Luka Popović: Sa ukidanjem viza, mislim da će saobraćaj naglo porasti
Aviacioni stručnjak govori o vazdušnom saobraćaju Kosova i kontroverzi oko zajedničkih letova.
Ako je u pitanju komercijalna avijacija i bivša Jugoslavija, velike su šanse da je Luka Popović pisao o tome. Popović je osnivač EX-YU Aviation News-a, vebsajta posvećenog, kako samo ime kaže, avio vestima iz bivše Jugoslavije.
Rođen u Australiji, Popović je pokrenuo sajt pre 16 godina, u svojoj poslednjoj godini srednje škole. Preselio se u Beograd 2009. godine da bi studirao, a diplomirao je političke nauke, međunarodne odnose i diplomatiju 2013. godine. Radio je neko vreme kao novinar za BBC, a sada radi za britanski časopis o avijaciji, dok ujedno samostalno vodi EX-YU Aviation News.
Za Popovića, nijedna vest nije previše mala da bi bila pokrivena — od informacija o sastanku direktora podgoričkog aerodroma sa predstavnicima Ryanaira, nakon što je ova kompanija najavila skoro potpuno obustavljanje letova iz Podgorice tokom zimske sezone 2024-2025, do prognoza o tome koji aerodromi u bivšoj Jugoslaviji imaju najveći planirani kapacitet za avgust 2024. godine. Vebsajt je u julu 2024. zabeležio 2,3 miliona pregleda stranica.
Čitaoci EX-YU Aviation News-a uglavnom su ljubitelji avijacije i profesionalci iz industrije. Nisu svi odmah zainteresovani za priče o smanjenju broja putnika na Međunarodnom aerodromu Skoplje zbog problema s motorima aviona Airbus A320neo serije, što je prisililo Wizz Air — mađarsku aviokompaniju, koja je jedna od najvećih u Skoplju — da prizemlji veliki broj aviona i smanji letove. Ali za one koje to zanima, ovaj sajt je prava riznica informacija, koja omogućava da se politički, ekonomski i sociološki trendovi posmatraju kroz prizmu avio industrije.
Na primer, nedavni članak pokrivao je javni poziv Turističke zajednice Kantona Sarajevo upućen aviokompanijama da uvedu nove linije do Sarajeva, uz ponudu subvencija za te rute. Možda uspostavljanje direktne avionske linije između Sarajeva i, recimo, Roterdama neće izazvati veliko interesovanje javnosti, ali ovaj poziv ima svoj značaj. On odražava napore lokalnih vlasti da privuku turiste u Sarajevo i posvećenost ulaganju javnog novca u stvaranje novih avionskih veza kako bi se povećao priliv međunarodnih turista.
Komentari čitalaca koji prate svaki članak često sadrže podjednako korisne uvide i analize kao i same priče. Na primer, priča objavljena 16. avgusta 2024. o najavi nove linije Air Serbia do Nice dobila je preko 100 komentara prvog dana. Neki komentatori su spekulisali da bi ovo mogla biti linija za bogate Ruse koji putuju preko Srbije do Francuske rivijere, ili za kineske turiste koji lete za Nicu preko Beograda, povezujući se sa jednim od direktnih letova Air Serbia za tri kineska grada. Drugi su izrazili nezadovoljstvo što je Air Serbia izabrala Nicu umesto Mančestera, verovatno zbog toga što građani Srbije nemaju bezvizni režim sa Ujedinjenim Kraljevstvom: “Nema bezviznog režima za Srbe u Engleskoj. Hvala UK što ne dopušta Srbima da troše svoj turistički novac u Engleskoj.”
Rubrika “Vintage” na sajtu sadrži niz fotografija starih aviona, aerodroma i promotivnih materijala Jugoslovenskog Aerotransporta, ili JAT-a, stare jugoslovenske aviokompanije. Jedan primer je višejezični oglas iz 1980-ih koji poziva dijasporu u SAD da “dođe i poseti svoju staru domovinu,“ uz poruku da će “već u našem avionu pronaći prijatan i topao kutak Jugoslavije”. Većina ovih materijala dolazi iz Popovićeve lične arhive, koja potiče od njegovog strica, nekadašnjeg službenog fotografa JAT-a.
Takođe, za one koji su radoznali kakvo je iskustvo putovati iz Niša do Tirane preko Beograda sa Air Serbiom, ili na brojnim drugim specifičnim rutama po regionu, rubrika “Trip Reports” sadrži izuzetno detaljne izveštaje čitalaca. Ti izveštaji često sadrže šarmantne detalje, poput: “Iskreno, kabina je bila u očajnom stanju, ali kao ljubitelj avijacije mogu reći da sam uživao u svakom trenutku”, u vezi sa letom na 31 godinu starom Air Serbia ATR 72 avionu iz Beograda za Tiranu.
K2.0 je razgovarala sa Popovićem kako bi čuli njegovo mišljenje o stanju avio industrije u bivšoj Jugoslaviji, kako je to voditi nišni sajt sa aktivnom i informisanom čitalačkom publikom, i šta je to što čini komercijalnu avijaciju na Kosovu posebnom.
K2.0: Kako je izgledao Vaš put ka stvaranju EX-YU Aviation News-a? Otkud ideja za sajt?
Luka Popović: Mnogi članovi moje porodice radili su u avijaciji, tako da sam odrastao u tom okruženju. Uvek sam slušao njihove priče sa posla i to me je oduvek zanimalo. Imao sam privilegiju da puno putujem dok sam bio mlađi, što je takođe uticalo na mene. Nije to samo slušanje priča, već si zapravo u avionima i vidiš kako sve to funkcioniše.
Rođen sam u Australiji i tamo sam živeo dugo. Bio sam u poslednjoj godini srednje škole kada sam pokrenuo EX-YU Aviation News. To je bilo 2008. godine, dakle, već 16 godina. Bilo je to zaista spontano. Nisam imao nikakav plan da to razvijem. Posebno tada, internet je još uvek bio u svojim ranim fazama. Nisam razmišljao o monetizaciji i sličnim stvarima.
Interesovala me je avijacija globalno, ali u ovom regionu nisam mogao da nađem vesti. Većina vesti o avijaciji bila je u mejnstrim medijima, a ako znaš malo o avijaciji, bilo je očigledno da osoba koja piše te tekstove nema pojma o temi. Hteo sam da stvorim prostor gde će sve te vesti biti na jednom mestu. Oduvek sam voleo pisanje, a engleski mi je bio omiljeni predmet, pa sam odlučio da spojim dve stvari koje volim: avijaciju i pisanje. Sajt sam praktično napravio preko noći.
Uprkos svim razlikama i svemu što se dogodilo tokom proteklih decenija, i dalje mislim da je ovaj region međusobno povezan.
Nisam imao nikakve ciljeve u smislu njegovog rasta ili koliko će trajati, jednostavno se desilo. Uživao sam u tome. Bio je to hobi. Tako sam počeo da pišem, a naravno, kada počneš da pišeš i vidiš da ljudi reaguju i da raste posećenost sajta, počneš da tome posvećuješ više pažnje i truda. Tako je sve počelo. Na početku je imao vrlo malu publiku, ali vremenom je rastao. Shvatio sam da jedini način da zadržim publiku jeste da pišem praktično svaki dan, pa od tada svakodnevno — jedini dan bez vesti je Prvi januar — traje ovo putovanje.
Uprkos svim razlikama i svemu što se dogodilo tokom proteklih decenija, i dalje mislim da je ovaj region međusobno povezan. Iako tržišta nisu potpuno ista, imaju mnogo sličnosti. Zato mislim da je imalo smisla kreirati nešto za ovaj prostor bivše Jugoslavije.
Rubrika “Vintage” sadrži veliku kolekciju fotografija na kojima su prikazane stjuardese, avioni i odabrane grupe putnika, poput jugoslovenskih olimpijskih timova koji polaze na takmičenja u inostranstvo. Fotografije ljubaznošću EX-YU Aviation News.
Zašto mislite da ljude interesuju ovakve vesti? Da li su čitaoci uglavnom iz bivše Jugoslavije ili imate globalni domet?
Domet je zaista globalan. Naravno, prva tri mesta po broju posetilaca zauzimaju zemlje bivše Jugoslavije: Srbija, Slovenija i Hrvatska, ili Hrvatska i Slovenija. Ali sledeće su SAD, Velika Britanija, Australija. Mislim da su to uglavnom zemlje gde postoji dijaspora iz bivše Jugoslavije, ali s vremenom sam primetio mnogo publike koja nije iz ovog regiona, a zanima ih avijacija.
EX-YU Aviation News je jedini sajt koji objavljuje vesti o avijaciji iz ovog regiona na engleskom jeziku. Pošto je to oblast koja nije dobro pokrivena u globalnim avio-medijima, sajt je jedini izvor tih vesti. Postoji i nedeljni newsletter, i mogu da vidim email adrese ljudi koji se prijavljuju. Primetio sam dosta adresa iz aerodroma i avio-kompanija — stranih, potpuno — i to mi je zanimljivo.
Mislim da ovaj region ima veliko nasleđe u avijaciji i da su ljudi možda više zainteresovani za avijaciju ovde nego u drugim delovima Evrope.
Što se tiče razloga, mislim da ovaj region ima veliko nasleđe u avijaciji i da su ljudi možda više zainteresovani za avijaciju ovde nego u drugim delovima Evrope. Mislim da je to zbog tog nasleđa, jer je avijacija bila važan deo bivše Jugoslavije. JAT je bio jaka avio-kompanija, koja je za ono vreme bila prilično uspešna. Tako da mislim da to ima veze s tim.
Koje biste sličnosti između tržišta država naslednica Jugoslavije izdvojili, na koje ste se osvrnuli u prethodnom odgovoru?
Jedan od trendova je veliki deo putnika iz segmenta koji se naziva poseta prijateljima i rodbini. To je saobraćaj dijaspore, koji generiše mnogo putovanja u regionu. Sama tržišta su malo drugačija. Hrvatska je, na primer, sezonsko tržište koje se mnogo oslanja na obalu. Ali tu su i Kosovo ili Makedonija, koje zavise od dijasporskog saobraćaja.
Ali slična su u tome što, sa nekoliko izuzetaka, nemaju nacionalne avio-kompanije. To takođe utiče na saobraćaj i putovanja u regionu. Relativno su mala tržišta koja se brzo šire. Prilično su kasno uvela niskotarifne avio-kompanije [poput EasyJet-a i Wizz Air-a, koji nude jeftine osnovne cene uz dodatne troškove za prtljag], a sada se to intenzivno razvija, tako da ljudi mogu putovati svuda.
Jedan od najzanimljivijih aspekata sajta su sekcije za komentare, koje su često informativne i bogate podacima, kao i same vesti. Stvarno ima mnogo smislene diskusije. Zašto mislite da je to tako?
Da, to je dobro pitanje. Pretpostavljam da ima veze s nišom. Ljudi koji čitaju sajt stvarno su zainteresovani za ono što čitaju. Takođe, mislim da i moderacija igra ulogu. Trudim se da što brže uklonim neprijatne komentare jednih prema drugima, nacionalističke komentare.
Ja sam jedna osoba, a u proseku ima oko 150 komentara dnevno.
Naravno, ne možeš uvek sve moderirati jer ja sam samo jedna osoba, a u proseku ima oko 150 komentara dnevno. Ali na neki način — ne želim da ovo zvuči loše — treniraš svoju publiku da se drži teme i da piše profesionalno. Mislim da to ima određeni uticaj. Kada je sajt tek počeo, to nije baš bio slučaj. Bilo je mnogo više rasprava i sličnih stvari. Ali, vremenom, zbog te moderacije, ljudi znaju da ako napišu nešto van teme, to neće ostati. Tako da se pridržavaju pravila i onda imamo kvalitetnu diskusiju.
Da li samo Vi vodite sajt?
Da, samo ja. Nema nikoga drugog.
Radite li to puno radno vreme ili imate i druge poslove?
Imam i druge poslove, mada je ovo na neki način kao posao sa punim radnim vremenom. Radim za jedan britanski magazin, koji pokriva događaje iz avijacije. Ima mnogo avio-konferencija širom sveta i za svaku od njih se pravi magazin, koji je uglavnom analiza tržišta i slično. Nisu fokusirani na bivšu Jugoslaviju — njih to područje ne zanima mnogo — ali meni je korisno jer mnogo učim kroz to. Na primer, ne znam mnogo o britanskom ili španskom tržištu, i to mi pomaže.
Takođe mi je pomoglo u vođenju mog sajta i proširivanju znanja o avijaciji, kao i u upoznavanju ljudi iz industrije. Bilo je pozitivno što sam imao priliku da upoznam mnogo rukovodilaca aerodroma širom Evrope. Ja bih im se samo predstavio i moj urednik bi na to dodao: “On piše i za EX-YU Aviation”, a oni odgovoraju: “Da, naravno, znamo, stalno ga čitamo”. To je prelep osećaj.
Imate li neku zabavnu anegdotu iz vremena kada ste vodili sajt, neki trenutak kada ste pomislili “vau, ovo što sam stvorio stvarno postaje nešto veliko”?
Sećam se prvog puta kada sam video da je sajt citiran u potpuno mejnstrim međunarodnim medijima, bio sam stvarno iznenađen. Takođe, 2014. godine, Delta, američka avio-kompanija koja je jedna od najvećih na svetu, podnela je žalbu američkom Ministarstvu saobraćaja protiv codeshare sporazuma između Air Serbia i Etihad Airways za američko tržište. U dokumentu od 60 strana koji su podneli, naveli su članak iz EX-YU Aviation News. To je bilo interesantno, ne očekuješ tako nešto.
Lično, sećam se mnogo puta kada sam išao na odmor, posebno ranih 2010-ih, i pokušavao da nađem internet konekciju kako bih mogao da napišem vesti ili bih ustao u 6 ujutru zbog vremenske razlike. Ali to je život. Ako si strastven u vezi s onim što radiš, mislim da to ni ne primećuješ. Tek kada se osvrneš, pomisliš “vau”.
Što se tiče priča koje objavljujete, sve dolazi od Vas i informacija koje prikupite iz industrije i drugih izvora?
Da, tačno, iz raznih izvora. Ponekad su priče agregirane, i tada piše u članku ako je iz nekog drugog izvora. Ostalo je uglavnom od kontakata u industriji. Mnogi ljudi te pozovu da ti kažu šta se dešava. Moraš imati dobre kontakte svuda. Naravno, žele da ostanu anonimni, ali kontakti na aerodromima, u avio-kompanijama, pa čak i u civilnim vazduhoplovnim vlastima, svi oni pomažu.
Spomenuli ste da tržište Kosova zavisi od saobraćaja dijaspore. Postoje li neki drugi faktori koji ga čine jedinstvenim, bilo u smislu čarter letova ili nečega što se ističe?
Da, Kosovo je vrlo jedinstveno tržište u Evropi jer ima turističke čarter agencije koje prodaju karte. One zapravo iznajmljuju avio-kompanije i avione. Ovo postoji i drugde, ali ne u toj meri kao na Kosovu. Mnogo je avio-kompanija koje lete na redovnim linijama, ali karte možeš kupiti samo preko turističkih operatera. Ne prodaju ih direktno avio-kompanije, i to čini veliki deo saobraćaja tamo. Vrlo je specifično. Ne znam za drugo tržište u Evropi gde je to slučaj. U poslednjih nekoliko godina, niskotarifne avio-kompanije polako postaju dominantnije. Mislim da će vremenom preuzeti ove turističke operatere.
Mislim da je razlog što ljudi osećaju veću sigurnost kada kupuju preko tih operatera. Oni nude velikodušnu dozvolu za prtljag, što je važno dijaspori ako donose stvari ili nose nazad hranu i slično. Mislim da je to jedan od razloga, ali takođe verujem da će s vremenom njihova dominacija oslabiti i da će niskotarifne kompanije preuzeti tržište. Već to vidimo. EasyJet je već najveća avio-kompanija tamo, a Wizz Air je veoma prisutan.
A dobra stvar je što će ukidanje viza [u januaru 2024. godine, ukinute su vize za kosovske građane za putovanja u Šengen zonu] verovatno naglo podstaći rast saobraćaja. To je bio slučaj u svim drugim zemljama gde se isto desilo. Već vidimo u statistici da se to dešava.
Da, broj putnika na aerodromu u Prištini raste, a ovog leta su dodate četiri nove kapije. Da li mislite da bi EasyJet i Wizz Air mogli preuzeti čarter letove zbog lakšeg rezervisanja karata preko interneta?
Upravo tako. Oni su pristupačniji. Više stranih posetilaca će početi da dolazi u Prištinu zbog turizma. Nemaju pojma o tim agencijama, pa će karte kupovati preko EasyJet-a. Mislim da će vremenom uticaj tih agencija opasti.
JAT je povezivao Jugoslaviju sa destinacijama udaljenim čak do Los Anđelesa i Sidneja. Vintage sekcija EX-YU Aviation News-a sadrži reklame iz JAT-ove globalne reklamne kampanje i slike poslovnica za rezervacije karata u gradovima poput Kaira i Njujorka. Fotografije ljubaznošću EX-YU Aviation News-a.
Kako vidite budućnost komercijalne avijacije u kontekstu klimatskih promena i pokreta protiv letenja, koji su često prisutni u Zapadnoj Evropi, a kako se to odražava u bivšoj Jugoslaviji?
Mislim da zeleni zakoni nisu toliko u fokusu u ovom regionu. Možda malo u Sloveniji. Ali ne verujem da će se to uskoro promeniti. Ljudi ovde nisu dovoljno informisani o uticaju avijacije na ovu oblast.
Verujem da je gnev usmeren ka avio-industriji u Evropi u ovom pogledu pogrešno postavljen. Smatram da je avijacija jedna od industrija koja je najviše uradila kako bi ublažila uticaj klimatskih promena, dok mnoge druge industrije ne rade ništa po tom pitanju. Na primer, kruzerska industrija, njeni brodovi mnogo više zagađuju nego avioni, ali niko to ne stavlja u fokus. Dakle, avijacija jeste problem u pogledu životne sredine, ali je uradila mnogo više od drugih industrija.
Da li ste ikada naišli na ljude koji, kad im kažete za sajt, nemaju pojma o čemu se radi i ne razumeju zašto je to interesantno ljudima, zašto bi neko trošio vreme na to? Šta odgovarate ljudima koji kažu: “Tebe ovo zaista interesuje?”
Ne mogu reći da sam sreo mnogo ljudi koji su tako reagovali. Možda zato što su većina mojih prijatelja ljubitelji avijacije [smeh]. Ali znaš, ne želim da zvučim pretenciozno, ali mislim da je sajt bio uspešan. A kad imaš taj uspeh iza sebe, ljudi to ne dovode u pitanje. Uspeo si da stvoriš nešto što je relativno uspešno.
Neki su me pitali: “Zašto se ne proširiš? Zašto ne pokrivaš veće tržište? Mogao bi više da zarađuješ od reklama” i slično, ali nemam volje niti vremena da pokrivam druge regione, poput Bugarske i Rumunije. Nemam kontakte tamo da bih to radio kvalitetno.
Što se sajta tiče, voleo bih da mogu da objavim jedan članak nedeljno za svaku pojedinačnu zemlju, ali to je jednostavno nemoguće. Neka tržišta su veća od drugih, neka su otvorenija za razgovore o avijaciji. Nažalost, o Kosovu nemam mnogo članaka jer je to manje tržište. Manje je događanja kada nemaš nacionalnu avio-kompaniju, pa se generiše manje vesti. Ali kad god ima vesti, definitivno ih pokrijem i objavim.
Imate li omiljeni aerodrom u regionu?
Iako sam iz Srbije, ne navijam kad nacionalna avio-kompanija pokrene letove ovde ili tamo. Iskreno, nije me briga.
Ne, ne baš. Nemam omiljene avio-kompanije ili aerodrome. Potpuno sam imun na to šta se dešava u regionu. Pokušavam da se nekako distanciram jer mislim da je to najbolji način da napišem objektivan članak. Iako sam iz Srbije, ne navijam kad nacionalna avio-kompanija pokrene letove ovde ili tamo. Iskreno, nije me briga.
Znači, ne pravite žurku zbog nove Air Serbia rute za Guangdžou?!
Upravo tako [smeh].
Zanima me arhivska sekcija na sajtu i ideja jugonostalgije kroz prizmu avijacije. Ranije ste spomenuli da je JAT u svom vrhuncu bio veoma uspešna nacionalna avio-kompanija. Da li su mnoge od tih slika na sajtu poslate od strane čitalaca koji žele da podele u ovoj zajednici? Ili ih sami prikupljate?
Većina tih fotografija je od mog strica, koji je bio zvanični fotograf Jugoslovenskih avio-linija u 70-im i 80-im godinama. Mislim da su tada imali dva fotografa koji su išli na sve te događaje, radili za medije, promo materijale. Imam gomilu fotografija koje sam objavio jer mislim da je istorija te avio-kompanije zaista zanimljiva, kao i celokupni avio-ambijent u Jugoslaviji u to vreme, koji je bio veoma razvijen, posebno za jednu komunističku zemlju i istočnoevropsku državu. Mislim da je to bilo prilično neverovatno.
Prvi put sam objavio staru fotografiju na sajtu, negde pre možda 10 godina. Trebalo je da bude statična slika, bez promena svake nedelje, ali sam primetio da se ljudima to mnogo svidelo. Onda sam pomislio, zašto ih ne bih menjao svake nedelje i pisao malo o istoriji? I to se pokazalo kao veoma uspešno, jer sam primetio da postoji mnogo jugonostalgije prema tom periodu, što je doprinelo popularnosti te rubrike.
Popovićev stric, fotograf u avijaciji tokom 1970-ih i 80-ih godina, zabeležio je sve — od promena uniformi stjuardesa do koncerta popularnog kantautora Arsena Dedića na JAT letu za Njujork 1979. godine. Fotografije ljubaznošću EX-YU Aviation News-a.
A šta je sa čitanošću, da li je ona stabilna ili određeni događaji utiču na nju?
Bilo je nekoliko događaja koji su značajno povećali čitanost, a novi čitaoci su ostali. Prvi veliki događaj bio je kada je Air Serbia pokrenuta sa Etihadom [2013. godine, JAT Airways i Etihad Airways, avio-kompanija iz Abu Dabija, dogovorili su se da rebrendiraju JAT Airways u Air Serbia, pri čemu je Etihad stekao 49% vlasništva i prava upravljanja na pet godina]. Drugi veliki događaj bio je kada je Adria Airways bankrotirala [Adria Airways, slovenačka nacionalna avio-kompanija, proglasila je bankrot 2019. godine]. To je bilo ogromno.
Treći događaj bio je Covid. Mislio sam da će tokom tog perioda čitanost pasti, ali dogodilo se suprotno. Udvostručila se, iako je bilo znatno manje komentara. Mislim da je to bilo zato što su ljudi bili prilično razočarani i nisu želeli da učestvuju u diskusijama. Ali čitanost je zaista porasla, i najvažnije je da su ti čitaoci ostali i nakon što su se događaji završili. Sada je čitanost prilično stabilna.
Naravno, kada se dogodi nešto stvarno interesantno ili važno, čitanost poraste, ali to traje dan ili dva, pa se sve vrati u normalu. Nije sezonska, stabilna je tokom cele godine. Jedino što sam primetio je da je vikendom malo niža nego inače, mislim da je to zato što mnogi posećuju sajt sa posla. Ali čak i vikendom sada, razlika je manja nego pre par godina. Nekad je vikendom čitanost čak i veća nego tokom radnog dana, zavisi od vesti.
Znam unapred koje vesti će biti popularne. Nažalost, iz nekih zemalja jednostavno znam da neće biti mnogo interesovanja, pa je čitanost niža, ali to se očekuje. Takođe, postoje vesti koje privlače globalnu pažnju, a ne samo lokalnu.
Možete li dati primer teme za koju znate da će biti naročito čitana? Postoji li opšta tema koja je posebno privlačna?
Generalno, nove rute su izuzetno popularne. Bez obzira na to koja je nova ruta, uvek će biti veoma čitana. Ljudi su jako zainteresovani za to. Takođe, vesti koje povezuju različita tržišta unutar bivše Jugoslavije privlače veliku pažnju. Na primer, imam mesečni članak o kapacitetima na svakom aerodromu za naredni mesec. Taj članak je veoma popularan jer svako želi da pročita o svom tržištu.
Kontroverzne vesti, gde ljudi imaju snažno mišljenje, takođe obično budu veoma čitane.
O kakvim kontroverzama govorimo?
Pre neki dan je bila vest o Air Serbia-i. Hrvatska je odlučila da podnese žalbu zbog codeshare sporazuma između Air Serbia-e i JetBlue-a [koji bi omogućio američkoj kompaniji JetBlue da prodaje mesta na letovima Air Serbia-e između Srbije i Hrvatske, te Srbije i Italije], i odmah sam znao da će to biti veoma čitano. Članak je imao više pregleda od glavnog teksta dana, a u nekom trenutku sam morao da zatvorim komentare jer su počeli da izmiču kontroli.
Komentari me ponekad zaista začuđuju…
Apsolutno [smeh].
Ovaj članak je skraćen i uređen radi jasnoće. Razgovor je vođen na engleskom jeziku.
Slika ljubaznošću EX-YU Aviation News-a.
