Perspektive | Demokratija

Kosovska politika ulazi u makijavelijansku eru

Piše - 17.05.2017

Nova koalicija PDK-a, AAK-a i Nisme može povećati apatiju kod birača.

Sat vremena pre isteka roka za registraciju predizbornih koalicija, uveče 16. maja, šok je protresao kosovsku političku scenu. Demokratska partija Kosova (PDK), Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Inicijativa za Kosovo (NISMA) potpisali su predizborni sporazum, registrujući Ramuša Haradinaja kao kandidata za premijera iz ovog koalicionog bloka sastavljenog od triju partija koje potiču od Oslobodilačke vojske Kosova.

U prethodnom skupštinskom mandatu, ove tri partije su bile žestoki protivnici, jer je PDK vladao zajedno sa koalicionim partnerom Demokratskom ligom Kosova (LDK), dok su NISMA i AAK formirali ujedinjeni opozicioni blok.

Dve godine su prošle u dugotrajnoj političkoj krizi, koja je delimično uzrokovana dogovorom o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom, koji je potpisao tadašnji ministar spoljnih poslova i bivši lider PDK Hašim Tači. Koalicija PDK-LDK je insistirala na tome da se ovaj sporazum ratifikuje u Skupštini, dok se opozicija, vođena Ramušom Haradinajem iz AAK, a u kojoj je bila i NISMA, snažno protivila sporazumu, optužujući PDK za izdaju i odricanje od više od 8.000 hektara kosovske zemlje u korist Crne Gore.

Pre manje od nedelju dana, Haradinaj nije bio sklon koalicijama, izjavljujući da postoje “crvene linije” koje sprečavaju ulazak u bilo kakav savez sa LDK-om ili PDK-om. Međutim, sada se čini da su šanse da postane premijer promenile njegovo mišljenje, te da su te crvene linije nestale.

Spekulisalo se već neko vreme da će koalicija ovih triju partija biti moguća, jer su bivši šef parlamentarne grupe PDK Adem Grabovci i osnivač Nisme Jakup Krasnići fotografisani kako učestvuju na sastanku u Draču još 23. aprila. Odmah posle toga, 4. maja, NISMA je pokrenula glasanje o nepoverenju Vladi. Čim je Vlada pala, glasine o koaliciji su se ponovo pojavile.

Presuda Ustavnog suda nakon izbora 2014. napravila je presedan da će samo stranka ili koalicija koja dobije najviše glasova na izborima imati pravo da formira vladu; stvorena je situacije u kojoj predizborne koalicije imaju prednost, jer se tako povećavaju šanse da se osvoji prvo mesto. Mnogi smatraju da je odluka o novoj koaliciji doneta tako blizu isteka roka kako bi se sprečilo da dođe do sličnog dogovora između rivalskih stranaka, LDK-a i Samoopredeljenja.

Reč je o potezu koji će samo povećati i produbiti nepoverenje u kosovskoj politici, ne samo u političkoj sferi, već u celom društvu, posebno među mladim ljudima.

Međutim, odluka AAK-a i Nisme da formiraju predizbornu koaliciju sa PDK-om i dalje deluje šokantno. Lideri obeju partija su u prethodnih šest meseci optuživali PDK za izdaju i da je ta stranka deo vlade koja je vodila državu u pravcu neuspeha. Teško je smatrati da je ovakav potez bilo šta drugo sem kalkulacije, i da služi samo za lični interes i održavanje na vlasti.

Ovo nije prvi put da se kosovska politička kultura suočava sa ovom vrstom političkog preokreta. LDK je 2014. odstupio od dogovora sa opozicionim partijama i potpisao koaliciju sa PDK-om, iako je LDK ranije dosta dugo vodio kampanju protiv bilo kakve koalicije sa PDK-om. Međutim, oni su na kraju odustali od ovih ideala u “interesu države”, što je klišeirana parola za koju su smatrali da će izbrisati sve optužbe na njihov račun.

Manevri u kosovskoj politici protekle večeri bi mogli da budu još jedan vredni dodatak na poznati rad Nikola Makijavelija, “Princ”, gde Makijaveli prepričava priču o beskrupuloznom i nemoralnom ponašanju političara koji očajnički žele da dođu na vlast. Reč je o potezu koji će samo povećati i produbiti nepoverenje u kosovskoj politici, ne samo u političkoj sferi, već u celom društvu, posebno među mladim ljudima.

Time će se dodatno izgubiti verovanje i nada da glasanje može nešto da promeni na Kosovu; da politička aktivnost može nešto da promeni na terenu. Tradicionalne partije sada isključivo deluju na osnovu klijentelizma, korupcije i nepotizma, ne obraćajući pažnju na program svoje stranke ni na principe koje, navodno, zastupaju.

Na izborima 2014, manje od 43 odsto registrovanih birača je posetilo biračko mesto. Da li će ove godine izlazak biti veći? Teško je biti optimističan kada neprincipijelni političari jedne nedelje proglase svog protivnika korumpiranim i odgovornim za neuspehe i izolaciju države, a potom nekoliko dana kasnije potpišu savez da bi “ulili nadu”.K

Ilustracija: Ade Mula / K2.0.