Debata o mentalnom zdravlju učestala je na Kosovu, posebno tokom pandemije COVID-19. Izolacija, suočavanje s rizikom od virusa i opšta nesigurnost koja je obuzela svet izneli su na površinu sistemske probleme u vezi s načinom na koji se mentalno zdravlje tretira u zemlji i šire.

Međutim, iako su problemi postali vidljivi, na Kosovu je bilo malo pokušaja da se oni adresiraju. Brojni nedostaci, osim što su obeležili godine nakon pandemije, čini se da su prisutni i u političkim ponudama uoči opštih izbora 9. februara.

Trenutno se gotovo ceo javni sistem mentalnog zdravlja reguliše Zakonom o mentalnom zdravlju, koji je stupio na snagu pre deset godina. Ovaj zakon uređuje vrste usluga i odgovornosti institucija prema pacijentima. Te institucije uključuju: psihijatrijska odeljenja u okviru bolnica, centre za mentalno zdravlje i integrativne domove, kao što su Centar za integraciju, rehabilitaciju i resocijalizaciju hroničnih psihijatrijskih pacijenata u Štimlju (QIRSKP), Kliniku za psihijatriju sa sedištem u Prištini, Institut za forenzičku psihijatriju (IPFK) i ustanovu za lečenje zavisnosti, koja nikada nije uspostavljena.

Sprovođenje ovog zakona je slabo. Godine 2022. Komisija za zdravstvo i socijalnu zaštitu Skupštine Kosova izradila je monitoring izveštaj u kojem je zaključeno da zakon ima niz nedostataka u primeni. U izveštaju su navedeni različiti razlozi za to, uključujući neusvajanje podzakonskih akata, nefunkcionalnost odeljenja i komisija, nedostatak osoblja, budžeta, lekova i neregulisan status pojedinih institucija.

Kao posledica toga, Komisija je preporučila izradu novog zakona, proces koji je Ministarstvo zdravlja (MZ) započelo 2022. godine. U tu svrhu, MZ je osnovalo radnu grupu za izradu novog nacrta zakona o mentalnom zdravlju, u kojoj su učestvovali i članovi civilnog društva. Međutim, ovaj proces nije doneo značajne izmene u odnosu na postojeći zakon. Jedan od razloga za to bila je neuključenost samih pacijenata u izradu zakona. Godine 2023. MZ je objavilo novi nacrt zakona, ali on nije rešavao ključne kritike postojećeg zakona. Trenutno nije jasno šta se dogodilo s nacrtom zakona.

U međuvremenu, Centar za informisanje i socijalno unapređenje (QIPS) — nevladina organizacija koja se bavi mentalnim zdravljem — od 2018. godine traži angažman državnih institucija u prevenciji samoubistava. To bi podrazumevalo izradu strategije za prevenciju samoubistava, institucionalizaciju Linije života — telefonske linije za prevenciju samoubistava — i sprovođenje socijalnih politika za njihovu prevenciju.

U tom kontekstu, Regulatorna agencija za elektronske i poštanske komunikacije, regulatorno telo u oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, godinama unazad je dodelilo poseban kod (116 123) za liniju za mentalno zdravlje, koja bi obuhvatala i prevenciju samoubistava. Međutim, to nikada nije realizovano. Linija života (0800 12345), koja je nevladina inicijativa, jedina je usluga ovog tipa.

Zbog nedostatka angažovanja i političke volje za sprovođenje ovih politika, grupa nevladinih organizacija pokrenula je peticiju za izradu zakona o prevenciji samoubistava. Godine 2024. ova peticija je prikupila preko 10.000 potpisa i predata je Skupštini Kosova, gde se očekuje razmatranje nakon formiranja nove vlade.

Istovremeno, ovo zanemarivanje mentalnog zdravlja u javnom sistemu dovelo je do toga da centri za mentalno zdravlje, koji bi trebalo da se primarno bave rehabilitacijom i resocijalizacijom kroz aktivnosti u zajednici, budu preopterećeni osobama koje su funkcionalne, ali nemaju finansijske kapacitete da vode život van centra. Tako su se ovi centri u praksi pretvorili u psihijatrijske klinike sa smanjenim kapacitetima.

Pored toga, mnoge usluge ili inicijative uopšte ne postoje u zakonodavnom okviru. Neke od njih uključuju savetnike za suočavanje s gubitkom (grief counsellors), specijalizovane usluge za neurodivergentne osobe ili inicijative za zapošljavanje osoba sa poremećajima mentalnog zdravlja.

Postojeće usluge su takođe nedovoljne. Prema Ministarstvu zdravlja, u svim državnim javnim uslugama mentalnog zdravlja zaposleno je 281 medicinska sestra/tehničar, 49 psihoterapeuta/kinja, devet psihologa/škinja, jedan/a socijalni/a radnik/ca i sedam psihosocijalnih savetnika/ca. Takođe, gotovo u potpunosti nedostaje podrška za starije građane/ke.

Zbog ovih nedostataka, privatni zdravstveni sektor je napredovao. Osim što nije adekvatno nadziran, on je skup, čime je pristup uslugama mentalnog zdravlja postao privilegija.

Kao rezultat toga, javni sistem nije uspeo da odgovori na potrebe građana, što je dovelo do patnje, bede, pa čak i sprečivih smrtnih slučajeva. Uoči izbora, obećanja političkih partija ne dolaze u vakuumu, već u političkom i strukturalnom kontekstu u kojem je mentalno zdravlje zanemareno i pretvoreno isključivo u poslovnu priliku.

Stoga, ovo je prilika da se vidi da li neka politička stranka namerava da se pozabavi ovim problemima i donese stvarne promene u politikama. Šta planovi četiri najveće političke stranke – Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja nastupa u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom – kažu o mentalnom zdravlju?

Pokret Samoopredeljenje

U programu LVV nema tačke koja direktno pokriva mentalno zdravlje. Međutim, s obzirom na to da LVV obećava nastavak započetih obećanja tokom ovog mandata, može biti korisno analizirati neke od tih inicijativa.

U oktobru 2024. godine, vlada je pokrenula dve zakonske inicijative u cilju povećanja pristupačnosti usluga psihologa. Prva je bila nacrt administrativnog uputstva (AU), koji po prvi put reguliše postupak licenciranja školskih psihologa, uspostavljajući jasne okvire za njihove odgovornosti. Ovaj nacrt je bio u fazi javnih konsultacija do novembra 2024. godine. Konačna verzija još uvek nije objavljena.

Takođe, u novom nacrtu zakona o zdravstvu, klinički psiholog je predviđen kao profesionalni saradnik u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, što znači da je svaka opština obavezna da pruži ovu uslugu kroz domove zdravlja. Međutim, ove dve politike su uvedene na kraju mandata i još uvek nisu primenjene – nacrt zakona još nije upućen u Skupštinu.

Tokom mandata, započeto je preseljenje QIRSKP-a u Štimlje u novi objekat na periferiji opštine, a usvojen je i predlog odluke o izgradnji rezidencijalnog centra za autizam, Downov sindrom i osobe sa invaliditetom, kako za decu, tako i za odrasle i starije osobe. Ovi projekti još uvek nisu završeni, ali imaju problematične osnove.

Preseljenje QIRSKP-a na periferiju smanjuje mogućnosti pacijenata da stupaju u kontakt sa drugim građanima, što je u suprotnosti sa pristupom zasnovanim na interakciji sa zajednicom, a ne izolaciji. Što se tiče rezidencijalnog centra, umesto da se izgrade različite rezidencije za osobe sa invaliditetom, vlada centralizuje ovaj servis na jedno mesto, što sugeriše da LVV zanemaruje činjenicu da se ne radi o homogenoj grupi, već o grupama sa specifičnim potrebama i zahtevima koji zahtevaju specifična rešenja.

Jedna inicijativa koja je u potpunosti realizovana u vezi sa mentalnim zdravljem tokom mandata je renoviranje klinike za psihijatriju dece i adolescenata, koja sada omogućava hospitalizaciju mladih pacijenata. Ova politika je u suprotnosti sa preporukama UN-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prema kojima “svaka odluka o institucionalizaciji deteta krši dečja prava, uključujući pravo na porodicu.”

Ovaj pristup ukazuje da će LVV održati status quo.

Demokratski savez Kosova

U programu LDK, iako se u nekim slučajevima spominje “psihološka dobrobit”, objašnjenje o tome na koji način će se to postići je oskudno.

Jedna od politika koju LDK pominje u vezi sa mentalnim zdravljem je razmatranje izgradnje posebne bolnice za zatvorenike, posebno za one sa psihičkim problemima. Ovo je jedno od najproblematičnijih obećanja LDK vezanih za mentalno zdravlje.

Prvo, nije jasno šta će se desiti sa Institutom za forenzičku psihijatriju (IPFK), koji je osnovan pre deset godina sa ciljem hospitalizacije i procene osoba sa mentalnim poremećajima koje su počinile krivična dela. IPFK je funkcionalan, pa nije jasno odakle dolazi predlog za otvaranje još jedne takve bolnice.

Takođe, hospitalizacija pacijenata sa krivičnim delima u psihijatrijskim bolnicama pokazala se neuspešnom praksom tokom vremena. Pacijenti/kinje stalno beže iz IPFK, dok izolacija i dalje negativno utiče na njih.

Ovo se događa zbog sklonosti ka lečenju koje je usmereno na lekove i izolaciju, umesto na socijalnu rehabilitaciju pojedinca. U tom lečenju, problemi pacijenata se vide kao posledica poremećaja, a ne kao rezultat interakcije poremećaja sa socijalnim okolnostima. Ove prakse nisu uspešne u vraćanju sposobnosti pacijenata ili njihovih zakonskih kapaciteta da donose odluke.

Ovde program LDK ne nudi ništa zasnovano na modelima koji su funkcionisali u svetu, kao što je model rezidencijalnih centara za sprovođenje sigurnosnih mera (REMS) u Italiji. REMS se bazira na psihosocijalnoj rehabilitaciji, uzimajući u obzir i sigurnosne rizike koji mogu nastati od osoba koje su počinile krivična dela, angažujući edukatore/ke, socijalne radnike/ce i mnoge druge profesije osim medicinskih, kako bi se stekle veštine za povratak u zajednicu.

Jasno je da LDK nema strategiju za mentalno zdravlje, što nije u skladu sa nekim od poslednjih inicijativa omladinske organizacije LDK o mentalnom zdravlju. Godine 2023. omladinska organizacija LDK pokrenula je kampanju “Sa tobom”, inicijativu koja je organizovala diskusije i radionice o mentalnom zdravlju sa mladima i kulminirala otvaranjem telefonske linije za mentalno zdravlje u Istoku. Čini se da LDK nije iskoristila priliku da nastavi sa inicijativom svoje omladinske organizacije.

Demokratska partija Kosova

Programi PDK-a nude nekoliko tačaka vezanih za mentalno zdravlje, ali bez dovoljno dubine. Politike koje se mogu izdvojiti predstavljaju delove obećanja koja imaju šire implikacije.

Dve pozitivne tačke su obećanje o uključivanju psihologa/škinja u svaku školu i angažovanje sportskih psihologa/škinja.

Nedostatak školskih psihologa/škinja ozbiljno utiče na stanje mentalnog zdravlja u zemlji. Takođe, angažovanje sportskih psihologa/škinja moglo bi imati potencijal da poboljša mentalnu i fizičku dobrobit sportista/kinja. Ipak, zbog nedostatka razrađenosti, ostaju pitanja o primeni ovih obećanja, koja trenutno nailaze na određene prepreke.

Prvo, zapošljavanje školskih psihologa/škinja je odgovornost lokalnih vlasti, a ne centralnih. Takođe, jedna od prepreka za zapošljavanje psihologa/škinja je Administrativno uputstvo br. 26/2013, koje uslovljava zapošljavanje psihologa/škinja u školama brojem učenika/ca. Prema ovom uputstvu, samo škole sa 1.000 i više učenika/ca mogu zaposliti jednog psihologa/škinju. Dakle, nije jasno da li će PDK izmeniti ovo uputstvo i kako će sarađivati sa opštinama kako bi se obezbedilo zapošljavanje psihologa/škinja.

Drugi izazov je obećanje o zapošljavanju sportskih psihologa/škinja, jer takva specijalizacija trenutno ne postoji u Kosovu. Zapošljavanje sportskih psihologa/škinja podrazumevalo bi razvoj nove specijalizacije iz temelja, kao i izradu administrativnih smernica ili zakona koji bi to regulisali. PDK ne objašnjava kako će se nositi s ovim izazovom.

Najproblematičnije je obećanje o osnivanju nacionalnog centra za lečenje zavisnosti u Kamenici. Globalno, pokušaji centralizacije usluga mentalnog zdravlja, uključujući i zavisnosti, kako bi se tretirale isključivo kao psihijatrijski problemi, doveli su do brojnih neuspeha i pogoršanja stanja pacijenata/kinja. Danas se Španija i Portugal smatraju naprednim zemljama u EU za lečenje zavisnosti, koje nude potpuno decentralizovane usluge, uključujući socijalne programe za pacijente/kinje.

U praksi, ovo znači da se osoba sa zavisnostima ne tretira isključivo kao pacijent/kinja, već kao osoba sa socio-ekonomskim problemima. Zajednički centri su organizovani širom zemlje, nudeći psihoterapiju, angažovanje zajednice i radionice za razvoj veština zapošljavanja, sve na dobrovoljnoj bazi. Socijalni smeštaji takođe obezbeđuju da ovi ljudi ne ostanu bez krova nad glavom, dok specijalizovane klinike za osobe sa naprednim zavisnostima nude sigurnu uslugu u kojoj se droga koristi pod kontrolisanim uslovima, uz obaveznu rehabilitaciju.

Dok PDK smatra da će izgradnjom jedinstvenog centra doprineti delimičnoj decentralizaciji usluga i destigmatizaciji pacijenata/kinja, njihov pristup zapravo sugeriše suprotno.

  Koalicija AAK-Nisma

Unutar 101 strane izbornog plana, AAK i Nisma pominju pitanja mentalnog zdravlja samo u jednom pasusu — izgradnju konsultativnog centra za borbu protiv zavisnosti. Nedostaju dalji detalji, ali kao i u slučaju PDK-a, centralizacija takvih usluga sugeriše ograničen pristup, koji je pokazao da nema pozitivan uticaj na mentalno zdravlje.

Šta možemo da zaključimo iz ovih programa?

Političke stranke obećavaju intervencije koje nastavljaju praksu institucionalizacije pacijenata/kinja, umesto dugoročnih i održivih rešenja koja se zasnivaju na zajednici.

Takođe, praksa obećanja izgradnje objekata zahvatila je sve stranke. Ovaj pristup, ako nije praćen konkretnim i primenljivim politikama, ima male šanse da donese pozitivne promene za pacijente/kinje, a velike šanse da održi postojeće neuspešne strukture na Kosovu.

Rasprava o mentalnom zdravlju je postala učestalija, ali se i dalje vodi na pogrešan način — bazira se na izolaciji umesto zajednice, stigmatizaciji umesto prihvatanja i zatvoru umesto slobode.

Naslovna slika: K2.0

Napomena: Autor teksta je direktor Centra za informisanje i socijalno unapređenje. U toj ulozi, učestvovao je u radnoj grupi za novi nacrt zakona o zdravstvu i pomogao u organizaciji pomenute peticije. Neke od podataka, poput izveštaja Parlamentarnog odbora, prikupio je tokom ovog angažmana.