Debata o mentalnom zdravlju učestala je na Kosovu, posebno tokom pandemije COVID-19. Izolacija, suočavanje s rizikom od virusa i opšta nesigurnost koja je obuzela svet izneli su na površinu sistemske probleme u vezi s načinom na koji se mentalno zdravlje tretira u zemlji i šire.

Međutim, iako su problemi postali vidljivi, na Kosovu je bilo malo pokušaja da se oni adresiraju. Brojni nedostaci, osim što su obeležili godine nakon pandemije, čini se da su prisutni i u političkim ponudama uoči opštih izbora 9. februara.

Trenutno se gotovo ceo javni sistem mentalnog zdravlja reguliše Zakonom o mentalnom zdravlju, koji je stupio na snagu pre deset godina. Ovaj zakon uređuje vrste usluga i odgovornosti institucija prema pacijentima. Te institucije uključuju: psihijatrijska odeljenja u okviru bolnica, centre za mentalno zdravlje i integrativne domove, kao što su Centar za integraciju, rehabilitaciju i resocijalizaciju hroničnih psihijatrijskih pacijenata u Štimlju (QIRSKP), Kliniku za psihijatriju sa sedištem u Prištini, Institut za forenzičku psihijatriju (IPFK) i ustanovu za lečenje zavisnosti, koja nikada nije uspostavljena.

Sprovođenje ovog zakona je slabo. Godine 2022. Komisija za zdravstvo i socijalnu zaštitu Skupštine Kosova izradila je monitoring izveštaj u kojem je zaključeno da zakon ima niz nedostataka u primeni. U izveštaju su navedeni različiti razlozi za to, uključujući neusvajanje podzakonskih akata, nefunkcionalnost odeljenja i komisija, nedostatak osoblja, budžeta, lekova i neregulisan status pojedinih institucija.

Kao posledica toga, Komisija je preporučila izradu novog zakona, proces koji je Ministarstvo zdravlja (MZ) započelo 2022. godine. U tu svrhu, MZ je osnovalo radnu grupu za izradu novog nacrta zakona o mentalnom zdravlju, u kojoj su učestvovali i članovi civilnog društva. Međutim, ovaj proces nije doneo značajne izmene u odnosu na postojeći zakon. Jedan od razloga za to bila je neuključenost samih pacijenata u izradu zakona. Godine 2023. MZ je objavilo novi nacrt zakona, ali on nije rešavao ključne kritike postojećeg zakona. Trenutno nije jasno šta se dogodilo s nacrtom zakona.

U međuvremenu, Centar za informisanje i socijalno unapređenje (QIPS) — nevladina organizacija koja se bavi mentalnim zdravljem — od 2018. godine traži angažman državnih institucija u prevenciji samoubistava. To bi podrazumevalo izradu strategije za prevenciju samoubistava, institucionalizaciju Linije života — telefonske linije za prevenciju samoubistava — i sprovođenje socijalnih politika za njihovu prevenciju.

U tom kontekstu, Regulatorna agencija za elektronske i poštanske komunikacije, regulatorno telo u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, godinama unazad je dodelilo poseban kod (116 123) za liniju za mentalno zdravlje, koja bi obuhvatala i prevenciju samoubistava. Međutim, to nikada nije realizovano. Linija života (0800 12345), koja je nevladina inicijativa, jedina je usluga ovog tipa.

Zbog nedostatka angažovanja i političke volje za sprovođenje ovih politika, grupa nevladinih organizacija pokrenula je peticiju za izradu zakona o prevenciji samoubistava. Godine 2024. ova peticija je prikupila preko 10.000 potpisa i predata je Skupštini Kosova, gde se očekuje razmatranje nakon formiranja nove vlade.

Istovremeno, ovo zanemarivanje mentalnog zdravlja u javnom sistemu dovelo je do toga da centri za mentalno zdravlje, koji bi trebalo da se primarno bave rehabilitacijom i resocijalizacijom kroz aktivnosti u zajednici, budu preopterećeni osobama koje su funkcionalne, ali nemaju finansijske kapacitete da vode život van centra. Tako su se ovi centri u praksi pretvorili u psihijatrijske klinike sa smanjenim kapacitetima.

Pored toga, mnoge usluge ili inicijative uopšte ne postoje u zakonodavnom okviru. Neke od njih uključuju savetnike za suočavanje s gubitkom (grief counsellors), specijalizovane usluge za neurodivergentne osobe ili inicijative za zapošljavanje osoba sa poremećajima mentalnog zdravlja.

Postojeće usluge su takođe nedovoljne. Prema Ministarstvu zdravlja, u svim državnim javnim uslugama mentalnog zdravlja zaposleno je 281 medicinska sestra/tehničar, 49 psihoterapeuta/kinja, devet psihologa/škinja, jedan/a socijalni/a radnik/ca i sedam psihosocijalnih savetnika/ca. Takođe, gotovo u potpunosti nedostaje podrška za starije građane/ke.

Zbog ovih nedostataka, privatni zdravstveni sektor je napredovao. Osim što nije adekvatno nadziran, on je skup, čime je pristup uslugama mentalnog zdravlja postao privilegija.

Kao rezultat toga, javni sistem nije uspeo da odgovori na potrebe građana, što je dovelo do patnje, bede, pa čak i sprečivih smrtnih slučajeva. Uoči izbora, obećanja političkih partija ne dolaze u vakuumu, već u političkom i strukturalnom kontekstu u kojem je mentalno zdravlje zanemareno i pretvoreno isključivo u poslovnu priliku.

Stoga, ovo je prilika da se vidi da li neka politička stranka namerava da se pozabavi ovim problemima i donese stvarne promene u politikama. Šta planovi četiri najveće političke stranke – Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja nastupa u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom – kažu o mentalnom zdravlju?

Obećanja političkih partija o mentalnom zdravlju

K2.0 analizira izborne programe.

Bind Skeja

Obećanja političkih partija o mentalnom zdravlju

K2.0 analizira izborne programe.

Bind Skeja