Tokom poslednje decenije, Kosovo se često naziva tehnološkim centrom Zapadnog Balkana, zahvaljujući brzom rastu sektora za informaciono-komunikacione tehnologije (IKT), uključujući veštačku inteligenciju (AI). Ova industrija privukla je hiljade mladih i doprinela osnivanju desetina lokalnih kompanija koje danas izvoze tehnološke usluge na strana tržišta.
Na Kosovu je 2023. godine poslovalo 1.950 kompanija koje pružaju IKT usluge, što predstavlja značajan rast u odnosu na 930 kompanija iz 2020. Najveći skok u sektoru dogodio se 2022. godine, kada je osnovano preko 700 novih firmi, odražavajući sve veći interes i ulaganja u ovu industriju.
Mladi uzrasta od 15 do 30 godina, koji čine nešto više od 23% populacije, ovaj sektor vide kao privlačnu priliku ne samo za profesionalni razvoj već i zbog ekonomskih koristi koje pruža. Prema Institutu GAP, u aprilu 2024. godine, prosečna plata za 50% programera/ki na Kosovu iznosila je preko 1.000 evra – gotovo dvostruko više od prosečne plate u zemlji, koja je 570 evra. Ovi podaci ukazuju na veliki potencijal sektora za otvaranje dobro plaćenih radnih mesta.
U 2023. godini, IKT usluge činile su 9,6% ukupnog izvoza usluga sa Kosova, pozicionirajući ovu industriju kao jednog od vodećih izvoznika u zemlji i jedan od retkih sektora u kojima izvoz premašuje uvoz. Tokom poslednje decenije, izvoz IKT usluga porastao je sa 59,8 miliona evra u 2013. na 284,2 miliona evra u 2023, što predstavlja rast od gotovo 375%.
Ovaj napredak rezultat je usavršavanja radne snage i integracije domaćih kompanija na globalno tržište. Pored toga, sektor nastavlja da privlači strane investitore, pre svega zbog nižih troškova radne snage u poređenju sa regionalnim i međunarodnim tržištima.
Međutim, razvoj ovog sektora gotovo u potpunosti predvodi privatni sektor, bez institucionalne strategije koja bi kapitalizovala njegov potencijal, na primer, kroz povećana ulaganja ili unapređenje obrazovnog sistema kako bi pružio relevantne veštine. Sličan trend postoji i u neformalnom obrazovanju – stručne obuke iz oblasti IKT i AI uglavnom organizuju lokalne digitalne kompanije i onlajn platforme, dok ih javne obrazovne institucije retko nude.
Zapravo, privatne kompanije su glavni pokretač razvoja digitalnih veština na Kosovu. U poslednjih deset godina, one su organizovale nebrojene kurseve za obuku radne snage u IKT sektoru, počevši od petogodišnje dece pa do studenata/kinja u dvadesetim godinama. Mnoge od ovih obuka prvobitno su osmišljene kako bi zadovoljile potrebe kompanija za novim kadrovima, ali su s vremenom pozitivno uticale na celokupno tržište rada, stvarajući novu generaciju tehnoloških stručnjaka/inja na Kosovu.
Za razliku od inicijativa privatnog sektora u neformalnom obrazovanju, formalni obrazovni sistem na Kosovu i dalje je daleko od pružanja neophodnih veština za digitalnu eru.
Ova situacija otkriva dubok paradoks – iako je internet prisutan u čak 96% domaćinstava na Kosovu, javne škole znatno zaostaju u korišćenju tehnologije u obrazovne svrhe. Prema podacima Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, 2021. godine od ukupno 1.058 obrazovno-vaspitnih ustanova u zemlji, samo njih 705 (66,64%) imalo je pristup internetu. Čak i u školama koje imaju internet, on je često ograničen samo na kancelarije osoblja, a u ređim slučajevima i na IKT kabinete.
Još veći problem predstavlja nedostatak tehnološke opreme u javnim školama. Sve obrazovne ustanove na Kosovu zajedno imaju samo 9.138 računara, što znači da na jedan računar dolazi 35 učenika (9.138 računara na 320.000 učenika).
Da bi se u potpunosti iskoristio potencijal zemlje u oblastima veštačke inteligencije (AI) i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), potrebne su jasne državne politike koje ulažu u njih na više nivoa. To uključuje kreiranje AI programa obuke, jačanje obrazovanja u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici (STEM) u javnim školama i produbljivanje saradnje između privatnog sektora i univerziteta. Osposobljavanje mladih u ovim oblastima omogućilo bi stvaranje konkurentnog tržišta rada koje se može prilagoditi tehnološkim inovacijama.
Inovacija se pojavljuje u izbornim programima političkih partija, ali se uglavnom pominje samo kao fraza u kontekstu obećanja vezanih za tehnologiju. S druge strane, inovacija kao koncept i proces pronalaženja novih načina za rešavanje problema uglavnom nedostaje.
Dok privatni sektor i dalje ostaje glavni pokretač tehnološkog razvoja na Kosovu, političke partije, sudeći prema njihovim izbornim programima, nemaju jasne planove o tome kako će podržati ovaj sektor. Izazovi sa kojima se suočavaju radnici/e u ovoj industriji gotovo da nisu obrađeni. Na primer, jedan od čestih problema sa kojima se suočavaju lokalni/e stručnjaci/kinje koji/e sarađuju sa stranim kompanijama – posebno frilenseri/ke – jeste nedostatak efikasnih metoda plaćanja. Platforme poput PayPala još uvek nisu dostupne na Kosovu, a političke partije nemaju konkretne planove za rešavanje ovog i sličnih problema.
K2.0 je analizirala planove četiri najveće političke stranke: Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja se kandiduje u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom.
Pokret Samoopredeljenje
Tokom svog mandata, Pokret Samoopredeljenje (LVV) nije imao poseban fokus na investicije i podršku u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), posebno kada je reč o podršci privatnom sektoru.
Otvoren je tehnološki park, ali se radilo o projektu koji su započele prethodne vlade. U oktobru 2023. godine otvoren je Park za digitalne tehnologije “Tech Park Prishtina” u Brnjici, investicija vredna 1,2 miliona evra, finansirana od strane Vlade Kosova putem Ministarstva ekonomije. Ova prostorija je dodeljena Udruženju za informacione i komunikacione tehnologije Kosova (STIKK) na korišćenje u periodu od pet godina, s ciljem podsticanja inovacija i preduzetništva u tehnološkom sektoru.
Ideja iza tehnološkog parka jeste stvaranje saradnje između privatnog sektora, države, civilnog društva i akademske zajednice, kako bi se omogućile bolje mogućnosti za obuku i zapošljavanje.
Jedna od inicijativa LVV-a bila je podrška obrazovanju devojaka i žena u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) na javnim visokoškolskim institucijama na Kosovu. U tom cilju, vlada je dodelila stipendije u iznosu od 1.000 evra studentkinjama iz STEM oblasti, sa namerom da ih podstakne na uključivanje u ove discipline.
Za razliku od programa tokom prethodne dve kampanje za opšte izbore, LVV je ovog puta objavio znatno kraći izborni program sa manje detalja. U poglavlju “Inovacije i tehnologija” nalaze se samo dva pasusa, koja govore o stvaranju digitalne valute i podršci IKT industriji. Kada je reč o drugom aspektu, LVV-ov program je fokusiran isključivo na infrastrukturu, gde se pominje ideja izgradnje “ICT Tower” (IKT kula) kao javne investicije u centru glavnog grada, namenjene kompanijama koje se dokažu kao uspešne u povećanju zaposlenosti.
Slični primeri kreiranja prostora posvećenih mladima zainteresovanim za ovu oblast već postoje u regionu, kao što je Piramida u Tirani, gde je premešten inovacioni centar TUMO Tirana. Ova inicijativa je pokrenuta 2020. godine od strane Opštine Tirana u saradnji sa Albansko-američkom fondacijom za razvoj. Danas, TUMO centar edukuje decu uzrasta od 12 do 18 godina, omogućavajući im da razviju svoje digitalne veštine.
Međutim, način korišćenja sličnog prostora u Prištini nije uopšte razrađen u izbornom programu LVV-a, što otvara više pitanja nego što daje odgovora, ostavljajući obećanje kao nejasnu ideju na papiru. Takođe, nije jasno na koji bi način IKT kula bila drugačija od Tehnološkog parka otvorenog 2023. godine.
Isto važi i za “podršku prostorima i objektima u glavnim gradovima”, frazu napisanu nakon dela o IKT kuli, ali bez dodatnih objašnjenja o njihovoj svrsi i načinu funkcionisanja.
Pored obećanja o izgradnji IKT kule, LVV-ov program u potpunosti zanemaruje postojeće centre u zemlji, posebno u Prištini, koji su već uspostavljeni kao ključne tačke za mlade stručnjake/inje i lokalne kompanije, koje ne izražavaju potrebu za dodatnim objektima. Jedan od njih je Inovacioni centar Kosova (ICK), koji od 2012. godine funkcioniše kao centar za obuku u ovoj oblasti, inkubator za startape bazirane na AI tehnologijama i poveznica između mladih talenata i tržišta rada.
U programu LVV-a nigde se ne pominje digitalizacija obrazovnih institucija. U aprilu 2023. godine, premijer Kosova Albin Kurti najavio je izdvajanje budžeta od 18 miliona evra u periodu od tri godine, namenjenog kupovini digitalne opreme za škole. Digitalizacija obrazovanja identifikovana je kao jedan od pet glavnih ciljeva u Strategiji obrazovanja 2022-2026.
Strategija obuhvata pet ključnih pravaca za digitalizaciju obrazovanja: stvaranje sveobuhvatne i centralizovane digitalne platforme za obrazovni sistem, pripremu digitalnih nastavnih materijala za sve nivoe, obezbeđivanje kvalitetnog interneta i tehnološke opreme za obrazovne ustanove, razvijanje digitalnih kompetencija kod svih aktera u obrazovanju i formiranje institucionalnih mehanizama za sprovođenje digitalizacije.
Međutim, do sada, neke od ovih inicijativa još uvek nisu u potpunosti sprovedene, kao što je, na primer, digitalizacija škola. Iako je projekat pokrenut 2023. godine, u odobrenom budžetu za 2025. vidi se da su značajna finansijska sredstva za digitalizaciju škola preneta iz 2024. godine.
PDK
PDK ne obrađuje široko sektor IKT-a i veštačke inteligencije, iako obećava integraciju potonje u različite sektore, poput odbrane i javnih usluga. Konkretizovaniji deo programa odnosi se na osnivanje centara za istraživanje i razvoj, čije je funkcionisanje predviđeno kroz saradnju između univerziteta i kompanija.
PDK obećava stvaranje strateškog okvira koji će voditi uspostavljanje ovih centara, za koje tvrdi da će podsticati saradnju između akademske zajednice i privatnog sektora, s posebnim fokusom na inovacije u ključnim oblastima, poput AI. Ove centre PDK vidi kao inkubatore za razvoj tehnologije, čiji bi cilj bio industrijski rast i poboljšanje globalne konkurentnosti Kosova. Međutim, ostatak planiranja ostaje nejasan, a PDK navodi da će pružiti podsticaje za saradnju između univerziteta i privatnog sektora kako bi se istraživanja usmerila ka oblastima poput AI, ali bez konkretnih detalja o implementaciji.
Ostatak programa o ovoj temi ostaje površno obrađen. PDK u svom planu pominje integraciju AI u različite sektore, ali bez dodatnih detalja o tome kako će se to sprovesti u praksi. Takođe, predizborni program PDK ne predviđa podršku privatnom sektoru, koji je ključna tačka inovacija u ovoj oblasti, niti sadrži specifičan investicioni plan za povećanje potencijala izvoza usluga u sektoru IKT-a i AI.
Što se tiče digitalizacije obrazovnog sistema, PDK obećava obezbeđivanje laptopova za učenike/ce i nastavnike/ce, njihovu integraciju sa Microsoft Office 365, postavljanje pametnih tabli u učionicama i implementaciju Sistema za upravljanje učenjem (LMS) u svakoj školi. Pored toga, plan PDK uključuje integraciju AI i digitalnih asistenata kako bi se podržalo prilagođeno učenje i omogućilo personalizovano obrazovanje.
Međutim, PDK ne nudi konkretan vremenski okvir ni budžetski plan za realizaciju ovog obećanja. Integracija AI i digitalnih asistenata deluje kao ambiciozan cilj u obrazovnom sistemu koji još uvek nema ni potpun pristup internetu.
LDK
LDK je posvetila nekoliko sekcija svog izbornog programa planovima za sektor IKT-a i veštačke inteligencije, koji obuhvataju osnivanje Ministarstva za tehnologiju, uvođenje novih zakonskih okvira i uključivanje programiranja kao obaveznog predmeta u osnovnim školama.
Prema LDK, Ministarstvo za tehnologiju bi bilo fokusirano na inovacije i strateški razvoj, uz obećanje ulaganja u sektor IKT-a kroz obuku radne snage, podršku tehnološkim preduzećima i “stvaranje neophodne infrastrukture za inovacije”.
LDK obećava izdvajanje 80 miliona evra za obuku tehnoloških stručnjaka/inja i mladih programera/ki, s ciljem da u jednom mandatu obuči između 35.000 i 40.000 mladih. Međutim, ne postoji jasan plan kako će se obučeni kadar povezati s tržištem rada. Takođe, LDK ne precizira na koji način bi se ostvarila saradnja s privatnim sektorom, s obzirom na to da većina obuka za rad u ovoj oblasti već dolazi od privatnih kompanija.
Kako bi podržala rast tehnoloških preduzeća i podstakla inovacije, LDK obećava osnivanje Tehnološkog fonda – finansijskog mehanizma koji bi pružao kapital, kredite i grantove za startape i mala i srednja preduzeća u IKT sektoru. Prema LDK, ovaj fond bi takođe obezbedio tehničku asistenciju, mentorstvo i razvoj poslovanja za kompanije sa potencijalom za rast i društveni uticaj. Pored toga, LDK obećava izradu Zakona o anđelima investitorima, koji bi pružio poreske olakšice investitorima u ranoj fazi startapa, smanjujući rizik i podstičući ulaganja u tehnološki sektor.
Prema LDK, univerziteti i tehnološke institucije bi odlučivali o inovativnosti pojedinih projekata i podržavali najperspektivnije startap inicijative. Kako bi se proces pojednostavio, LDK predlaže kreiranje online portala na kojem bi startapi mogli da se registruju i direktno povežu s potencijalnim investitorima.
Radi daljeg jačanja tehnološkog ekosistema, LDK obećava izgradnju najvećeg tehnološkog parka u regionu, koji bi se nalazio u Prištini i služio kao centar za tehnološke kompanije i istraživačke institucije. Međutim, ostaje nejasno kako se ovo obećanje uklapa u izborni program LDK, s obzirom na to da u Prištini već postoji takav park.
U obrazovnom sistemu, LDK planira da programiranje postane obavezan predmet u osnovnim školama. Pre nego što se to sprovede, LDK obećava unapređenje digitalne infrastrukture u svim školama na Kosovu, s budžetom od 20 miliona evra.
Što se tiče veštačke inteligencije, LDK je obećala uspostavljanje nacionalnog programa za razvoj AI s investicijom od 15 miliona evra. Prema LDK, ovaj program bi bio odgovoran za sprovođenje nekoliko politika, uključujući izradu nacionalne AI strategije za Kosovo, osnivanje istraživačkog centra, promociju upotrebe AI u javnom i privatnom sektoru, razvoj talenata i etičku primenu veštačke inteligencije.
LDK povezuje potencijal AI sa “ekonomijom i poboljšanjem kvaliteta života građana”, ali različiti aspekti ovog obećanja su obrađeni samo površno. Često se ističe da AI može doprineti društvu “podsticanjem ekonomskog rasta i poboljšanjem kvaliteta života građana”, ali ne postoje konkretna objašnjenja kako bi kosovska ekonomija imala koristi od ovih planova, niti u kojim oblastima bi AI mogla da se primeni radi poboljšanja života građana.
AAK
AAK je u svom izbornom programu, u delu koji se bavi tehnologijom, predvidela osnivanje “kampusa” sa srednjom školom i “veličanstvenim” univerzitetom. Međutim, program ne objašnjava detaljnije kako bi se takva inicijativa sprovela niti koje probleme bi trebalo da reši.
Slično tome, AAK je obećala da će obezbediti besplatne kontinuirane obuke za sve nastavnike/ce, s posebnim fokusom na određene oblasti, uključujući STEM.
Šta možemo zaključiti iz ovih programa?
Izborni programi političkih partija u ovoj oblasti ostavljaju utisak da su stranke zainteresovane da uključe što više ideja kako bi privukle što širi spektar društvenih grupa. Međutim, uprkos mnoštvu predloga, postojeći problemi nisu u potpunosti rešeni.
Ove ideje obuhvataju obećanja koja variraju od jednostavnijih, poput izgradnje jedne TIK kule, preko desetina novih inicijativa, pa sve do složenijih, kao što je osnivanje Ministarstva tehnologije.
Obećanja pojedinih partija o “zgradama” ukazuju na nedovoljno poznavanje problema u ovoj oblasti, jer fizički prostor sam po sebi nije najveći izazov u profesiji koja se pretežno oslanja na rad putem interneta, a privatne kompanije već mogu da obezbede potrebne prostorije za svoje poslovne aktivnosti.
Takođe, ponuda posebnih obuka od strane države za radnice i radnike koji će biti zaposleni u privatnom sektoru, bez bliske saradnje sa samim sektorom, može izazvati dodatne nejasnoće.
Na primer, glavne institucije za obuku radnika/ca u ovoj oblasti danas su privatne kompanije, koje obrazuju kadar u skladu sa tržišnim zahtevima i potrebama svojih preduzeća. Državna obuka radnika/ca bez prethodne identifikacije ovih potreba mogla bi stvoriti radnu snagu koja ne odgovara zahtevima tržišta.
Istovremeno, dok je javni obrazovni sistem – od osnovnih škola do fakulteta u okviru državnih univerziteta – značajno zaostao u ovoj oblasti i postaje sve manje privlačan za studente/kinje, političke partije ne nude jasne ideje o tome kakva bi trebalo da bude uloga javnog obrazovanja u ovom sektoru.
Naslovna slika: Dina Hajrullahu/K2.0
