Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, pažnja je ubrzo usmerena na inostrane parlamente i skupštine širom sveta kako bi se videlo ko će priznati najnoviju državu u Evropi. Do kraja 2008, Kosovo su priznale SAD, priznalа Turska i skoro sve, osim pet, država-članica Evropske unije — sa izuzetkom Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra.
Osam i po godina kasnije, dok je Kosovo kao nezavisnu državu priznalo 112 zemalja, ono i dalje nije član Ujedinjenih nacija, dok istih pet članica EU tek treba da priznaju Kosovo. Ovo stanje parcijalnog priznanja je doveлo do toga da Kosovo postane država čistilišta, čime se često komplikuje priznanje Kosova u međunarodne organizacije i uobičajene koristi od postojanja jedne države.
Srbija je ta koja se najžešće protivi kosovskoj nezavisnosti (a snažnu podršku joj pruža Rusija), jer smatra da kosovska jednostrana deklaracija krši međunarodno pravo i protivno je njenom teritorijalnom suverenitetu. Iako je 2010. Međunarodni sud pravde objavio savetodavno mišljenje o tome da kosovska deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo, zajednički činilac razloga zbog kog svih pet zemalja članica EU ne priznaje Kosovo često se smatra podstaknutо internim brigama.
Ka nezavisnosti (1)
24. MART 1999:
NATO pokreće vazdušne napade na Miloševićev režim u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Vojna intervencija je pokušaj da se okonča humanitarna kriza na Kosovu i zaključuje se kopnenom operacijom u junu iste godine, čime je Miloševićev državni aparat isteran sa Kosova.
10. JUN 1999:
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvaja rezoluciju 1244. Ovom rezolucijom se Kosovo stavlja pod upravu UN-a, dok je za funkcionisanje svega zadužena Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). UNMIK dobija zadatak da uspostavi privremene institucije lokalne samouprave i da rukovodi političkim procesom o odlučivanju o budućem statusu Kosova.
Odnosi između Kosova i svake od pet članica EU koje tek treba da priznaju ovu državu zasebno su se razvijali od 2008, sa raznolikim ishodima. U ovom serijalu od pet delova, K2.0 se bavi internim i eksternim činiocima koji su uticali na diplomatske veze između ovih pet država i Kosova.
Grčka i Kosovo
Od pet zemalja članica EU koje ne priznaju kosovsku državnost, Grčka je, možba, bila najkooperativnija u odnosu sa ovom novom republikom; ona je olakšala kretanje građana, povećala trgovinu i slala i primala delegacije.
Međutim, javni interes je uvek jedan od ključnih pojmova koji utiču na međunarodne odnose i grčka spoljna politika prema Kosovu nije izuzetak. Joanis Armakolas je šef programa jugoistočne Evrope u Helenskoj fondaciji za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP), nezavisnom i nedobitnom institutu čija se istraživanja orijentišu ka politici i obuci. On je izjavio za K2.0 da pitanje Kosova nije prioritet grčke spoljne politike. “Pitanja Turske, Albanije i imena Bivše jugoslovenske republike Makedonije jesu važnija”, Armakolas je izjavio. “Kosovo nije na dnevnom redu Grčke.”
Nedostatak interesovanja među grčkim zvaničnicima da priznaju Kosovo deluje kao odraz opštih stavova grčkog društva. Godine 2013, Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS) sprovela je telefonske intervjue sa 1.013 grčkih građana širom ove zemlje kao deo istrage o zajedničkim percepcijama dveju zemalja pod nazivom “Biti građanin Grčke, biti građanin Kosova”.
Kada su upitani “Kako bi trebalo da izgledaju bilateralni odnosi između Grčke i Kosova?”, 68 odsto grčkih ispitanika je odgovorilo da bi Grčka trebalo “da ima najbolje moguće odnose sa Kosovom, ali da ne prizna njegovu nezavisnost”. Dvadeset i šest odsto ispitanika je izjavilo da Grčka ne bi trebalo da ima “bilo kakve odnose” sa Kosovom.
Ka nezavisnosti (2)
DECEMBAR 2003 - OKTOBAR 2005:
UN objavljuje niz standarda koje treba da ispune kosovske Privremene institucije samouprave pre nego što se odluči o konačnom statusu Kosova. Dvadeset i dva meseca kasnije, jedan izveštaj UN-a navodi da se ne može napredovati u pogledu standarda dok ne bude jasno koji je budući status Kosova.
FEBRUAR 2006:
O budućem statusu Kosova se razgovara na sastanku u Beču, gde o tome razgovaraju predstavnici Kosova i Srbije, dok je specijalni izaslanik UN-a, Marti Ahtisari, vodio ove pregovore. Međutim, posle niza sastanaka se nije došlo do sporazuma, što je dovelo do toga da Ahtisari sam formuliše plan koji ima za cilj da reši ovaj zastoj.
Otvoreni prema Kosovu
Uprkos ovoj povučenosti prema Kosovu od strane javnosti, grčke vlasti su bile otvorenije prema bilateralnim odnosima od mnogih njihovih kolega koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Ove vlasti imaju jedan od najaktivnijih diplomatskih predstavništava u Prištini i otvorili su prvu potpunu funkcionalnu kancelariju za vezu na Kosovu. Brojne grčke vlade su bile otvorene za kosovske zvaničnike, primajući kosovske delegacije i organizujući zvanične posete Kosovu.
Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj je u martu 2013. pozvan od strane svoga kolege Dimitrisa Avramopulosa na diskusiju o bilateralnim odnosima, pitanju priznanja, regionalnog razvoja i evropskih integracija. Bila je to prva poseta jednog kosovskog diplomate Grčkoj.
Na ovom sastanku, Dimitris Avramopulos, tadašnji grčki ministar spoljnih poslova, potvrdio je podršku Grčke pruženu Kosovu na početku procesa evropskih integracija i prilikom članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Ministar, pak, nije dao signal mogućeg priznanja kosovske nezavisnosti.
Nakon kosovske deklaracije o nezavisnosti 2008, putovanje u Grčku je za nosioce kosovskih pasoša bilo moguće preko viza koje su se izdavale na posebnom papiru, iako se one nisu izdavale direktno u kosovske pasoše i nosiocima šengenske vize nije bilo dozvoljeno da uđu u Grčku. Godine 2014. se dogodila promena u politici, pa je Grčka počela da izdaje šengenske vize direktno u kosovske pasoše. Ovakva promena je učinila da se kretanje građana Kosova u Grčku dosta pojednostavi, pa je tako nastala nada da bi moglo da dođe do promene grčkog stava po pitanju Kosova.
Mogućnosti postoje za građane Kosova koji žele da se obrazuju u Grčkoj, dok su raznovrsne stipendije dostupne za studente sa Kosova koji bi da studiraju na brojnim privatnim univerzitetima širom Grčke.
Ka nezavisnosti (3)
3. april 2007:
Posle dodatnih sastanaka i pregovora sa obema stranama, Ahtisari predstavlja svoj plan za budući status Kosova pred Savetom bezbednosti UN-a. Ahtisarijev plan ubrzo biva odobren od strane vlasti u Prištini, dok izjave podrške za nalaze ovog plana daju Sjedinjene Države i članovi Evropskog parlamenta. Međutim, odbijanje Vlade Srbije i snažno rusko protivljenje sprečavaju da se plan usvoji.
17. februar 2008:
Suočena sa nenapredovanjem u pregovorima, Skupština Kosova jednostrano proglašava sebe nezavisnom kao Republiku Kosovo, iako kosovski Srbi bojkotuju sastanak Skupštine. Skupština se obavezuje da će poštovati odredbe objavljene u Ahtisarijevom planu, dok preporuke iz ovoga plana čine osnovu Ustava Kosova. Kosovske institucije se slažu da prime više od 2.000 ljudi iz Misije EU za vladavinu prava (EULEX), da nadgledaju i pomažu pravosudnom sistemu. Ova misija je operativna do 2018.
Otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008, ekonomska razmena je drastično porasla. Grčka je bila sedmi po redu izvoznik dobara na Kosovo u 2014. sa više od 137 miliona evra vrednosti dobara; što je oštri rast u poređenju sa 2008, kada je izvoz iz Grčke dostizao samo nešto preko 80 miliona evra vrednosti dobara.
Stari prijatelji
Duga istorija grčkog prijateljstva sa Srbijom je značila da je srpski uticaj s vremena na vreme dospevao na teren grčko-kosovske diplomatije. Godine 2015, kada je Kosovo vodilo kampanju za pristupanje Unesku, grčka inicijativa se zarekla da će podržati aplikaciju za članstvo Kosova. Novi grčki ministar spoljnih poslova iz sveže izabrane vlade Sirize, Nikos Kociaz, javno je izjavio da će Grčka “podržati članstvo Kosova u međunarodnim telima i bezbednosnim organizacijama”.
Međutim, ova podrška nije bila od presudne koristi. Kosovo nije uspelo da se učlani u Unesko, dok se grčka delegacija uzdržala od glasanja uprkos pređašnjim obećanjima Kociasa. Ovo suzdržavanje pri glasanju je iznenadilo brojne posmatrače, uključujući Armakolasa. “Očekivao sam da će Grčka glasati ‘za’ Kosovo u Unesku”, izjavio je on za K2.0.
Pretpostavljalo se da je srpski lobi vršio pritisak na grčke zvaničnike povodom kosovske aplikacije za pristupanje Unesku. Posle javne izjave Kociasa, srpski ministar spoljnih poslova, Ivica Dačić, poslao je zvaničnu notu svom grčkom kolegi preispitujući njegove izjave u kojima se pruža podrška članstvu Kosova. Mesec dana pre glasanja o kosovskom članstvu, srpski premijer, Aleksandar Vučić, zatražio je od svoga grčkog kolege, Aleksisa Ciprasa, da glasa protiv kosovske aplikacije.
Geopolitički efekti
Međutim, pojam grčkog priznanja Kosova bi trebalo posmatrati u široj geopolitičkoj perspektivi. Armakolas smatra da je oklevanje Grčke da prizna Kosovo delimično postojeće zbog nuspojava koje bi mogle da se dese usled takvog poteza u ovom regionu.
Granični sporovi su mučili grčko-albanske odnose vekovima, pa tako grčke zajednice i dalje naseljavaju područja u južnoj Albaniji, dok čamerijska albanska populacija i dalje živi na severozapadu Grčke. Postoje političke partije koje zagovaraju obuhvatanje ovih zajednica u okvire jedne od dveju zemalja.
Borba za priznanja
AVGUST 2008 - JUL 2010:
Srbija odgovara na proglašenje nezavisnosti Kosova tako što traži savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, želeći da sazna da se time krši međunarodno pravo. Dve godine kasnije, zaključak je bio jasan, iako nije reč o obavezujućoj presudi: ova deklaracija ne krši međunarodno pravo.
APRIL 2013:
Dve godine od početka tehničkog i političkog dijaloga, Kosovo i Srbija potpisuju sporazum, a koje mnogi smatraju “prekretničkim sporazumom” za pomoć normalizaciji odnosa. Četrnaesta tačka sporazuma navodi da “nijedna od strana neće blokirati, ili ohrabrivati druge da blokiraju napredak druge strane na putu ka EU”.
DECEMBAR 2014 - MAJ 2016:
Kosovo dostiže sportske uspehe u decembru 2014. i ponovo u maju 2016, jer je primljeno kao punopravni član Međunarodnog olimpijskog komiteta i Fife. Međutim, u novembru 2015, Kosovo ne uspeva da, za tri glasa, dospe u Unesko, a nakon državne kampanje Srbije protiv članstva Kosova.
22. JUL 2016:
Surinam je postao 112. država koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu u julu 2016. Međutim, Rusija, Kina, Indija, Brazil i više od 80 drugih država širom sveta i dalje ne priznaju kosovski suverenitet.
“Prošle godine, Opština Priština je proslavila Dan Čama, dok grčka diplomatija to baš i ne pozdravlja”, kaže Armakolas, dodajući da je “Atina ponekad zbunjena, pa se čak i boji da li će priznanje Kosova značiti da će se ono kasnije pridružiti Albaniji. Treba stvari pojasniti i dužnost je kosovske diplomatije da lobira što je više moguće kako bi izgradila poverenje”.
Osetljivost “pitanja Čama” u očima grčkih vlasti je pojašnjena nedavno kada je evropski komesar za proširenje, Johanes Han, opisao ovo pitanje kao “postojeće”, da Albanija i Grčka moraju da ga reše. Atina je besno odgovorila, optužujući Hana da je stao na stranu Albanaca i insistirajući na tome da pitanje Čama “ne postoji”.
Odgovarajući na ove kontroverze, grčki ministar spoljnih poslova Kocias je rekao da “Grčka prevazilazi [Albaniju] u svakoj oblasti, da ima 10 puta veći BDP od nje, snažni sistem odbrane i bezbednosti”, što je izjava koju mnogi komentatori smatraju direktnom pretnjom Albaniji. U istom intervjuu, Kocias je podsetio na grčku poziciju moći u međunarodnim organizacijama. “Hajde da rešimo probleme sa državama koje žele da uđu u Evropu pre nego što počnemo pregovore sa Evropskom unijom”, izjavio je on.
Nekoliko meseci ranije, Kocias je posetio Albaniju, kada njegova retorika nije bila tako borbena. U svom govoru, održanom u Tirani, Kocias je izrekao sledeće stvari: “Kao i narodi iz 20. veka koji govore nemački, Albanci su organizovani u dvema državama i imaju posebni položaj u trećoj: Nemačka, Austrija i švajcarski kantoni, u prvom slučaju, a Albanija, Kosovo i Albanci u Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji u drugom slučaju”. Ovim rečima je, naizgled, odao priznanje kosovskoj državnosti, što je u nesaglasju sa zvaničnom pozicijom njegove vlade.
Pored konstruktivne uloge Grčke po pitanju priznanja kosovskih pasoša i njene otvorenosti da se sastane sa kosovskim zvaničnicima, priznanje je, čini se, poslednja faza u kompletiranju normalnih bilateralnih odnosa između Grčke i Kosova.
Armakolas smatra da je nezavisnost Kosova nepromenljiva činjenica i da će Atina, na kraju, da bude na istom stanovištu: “Regionalna pitanja će naterati grčku diplomatiju da shvati da je nezavisnost Kosova bespovratna i da na kraju prizna [Kosovo], jednoga dana”.K
Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.
