Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora održanih 9. februara jasno pokazuju da pobeda i poraz na izborima mogu imati različite nivoe i značenja. Ko je, dakle, pobedio na ovim izborima?

Najjednostavniji i formalni odgovor bio bi da je pobednik Pokret Samoopredeljenje (LVV), koji je osvojio nešto više od 40% glasova. Ipak, razgovor o izbornim rezultatima ne može se završiti na tome.

Demokratska partija Kosova (PDK) zabeležila je porast u odnosu na izbore iz 2021. godine. Prema trenutnim rezultatima, PDK je osvojila 22,05%, što je rast od 5,04 procentna poena i pozicionira je kao drugoplasiranu partiju. Slično tome, Demokratski savez Kosova (LDK), koji je završio na trećem mestu, beleži gotovo isti rast — sa slabih 12,73% u 2021. godini, sada je došao do 17,64%, što je porast od 4,91 procentni poen.

Ove rezultate, međutim, treba posmatrati iz različitih uglova. Da bismo sagledali ko je zaista dobio, a ko izgubio, potrebno je analizirati političku dinamiku partija u igri pre, tokom i posle izborne kampanje. Takva analiza može pomoći da se prepoznaju značajne pobede, ako ih ima, ali i da se izgrade preporuke za naredne korake koje bi političke stranke mogle preduzeti.

U tom smislu, jedan od najvažnijih dobitaka ovih izbora jeste sam njihov ishod. Dok je LVV na izborima 2021. godine osvojio većinu od 50,02%, ti rezultati su jasno i glasno pokazali da čak i u demokratskom sistemu sa konsolidovanim institucijama postoji rizik od koncentracije vlasti u jednoj partiji, što može voditi pokušajima “zarobljavanja” državnih institucija, kao što se videlo u slučaju Zakona o tužilačkom savetu, i mešanju u odluke nezavisnih tela van formalnog sistema.

Kosovo je već prošlo kroz važne testove demokratske zrelosti — institucije su pokazale otpornost i sposobnost da odgovore na izazove. Dva ilustrativna primera su slučaj narušavanja izborne volje birača na izborima 2010. godine, kada je došlo do falsifikovanja rezultata, i uloga koju je Ustavni sud odigrao u rešavanju mnogih institucionalnih blokada. Ipak, demokratiju nikada ne treba uzimati zdravo za gotovo.

U tom svetlu, izborni rezultat pokazuje da građani svojim glasovima kolektivno zahtevaju politički pluralizam u institucijama, transparentno odlučivanje i razvojne politike za budućnost. Zato je povratak stabilnijem političkom i partijskom pluralizmu pobeda za Kosovo.

Kampanja je napravila ključnu razliku

Najjasniji dokaz povratka političke ravnoteže vidi se u samim izbornim rezultatima. Albin Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje (LVV) kažnjeni su za aroganciju koju su pokazali tokom vlasti, a naročito u izbornoj kampanji. Ta arogancija se ogledala u tome što su program objavili tek pred same izbore, što su izostale konkretne informacije, kao i u napadima na druge partije.

Pored toga, LVV je kažnjena i za četvorogodišnje upravljanje, koje nije ostavilo značajniji trag u ključnim oblastima života građana, kao što su zdravstvo, obrazovanje ili kvalitet života uopšte. Zbog svega toga, izgubila je deo podrške birača.

Za razliku od LVV, Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK) beleže rast. Ove dve partije i njihovi lideri bili su potpuna suprotnost Kurtiju i LVV-u u pristupu svakodnevnim problemima, a posebno u načinu na koji su vodili kampanju. Razlozi i faktori tog rasta predstavljaju jednu od najvažnijih pouka ovih izbora.

Kurtijeva kampanja bila je usmerena na polarizaciju, podsmeh protivnicima, napade na tužioce i medije — umesto na predstavljanje programa i planova za naredni mandat. PDK i LDK, s druge strane, fokusirale su se isključivo na programske tačke. Tako se predizborna kampanja pretvorila u politički događaj na dva potpuno različita nivoa. Na jednom, PDK i LDK su ponudile racionalan dijalog o vrsti vlasti koju zagovaraju. Na drugom, LVV se obraćala emocijama, podsećala na strah od povratka prošlosti i tenzije sa Srbijom. Više je igrala na nesvesno i fantaziju građana nego na njihovu potrebu za racionalnim i konkretnim rešenjima.

Upravo ta suštinska politička razlika najsuptilnije osvetljava političku transformaciju kroz koju Kosovo prolazi. U retrospektivi, 9. februar može se pokazati kao dan kada je Kosovo zakoračilo u novi politički pravac, jer su jedine partije koje su ostvarile rast bile upravo one koje su odlučile da vode drugačiju, sadržajniju i ozbiljniju kampanju. Taj rast nije bio zanemarljiv.

Obe partije predvodili su političari drugačijeg profila od onih na koje smo navikli. I Memli Krasniqi i Bedri Hamza iz PDK, kao i Lumir Abdixhiku iz LDK, predstavljaju novu generaciju lidera, koji ne crpe legitimitet iz devedesetih godina. Suprotno njima, Albin Kurti i Ramush Haradinaj (predsednik Alijanse za budućnost Kosova) ostaju predstavnici prošlosti. I to jeste kvalitativna promena.

Tokom cele kampanje, u kontekstu Hamze i Abdixhikua često se isticala i njihova profesionalna pripremljenost — obojica su ekonomisti. U potpuno drugačijem diskursu, građani su Kurtiju tepali “Albin ćale”, a i sam je građanima govorio da ga mogu smatrati očinskom figurom. Takav element megalomanije nijedan od druge dvojice lidera nije pokazao. Upravo u tome leži uspeh Hamze i Abdixhikua: uspeli su da svojim pristupom probude radoznalost i podršku građana, što je izuzetno značajan uspeh za Kosovo.

Sličan pristup ove dve stranke imale su i na izborima 2021, sa Enverom Hoxhajem u PDK i Avdullahom Hotijem u LDK, kao nosiocima lista. Ali to je bilo drugo vreme kada, u sveopštoj kakofoniji, građani nisu želeli ni da čuju za te opcije. Ovoga puta bilo je drugačije.

Mogućnost za političku transformaciju

Ako pogledamo rezultate izlazne ankete koju je sprovela istraživačka kompanija UBO Consulting i koja je objavljena u emisiji “Debat Plus” (TV Dukagjini) 9. februara, odmah po zatvaranju biračkih mesta, uočavaju se zanimljivi podaci za poređenje i analizu različitih varijabli, poznatu kao kros-tablica izbornih rezultata.

I PDK i LDK su zabeležile značajan porast kada je reč o glasačima među ženama i mladima, u poređenju s 2021. godinom. Dok je 2021. za LVV glasalo 61,6% svih žena koje su učestvovale na izborima, 2025. je ta brojka pala na 48,7%. Kod PDK ta brojka je porasla sa 13,9% na 21,3%, a kod LDK sa 16,3% na 20,5%. Istu značajnu tendenciju rasta kod obe partije vidimo i u mlađim starosnim grupama, posebno među biračima od 18–21 i 22–34 godine. Ovo su važni indikatori da su PDK i LDK pažljivo pročitali rezultate iz 2021. i ozbiljno razmislili o njima.

Na osnovu istih procenata i kros-tablica koje je izveo UBO Consulting, vidi se da je fokus PDK-a i LDK-a na programska pitanja imao efekta — građani Kosova su počeli drugačije da ih doživljavaju i čitaju kao političke partije. Na pitanje koje je upućeno ispitanicima o razlozima koji su odredili njihov glas za neku partiju, 60,9% glasača LVV-a je izjavilo da je lider bio glavni faktor. Poređenja radi, taj procenat je bio 28,8% kod glasača PDK-a i 20,3% kod glasača LDK-a. S druge strane, 32% glasača PDK-a i 36,8% glasača LDK-a su kao glavni razlog svog izbora naveli program stranke, dok je taj procenat kod glasača LVV-a bio svega 22,3%.

Način na koji partije osmišljavaju kampanju i fokusiraju politički diskurs utiče i na političku orijentaciju građana. U tom smislu, PDK i LDK su tokom kampanje uradile veoma korisnu stvar predstavljajući jedan drugačiji primer političkog delovanja, koji je, iako u početku kritikovan kao nedovoljan i pogrešan, sada pokazao da je bio ispravan.

Ako se ne analizira dublje, konačni rezultat može ostaviti utisak koji se razlikuje od poente ovog teksta. Lako je reći da su političke stranke podbacile jer je LVV opet pobedio sa ubedljivom razlikom u glasovima.

Ovde treba uzeti u obzir i očekivanja koja su ljudi mogli imati, a posebno koliko su ta očekivanja bila realna. Očekivati da partija koja je imala preko 50% podrške 2021. godine padne na 25% nakon četiri godine vlasti značilo bi očekivati anomaliju. Ne treba zaboraviti da ni ovaj pad od 10 procentnih poena nije bio ni jednostavan ni očekivan. Ipak, desio se iz dva razloga: četvorogodišnja vlast koja ni izbliza nije ispunila očekivanja građana, ali i zbog toga što su se PDK i LDK vratile na političku scenu kao realne opcije.

Međutim, najveća pobeda na ovim izborima nije pobeda jedne stranke. To je pobeda za dobrobit kosovske demokratije. S obzirom na to da nijedna stranka očigledno neće moći sama da formira vladu, našem političkom sistemu vraća se nužnost saradnje, dogovora i kompromisa. Pošto nijedna politička grupacija ne može da bude dominantna, ojačava se kontrolna uloga Skupštine nad vladom.

Ovi rezultati takođe pokazuju da su sve političke stranke u nekom trenutku bile kažnjene zbog grešaka u upravljanju. I svaka od njih bi te kazne trebalo dobro da upamti i da ne ponovi iste greške.

Ovo je prilika za političku transformaciju Kosova – kroz reformu političkih partija.

Ali, ovo je tek prva faza tog političkog preobražaja. Druga faza – formiranje vlade – i treća – samo vršenje vlasti – biće daleko važnije kada je reč o stvarnoj reformi stranaka. Posebno ova poslednja. No, o tome zasad još ne možemo govoriti.

Naslovna slika: Majlinda Hoxha / K2.0