Zajedno sa drugim ženama, Fildane svaki dan odlazi na posao u sedam ujutru. Kola ih pokupe u devet i odvoze na mesto gde čiste toga dana. Sve do pet sati popodne čiste kuće, stanove, ulaze u zgrade i kancelarije. Imaju pauzu u trajanju od 30 minuta za ručak, koji obično nose od kuće. Ponekad im hranu ponude vlasnici domaćinstava u kojima čiste datoga dana.
Dan im se završava u pet sati, nakon “iscrpljujućeg” radnog vremena od koga “nema dela tela koje ne boli”, kako kaže Fildane. Isti automobil ih vraća na mesto sa kog ih je pokupio i onda bivaju isplaćene za dati dan. Kući stižu do sedam uveče i tu počinje neplaćeni rad.
Čim stigne kući, Fildane (čistačicama u ovom tekstu nadenuti su pseudonimi) kuva za troje dece, pere veš i zarađeni novac od datoga dana deli sa njima, da imaju za školu sutradan.
Fildane, koja ima nešto više od 40 godina, završila je samo srednju školu. Pre tri godine počela je da radi kao čistačica, nalazeći poslove preko reklama koje na društvenim mrežama objavljuju firme za održavanje čistoće.
Premda su podaci nezvanični, a relevantnih istraživanja na ovu temu gotovo da nema, čini se evidentnim da veliki broj žena u raznim delovima Kosova radi u svojstvu čistačica po kućama, stanovima i kancelarijama, a neke su i bebisiterke. Dok ova branša raste, ona je i dalje umnogome neformalna i zakonom neuređena. Većina ovih žena nije zvanično prijavljena na birou.
(Ne)zaposlene žene u brojkama
- Tek 15,9% žena je registrovano kao zaposleno.
- 50,3% zaposlenih žena radi u prosveti, trgovini i zdravstvu.
- 77,3% žena nije aktivno na tržištu rada, što znači da niti rade niti traže posao.
Problem sa formalizovanjem
Podaci o zaposlenosti žena ne prikazuju realnu sliku situacije na terenu. Na primer, nisu dostupne brojke o ženama koje neformalno rade na zbrinjavanju dece, održavanju čistoće i sličnim poslovima, jer većina radi bez ugovora. To se podudara sa trendom visokog stepena neformalnog rada u privatnom sektoru na Kosovu. Procenjuje se da više od 50% od ukupno 290.000 radnika_ca u ovom sektoru nema ugovore o radu. Kada zaposlenima ne daju ugovore, poslodavci tako štede novac i oslobađaju se bilo kakve zakonske odgovornosti kada je u pitanju tretman radnika_ca.
Međutim, čak i neke firme koje upošljavaju žene u oblasti čišćenja i održavanja nisu registrovane kao biznisi.
Istovremeno, u zakonu ne piše ništa o specifičnim radnim mestima u brojnim sektorima, već se on isključivo bavi izvršenjem ugovornih obaveza. Prema tome, što se tiče ovih žena, koje nemaju ugovore, Zakon o radu je suštinski beskoristan.
Kako se krši Zakon o radu
Budući da nemaju ugovore, radno vreme na poslovima koje ove žene obavljaju menja se od danas do sutra. Poslodavac u svakom trenutku može da prekine radni odnos sa njima, bez ikakve najave i bez davanja prostora zaposlenima da se žale ili da ospore otkaz.
Svaki radni dan ili mesec, žene koje su zaposlene kao čistačice ili starateljice dece primaju nejednake zarade, iako obavljaju jedan te isti posao. Isplate se kreću između 10 i 30 evra dnevno za čišćenje, a do 300 evra mesečno za brigu o deci.
Pošto radnice nisu registrovane, njihovi doprinosi za penzije se ne isplaćuju. Ako se ovaj trend nastavi, većina njih će primati samo osnovnu penziju od 100 evra nakon što se penzionišu, iako su radile celi život.
Na osnovu usmenog dogovora, ove žene imaju samo jedan slobodan dan nedeljno, dok u državnim praznicima mogu da uživaju samo onda kada poslodavac tako odluči.
Nemaju godišnji odmor ili bolovanje ako se razbole, dok se često javljaju nesporazumi između njih i poslodavca. Ponekad im se zarada ne isplaćuje, a isplate često kasne.
“Teško je naći one koji plaćaju na vreme”, kaže Mina. “A mnogo je onih koji ne plaćaju na vreme. Ne plaćaju za vaš rad, za vaš znoj.”
“Bila je jedna firma koja je na kraju svakoj od nas ostala dužna po 20 evra”, kaže Fildane. “Ja sam mu rekla, ‘možda nećeš da mi daš novac, ali neka ti je alal’, nakon čega smo otišle. Nije nam dao novac jer nije hteo, a mi nismo bile sposobne da završimo posao. Poslao nas je [da čistimo] jedan lokal i mi smo odradile sve što smo mogle. Štaviše, ja sam morala da primim injekcije zato što sam radila tri dana zaredom, pa sam mu rekla da neću moći tim danima da radim. Zato je odbio da nam plati.”
Nemaju gde da se žale. Zakonski mehanizam proistekao iz kosovskog Zakona o radu zove se Inspektorat za rad. Tamo zaposleni mogu da podnesu žalbe ako se krši njihov ugovor o radu. U slučaju nepravednog raskida radnog ugovora, radnik/ca može da se žali nadležnom opštinskom sudu. Obe instance mogu da kazne poslodavca ako zaključe da je pritužba osnovana.
“Samo da je dobar čovek, on se ne bi oglušio o tuđi znoj, zar ne?” kaže Fildane. “Zašto mi tamo idemo da se znojimo? Pa da bismo zaradile.”
Prema podacima kojima raspolaže Agencija za statistiku Kosova (ASK), u prvom kvartalu 2021. godine tržište rada je povoljno za žene koje imaju visokoškolsko obrazovanje — a nasuprot onima koje su završile tek srednju školu. Samo 18,5% žena koje su nedavno završile srednju školu imaju posao, to jest, kada se uporede sa 49% žena koje imaju visoko obrazovanje.
Mnoge žene angažovane u ovom sektoru sada imaju 40 ili 50 i više godina, što znači da su 18 godina napunile pre dve ili tri decenije. To je bilo doba u kome brojne žene — usled teške finansijske situacije i dugotrajne isključenosti sa tržišta rada zbog rodne neravnopravnosti – nisu mogle sebi da priušte ništa više od osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja. Uprkos tome, većina poslova na tržištu rada zahteva fakultetsku diplomu.
Štaviše, Zakon o radu — koji treba da spreči da prijavljeni na konkursu budu diskriminisani na osnovu pola, broja godina, etničke pripadnosti, bračnog statusa ili drugih identitetskih karakteristika — ipak se ne primenjuje. Ove žene kažu da broj godina i imanje dece u porodici često odlučuje o tome da li ćete dobiti bolji posao ili ne. Poslodavci obično ne žele da zaposle žene sa određenim brojem godina ili udate žene, a zbog pretpostavke da imaju druge obaveze kod kuće.
Fildane i njene prijateljice takođe su se prijavile na konkurse, posebno u prodavnicama, gde nije neophodno imati fakultetsku diplomu, ali im broj godina umanjuje šansu za zaposlenje.
“Sve firme s kojima smo stupili u kontakt pitale su nas za godine”, kaže Fildane. “Čim im kažete da imate 41 godinu… Ako nam vide slike i na njima izgledamo mlađe, onda nas zaposle. U suprotnom, neće. Čim im pošaljete poruku [preko društvenih mreža], odmah vas pitaju koliko imate godina.”