Napomena urednika (25. jun 2016.): Ovaj članak je objavljen u četvrtak, 24. juna 2016, na dan kada je referendum u UK o članstvu u EU održan. Rezultat referenduma je sada poznat: UK je glasala da napusti EU.

Na maloj grupi ostrva u dalekim delovima kontinenta muškarci i žene danas preplavljuju škole, gradske centre i sportske hale da bi napravili jedno „iks“ na parčetu papira. Dok građani Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske glasaju na referendumu o tome da li žele da ostanu u Evropskoj uniji, u njihovim rukama nije samo budućnost njihove zemlje, a sa tim i potencijalno budućnost kontinenta kao celine. Na Kosovo bi to moglo imati značajnog uticaja.

Dugo provlačena debata o „Bregzitu“ – izlaz Britanije iz EU – dobila je minimalnu pažnju u kosovskim medijima u nedavnim mesecima; inicijalno, odluka države, koja je gotovo 2.000 kilometara udaljena od Kosova, o članstvu u jednom međunarodnom telu možda deluje kao da nije od velikog značaja za Kosovo ili njegovu budućnost. Ali, ne dajte da vas to zavara, ako UK danas izabere da napusti EU, to bi moglo imati značajan uticaj na najmlađu evropsku državu Kosovo.

Možda deluje nedokučivo većini građana Kosova koji, sada već tradicionalno, Evropsku uniju smatraju svetim gralom. Kosovo i druge zemlje regiona očajnički pokušavaju da budu primljeni u EU. Zašto bi država, koja očigledno ima sve za čim drugi žude, flertovala na tako opasan način sa mogućnošću da izađe iz tog tima?

Razlozi su brojni, složeni i o njima se uveliko diskutuje u britanskim i međunarodnim medijima u prethodnim nedeljama i mesecima. Međutim, stvarnost je takva da, dok građani UK odlaze na birališta danas, prognoze o ishodu su previše nesigurne. Postoji jaka šansa da bi u petak ujutru jedna od najjačih članica EU mogla da opali signalni pištolj u znak povlačenja iz Unije. Dakle, zašto bi građanima Kosova to trebalo da bude važno?

Kratkoročno – izgubiće snažnog saveznika

Kao prvo, na kratkoročnom planu, Bregzit bi neizbežno mogao da promeni odnos Kosova sa UK. Još od rata 1998-99, kada je bivši premijer UK, Toni Bler, bio uporan u ubeđivanju SAD da pošalju kopnene trupe, Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo jedno od najvećih podržavalaca Kosova na međunarodnom planu.

Bilo je među prvim državama koje su priznale kosovsku nezavisnost u februaru 2008. UK je imala aktivnu ulogu u savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde (MSP) o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti. UK je takođe igrala ključnu ulogu u lobiranju kod drugih zemalja da priznaju Kosovo, tako pojačavši legitimitet Kosova na međunarodnom nivou. UK je stalno i glasno podržavala Kosovo da pristupi EU, UN i zastupala je njegove interese u Komonveltu. UK danas nastavlja da koristi svoj uticaj na pet država-članica EU koje nisu priznale Kosovo, kao i na države širom sveta koje i dalje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Britanija ima dosta uticaja. Jedna je od „velike četvorke“ članova EU, stalna je članica Saveta bezbednosti UN, srce je Komonvelta i predstavlja petu ekonomiju na svetu po jačini. Glas za Bregzit znači da bi UK postala marginalizovana i izolovana na međunarodnoj sceni, značajno slabija i sa tek malo uticaja na bivše evropske partnere.

Ne samo da bi Kosovo izgubilo značajnog podržavaoca u EU, već je verovatno da preostalih 27 članova ne bi dobro primilo ovakvo odbijanje; sposobnost EU da utiče na ove zemlje na bilateralnom nivou bi se značajno smanjila. To će, zauzvrat, verovatno imati uticaja na sposobnost SAD – najvećeg međunarodnog podržavaoca Kosova – da utiče na EU, jer se trenutno oslanja na UK da premosti političke i ideološke razlike sa većim delom kontinentalne Evrope.

Uloga UK na Kosovu, kao deo grupe „Kvinta“ – koja se sastoji iz pet najuticajnijih stranih ambasada u Prištini – bila bi potcenjena i neodrživa. Kako bi UK mogla da nastavi da zagovara „evropske vrednosti“ i put Kosova u „evropske integracije“ kada je i sama okrenula leđa njima?

Daleko je od sigurnog da bi, čak iako bi UK zadržalo neki uticaj nakon Bregzita, mogla da ima isti apetit i da lobira snažno za Kosovo. Ne samo da bi UK bila prezauzeta neurednom i dugotrajnom borbom da ponovo pregovara, sprovodi uslove izlaska i da uskladi zakone – što je nešto za šta stručnjaci smatraju da će trajati između 2 godine i 10 godina. Neizbežno bi se pojavio period maloumnosti, gde bi se svi bavili problemima u zemlji i zanemarili ulogu UK i njene obaveze u ostatku sveta.

U vreme kada bi spoljna politika UK nužno bila usredsređena na pregovaranje novih trgovinskih dogovora sa novim tržištima (na kojima će se Kosovo teško naći povrh spiska), ekonomski uticaj na Kosovo posle eventualnog Bregzita je teško predvideti. Mnogi ekonomski stručnjaci upozoravaju da, ako UK danas glasa da napusti EU, to će britansku ekonomiju baciti u recesiju.

To bi mogle biti loše vesti za Kosovo, jer je UK bilo među najvećim ulagačima na Kosovu u poslednjoj deceniji, jer se nalazi tik iza Nemačke. Prema brojkama iz 2013. Grupe za pravne i političke studije, novac UK u proseku predstavlja 13 odsto direktnih stranih investicija Kosova od 2007. Takođe se procenjuje da više od 90 odsto ovih investicija sada dolazi kroz višestrana tela, uglavnom preko EU.

Dugoročno – Evropa u krizi

Međutim, zbog silne važnosti odnosa između Kosova i UK, Bregzit bi mogao da ima još veće posledice za budućnost Kosova i regiona. Sa izuzetkom Grenlanda (nakon što je postigao samoupravljanje) i Algerije (nakon što je dobio nezavisnost od Francuske), nijedna zemlja nije napustila EU otkako je uspostavljena kao Evropska ekonomska zajednica 1957, a koja je nastala kao pokušaj da se spreči rat koji je tada razorio ovaj kontinent. Mnogi stručnjaci smatraju da bi izlazak Britanije iz EU mogao da pokrene ono što je poznato kao „domino efekat“, pa bi tako evroskeptični pokreti u drugim državama-članicama dobili na momentumu i pokrenuli izlazak svoje zemlje.

U vreme kada EU već ima duboke rane zbog malignog upravljanja izbegličkom krizom, kako su granice ponovo iznikle u slobodnoj zoni kretanja u Šengenu, kako je eksperiment sa Evrozonom diskreditovan i dok desničarske nacionalističke grupe jesu u porastu širom kontinenta, gubitak jednog od najjačih članova Unije bi mogao da bude udarac koji EU ne bi mogla da izdrži.

Kako je kredibilitet EU na istorijskom minimumu, same osnove ove unije bi mogle biti uzdrmane. Izveštaji sugerišu da bi bliski saveznici UK, Švedska i Holandija, ponovo razmatrali svoj položaj u EU ako bi je UK napustila. Drugi članovi, kao Austrija – koja se zadesila u vrtlogu glasanja za populističkog, evroskeptičnog predsednika prošlog meseca – Danska i Češka bi se takođe mogle namučiti da zauzdaju rastuće zahteve za ponovne pregovore o odnosima unutar Evrope.

Čak i u Francuskoj, jednoj od osnivača Unije i jednoj od „velike četvorke“, postoji rastuće negodovanje upereno protiv Evrope, dok je jedno nedavno istraživanje javnog mnjenja pokazalo da samo 38 odsto stanovništva ima blagonaklon stav prema EU, što je pad od 17 odsto u odnosu na proteklu godinu. Dok se buka oko izlaska nastavlja, time bi se neizbežno proširila zaraza širom Unije koja se već nalazi na klimavim nogama.

Šta bi ovo sve značilo za Kosovo? Pobeda Bregzita bi, u najmanju ruku, pokrenula krizni period u EU, jer će države-članice pokušati da sebe ubede, jedni druge i svoje građane da Unija ima budućnost. U takvim okolnostima, kada će vodeće članice, Nemačka, Italija i Francuska, pokušati da ubede druge da ne iskoče, time bi se ugrozila volja za dodatno proširenje u koje se Kosovo i njegovi balkanski susedi toliko uzdaju. Ne samo da bi pažnja EU bila usmerena ka rešavanju unutrašnjeg nereda, već bi se primanje novih članova punom parom teško svidelo evroskeptičnim glasačima u svakoj od država-članica.

Međutim, ako se desi ono najgore, i druge zemlje krenu stopama UK, onda bi to moglo na kraju da rezultira da EU doživi svoj kraj, barem kraj onakve EU kakvu znamo danas; neki analitičari predviđaju da bi EU mogla da bude svrstana u jako integrisano jezgro i udruženje slobodnijih, satelitskih članova, dok drugi predviđaju da bi se EU mogla sasvim rastočiti. Za Kosovo i druge balkanske države koje su svoju spoljnu politiku prilagođavale politikama za pristupanje EU, to bi moglo da bude katastrofalno.

Ozbiljnost ovog scenarija izgleda razumeju i lideri u regionu. Premijer Albanije, Edi Rama, juče je napisao molbu Tajmsu iz Londona da Britanija ne napusti EU. Kosovski predsednik, Hašim Tači, takođe je izdao svoje upozorenje na potencijalne posledice Bregzita, ukratko nakon što je postavljen na svoj sadašnji položaj: „Ako nema integracija u EU, region bi mogao da se povuče u nacionalizam i na ideju o ponovnom crtanju granica. Ovo će izazvati još problema, više kriza i patnje, do neshvaćenih razmera“.

Tači je, prvi put, u pravu. Kosovo nema plan B. Nema drugog plana, nema drugog čelika za kaljenje.

Otkako je Kosovo uvršteno u deklaraciju Evropske komisije 2003. u Solunu, čime je data nedvosmislena podrška „evropskoj perspektivi“ državama Zapadnog Balkana, pristupanje EU bilo je primarna pokretačka snaga u domaćoj i stranoj politici.

Šargarepa integracija je ta koja je vodila razgovore sa Srbijom, pod posredstvom EU, da se „normalizuju“ odnosi i zbog čega je došlo do potpisivanja Briselskog sporazuma 2013; time je došlo do potpisivanja sporazuma od strane Kosova i drugih suseda za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala, vladavine prava i razvoj „dobrosusedskih odnosa“ kroz jaču međunarodnu saradnju; time je zahtevano da fokus bude na poštovanju ljudskih prava. Ako se EU raspadne i šargarepa ukloni nakon glasanja za istupanje Britanije, vakuum koji je ostao, ne samo za Kosovo, već za celi region, bio bi kavernozan.

Prave evropske vrednosti

Ali, bilo da UK glasa da napusti EU ili ne, debata o Bregzitu bi trebalo da posluži kao budilnik za Kosovo, gde se Evropa često stavlja na pijedestal. Ostavimo po strani tendenciju paničenja, populizma i ksenofobije koji su često pratili debatu u UK, dok se ispod toga zaista nalazi stvarna potreba da se kritikuje EU. Naduta je, ima previše demokratije, ima deficitet u demokratiji i bila je neefikasna u aktuelnoj izbegličkoj krizi. Ali na Kosovu, gde postoji rasprostranjena podrška pristupanju EU širom političkog spektra – kao i podrška ogromne većine stanovništva – dok se kritikovanje EU često smatra „antievropskim“.

Ne postoji sukob između toga da budete proevropski orijentisani i da postavljate pitanja o aktuelnim temama, kritikujete i tražite odgovornost. Na kraju krajeva, ako zaista postoji nešto kao što su „evropske vrednosti“, onda bi ove navedene bile na samom vrhu.

Kao ponosni britanski građanin i ponosni Evropljanin, glasaću na današnjem referendumu u UK. Za dobrobit moje zemlje, za Evropu, ali i za Kosovo i region, ja ću glasati da „ostanemo“ u EU.

Bivši britanski premijer, Vinston Čerčil, jednom je izjavio: „Kaže se da je demokratija najgori oblik vladavine, osim svih ostalih koji su već isprobani“. Isto se može reći za EU – nikome nije u interesu da se vrati u svet pre EU.