Novi gradonačelnik Prizrena, Mitaher (Mytaher) Haskuka, doživeo je najveći preokret od prve do druge runde na oktobarskim izborima za gradonačelnika održanim 2017. Sa 5.000 glasova manje od Šaćira (Shaqira) Totaja iz PDK-a u prvoj rundi, kandidat Samoopredeljenja je proizveo izborni zemljotres okončavši deceniju dominacije PDK-a u drugom po veličini kosovskom gradu.

Kada je pre dva meseca preuzeo vođstvo u ovom istorijski važnom gradu, Haskuka je već počeo da definiše mnoge prepreke koje, uglavnom, potiču od prethodne uprave. Međutim, on insistira da je posvećen svom poslu i ispunjavanju obećanja koje je dao u izbornoj kampanji.

Ovaj četrdesetčetvorogodišnjak naglašava da, uprkos poteškoćama i prethodnim ulogama nekih pojedinaca u prošlim administracijama, njegovi koalicioni partneri, LDK i NISMA, počeli su da se navikavaju na novu kulturu upravljanja.

Prema mišljenju ovog univerzitetskog profesora psihologije, politika je i dalje privremena aktivnost, napor koji se ulaže da bi se napravile promene pre nego što se vrati svojoj profesiji.

U opsežnom intervjuu za K2.0, Haskuka govori o kulturološkoj različitosti Prizrena, konkretnih koracima koje je preduzeo u prva dva meseca, opštinskoj podršci gradu Prizrenu i njegovim okolnim selima, kao i o svojoj tački gledišta prema četvorogodišnjem mandatu u svojstvu gradonačelnika.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

K2.0: Mandat vam je počeo pre dva meseca. S kakvim se novim izazovima i problemima sada suočavate? Kako ste videli situaciju pre dva meseca?

Mitaher Haskuka: Kada je reč o problemima u opštini, nikada nisam očekivao da će ovo biti lako. Često smo govorili, ‘Šta ako pobedimo?’ [smeh]. Znali smo da će biti teško, ali nismo očekivali određene poteškoće. Ova opština postoji od 1999. u pogledu lokalne uprave. Naša država ima 10 godina, pa sam pomislio da će opština imati institucionalno sećanje.

Kada kažem institucionalno sećanje, mislim na obaveštenost o projektima koje je pokrenula prošla uprava — na čemu su projekti, šta je urađeno, kako je sve prošlo i šta tek treba preduzeti. Ipak, ovde ima dosta problema.

Iako smo prebacili nadležnosti, materijale, podatke, arhivu, situacija je i dalje vrlo problematična. Opština Prizren nije elektronski podnosila ugovore, dogovore i projekte koje je napravila sa različitim organizacijama. Na primer, imali smo slučaj u kom nam je jedna NVO prišla i rekla: ‘Imali smo dogovor sa opštinom. Ovo je bila cifra. Isplatili ste samo ovoliko, pa morate još ovoliko da isplatite’.

Dva meseca mandata je prošlo. Kakve strahove ili skepsu imate prema kraju svog mandata?

Očekivanja su visoka. Generalno gledano, građani imaju mnogo nerealnih očekivanja. U protekla dva meseca održali smo sastanke sa minimum 2.000 ljudi. Trenutno posedujem spisak od 100 zahteva za sastanke — neki su od NVO, drugi od biznisa, građana, aktivista.

Većina njih ima probleme za koje misle da se istog trenutka mogu rešiti sada, kada su im vrata otvorena. Ali, s druge strane, imamo probleme sa budžetom i njegovim ograničenjima. Što se više susrećem s ljudima, to više zahteva dobijam. Dakle, plašim se toga kako ću da upravljam svojim vremenom i ovim zahtevima.

Jedna od ovih stvari koja me je demoralisala u prva dva meseca je broj ljudi koji su tražili zaposlenje. Nikada nikome u svojoj kampanji nisam obećao posao. Opština ne zapošljava ljude. Neki tvrde da sam takve stvari obećavao, ali ja to nisam činio.

Gradonačelnik ne može da bude poslodavac, ali je u našoj državnoj politici stvorena percepcija da je opština mesto za zapošljavanje. Objasnio sam im da to nije pravilno razmišljanje, jer ja ne mogu da zaposlim ljude. Rekao sam im i da treba da se prijave kada imamo otvorene konkurse, jer ću se pobrinuti za transparentnost i ravnopravan tretman svih.

Drugi problem koji ste nasledili od prošle uprave, a kojim ste se pozabavili nedavno, jeste visok broj tužbi podnesenih protiv opštine. Iznos bi mogao da bude čak 50 miliona evra — što je više od budžeta Prizrena. Kako gledate na ovo?

Ovo je krupni problem. Znali smo da je opština imala probleme sa mnogim pojedincima, ali nikada nisam očekivao da će biti 3.700 tužbi protiv opštine. Čak i kada pogledamo ukupni iznos, brojka bi mogla da dosegne 50 miliona evra. Samo se jedna od tih tužbi vodi na devet miliona evra. Ako opština izgubi slučaj na sudu, moraće da plati.

U svom programu ste imali neke prioritete. Da li ova percipirana situacija predstavlja prepreku za ispunjenje obećanja i rada s ciljem postavljanja prioriteta koje ste odredili u kampanji?

Nastavićemo da radimo na našim prioritetima. Glavni cilj je bio da otvorimo opštinu za građane, da ih informišemo o tome šta je urađeno u opštini i da imamo radikalnu transparentnost.

Opština koja ima kvalitetne sektora prosvete i zdravstvene zaštite. Opština kojoj građani mogu da pristupe. Otvoreni grad u pogledu infrastrukture. Opština koja je ekonomski razvijena. Ovo su naši prioriteti, ali vidimo da moramo da radimo više i potrošimo više energije kako bismo dostigli svoje ciljeve.

Obično prilikom tranzicija od jedne uprave do druge čujemo žalbe o nasleđenim dugovima i preprekama koje sprečavaju ispunjavanje budućih ciljeva. Da li to može da bude opravdanje za nedostizanje ciljeva?

Ne. Ja ću svoj cilj postići u toku ovog četvorogodišnjeg mandata. Mislim da ću ispuniti 95 odsto obećanja koja sam dao. Svakako će biti teško da ih ispunim sve. Ali, ključno je pitanje da, uprkos izazovima, mislim da ću ispuniti većinu obećanja.

Da biste dostigli svoje ciljeve, svakako da morate dobiti podršku svojih koalicionih partnera: Nisme, LDK i manjih bosanskih i turskih partija. LDK je ranije učestvovao u prizrenskoj vlasti. Aktuelni članovi Nisme su, takođe, bili učesnici prethodnih uprava kao deo PDK-a. Šta vi kažete kritičarima koji sa skepsom gledaju na vaše suupravljanje gradom sa eksponentima prošlih administracija? Kako ćete napraviti drugačiju upravu kada radite sa ljudima koji su, prema vašim rečima, ‘degradirali’ Prizren?

Mislim da niko nije rođen loš ili zao.Verujem u sebe, pa sam formirao koaliciono partnerstvo sa drugim strankama. Mislim stvari brže možemo da menjamo ujedinjeni. Teže je promeniti nešto pojedinačno nego kolektivno. Na žalost Prizrena, čak su i opozicione stranke pravile različite sporazume o raznim pitanjima koja su degradirala ovaj grad.

Sada moramo da uzmemo u obzir i pozitivne strane. Mislim da smo moji koalicioni partneri i ja postavili najbolje ljude u različita odeljenja. Jedan od mojih zahteva je bio da imamo veću ravnopravnost polova u našoj upravi i to nismo ostvarili. Ali, ja želim da u mom kabinetu radi više žena.

Međutim, ključno pitanje je da sada imamo planove rada za svaku direkciju. Svi imaju svoje planove i ciljeve koje moraju da ostvare u prvoj godini. Od svih ću zahtevati odgovornost, bez ikakvih izuzetaka.

Da li su vaši koalicioni partneri pokazali volju da se prilagode vašem modelu upravljanja?

Mislim da je ovo glavni cilj: zajednički rad. Prirodno, kada je reč o pristupu i kulturi upravljanja, za to treba neko vreme da prođe. Postavljamo uslove, ali ne možemo da kontrolišemo 100 posto ovog procesa. Kao gradonačelnik, ja treba da delegiram zadatke i da periodično proveravam da li je nešto obavljeno ili nije.

Svakako da će biti kritikovanja mog rada. Hoću da me građani kritikuju, da zahtevaju kvalitetan rad, da traže više, ali istovremeno, da ne budu nerealni. Svakako da moram da verujem ljudima s kojima radim, ali moram i da ih kontrolišem. Kada vide da se nećete prepustiti i da ste na pravom putu, prilagodiće vam se.

Da li možete da nam date konkretan primer toga kako ste svojim koalicionim partnerima nametnuli drugačiju kulturu upravljanja gradom?

Dobro, neću da govorim o imenima, ali ću vam dati jedan primer. Zahtevao sam da inspektorat primenu zakon na pravilan način i inspektorat je zaustavio građevinske radove koji su rađeni bez dozvole u nekim delovima grada. Jedan moj koalicioni partner mi je došao i rekao, ‘on nam je pomogao u kampanji’, a ja sam mu odgovorio da to nema nikakve veze, jer ta osoba nije imala dozvolu za gradnju.

Ne popuštam u ovakvim slučajevima. Isto bih se ponašao čak i da je reč o mome bratu. To je logika ravnopravne uprave. Kada je reč o procesima, imaćemo standardne procese delovanja svih direkcija. Na ovaj način ćemo omogućiti depolitizaciju sistema. Napravićemo otvoreni sistem donošenja odluka.

Kakve odnose imate sa opozicijom, PDK-om?

PDK je najveća partija u Prizrenu i ona, kao takva, mora da bude odgovorna. Prilikom upravljanja gradom nisu bili odgovorni, ali se nadam da će promeniti ovakav pristup sada, kada su u opoziciji.

Ilustrovaću vam ovako: računar u kancelariji gradonačelnika nije funkcionalan. Nameštaj i fasade su prelepi, ali računar ne radi. Situacija nije dobra. Računar je sredstvo rada, a ne luksuz. Naši automobili su proizvedeni 2017, dok je kompjuter, što je osnovna stvar, proizveden još 2006. i on više ne radi. Ovo pokazuje mentalitet prošle samouprave i mora se promeniti.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Da se odmaknemo od vašeg neslaganja sa PDK-om, Pokret za samoopredeljenje je iskusio interno rastakanje na centralnom nivou. Koliko su ovi problemi pogoršali situaciju na lokalu?

Problemi Samoopredeljenja iz Prištine se nisu u velikoj meri prelili na Prizren. Ovde nismo imali većih problema, ali je to i dalje nešto što je imalo negativan uticaj. Činjenica da ovakve probleme imamo u partiji loše utiče na moral ljudi, na njihovu motivaciju da rade, ali i na opštu percepciju koja postoji o Samoopredeljenju.

Ne možete da nešto promenite ako imate fragmentisanu strukturu. Ovo predstavlja problem, ali smo dosad rešili sve nesporazume u Samoopredeljenju. Moramo mnogo više da radimo s našim ljudima, sa članovima skupštine.

U ovoj debati sam zauzeo stav. Nisam se saglasio sa idejom postavljanja uslova Aljbinu (Albinu) Kurtiju o tome da se ne takmiči za šefa partije. To mi se činilo nepravednim. Ako neko veruje da je bolji, onda bi trebalo da se takmiči za taj položaj. To su procesi koji postoje u Samoopredeljenju i mislim da bi trebalo da nastavimo da sprovodimo demokratske procedure.

Da se vratimo na Prizren: pored toga što ste izabrani za gradonačelnika Prizrena, nedavno ste izabrani za člana centralnog tela Samoopredeljenja i profesor ste na odseku za psihologiju Univerziteta u Prištini. Samoopredeljenje stalno kritikuje političare koji se nalaze na političkim pozicijama. Kako upravljate svojim vremenom kao gradonačelnik Prizrena, član centralnog tela Samoopredeljenja i univerzitetski profesor? I kako komentarišete činjenicu da ste i sami ranije kritikovali takav model političkog delovanja?

Kao prvo, nisam ni na kakvom položaju kao član tog tela. Sastajemo se jednom mesečno, pa ne vidim da je to nešto problematično. U stvari, jednom sam pokrenuo ovo pitanje, ali su oni insistirali da mi angažovanje tamo neće oduzeti mnogo vremena, pa sam prihvatio ponudu. Da su mi rekli da ćemo se sastajati jednom sedmično, onda ne bih prihvatio. Ali s obzirom na to da je reč o samo jednom času ili dva časa mesečno, to mi ne predstavlja problem?

Kada je reč o mojoj profesuri, razgovarao sam sa katedrom i tražio da podnesem ostavku. Ali usled problema koje katedra ima sa akreditacijama, ja sam i dalje tamo. Zatražio sam promenu svog radnog mesta, ali su hteli da me zadrže za rad na master studijama, jer su studentima potrebni profesori koji nadgledaju njihov rad na tezama za master. Mogu da kažem da mi ovo ne oduzima mnogo vremena.

Štaviše, čak i kada sam bio poslanik, imao sam samo jedan predmet u jednom semestru, a sada kada sam gradonačelnik, preneću svoje obaveze asistentima. Preneo sam im svoja predavanja. Dakle, moj posao na univerzitetu se svodi na nadgledanje radova na tezama za master. Veći deo rada se svodi na mentorstvo i to mi ne predstavlja problem, jer ih čitam i komentarišem u svoje slobodno vreme. Takođe, ako svi iskoriste ovu slobodu koju nudi zakon, ne vidim zašto bi bilo problematičo da nastavim da nadgledam rad na tezama za master.

Ipak, ovo je i pitanje morala koje Samoopredeljenje stalno naglašava: ne možete da imate više od jednog posla kada imamo toliko nezaposlenih svršenih studenata. Ne govorimo ovde samo o pravnom aspektu. Zar ne bi trebalo da drugima budete primer u tom smislu?

Vidite, ovde imate dve stvari. Kao prvo, da li radite posao na pravilan način ili ne, i drugo, dobro upravljanje vremenom. Ako primetim da moj posao predstavlja prepreku za opštinu, podneću ostavku na mesto profesora. Ipak, uvideo sam da uloga mentora ne oduzima mnogo vremena, pa zato nastavljam da to obavljam. To radim vikendima i to mi je posao.

Vaše pitanje je validno, ali je ovde ključno to da li ovo pričinjava štetu mom radu u opštini. Uveravam vas da sam u prva dva meseca uvek bio u kancelariji do sedam ili osam uveče.

Okrenimo se sada vašim planovima za povezivanje privrede prizrenskih sela koja su poznata po svojoj poljoprivredi i ratarstvu, sa privredom grada. Aktivisti i građani kažu da ove dve stvari nisu međupovezane. Srpski i turski proizvodi dominiraju prizrenskim tržištem. Samoopredeljenje je u svoj program uvrstilo promociju lokalnih proizvoda. Znam da ste planirali da izgradite šest mobilnih pijaca u raznim komšilucima po gradu. Da li imate konkretan plan za promenu ovog toka i dovođenju proizvoda iz sela u grad?

Omogućavanje pristupa poljoprivrednom tržištu bilo je jedno od obećanja u kampanji. Postoje dve opcije. Jedna velika pijaca u gradu i manje pijace u komšilucima. Trenutno radimo i na jednom i na drugom. Održali smo i sastanke sa CARITAS-om [međunarodnom konfederacijom za humanitarni rad, razvoj i socijalne usluge] i TIKA [turskom državnom agencijom za saradnju i koordinaciju] za izvoz naših proizvoda. CARITAS i TIKA su posebno zainteresovani da pomognu prevoz svežeg voća i tražili smo prilike za uspostavljanje inostranog tržišta za naše poljoprivrednike, a pored domaćeg postojećeg tržišta.

Postigli smo dogovor sa CARITAS-om: opština će dati 200.000 evra, a CARITAS će obezbediti 2 miliona, da bi se stvorilo više prostora za proizvodnju sitnog šumskog voća koje ima dodatu vrednost u ekonomiji. Verujem da moramo da povećamo kapacitet i da pomognemo prizrenskim poljoprivrednicima.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Kakve druge politike imate spremne za prizrenska sela? Prema Centralnoj izbornoj komisiji, osvojili ste glasove u gradu, dok su sela više glasala za PDK…

Moja prva odluka kao gradonačelnika je bila da popravim krov na osnovnoj školi u selu Ljubižda Has. To je koštalo 18.000 evra i završeno je pre dve sedmice. Za mesec dana smo popravili nešto što je bilo pokvareno godinu dana. Dakle, ovo pitanje nije relevantno i svi građani su ravnopravni. Prve tri ili četiri odluke bile su u vezi sa prizrenskim selima. U stvari, Opština Prizren sastoji se iz grada i sela, pa zato između ova dva za mene nema razlike. Intervenisaćemo gde god je to potrebno.

Neki građani su nerealni. Tek sam dva meseca gradonačelnik, a oni zahtevaju da im koliko sada rešim problem vodosnabdevanja. Obećao sam da će svaki komšiluk u gradu i svako selo imati pristup tekućoj vodi, ali se to ne može postići za samo dva meseca. Ima ljudi koji kažu, ‘Aha, Samoopredeljenje je pobedilo, pa će da srede problem s vodom za dva meseca’.

Ipak, možda ste i sami dali nerealna obećanja. Da pomenemo jedno: rekli ste da ćete funkcionalizovati ekonomski park Prizrena u roku od šest meseci. U kojoj se sada fazi nalazite, četiri meseca pre isteka roka?

Radimo na tome. U pogledu infrastrukture smo sve pripremili. Prošle sedmice sam se sastao sa KEDS-om da bismo obezbedili snabdevanje ekonomske zone strujom bez opštinskih sredstava. Postoji volja da se ulože direktne investicije. Mi rukovodimo drugim poslovima — kao što su drenaža, kanalizacioni sistem i izgradnja puteva — preko tendera. Ali smo danas smo shvatili da se suočavamo sa drugim problemom: Veći deo imovine pripada vladi, a ne opštini.

Pre davanja obećanja niste istražili?

Informacije smo crpeli iz medija i sa opštinskog veb-sajta.

Dakle, ispostavlja se da ekonomska zona ne može da bude završena zbog ovih problema?

Moglo bi se desiti da će nam trebati više od šest meseci, jer moramo da dođemo u vlasništvo imovine kako bismo stvorili uslove za one koji žele da ulažu u ekonomsku zonu.

Drugo pitanje, etničkog je karaktera. Prizren je poznat kao centar u kom različite zajednice koegzistiraju. Pobunili ste se kada je uklonjena turska zastava. Čak su za vas govorili da ste “Turčin” dok je vođena kampanja. Kako gledate na ovo? Šta za vas znači, iz ovog ugla, da budete gradonačelnik Prizrena?

Da budem iskren, ja volim Prizren onakav kakav je. Ušao sam u politiku, jer je Prizren degradiran, ne samo u pogledu kulture i arhitektonskog nasleđa, već i u smislu vrednosti. Zato sam ušao u politiku. U kancelariji govorim bosanski, turski, albanski, engleski. Pokušao sam da što direktnije razgovaram sa onima koji su me posećivali. To je prizrenski način.

Prizren je oduvek bio grad u kom ljudi nisu jedni drugima sudili na osnovu etničke pripadnosti, već na osnovu dobrote, iskrenosti i radne etike. Starije generacije nikada nisu etničku pripadnost uzimale u obzir. Verujem da moramo da nastavimo ovu tradiciju. Ova etnička i verska koegzistencija jeste nešto što Prizren čini jedinstvenim gradom.

Pored kulturnog nasleđa, istorijska mesta su, takođe, degradirana u Prizrenu. Kakve ste konkretne korake preduzeli da sprečite ovakvu praksu?

Pre nego što sam počeo da obavljao posao gradonačelnika, uništena je kuća koja je sadržala kulturnu baštinu. Istog trenutka sam pozvao direktora inspektorata, koji je bio član PDK-a, i zatražio od njega da objasni šta se desilo. Rekao mi je da više nije nadležan. Novi članovi kabineta su otišli u inspektorat i poslali izveštaj sudu i policiji. Zahtevali smo da se preduzmu konkretni koraci protiv odgovornih.

Da li možete da garantujete građanima Prizrena da više nijedno mesto sa kulturnom baštinom neće biti uništeno?

Ne mogu da im garantujem, jer je to problem. Teško je zaustaviti uništavanje. Prvo zapale nešto, onda ga opustoše, a na kraju samo zidovi ostanu, pa tako iskopavači unište sve. Možete da zaustavite nezakonitu gradnju, jer ona ima dugoročni karakter, ali je teško zaustaviti gradnju.

Prethodna uprava se često suočavala sa problemima koje ima umetnička zajednica. Kakav ste odnos stvorili sa ljudima iz oblasti kulture?

Čak sam se i u svojoj kampanji sastao sa mrežom kulturnim organizacija u Prizrenu, da bih sastavio plan i zakleo se kulturi. Oni su dali svoje mišljenje o situaciji i zajedno smo sastavili plan. Nakon što sam postao gradonačelnik, ponovo smo se sastali da bismo diskutovali o sledećim koracima. Na primer, organizacije za kulturu mi pomažu da postavim pravila subvencionisanja za sport i kulturu.

Dakle, moja kancelarija im je otvorena. Želim da im pomognem da reše probleme. Na primer, mi smo odmah potpisali sporazum sa DokuFestom. Festival i direkcija za obrazovanje su odlučili da organizuju događaje DokuFesta u školama, da podučavaju decu putem dokumentarnih filmova. Oni će prikazivati različite filmove o socijalnim temama. Dakle, u praksi sprovodimo stvari o kojima smo s njima ranije razgovarali.

Fotografija: Majljinda Hodža / K2.0.

Obećali ste i da ćete smanjiti gužvu u saobraćaju. Kakve ste konkretne korake preduzeli u tom smislu? Kada će nova parking mesta koja ste obećali biti izgrađena i spremna za upotrebu?

Kao prvo, spremamo se da sprovedemo analizu o gradskoj mobilnosti. Kada to učinimo, videćemo kakve su alternative. Jedna od preliminarnih ideja da javni prevoz bude besplatan u centru. Tako bi se smanjio saobraćaj u centru. Ljudi bi svoja vozila mogli da ostave u predgrađima i da oni koriste sistem javnog prevoza u centru.

Dok se još bavimo temom gradske mobilnosti, postoji i projekat za izgradnju sistema kablovskih vozila koji bi omogućio bolji pristup tvrđavi. Ovaj projekat košta 3,5 miliona evra i finansira ga veliki delom Vlada Kosova, a delimično Opština Prizren. Da li je ovaj projekat pri kraju?

Trenutno smo u fazi završnih radova na projektu. U celoj svojoj kampanji sam govorio da bi, bez sprovođenja dobre analize, projekat bio štetan.

Zašto? Na primer, od njega bi koristi imale osobe sa posebnim potrebama.

Imamo alternative koje ćemo predložiti. Na primer, prevoz može da se organizuje od oblasti ispod tvrđave, na putu. Mogli bismo da imamo autobuse ili minibuseve koji putuju dva ili triput dnevno. Problem u sistemu kablovskih automobila je taj da nijedna dozvola nije dobijena od Regionalnog centra za kulturnu baštinu, Saveza za kulturno nasleđe ili Ministarstva za kulturu — oni su samo dobili urbanističku dozvolu.

Sprečićemo štetu. Sistem kablovskih automobila bi uništio istorijski centar Prizrena. Tako bi se stvorio predmet koji ne odgovara kontekstu — arhitekturi iz sedamdesetih i osamdesetih. Predviđa se da stanica na tvrđavi ima objekte koji bi smestili 200 ljudi. Bilo bi to nešto nalik sali za venčanja! Mislim da bi se tako uništio imidž grada, pa tako ovo moramo da zaustavimo.

Kada je reč o obrazovanju, predstavili ste model školskih ručkova i novih obdaništa, sličnih onima koje je uveo Špend (Shpend) Ahmeti u Prištini. Da li i dalje radite u skladu sa ovim planom?

Obećali smo da ćemo izgraditi četiri obdaništa. Ove godišnje ćemo početi da gradimo dva ili čak tri. Počećemo sa primenom programa školskog ručka krajem ove godine ili januara 2019. Zainteresovani smo za opremanje škola različitim laboratorijama, kabinetima i drugim inventarima. Opština Prizren nema javna obdaništa. Mislimo da najbolja formula za nova obdaništa leži u samim zajednicama.

Ako ne uspete da ostvarite ove ciljeve, da li ćete se kandidovati za novi mandat?

Ako ne budem mogao da ostvarim većinu ciljeva, neću se kandidovati. Bilo kako bilo, nikada sebe nisam video kao gradonačelnika, ali su me okolnosti dovele ovde. Mislim da nemam ambicije da dalje napredujem u politici. U politici sam samo da bih nešto promenio. Kada završim, radiću u drugim oblastima koje se tiču moje struke. Mislim da političari ne bi stalno trebalo da budu u politici. To nije dobra zamisao. Svaka osoba bi trebalo da uđe u politiku kako bi nešto promenila i da onda nastavi svoj život radeći u svojoj struci.K

Ovaj razgovor je uređen radi njegove dužine i jasnoće.

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža (K2.0).