Čiajo Kuo (Chiayo Kuo) predstavlja svoj ambiciozni plan za digitalnu nezavisnost Kosova preko bogate razmene informacija na Skajpu, iz Tajpeja. Inače živi u centru Prištine, ali se nakratko vratila u rodni Tajvan da bi prikupila sredstva za novu inicijativu. Uskoro će se otisnuti na sedamnaestočasovni let za Kosovo kako bi nastavila rad na svom projektu. Koji je cilj njenog poduhvata? Državni domen za Kosovo.

Nacionalni domen — poput nemačkog .de ili italijanskog .it — predstavlja ključni korak za međunarodno priznanje Kosova, kako objašnjava Kuo, zato je okupila malu grupu posvećenu lobiranju kod međunarodnih organizacija, diplomata i kreatora politika. Ali, kako je jedna dvadesetšestogodišnja Tajvanka postala promoter relativno opskurnog tehnološkog problema na Balkanu? Počnimo ispočetka.

Čiajo Kuo, dvadesetšestogodišnjakinja sa Tajvana, jedna je od malo verovatnih aktivista koji predvode pozive Kosova za digitalnom nezavisnošću. Fotografija: Čiajo Kuo.

Sada je 2008. Kosovo slavi, nezavisnost je proglašena. Nekoliko hiljada milja daleko, jedna šesnaestogodišnjakinja i srednjoškolka u Tajpeju prati ove vesti sa velikom pažnjom. Nedavno je pročitala naučno-fantastičnu knjigu hongkonške autorke Zite Lo (Law) “Death One”. Radnja u jednom poglavlju, ne sasvim uobičajena u istočno-azijskoj književnoj tradiciji, smeštena je na Kosovu.

“Istog trenutka sam bila zadivljena opisima životne sredine i kulture. Čak sam napisala sastav u školi da me je Kosovo nadahnulo”, priseća se Kuo. “Obećala sam sebi da ću jednog dana posetiti ovu zemlju.”

Kuo je odrastala i pohađala univerzitet u Tajpeju, ali je slika o Kosovu ostala živa u njenom umu. Godine 2014. osvojila je stipendiju za učešće u master programu u oblasti javnih politika u administraciji na Univerzitetu u Budimpešti. Nakon što je diplomirala, počela je turneju po Zapadnom Balkanu kako bi konačno videla zemlju iz svojih tinejdžerskih snova.

“Sećam se kada sam stigla usred noći i moj prvi utisak je bio, ‘Čoveče, koliko prodavnica venčanica’”, nasmejala se Kuo. “Narednog dana sam se predomislila da ću se vratiti.”

Kao žena u akciji, vratila se na Tajvan i počela da radi dva posla kako bi uštedela dovoljno novca za svoj povratak na Kosovo. Jedan od poslova, u centru za inovacije Narodnog univerziteta na Tajvanu, pružio joj je iskustvo iz prve ruke kada je reč o startap-sektoru u Tajpeju. U tom trenutku je važnost funkcionalne digitalne infrastrukture i njene povezanosti širom sveta postala sasvim jasna. Tada je počeo da se pravi plan.

“Tajvan je jedna od tehnološki najrazvijenijih država na svetu”, kaže Kuo. “Shvatila sam da ću moći da iskoristim svoje iskustvo i izgradim most sa Tajvanom.”

Kako je Kuo radila svakodnevne smene u Tajpeju, Krešnik Gaši (Kreshnik Gashi) je, slično tome, bio zauzet u Prištini. Kao šef Regulatornog tela za elektronske poštanske komunikacije (ARKEP), on se suočava sa teškim zadatkom da se državni telefonski pozivni broj konačno uvede.

Kako je prvi put predviđen Briselskim sporazumom sa Srbijom iz 2013, a kasnije naglašen u tehničkom sporazumu iz 2015, prvi telefonski razgovor sa kosovskim pozivnim brojem +383 održan je 2017. i otada je široko rasprostranjen. Pitanje domena se, takođe, našlo za stolom ARKEP-a u to vreme, ali nije bilo dovoljno vremena i resursa da bi se ono sprovelo u delo. Kako je problem pozivnog broja, uglavnom, rešen, ovo bi moglo da se promeni.

“Vrlo smo zauzeti radom na sporazumu o telekomunikacijama, ali trenutno pregovaramo o pitanju domena”, kaže Gaši. “Sve dok su neka pitanja nerešena, digitalna nezavisnost ne može sasvim da se ostvari. Ovo je važan korak za našu državnost.”

Iako je telefonski pozivni broj privukao pažnju mejnstrima, domen je ostao minorno pitanje u očima javnosti. U stvari, mnogi građani nisu svesni toga da Kosovu nedostaje domen za državu. Ipak, implikacije ovog pitanja dosežu dalje od puko tehničkog problema.

Ako ste ikada ušli na neki kosovski veb-sajt, možda ste primetili da se skoro svi završavaju na .com ili .net. To se odnosi na privatne firme, organizacije civilnog društva i samu Vladu. Ove generične domene obično koriste organizacije i firme koje nisu povezane sa nekom zemljom.

Državni domen, s druge strane, zasniva se na specifičnoj državi ili teritoriji. Dok su druge države u mogućnosti da pokažu geografsko poreklo mesta preko završetka domena, građani Kosova su primorani da kupuju domenska imena od međunarodnih registara. Pokušajte da u svoj pretraživač ukucate bilo koju adresu sa završetkom .ks i nećete daleko stići.

Dostupna domenska imena koja se završavaju na .com mogu da koštaju samo 10 američkih dolara (oko 8 evra) godišnje, ali su ona najatraktivnija često i zauzeta. Umesto toga, vlasnici kosovskih veb-sajtova moraju da se takmiče sa međunarodnim tržištem domena kako bi kupili adrese — dok su najbolja imena retko kada jeftina; domensko ime kosovo.com je trenutno na prodaju za iznos od neverovatnih 750.000 američkih dolara (oko 630.000 evra).

To čini da kosovski upravljači veb-sajtova moraju da se zadovolje komplikovanim adresama sa crticama i akronimima; veb-sajtovi kosovske vlade, na primer, koriste niz opcija, uključujući rks-gov.net i mfa-ks-net.

Kada je reč o državnim vlastima, ovako se urušava legitimitet njihove funkcije kao zvaničnog izvora informacija za građane i turiste. Za privatne biznise i nevladine organizacije, ovako nešto sprečava efikasno brendiranje, jer je komplikovane adrese veb-sajtova teško koristiti u marketinške svrhe.

Državni domen bi, s druge strane, prepustio kontrolu registra državi Kosovo — uključujući prihode od prodaje. To je daleko od zanemarljivog izvora prihoda. Neka manja ostrva u Tihom okeanu drže cele ekonomije u životu zahvaljujući prihodima od prodaje domenskih imena.

Primer bliži kući je onaj iz Crne Gore, koja je zaradila više od 20 miliona evra od domenskih imena od 2008. godine. Njihov domen .me predstavlja poseban slučaj zbog svoje prirodne forme koja odgovara biznisima koji koriste engleski jezik — about.me je prvi primer — domen .ks bi, takođe, mogao da bude atraktivan. Domensko ime poput stoc.ks ili truc.ks moglo bi da bude unosno na nekoj aukciji, obezbeđujući stabilan priliv prihoda u zamenu za malo uloženog truda.

Drugi problem je optimizacija pretraživača (search engine optimization, SEO) — ključno oruđe za biznise u današnjem svetu. Uobičajeno je da će Google dati prednost lokalnim veb-sajtovima kako bi poboljšao rezultate pretrage za onoga koji pretražuje. Kako kosovski internet-korisnici ne mogu da koriste nepostojeći google.ks, međutim, oni su preusmereni na međunarodnu verziju. Iako Google algoritam u obzir uzima vašu lokaciju, lokalni rezultati pretrage će, verovatno, da budu udavljeni od rezultata pretrage drugih država na google.com.

To znači da je kosovskim veb-sajtovima teže da se prikažu na prvoj stranici Google rezultata pretraživanja i moraju da se zadovolje drugom ili trećom stranicom — što je, kako kaže ona šala, optimalno mesto da se sakrije (mrtvo) telo. Za biznise koji žele da budu izloženiji, ovakav pristup nije baš idealan.

Zakonski gledano, izostanak državnog domena za Kosovo pravi niz drugih problema. Na primer, zakonski spor protiv kosovskog veb-sajta koji se završava na .com mogao bi da bude podložan jurisdikciji SAD, jer kompanija koja vodi registar, Veresajn (Veresign), ima sedište u Virdžiniji; godine 2012, američki tužioci su uspešno zatvorili jedan kanadski veb-sajt za klađenje sa domenom .com. Iako državni domen ne bi implicirao pristup mešanju u onlajn sadržaj, to bi prenelo sve sporove sa američkih na kosovske sudove.

Ipak, pre svega, reč je o političkom pitanju. U svom aktuelnom sastavu, Kosovo je geografski i dalje formalno pod srpskim domenom, .rs. Kako se Kosovo i dalje bori za svoje mesto u međunarodnoj zajednici, državni domen bi podrazumevao priznanje u digitalnoj sferi.

AsteriskAgain.ks

U svom domu u Tajpeju, Čiajo Kuo je primetila probleme Kosova sa tehnologijom. Kako je zaradila dovoljno novca da bi se vratila u Evropu, ona je osnovala organizaciju: Tajvansko-kosovsko udruženje za kulturnu razmenu. Iako je inicijalno članstvo isprva bilo skromno — “Mislim da sam jedina Tajvanka u ovoj državi”, kaže sa smehom — ambicije su bile veće od toga. Kuo je septembra 2017. konačno postala stanovnica Kosova, spremna da prione na posao.

Njena prva inicijativa je bila da se formira grupa Domen za Kosovo. Fejsbuk-stranica je formirana da bi se probudilo interesovanje kod šire javnosti. Odgovor je bio pozitivan: brojni volonteri sa celog Kosova su se pridružili. Mnogi studenti i učenici, ispostavilo se, bili su vrlo zainteresovani za kosovski domen. Njihov cilj je bio jasan. Da dobiju državni domen za Kosovo.

Kuo i njeni novostečeni saradnici su počeli da obavljaju telefonske pozive i da kucaju na vrata ljudima kako bi vlasti i nevladine organizacije na Kosovu upoznali sa ovim projektom. Posle mnogih bezuspešnih sastanaka, konačno su stigli u kancelariju Krešnika Gašija. ARKEP je, umoran posle više godina rada u oblasti pozivnog broja, bio srećan da primi ovu entuzijastičnu grupu kojoj je bila potrebna snaga da nastavi da ulaže svoje napore. Simbiotičko, ali neočekivano, partnerstvo je rođeno.

ARKEP i Domen za Kosovo sada zajedno prave strategiju kako bi progurali da Kosovo dobije digitalnu nezavisnost.

Ali, šta je potrebno da bi se dobio nacionalni domen? Ovde situacija postaje zaguljena. K2.0 je ispratilo lanac kriterijuma koji ih je, na kraju, doveo do Ujedinjenih nacija i do one izmučene zvezdice.

Domen za Kosovo, grupa koja se uglavnom sastoji iz srednjoškolaca i studenata, vodi kampanju za to da Kosovo dobije državni domen. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Organizacija koja rukovodi ustupanjem domena je međunarodna neprofitna organizacija Internetska korporacija za dodeljena imena i brojki (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN). Njihova odgovornost je ustupanje državnih domena, rezervisanih za države i teritorije. Međutim, navodno da bi se izbegle proizvoljne presude, oni imaju formalni set kriterijuma koje svako mora da ispuni.

ICANN navodi da se državni domen može odrediti samo za države sa kodom ISO 3166-1. Ovo je kod koji izdaje jedna druga nevladina organizacija, Međunarodna organizacija za standardizaciju i sadrži ona pisma koja se koriste u svemu, od međunarodnih bankovnih transakcija do prenosa robe brodovima; na primer, Sjedinjene Države imaju SAD, Nemačka ima DE, Albanija ima AL, itd…

Primetno je da Kosovo, zvanično, nema dodeljeni pozivni broj. Zašto? Zato što se dodeljivanje kodova ISO zasniva na dva izvora UN: standardni državni ili područni kodovi za statističku upotrebu, poznatiji kao lista M49 i Bilten sa nazivima država.

Bilten sa nazivima država, sastavljen od Grupe stručnjaka Ujedinjenih nacija za geografske nazive (UNGEGN) sa podrškom sekretarijata Odseka UN za statistike, pruža terminološki vodič o tome kako se treba obraćati državama sveta. Kako ovaj dokument više ne postoji u štampanoj formi, svaka promena se ažurira u terminološkoj bazi podataka UN.

M49, s druge strane, sastavlja Odsek UN-a za statistiku. Lista prevazilazi bazu članova UN ili univerzalno priznate države, što znači da su manje teritorije, poput Ostrva Pitkern i spornih država poput Tajvana, uvrštene na ovaj spisak. Tako je matična država Čiajo Kuo — sa samo oko 20 onih koji su je priznali — dobila kod ISO i nacionalni domen (.tw), što je neophodna alatka u digitalnoj ekonomiji Tajvana.

Međutim, uočljivo je da se Kosovo ne nalazi ni u jednom od ova dva dokumenta UN-a.

Da li se objašnjenje za isključenje Kosova može pronaći u spisku kriterijuma UN-a? Formalno, država treba da ispuni samo jedan od dva kriterijuma za inkluziju u Bilten: članstvo u UN-u ili članstvo u specijalizovanoj agenciji UN-a. Kao član organa UN-a, MMF-a i Svetske banke, čini se da Kosovo ima neophodne kvalifikacije.

K2.0 je stupio u kontakt sa Odsekom UN-a za statistiku radi pojašnjenja ovog procesa. U email-odgovoru, statističar UN-a Ijan Ruterford sugerisao je da su MMF i Svetska banka blage anomalije u pogledu uloge koju igraju u UN-u.

“MMF i Svetska banka su specijalizovane agencije, ali istorijski gledano i u praksi, njima se drugačije upravlja od načina na koji se upravlja u ‘sistemu UN-a’, poput ILO, FAO i UNESCO”, napisao je Ruterford. “Prema tome, mogle bi postojati razlike u njihovom priznavanju određenih teritorija, jer oni imaju odvojene i nezavisne bordove menadžmenta.”

Kada je reč o prispeću na listu M49, čini se da će ovo zahtevati promenu u političkoj volji. Uredničko pismo pravnog tima UN-a poslato 2012. primećuje delikatnost terminološke situacije u kojoj se nalazi Kosovo, nudeći jedinstveno rešenje: “Imajući u vidu kontinuiranu neizvesnost po pitanju statusa Kosova, zauzeli smo vrlo praktičan pristup i savetovali odeljenjima UN-a da izbegavaju pominjanje Kosova u zvaničnim dokumentima.”

Oni koji se javno zalažu za to da Kosovo dobije nacionalni domen dosad su bili frustrirani zbog birokratskih prepreka i izostanka političke volje međunarodne zajednice. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

U međuvremenu, čini se da je jedina ruta Kosova ona preko Srbije, a zbog neutralne pozicije UN-a prema Kosovu koja proizlazi iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

“Kosovo… se smatra od UN-a, u statističkom smislu, delom Srbije”, napisao je Ruterford, pojašnjavajući da su neke manje teritorije uključene na listu M49 zbog toga što se “‘matična’ država saglasila sa time da se izda statistički kod. Mislim da bi Srbija morala da učini isto kako bi Kosovo javno dobilo kod”.

Ovde se okrutna realnost svetske politike sudara sa kosovskim ambicijama za digitalnom nezavisnošću. Kako oni koji ne priznaju Kosovo blokiraju revidiranje spiskova, slučaj Kosova je zaglavio u ćorsokak.

Krešnik Gaši (Kreshnik Gashi) kaže da je ARKEP svoj slučaj prosledio UN-u kroz neformalne kanale. “Dosad nismo dobili pozitivan odgovor”, rekao je.

Neočekivana podrška

Međutim, Kosovo je dobilo podršku sa drugih mesta. Mark J. Randaca (Marc J. Randazza), istaknuti advokat iz Masačusetsa je, uglavnom, poznat po svom učešću u nekoliko visokoprofilnih slučajeva u oblasti slobode govora u SAD, a pored njegovog rada kao nekoga ko često javno govori o svojima stavovima na Foks njuzu (Fox News) i Si-En-Enu (CNN).

Ipak, pre nekoliko godina, njegova pažnja se usmerila na Kosovo, kada je učestvovao u jednom seminaru u Italiji. Kako je učesnicima uručivana legitimacija sa nazivima njihovih zemalja, Randaca je primetio da je legitimacija njegovog kosovskog prijatelja sadržala i Rezoluciju 1244 kao dodatna naredba za suspendovanje. Ovaj Amerikanac je time bio zbunjen.

“Rekao sam, ‘Kakvo je to sranje?’”, nasmejao se, jer je K2.0 stupilo u kontakt s njime dok je bio u svojoj kancelariji u Majamiju. “Na mojoj legitimaciji nije pisalo, ‘Sjedinjene Države u skladu sa bla-bla-bla’, pa ne bi trebalo ni kod njegove legitimacije da piše. Tako sam počeo da se bavim time.”

To kopanje se pretvorilo u akademski dokument pod nazivom Digitalna nezavisnost Kosova. U ovom dokumentu, Randaca tvrdi da je Kosovo značajno kvalifikovanije da dobije nacionalni domen nego mnogi drugi koji ga zaista i poseduju. On je vrlo kritičan prema ICANN-u za koji tvrdi da izbegava dodeljivanje kontroverznih domena navodeći kriterijume ISO, iako ova organizacija nije dosledno primenjivala pravila u prošlosti.

“Zašto Sovjetski Savez ima domen, ali Kosovo [i dalje] nema?”, kaže Randaca. “Iskreno, mislim da bi Kosovo trebalo da podnese pravni zahtev protiv ICANN-a u SAD. Naravno da bi to moglo da razbesni države poput Rusije, ali bi se tako ovo pitanje makar dovelo pred sud.”

Kako je Kosovo povučeno u tom smislu, ne nameravajući da pravi međunarodne talase bez podrške ključnih diplomatskih partnera, čini se da je takav splet okolnosti zasad malo verovatan.

Međutim, i drugi putevi su ograničeni. Neformalni upiti ARKEPA prema ICANN-u naišli su na blokadu. Dok Gaši kaže da je uspeo da ovo pitanje lično uputi predsedniku ICANN-a, Goranu Marbiju (Marby), na konferenciji 2017, uskoro su se pojavile nove prepreke.

“On [Marbi] je zvučao pozitivno, ali je od mene zatražio da ovo pitanje preusmerim na menadžerku u ICANN-u”, kaže Gaši. “Ona je pomenula pravila i rekla da je to apsolutno nemoguće.”

Prema tome, ARKEP-u i Domenu za Kosovo ostaju samo zadnja vrata u diplomatiji i lobiranje kao jedine alatke u njihovom arsenalu, a kako bi ostvarili napredak po ovom pitanju.

Gaši kaže da ARKEP koristi diplomatske kanale kako bi postavio pitanje ambasadorima, ali je dosad imao tek skromne rezultate. Jedan problem, prema mišljenju nekih aktivista, jeste kratki mandat diplomatskog osoblja, čija imenovanja obično ne traju duže od četiri godine. Ambasadori ponekad ovo pitanje promovišu tokom svog boravka u Prištini, ali se napredak poništava jer ih prosleđuju naslednicima sa drugim brigama.

ARKEP, na čelu sa Krešnikom Gašijem (drugi sleva), i Domenom za Kosovo, koji predvodi Čiajo Kuo (krajnje levo), rade zajedno da bi lobirali za kosovsku digitalnu nezavisnost. Fotografija: Čiajo Kuo.

ARKEP i Domen za Kosovo prisustvuju konferenciji na temu domena u Crnoj Gori kako bi predstavili slučaj Kosova i da bi lobirali kod organizacija i zvaničnika. Postoje i planovi da oni organizuju svoju konferenciji u Prištini. U međuvremenu, Kuo i njena grupa volontera nastavlja da ulaže napore da bi podigla svest kod kosovskih građana o ovom pitanju.

“Ako zaustavite ljude na ulici, oni neće znati u čemu je problem. Moramo da im pokažemo šta to znači u praktičnom i simboličnom smislu”, kaže Kuo. “Ovom pitanju je potrebna šira podrška u društvu kako bi bilo uspešno.”

Podržavajući njihov poduhvat sa drugog kraja Atlantika, advokat Mark J. Randaca kaže da  kosovski put ka digitalnoj nezavisnosti prevazilazi tehničke aspekte servera i ekonomske aspekte prodaje domena.

“Jedan činilac bi trebalo da bude dovoljan, a to je ponos”, rekao je. “Ovo je država koja se podjednako kao Amerika borila za svoju nezavisnost. Zašto da bude ugušena?”

Aktivisti iz Domena za Kosovo i dalje pokušavaju da pronađu načine da pomognu Kosovu da dobije nacionalni domen. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Kako Čiajo Kuo traži sponzorstvo za drugu kompaniju na Tajvanu, volonteri Domena za Kosovo se sastaju radi drugog strateškog sastanka u Prištini. Oko 20 studenata se okupilo na najvišem spratu restorana kako bi podelili zadatke, od vođenja naloga na društvenim mrežama do kreiranja letaka.

Kada ste građanin Kosova na Internetu, kako se to ponekad kaže, to je kao kada ste rođeni 29. februara. Postojite svaki četvrti put. Ipak, kako ova prekogranična koalicija dobija na značaju, njeni članovi se nadaju da će Kosovo konačno dobiti stalno mesto na digitalnoj karti.K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.