U februaru 2024. godine, Komitet za ljudska prava Skupštine Kosova i predstavnici/ce različitih organizacije civilnog društva sastali su se u Prištini kako bi razgovarali o temi nazvanoj “Trenutno stanje u zaštiti i promociji ljudskih prava na Kosovu.” Međutim, sastanak je ubrzo uzeo mračan zaokret kada je članica komiteta Labinota Demi-Murtezi iznela zapaljive komentare protiv LGBTQ+ zajednice, izjavivši da seksualni odnosi između osoba istog pola uzrokuju ozbiljne bolesti. Njene reči su ugrozile svrhu događaja i ukazale na zabrinjavajući nedostatak odgovornosti za predrasudne izjave.  

Zabrinjavajuće je što se homofobija ponovo pojavljuje među članovima i članicama komiteta za ljudska prava. Homofobične uvrede Demi-Murtezi su nepristojne, razjarujuće i deo šire kampanje dehumanizacije i negiranja. Ćutati pred takvom netrpeljivošću i neprijateljskim stavom predstavlja izdaju osnovnih principa zaštite i promocije ljudskih prava.

U suprotnosti sa tim ćutanjem, 57 zaštitnika i zaštitnica ljudskih prava i organizacija civilnog društva uputili su otvoreno pismo predsedniku Skupštine, Glauku Konjufci, dve nedelje nakon sastanka komiteta. Pismo snažno osuđuje ponižavajuće komentare Demi-Murtezi i zahteva da ona i predsedavajuća komiteta, Duda Balje, budu smenjene sa svojih funkcija.

Poslanice i poslanici koji se bave ljudskim pravima, poput Demi-Murtezi, imaju zadatak da štite i promovišu osnovna prava. Njihove odgovornosti uključuju sprovođenje nacionalnih i međunarodnih zakona, praćenje stanja ljudskih prava, istraživanje zloupotreba, podizanje svesti javnosti, zalaganje za reforme politike koje rešavaju sistemske nepravde i podršku onima čija su prava prekršena.

Ponašanje Demi-Murtezi ozbiljno potkopava legitimnost njenog rada i rada njenih koleginica i kolega.

Neetičko ponašanje

Demi-Murtezi, koja je prvi put postala poslanica 2014. godine kao članica Stranke pravde (PD), a potom se vratila u Skupštinu sa Samoopredeljenjem (VV) 2019. godine, već dugo je poznata po svojoj zapaljivoj retorici i duboko ukorenjenoj homofobiji. Godine 2022. Skupština Kosova dala joj je reč tokom parlamentarne sednice o porodičnom zakonu, koja je uključivala diskusiju o istopolnim brakovima. Iskoristila je priliku da započne tiradu prepunu uvredljivog jezika protiv LGBTQ+ osoba.

Ipak, Konjufca, predsednik Skupštine i njen kolega iz Samoopredeljenja, nije je sankcionisao niti opomenuo zbog tih izjava, kao ni zbog ponavljanja istih u februaru 2024. godine. Njegovo ćutanje je podjednako zabrinjavajuće i odražava njegovu prioritetnost očuvanja parlamentarne većine VV-a, umesto osuđivanja diskriminatornog ponašanja.

Nije potrebno biti stručnjak za etiku da bi se uočilo da je ponašanje Demi-Murtezi neopravdano, a njegove moralne implikacije nemoguće ignorisati. Njena tvrdnja da LGBTQ+ osobe prenose bolesti je činjenično neutemeljena, što otkriva dubok nedostatak etičkog integriteta i sramotnu pristrasnost koja stavlja predrasude ispred pravičnosti i pravde.

Naše izabrane predstavnice i predstavnici imaju poverenje da obavljaju svoju funkciju vodeći se empatijom i razumevanjem, posebno kada se suočavaju sa marginalizovanim zajednicama. Nažalost, neki od njih deluju prema potpuno drugačijem, opasnijem standardu, koji favorizuje nepoštenje i okrutnost, šireći neistine. Čini se da je to slučaj sa Demi-Murtezi. Kroz konstrukciju neosnovane, teorijske naracije o LGBTQ+ osobama, ona promoviše diskurs bez ideološke koherentnosti i podriva etičke obaveze koje bi trebalo da budu temelj i smernice za javnu odgovornost u oblasti ljudskih prava.

Suzbijanje njenih dezinformacija ključno je za negovanje informisanog građanskog dijaloga. Bez takvih napora, Demi-Murtezi će nastaviti da ima značajan uticaj, šireći štetne i neetične homofobične narative. Osim toga, neophodno je da državne institucije osiguraju da izabrane zvaničnice i zvaničnici budu postavljeni na pozicije koje odgovaraju njihovoj stručnosti, čime se omogućava nepristrasno rasuđivanje potrebno za efikasno upravljanje. Komiteti, a posebno komitet za ljudska prava, igraju ključnu ulogu u oblikovanju pravednog društva koje svi građani i građanke Kosova zaslužuju. Međutim, sa Demi-Murtezi u komitetu za ljudska prava, jasno je da je vlada podbacila, postavljajući nepodobnu osobu na ključnu funkciju.

Naše poverenje u javne zvaničnice i zvaničnike, poput Demi-Murtezi i Konjufce, narušava se kada zanemaruju svoje etičke odgovornosti. Ovo urušavanje dodatno podriva poverenje javnosti u državne institucije, koje se već suočavaju sa niskim rejtingom odobravanja.

Pravda će pobediti

Demi-Murtezi govori kao da je nekom višom silom ili obavezom naterana da javno iznosi svoje lične stavove o LGBTQ+ osobama. Njena publika je sluša, a ako se ovo nastavi, njen uticaj bi mogao ometati napore da se zaštiti queer zajednica, ili čak dovesti do njenog izlaganja dodatnom nasilju. Njena homofobična retorika ne samo da perpetuira štetne stereotipe, već aktivno doprinosi marginalizaciji i demonizaciji LGBTQ+ osoba, učvršćujući negativne prikaze u društvu.

Ponižavajuće opaske u Skupštini Kosova iskrivljuju javnu percepciju homoseksualnosti i ojačavaju štetne stereotipe koji još više izoluju LGBTQ+ osobe. Prosečan/a Kosovar/ka, izložen/a takvim lažnim optužbama, može razviti veći gnev prema LGBTQ+ zajednici, čime se pogoršava već napeta situacija. Ono što je zaista zastrašujuće, međutim, jeste očigledna ravnodušnost Demi-Murtezi prema tačnosti svojih reči i mogućoj šteti koju one mogu izazvati. Kako je jedan od mojih prijatelja rekao: “Čini se da uživa u pažnji dok širi degradirajuće i odvratne stavove.”

Iako su velike političke ambicije poput borbe protiv korupcije nesumnjivo vredne divljenja, podjednako je važno suočiti se s govorom mržnje i delima motivisanim mržnjom kada se pojave na političkoj sceni. Korišćenje diskriminatornog jezika protiv marginalizovane zajednice u cilju sticanja političkih poena zaslužuje svaku osudu. Napad Demi-Murtezi na marginalizovanu zajednicu posebno je sramotan, s obzirom na to da njena funkcija zavisi od javnih sredstava — novca poreskih obveznika/ca. Ovo nas podseća na obazrivost koja je potrebna u našim pojedinačnim i kolektivnim izbornim odlukama.

Dopustiti joj da nekažnjeno kleveta marginalizovanu zajednicu ugrožava principe pravičnosti i pravde koji, bar na papiru, čine osnovu našeg pravnog sistema. Ipak, ne postoje direktne odredbe koje bi omogućile da se Demi-Murtezi isključi iz komiteta za ljudska prava samo zbog njenih ponovljenih uvreda.  

U martu 2024. godine, pet organizacija civilnog društva podnelo je tužbu protiv nje i cele Skupštine, optužujući je za narušavanje dostojanstva LGBTQ+ osoba putem direktnog vređanja i iznošenja diskriminatornih izjava. Ovo je korak koji treba pozdraviti. Pozivanje izabranih zvaničnika/ca na odgovornost za njihove reči i dela ključno je za borbu protiv dezinformacija i izgradnju pravednijeg društva.  

Homofobija radi političke koristi  

Političari poput Demi-Murtezi koriste identitete LGBTQ+ osoba kao oružje u svrhu političke koristi, ugrožavajući bezbednost queer osoba kako bi zadovoljili svoje birače/ice. Ovakvi postupci guraju mnoge u nesigurne, pa čak i opasne okolnosti. Osuditi njene postupke nije samo izraz ogorčenja — to je javna dužnost, koja je za mene, kao gej muškarca, neupitna.  

Bez obzira na to da li su izjave Demi-Murtezi ukorenjene u verskim uverenjima, zastarelim medicinskim znanjima iz njenog školovanja, ili proračunatom pokušaju da osigura reizbor, one otkrivaju zabrinjavajuću političku strategiju. Tokom godina, pokazala je spremnost da učini sve što je potrebno za napredovanje u karijeri, od promene partija do organizovanja medijskih spektakla. Njeni napadi na LGBTQ+ osobe ključni su deo strategije da se dopadne biračima/cama koji/e se drže rigidnih, konzervativnih verskih vrednosti, što joj donosi odobravanje onih koji/e dele njene diskriminatorne stavove.  

Izbor političara/ke koga će napasti nikada nije slučajan. U slučaju Demi-Murtezi, reč je o lukavom iskorišćavanju društvenih ranjivosti. Targetiranjem LGBTQ+ osoba kao neprijatelja takozvane tradicionalne porodice, ona se oslanja na ukorenjene predrasude vezane za rodni identitet, seksualnu orijentaciju i sam koncept jednakosti. Za nju, heteronormativna porodica — predstavljena kao temelj patrijarhalnih porodičnih vrednosti — navodno je ugrožena i rizikuje da bude zamenjena onim što ona naziva “degenerisanim” queer porodicama, pri čemu se heteronormativna porodica prikazuje kao nemoćna pred snagom društvenih promena.

Jedna od mojih koleginica je primetila: “Ironično je da bi, pre samo jedne generacije, neko poput Demi-Murtezi — zbog svog roda ili etničke pripadnosti — možda bio isključen iz politike. Sada, kada ima moć, koristi je protiv najslabijih u društvu.” Takva ironija tera na pitanje: Da li Demi-Murtezi razume duboku odgovornost koju njena uloga nosi? Zašto ne pokazuje više empatije i solidarnosti prema pripadnicima/ama marginalizovanih grupa?  

Dosta je bilo  

Diskriminaciji — bilo koje vrste — nema mesta u pravednom društvu. Kada je usmerena na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet, retko se javlja izolovano; umesto toga, preseca se sa drugim oblicima ugnjetavanja — rasizmom, seksizmom, klasizmom, patrijarhatom — što dodatno marginalizuje one koji pripadaju višestruko marginalizovanim grupama. Suočavanje sa ovim višeslojnim nepravdama zahteva demontiranje struktura koje ih održavaju.  

Komitet za ljudska prava Skupštine Kosova mora se osloboditi homofobije. Ne može tolerisati ljude čiji stavovi protivreče osnovnim principima jednakosti i demokratskih vrednosti. Ako je cilj izgraditi društvo u kojem svako, bez izuzetka, ima pravo na pripadnost, tada nema mesta za homofobične poslanike/ce poput Demi-Murtezi.

Demi-Murtezi bi trebalo da shvati da je homofobija koju širi duboko ukorenjena na Kosovu. Dovoljno je prošetati bilo kojom ulicom da bi se primetila upečatljiva tišina: javni izrazi nežnosti među LGBTQ+ osobama gotovo da ne postoje, što odražava atmosferu ispunjenu netolerancijom i diskriminacijom. Iako je napredak postignut, on je i dalje krhak. Strah od osude i reakcija sprečava mnoge da otvoreno izraze svoju ljubav.

Za mnoge LGBTQ+ osobe izbor se svodi na suočavanje s neprijateljski nastrojenim zvaničnicima i javnim predrasudama ili traženje utočišta u zemljama gde prihvatanje pruža priliku za dostojanstven život. Iako bi Demi-Murtezi možda volela da odaberemo ovo drugo, ja taj izbor odlučno odbijam. Pristajanje na njenu viziju jednostavno ne dolazi u obzir.

Navigiranje između borbe i povlačenja oblikuje suprotstavljene narative. LGBTQ+ osobe imaju pravo da žive slobodno — da šetaju ulicama, vole otvoreno i postoje bez straha od uznemiravanja ili nasilja. Nepostupanje povodom homofobične retorike Demi-Murtezi nosi daleko veći rizik nego što se na prvi pogled čini. Ignorisanje njenih izjava stvara atmosferu sumnje i netrpeljivosti prema LGBTQ+ zajednici.

Zato je suočavanje s Demi-Murtezi ključno za preusmeravanje razgovora ka pravdi. Iako je težina ove borbe velika, nada opstaje. Odupiranje homofobičnim poslanicima i poslanicama poput Demi-Murtezi predstavlja osnovni korak ka izgradnji inkluzivnijeg društva.

Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0