Od 1999. godine, kosovski Srbi sa prebivalištem u četiri srpski većinske opštine na severu Kosova ne plaćaju svoje račune za struju. Trošak za neplaćenu struju već godinama snosi ostatak zemlje, zbog čega se nagomilavaju dugovi i stvaraju veliki finansijski problemi za kosovsku elektroprivredu.

“Oni troše više struje od ostatka Kosova”, kaže Kadri Kadriu, direktor kosovskog operatera za prenos i sistem električne energije (KOSTT), firme nadležne za pokrivanje troškova neplaćenih računa. “Njih nije briga jer ne plaćaju račune. Mi im dostavljamo struju, ali ne dobijamo novac za to.”

Ipak, nakon više od dve decenije, čini se da je rešenje na pomolu. Zamenik kosovskog premijera Besnik Bislimi sastao se 21. juna sa Petrom Petkovićem, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da bi potpisali sporazum o primeni starih sporazuma o energetici između dveju zemalja – koji datiraju iz 2013. i 2015. godine. Sastankom je posredovao Miroslav Lajčák, specijalni predstavnik EU za dijalog između Kosova i Srbije.

“Vrlo mi je drago što mogu da najavim da su Kosovo i Srbija usvojili Mapu puta za sprovođenje energetskih sporazuma u okviru dijaloga pod posredstvom EU. Ovo je krupan iskorak”, napisao je Lajčák na Tviteru po potpisivanju sporazuma.

U sporazumu se utvrđuje poslovanje srpskog distributera električne energije u četiri severne, srpski većinske opštine i plaćanje računa za struju. Sem toga, sporazumom se omogućava KOSTT-u i Kosovskoj kompaniji za distribuciju električne energije (KEDS) pristup infrastrukturi za distribuciju i prenos na severu Kosova.

Premda sporazumi o energetici iz 2013. i 2015. nisu sprovedeni u delo, političari kažu da ozbiljno shvataju primenu najnovijeg dogovora. Petković je izjavio da će “lično biti na terenu sa narodom i nadgledati primenu sporazuma”. Istovremeno, najnoviji sporazum sadrži član u kom se navodi da Kosovo može da povuče ili suspenduje licencu datu srpskoj firmi za rad na severu posle 100 dana – ukoliko se sporazum ne sprovede stopostotno.

Kao navodna reakcija na ovu vest, ručna bomba je bačena na prostorije elektrodistribucije u Severnoj Mitrovici u noći 23. juna. Eksplozija je izazvala kratak prekid struje. Istovremeno, organizovano je nekoliko manjih protesta u gradu zbog najave o sprovođenju sporazuma, a koji su se fokusirali na navodnu netransparentnost odluka koje negativno pogađaju sever Kosova.

Kosovo je 24. juna je ispunilo svoju obavezu i izdalo dozvolu za rad Društvu Elektrosever DOO, srpskom snabdevaču električnom energijom, i to jednoglasnom odlukom Regulatorne kancelarije za energetiku (ERO). Ova firma će sada početi da snabdeva korisnike i da im naplaćuje račune na severu, a na osnovu petogodišnje licence, dok će sam Elektrosever utvrđivati cenovnik usluga.

Sve do 2017. godine, potrošači struje širom ostatka Kosova morali su da pokrivaju troškove neplaćene struje na severu. U proseku, računi za struju su bili 3% viši širom ostatka zemlje kako bi se nadoknadili gubici. Ipak, 2017. godine doneta je sudska odluka kojom se nezakonitim proglašava primoravanje potrošača da pokrivaju manjkove, pa je tako nadležnost za pokrivanje troškova pripala KOSTT-u. Oni su potom zapali u dugove, oslanjajući se na periodične subvencije od vlade kako bi se izborili sa problemom.

“Vlada Kosova je subvencionisala KOSTT u iznosu od 10 miliona evra kako bi on snabdevao severni deo Kosova, a mi smo na to dodali još 32 miliona evra jer su cene struje skočile zimi. Sve te dokaze imamo u svojoj evidenciji”, kaže Kadriu, govoreći o situaciji od 2017. naovamo.

U nedavno objavljenom izveštaju prištinskog analitičkog centra Institut GAP navodi se da su “ove multimilionske uplate – izvršene u periodu od nekoliko godina – ostavile velike posledice po energetsko tržište na Kosovu”, kao i da predstavljaju finansijski pritisak na KOSTT i državni budžet.

KOSTT je novembra 2021. nagovestio da će obustaviti isporuku električne energije stanovnicima na severu, ali nikakve radnje tim povodom nisu preduzete.

“Moramo ovo da rešimo”, rekao je Kadriu. “KOSTT snabdeva severni deo Kosova električnom energijom. Mi danas plaćamo 100% struje utrošene u severnom delu Kosovu.”

Zahvaljujući napretku u pogledu ovog višedecenijskog zastoja, K2.0 podrobno razlaže glavne tačke, političke kontroverze i finansijske glavobolje povezane sa dvadesetogodišnjim sporom vezanim za električnu energiju i sever Kosova.

Pogled sa severa

To što većina ljudi koji žive u četiri srpski većinske opštine na severu Kosova ne plaća račune za struju od 1999. često izaziva prezir kod ostatka stanovništva u drugim delovima zemlje.

Milan Dobrić, fotograf koji živi u Severnoj Mitrovici, kaže da Srbi na severu Kosova dobijaju kritike i od građana iz Srbije. “Neki misle da živimo u raju zato što ne moramo da plaćamo”, kaže Dobrić.

Dobrić primećuje da javni službenici zaposleni u srpskom paralelnom sistemu na Kosovu ponekad dobijaju plate više od 30% do 50% od ljudi na istim radnim mestima u Srbiji. “Tako [Vlada Srbije] pruža podršku ovdašnjem narodu, da bi nas subvencionisali, u suštini”, kaže Dobrić. 

K2.0 je intervjuisalo nekoliko predstavnika civilnog sektora u Severnoj Mitrovici i većina je izrazila frustraciju zbog toga kako su kosovski Srbi ostali izostavljeni iz rešavanja problema koji najviše pogađa upravo njih. Caleb Waugh, Amerikanac koji radi kao šef odseka za praktične politike u severomitrovačkoj NVO Aktiv, i koji u Severnoj Mitrovici živi skoro jednu deceniju, kaže: “Ono što se ne vidi u celokupnoj situaciji jeste mišljenje prosečnog građanina, to jest da nije da su oni tražili da struja bude besplatna, ali se to nekako desilo.”

Kada govore o neplaćenim računima za struju, neki kosovske Srbe vide kao mnogo više od pukih pasivnih korisnika. Slobodan Stošić, programski menadžer u Centru za zastupanje demokratske kulture (ACDC), implicitno je govorio o tome da bi kosovski Srbi ovo pitanje trebalo da iskoriste da izvrše pritisak na Vladu Kosova.

“Nisam ubeđen da će se sever saglasiti sa plaćanjem struje dok se ne ispune neke obaveze iz Briselskog sporazuma”, kaže Stošić. “Nisam siguran da će narod na severu prihvatiti da plaća struju sem ako ne dobije nešto zauzvrat.”

Takođe je sugerisao da računi za struju mogu da posluže kao način da se zahteva osnivanje Zajednice srpskih opština – a na osnovu Briselskog sporazuma potpisanog 2013. u prisustvu bivših premijera Srbije i Kosova, Ivice Dačića i Hashima Thaçija. Ova asocijacija opština trebalo je da obezbedi kosovskim Srbima visoki stepen autonomije. Ona nije sprovedena u delo jer mnogi na Kosovu Asocijaciju smatraju pretnjom po suverenitet zemlje i dogovorom koji nameće međunarodna zajednica.

Aleksandar Arsenijević, dvadesetdevetogodišnjak iz Severne Mitrovice i lider političke inicijative Srpski opstanak, kaže: “Srbi su kriminalizovani jer ne plaćaju račune za struju, ali nama nisu stizali nikakvi računi u poslednjih 20 meseci.”

Godine 2020, nakon što je Kosovo napustilo elektroenergetski regulatorni blok sastavljen od Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije, pridruživši se regulatornom bloku u kom je Albanija, stanovnici u četiri severne, srpski većinske opštine prestali su da dobijaju račune za struju.

Stanovnici četiri opštine na severu Kosova godinama su dobijali račune za struju, ali je svima bilo poznato da za neplaćanje neće biti nikakvih posledica.

Račune je slala Elektroprivreda Srbije (EPS). Na EPS-ovom veb-sajtu se navodi da su oni vlasnici još triju javnih preduzeća na Kosovu, ali da “od juna 1999. EPS nije u mogućnosti da upravlja svojim kapacitetima na Kosovu i Metohiji”.

Jedno od ovih preduzeća, Elektrokosmet, nastavilo je da funkcioniše na Kosovu u određenom obliku. Osnovano 1991. godine, na njihovom veb-sajtu se navodi da se njihove aktivnosti odnose na “distribuciju električne energije i održavanje energetskih postrojenja na severu Kosova i Metohije” i “proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama”.

Komentarišući situaciju u nedeljama pre potpisivanja najnovijeg sporazuma, Gani Buçaj, član Upravnog odbora Regulatorne kancelarije za energetiku (ERO), rekao je da “Elektroprivreda, Elektrokosmet rade nezakonito jer oni od nas nisu dobili dozvolu za rad”.

Arsenijević tvrdi da vlasti u Severnoj Mitrovici povremeno vrše pritisak na vlasnike biznisa da plate račune za struju. Arsenijević je vlasnik kafića u gradu i kaže da je račune za struju dostavljene njegovom biznisu platio Elektrokosmetu. Ipak, jednog leta su primili abnormalno visoke račune nešto pre nego što su predstavnici srpskih vlasti išli od lokala do lokala i pretili da će celoj ulici isključiti snabdevanje strujom sve dok svi biznisi ne plate svoje račune.

“Istina je da pojedini građani koji tamo žive plaćaju i struju, ali plaćaju je nekim nezakonitim firmama koje posluju na severu. Ovo su, uglavnom, firme registrovane po srpskom sistemu, registrovane u Srbiji, a koje ilegalno posluju u tom delu Kosova”, kaže Dardan Abazi, viši istraživač na Institutu za razvojne politike (INDEP), što je prištinska nevladina organizacija.

K2.0 je pokušalo da stupi u kontakt sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, sa Petrom Petkovićem, Elektrokosmetom i Agencijom za energetiku Republike Srbije, ali niko od njih nije nam odgovorio na upit.

Jednodecenijsko kašnjenje

Električna energija na severu Kosova već je godinama predmet sporenja. Godine 2015. konačno je potpisan sporazum dogovoren još 2013. između srpskog predsednika Aleksandra Vučića (a tadašnjeg premijera) i bivšeg premijera Ise Mustafe. U dogovoru se navodi da će Elektromreža Srbije (EMS), srpsko preduzeće za prenos električne energije, podržati KOSTT da postane član Evropske mreže operatera prenosnog sistema (ENTSO-E), asocijacije koja predstavlja 35 zemalja i koja je “nadležna za bezbedni i koordinisani rad evropskog sistema za električnu energiju, najveće interkonektovane elektromreže na svetu”.

U sporazumu se navodi i registrovanje ćerke-firme EPS-a, Elektrosevera, koja bi poslovala na severu Kosova i počela da naplaćuje račune za neplaćenu struju.

Registracija Elektrosevera i pomenut proces bili su predmet neviđenog spora. U nedavno potpisanom sporazumu ponovo se utvrđuje početak poslovanja ove firme na severu Kosova, a nakon što je uredno dobila licencu od ERO samo nekoliko dana od potpisivanja najnovijeg sporazuma. 

“Mislim da, ako ispune sve uslove i ako je u skladu sa dijalogom, onda ne vidim nikakav problem. Ako oni sada razumeju u čemu je problem, Elektrosever će biti kao svi ostali dobavljači na Kosovu, kao i KEDS”, rekao je Kadri Kadriu iz KOSTT-a.

Dušan Radaković, direktor severomitrovačke NVO Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), smatra da su ERO i KEDS ranije umnogome otežali Elektroseveru da se registruje i dobije licencu za poslovanje. “Priština je odbacila licencu za Elektrosever tri puta. Bez licence ne mogu da posluju”, kaže Radaković.

Međutim, Gani Buçaj i predsedavajući u ERO Ymer Fejzullahu ovakve tvrdnje odbacuju kao neosnovane, izjavljujući za K2.0 da je Elektrosever pokušao da se prijavi za dobijanje licence 2020. godine, kada Upravni odbor nije bio funkcionalan, a da je u drugim navratima Elektrosever podnosio dokumenta u kojima se sugeriše da je Kosovo deo Srbije te su stoga odbijeni. Prema rečima Dardana Abazija, “mandat Upravnog odbora ERO istekao je 20. decembra i srpska firma se prijavila za dobijanje dozvole za rad 22. decembra, znajući da nema Upravnog odbora koji bi to odobrio”.

Energetski sporazum iz 2013. trebalo je da omogući da “KOSTT, KEDS i ERO dobiju pristup infrastrukturi za prenos i distribuciju električne energije” na severu Kosova kako bi mogli da održavaju i unapređuju postojeću infrastrukturu. Ipak, prema Buçajevim rečima, Srbija nije omogućila KEDS-u i KOSTT-u nesmetani pristup.

“Čak i da naše specijalne snage, čak i da neki radnici KOSTT-a odu tamo, njima se ne dozvoljava da uđu. U fizičkom smislu, nije nam dozvoljeno da uđemo u objekat”, kaže Buçaj. “Čak i kao član Upravnog odbora, iz bezbednosnih razloga ne mogu da odem tamo, čak ni u Severnu Mitrovicu. Svaki put kada odu da rade nešto moraju da budu u pratnji specijalnih jedinica. To nije praktično rešenje. Ne možete tamo da idete sa specijalnim snagama svaki put kada treba da očitate strujomer.”

Dodatna prepreka u celokupnoj gunguli bila je nespremnost Srbije da potpiše sporazum o međusobnom povezivanju sa Kosovom. Fejzullahu kaže da “prema direktivama EU, svaka interkonektivna linija mora da obezbedi kapacitete trgovcima-dobavljačima, kako bi prodavali i kupovali struju”. Pošto je Srbija odbila da otvori svoje kapacitete za potrebe Kosova, ukoliko međunarodni trgovac želi da proda struju Kosovu, obično ide preko Srbije i zatim preko još jednog kosovskog suseda – na primer, preko Crne Gore ili Severne Makedonije – pre nego što struja može da uđe na Kosovo. Kao rezultat toga, cene su više za trgovce strujom, dobavljače i potrošače.

KOSTT je februara 2011. podneo žalbu Sekretarijatu energetske zajednice, organizaciji koja radi na stvaranju integrisanog panevropskog energetskog tržišta. U pritužbi se optužuju Srbija i EMS da ne dozvoljavaju opredeljivanje kapaciteta i komercijalne transakcije duž četiri interkonektivne linije na granici između Kosova i Srbije, tvrdeći da je to “nanelo veliku štetu, narušilo i ograničilo komercijalne transakcije u Jugoistočnoj Evropi, znatno povećavajući opasnost od neuravnoteženog elektroenergetskog sistema”.

Iz KOSTT-a su poručili da su u više navrata pokušali da stupe u kontakt sa EMS-om radi kreiranja interkonektivnog sporazuma, ali nikada nisu dobili odgovor. Evropska federacija trgovaca strujom (EFET) obratila se stranama u sporu januara 2021, kada su u izjavi pozvali EMS i KOSTT da sredi situaciju, obrazloživši da ona ne utiče negativno samo na Kosovo i Srbiju, već na ostatak regiona i “veliki broj firmi-članica EFET-a”.

Ukoliko se pomenuta Mapa puta sprovede do kraja, Srbija će morati da započne otvaranje ovog kapaciteta za potrebe Kosova, kako bi mu se omogućio veći pristup evropskom tržištu električne energije.

“Oni nas ne podržavaju. Umesto toga, postavljaju prepreke, nisu podržali Kosovo da postane član ENTSO-E, tako oni zbijaju šale s nama”, kaže Fejzullahu, pritom upućujući apel Srbiji: “Molimo vas da omogućite zaposlenima KOSTT-a i KEDS-a da uđu u četiri opštine.”

Glavni element infrastrukture kojem KOSTT i KEDS žele da pristupe jeste elektroprenosna trafostanica Valač, koja se nalazi na tek nekoliko kilometara od Severne Mitrovice. Ova trafostanica predstavlja najbitniji element energetske infrastrukture u četiri opštine.

Član Upravnog odbora ERO, Gani Buçaj, kaže da su KOSTT i KEDS vlasnici Valča, ali nisu u mogućnosti da pristupe ovoj trafostanici usled potencijala za fizički sukob. Valčom trenutno upravlja Elektrokosmet..

U godišnjem izveštaju KOSTT-a iz 2021. navodi se da je jedan od problema koji negativno utiču na poslovanje firme upravo “nemogućnost da upravljaju, održavaju i razvijaju jedan deo prenosne mreže na Kosovu, a usled ograničenog pristupa severnom delu zemlje, kao i zbog nezakonite intervencije srpskih operatera EMS i EPS”.

Premda spornom trafostanicom upravljaju srpski operateri, Kadriu tvrdi da oni prate uputstva za rad KOSTT-a. KOSTT planira da renovira zastarelu trafostanicu, što bi moglo da se omogući zahvaljujući novopotpisanom sporazumu o električnoj energiji.

ENTSO-E priznaje KOSTT kao operatera prenosnog sistema za celokupni geografski region Kosova, što govori o tome ko bi – prema stavu ove evropske organizacije za struju – trebalo da upravlja Valčom.

U izjavi za K2.0, predstavnik ENTSO-E je napisao: “Činjenica je da je Sever Kosova deo perimetra KOSTT-a. […] KOSTT zato ima obavezu da obezbedi snabdevanje strujom u tom podneblju ukoliko dobavljač u tome ne uspe, a kako bi se ostvarila ravnoteža na celokupnom perimetru.”

“KOSTT mora da obezbedi struju da bi uravnotežio svoj perimetar, ali ne može nikome da je naplati. Otud nastaju njihove finansijske poteškoće”, stoji u saopštenju.

Kadriu je rekao da KOSTT ne može da nastavi da pokriva troškove severa ako tamošnje stanovništvo nastavi da ostvaruje gubitke po trenutnoj stopi. Prema nedavno objavljenom izveštaju Instituta GAP, stanovnici u četiri severne kosovske opštine potrošili su 2021. struju u vrednosti od skoro 38 miliona evra, ali je nisu platili – što je ogroman skok od prosečnih 9-12 miliona evra, koliko se dosad godišnje trošilo na struju u tom regionu Kosova.

I Kadriu i Fejzullahu priznaju da ove godine mora da se pronađe i sprovede trajno rešenje, premda integrisanje kosovskih Srba u kosovske sisteme i dalje predstavlja izazov. U predstojećim mesecima, KOSTT i ostale kosovske institucije saznaće da li će nedavno potpisani sporazum dovesti do trajnog rešenja za višedecenijski problem.

Na kraju svog izlaganja, Milan Dobrić je poručio da, “kada bi neko iz vlade rekao svima da plate, mislim da bismo plaćali”.

Naslovna ilustracija: Atdhe Mulla / K2.0.

Ova publikacija je objavljena uz finansijsku podršku Evropske unije, a u okviru projekta “Građani, angažujte se”, koji K2.0 provodi u partnerstvu s Institutom GAP. Isključivu odgovornost za sadržaj snose Kosovo 2.0 i Institut GAP. Sadržaj ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Zašto je navedena ova klauzula?