovim sudskim postupcima, javni zvaničnici koji donose štetne odluke nemaju posledice zbog takvog ponašanja, kao što nikakvu odgovornost ne snose ni opštine i ministarstva. Umesto da se to desi, šteta se pričinjava građanima Kosova — ljudima koji doprinose državnom budžetu kroz poreze.
Prema tome, državno tužilaštvo mora da brani interese poreskih obveznika i da ne staje na stranu korupcije. Takođe, kada je reč o dva slučaja sudskih postupaka protiv PTK-a, vlada ne sme da dozvoli da PTK sam organizuje svoju odbranu; umesto toga, oni moraju da odaberu kredibilnu međunarodnu kompaniju koja bi sprečila gubitak od oko 100 miliona evra.
U suprotnom, slučajevi poput ovih doprinosiće tome da biznisi i građani izgube poverenje u državu Kosovo, pa se time jasno ugrožava perspektiva stranih ulaganja. Kako da zatražim fiskalni račun od buregdžinice znajući da će centi koje izdvajam za državu biti zloupotrebljeni od strane nekoga, i to bez ikakvih posledica? Kako biznisi da posluju odgovorno kada su kompanije podložne diskriminaciji od strane države? I kako Kosovo može da privuče međunarodne investitore u vreme kada Austrija preti da će sprovesti kampanju protiv ulaganja u Kosovo ukoliko se novac uskoro ne isplati onoj austrijskoj štampariji?Niko nije pozvan na odgovornost zbog 36 miliona evra koji su izgubljeni u prethodnih pet godina,
