Pre godinu dana, kada je Ćendron Kastrati (Qëndron Kastrati) osvojio mandat gradonačelnika u Opštini Kamenica, imao je samo 29 godina. Kastratijeva pobeda, a koji je tada bio član Pokreta za samoopredeljenje [VV] (Lëvizja Vetëvendosje), nije bila samo trenutak za pamćenje zbog njegove mlade dobi, već zato što je njegova pobeda učinila da se završi sedamnaestogodišnja dominacija Demokratske lige Kosova [LDK] i Demokratske partije Kosova [PDK] u toj opštini.

Kamenica ima većinsko albansko stanovništvo, ali Srbi takođe čine znatan udeo u demografskom pejzažu sa 16 odsto. U težnjama da postane gradonačelnik, Kastrati je obećao da će ulagati da bi zaštitio etnički sklad u toj opštini, dok je korak u tom pravcu bilo postavljenje Srbina za zamenika gradonačelnika. Ipak, on kaže da je, kako bi se nastavila ova harmonija, opštini potrebna pomoć centralnog nivoa vlasti i EU koji su, prema mišljenju Kastratija, pokazali samo moralnu podršku dosad.

Kastrati kaže da je najveći izazov koji se desio u prvoj godini njegovog mandata bio oličen u pristupu i odgovornosti javnih službenika, ali da je njegov glavni prioritet usmeren na okončanje etničke segregacije u prosveti. On teži ujedinjavanju škola u Kamenici.

Štaviše, Kastrati primećuje da je jedan od najvećih problema s kojima se suočava Kamenica odliv stanovništva, jer je ta opština pretrpela kontinuirani trend odlaska građana.

U intervjuu sa K2.0, Kastrati govori o svojoj prvoj godini na poziciji gradonačelnika, nasleđenim problemima i budžetu, suživotu Albanaca i Srba, izazovima koji predstoje u naredne tri godine, kao i o napuštanju Pokreta za samoopredeljenje i njegovim odnosima sa tom partijom u ovoj opštini.

Ćendron Kastrati. Fotografija: Opština Kamenica.

K2.0: Danas (19. decembra) obeležava se godinu dana otkako ste osvojili mandat gradonačelnika u opštini Kamenica. Šta se promenilo otada?

Ćendron Kastrati: Mislim da smo, ponajviše, promenili pristup. Mislim da smo bili prvi koji su zahtevali odgovornost zaposlenih za obavljeni ili neobavljeni posao u Opštini Kamenica. U ovoj, prvoj godini, bio sam malo stroži kada su u pitanju neaktivnost i neodgovornost [u odnosu na prethodno rukovodstvo]. Bilo je mnogo ukora upućenih službenicima koji nisu obavljali svoje dužnosti. Sada mislim da će bolje razumeti da nisam tolerantan u tom smislu i da oni moraju da obavljaju svoje obaveze.

Koji su najteži problemi koje ste nasledili?

Najprimetniji primer je budžet. Opština Kamenica se nalazi u lošoj situaciji u pogledu budžeta za kapitalna ulaganja. Problem je u tome što je budžet loše raspoređen na osnovu broja stanovnika i više od 89 odsto formule kojom se određuje alokacija budžeta jeste podređeno broju stanovnika; kao opština, mi imamo veliku teritoriju, ali mali broj stanovnika. Na primer, naše zemljište je iste veličine kao oko 80 odsto zemljišta Prištine, dok je naša populacija ekvivalentna sa 15 odsto stanovništva Prištine. Čak Kosovo Polje ima više stanovnika i veći budžet, ali smo mi četiri puta [teritorijalno] veći od Kosova Polja.

Međutim, kada su u pitanju ulaganja — na primer, u infrastrukturu — troškovi su isti, bez obzira na to gde se nalazite, u Prištini, Kosovu Polju ili Kamenici. Veći deo budžeta se troši na dodatne zarade nastavnika i na prosvetu. Dakle, imamo jednu trećinu naših škola, ili 13 škola, sa manje od 25 učenika i oko milion i 600.000 evra — koji su mogli da se potroše na kapitalna ulaganja – [sada] se troše na plate u prosveti. Ovo je veliki problem, jer se oko 80 odsto budžeta troši na plate i zarade službenika.

Šta radite sa preostalih 20 odsto?

Čak ni 20 odsto, jer 10 procenata odlazi na operativne troškove — troškove za objekte, električnu energiju, itd. — pa tako samo 10 odsto ostaje za kapitalne investicije. Međutim, prošle godine je bilo 124.000 evra potrošenih na kapitalne investicije, a ove godine je bilo oko 900.000 evra. Trudimo se da uložimo 50 odsto radnog vremena i energije na privlačenje donacija i finansijskih sredstava.

Hajde da pojasnimo neke stvari o obrazovanju, koje ste — tokom i posle svoje predizborne kampanje — predstavljali kao prioritete. Koje su konkretne promene ostvarene u prosveti u Kamenici i kako je sprovođena praksa postavljenja upravnika škola?

Istini na volju, većina upravnika škola ima mandate koji su sveobuhvatniji. Dakle, u periodu kada sam izabran, ali je tek trebalo da položim zakletvu, većini upravnika su produženi mandati, a i oni imaju četvorogodišnje mandate. Imamo dva otvorena mesta i pokušavamo da sredimo [javni poziv za radno mesto] sa timom stručnjaka koji nisu zaposleni u opštini, već eksterno angažovani, a koji će intervjuisati i oceniti kandidate. Mi se, takođe, bavimo aspektom transparentnosti, jer želimo da budemo što transparentniji. U stvari, ako je moguće, želimo da idemo još malo napred u odnosu na [opštinu] Priština u tom smislu.

Na šta mislite kada kažete da idete napred u odnosu na prištinsku opštinu?

Na primer, jedna ideja jeste da se objave intervjui onlajn kako bi ljudi imali pristup njima. S druge strane, tako se stvara još jedan problem, jer bi intervjuisani kandidati morali da se saglase sa time da se sve snimi ili ćemo videti da li će se njihovo emocionalno stanje promeniti pred kamerom. Mi se sada time bavimo.

Konkretno gledano, šta ste preduzeli otkako ste stupili na položaj?

Uglavnom smo sprečili zloupotrebe. Na primer, škole u Opštini Kamenica snabdevene su ogrevom, pa smo ustanovili dve komisije koje izlaze na teren i procenjuju škole [i njihove potrebe]. Iskren da budem, imali smo slučajeve ranije u kojima količina drveta koju je škola naručila nije pokrila čitav prostor u skladištu škole, dok je ove godine, kada smo poslali narudžbinu, odgovarajuća količina isporučena — pa se u skladište nije mogla ugurati ta količina.

Ranije nije bilo javnih poziva, tendera ili pisanih evaluacija u prosveti. Štaviše, u školama sa manje učenika, časovi su neredovno držani. Bilo je slučajeva kada sam nenajavljeno posećivao škole i pronalazio sam ih zatvorenima. Bilo je slučajeva kada je grejanje korišćeno samo u zbornici i u kancelariji upravnika, a ne u učionicama. Oni su to pravdali time što su govorili da su samo ringle funkcionalne, ali zašto bi onda upravnik i nastavnici mogli da koriste te ringle, ali ne i učenici? Vrlo sam zainteresovan za to da donesem hrabru odluku u tom smislu — da smanjim broj škola i, potencijalno, broj nastavnika.

U celoj svojoj predizbornoj kampanji i prvoj godini mandata, Kastrati je obećao da će obrazovanje staviti na prvo mesto. Fotografija: Opština Kamenica.

S obzirom na to da ste spomenuli smanjenje broja škola, da li bi se tako stvorio problem udaljenosti za učenike koji trenutno pohađaju manje škole?

Neće biti problem ako uredimo prevoz kako valja. Najveći problem je u tome da, čak i da predložimo smanjenje broja nastavnika za 100 ili 200, ovi ljudi će ostati bez prihoda, a Kamenica je pogođena nezaposlenošću — ⅔ stanovništva nemaju posao. Da li će oni napustiti Kamenicu posle toga? Da li će sa sobom povesti decu? To je problem.

Od kraja rata, broj nastavnika je isti kao ranije; s druge strane, broj učenika 2006-07. bio je 8.200, a sada imamo manje od 4.400 učenika. Dakle, broj učenika je smanjen za 47 odsto.

Porazgovarajmo malo o pitanju obrazovanja. Jedan od problema koji je podstakao velike rasprave u vašoj opštini jeste otpuštanje direktorke obrazovanja, Ismete Tači (Thaci). Šta se desilo? Zašto je Tači, koja je članica Samoopredeljenja, otpuštena sa svog direktorskog položaja?

Iskreno, u njenom mandatu, Tači nije ispunila naša očekivanja i ja sam bio ubeđen da više nije bilo moguće da nastavimo reforme. Na ličnom planu, bio sam pod utiskom da je bivša direktorka bila pomalo osetljiva i to je omelo njen osećaj za rasuđivanje kada je u pitanju opšte dobro, kada je u pitanju dobrobit učenika u odnosu na nastavnike.

Meni je bitno da mi direktor polaže račune za funkcionisanje direktorata. Ja sam od nje tražio da podnese ostavku. Ona je rekla, “Ja nisam takva, kao VV”. Ja sam, rekao, upravno suprotno, nije pitanje da li si članica VV, već to ima veze s načinom na koji radiš, pa smo se saglasili da će podneti ostavku. U međuvremenu, nakon razgovora sa određenim članovima njene partije u centru, ona je pokušala da upotrebi javnost da bi stekla korist u svom slučaju.

Rekli ste da je imala nežan i osetljiv karakter. Zar je zato bila nepouzdana za obavljanje posla?

Ja to ne kažem. Samo kažem da je stvorila probleme u odnosu na opšte reforme i kreiranje boljih odnosa sa učenicima.

Ona kaže da su naređenja za njeno otpuštanje pristigla odozgo, a u pismu koje ste joj poslali kažete da ona ne prepoznaje na pravilan način kako treba da radi kamenički obrazovni sektor. Zašto je osoba koja ne razume pitanja obrazovanja postavljena u direktoratu za obrazovanje?

Ne, ovo je nedoumica i kada dođe sledeći direktor. Ja, lično, mislim da, ako ste godinama radili u obrazovanju i ako ste nastavnik, različite grupe se formiraju i možete da budete subjektivni pri donošenju odluka. Izazovnije je kada treba da budete malo objektivniji.

Kada su u pitanju reforme koje težim da sprovedem, otpočetka sam mislio da je bolje da imate nekoga ko je vrlo sposoban u oblasti upravljanja i reformi, a ne dolazi iz obrazovnog sektora. Ovo je mala opština i nastavniku je vrlo teško da se spremi da donese teške odluke, na primer, za kolege sa kojima je radio godinama.

Okrenimo se jednom drugom pitanju za koje ste dobili pohvale u stranim medijima: suživot Albanaca i Srba. Poslali ste zahtev za finansijsku pomoć Kancelariji EU na Kosovu. Koji su vaši konkretni ciljevi i da li ste primili pomoć Kancelarije EU?

Kamenica je — ne samo na Kosovu, već u regionu — primer suživota različitih zajednica. Da budem iskren, više treba da se radi sa romskom zajednicom, ali se srpska i albanska zajednica nalaze na višem nivou.

Kada je u pitanju zajednica Roma, ja ovde govorim o aspektu njihove ekonomske situacije i, posebno, fakultetskog obrazovanja. Zaista sam hteo da imamo člana romske zajednice u mom kabinetu. Mi smo radili na terenu, tražeći odgovarajućeg kandidata, ali skoro niko od njih nije završio fakultet, a saznao sam da je glavni razlog za to finansijske prirode. Ipak, to ne znači da će se dobar suživot nastaviti samo u svom aktuelnom obliku.

Starije generacije znaju jezike svojih komšija i počeli su da komuniciraju međusobno. Imamo zajedničku pijacu. Prodavnice Albanaca posećuju Srbi i Romi, i obratno. Međutim, ako se ograničimo na to, onda sam pod utiskom da ćemo samo da naškodimo suživotu, jer mlađe generacije, koje se trenutno obrazuju, pohađaju sasvim drugačije sisteme, pa tako moramo da stvorimo okruženje za mlade u kom mogu da sarađuju i komuniciraju jedni sa drugima.

Sada rade po nastavnom planu i programu koji je samo na srpskom, kao što mi radimo isključivo po albanskom nastavnom planu. Da bismo više unapredili aspekat suživota, smatramo vrlo važnim da ujedinimo škole; umesto da budu podeljene na osnovu etničke pripadnosti, hajde da ih podelimo na osnovu obrazovnih oblasti i nivoa izučavanja predmeta.

Kao opština, ne možemo da izmenimo kurikulum, ali možemo da pokušamo da ih ohrabrimo da zajedno drže određene časove za određene oblasti — na primer, fizičko vaspitanje ili informatičke tehnologije. Dakle, to je način da oni komuniciraju. Prirodno je, i ja znam da je to izazovno za predmete koje gledamo iz različitih uglova. Ipak, vrlo je bitno da ohrabrimo decu u školama da počnu da komuniciraju jedna sa drugom.

Kastrati teži ujedinjavanju učenika iz različitih zajednica u predmetima kao što je fizičko vaspitanje. Fotografija: Opština Kamenica.

Da li ste preduzeli neke konkretne radnje u tom smeru?

Poslali smo zahtev EU i iznenađen sam što su odgovorili rekavši samo sledeće: “Da, zainteresovani smo za nastavak u tom aspektu.” Samo su nam rekli da je to dobra ideja. Pomalo sam kritički orijentisan prema EU i drugim organizacijama na Kosovu koje su samo usmerene na projekte i sredstva u kriznim i sukobljenim područjima, a umesto da pokušaju da promovišu dobru praksu i primere kao što je kamenički. Mislim da bi se tako nešto dobro učinilo za mesta koja imaju neke probleme.

Spomenuli ste još jedan problem, da mlađe generacije ne govore jezik svojih vršnjaka iz drugih zajednica? Da li vi govorite srpski?

Ne, ne govorim. Rođen sam 1988. Počeo sam da se obrazujem samo u albanskom paralelnom sistemu pre rata i nastavio sam po kosovskom kurikulumu posle rata.

Dakle, vi težite dostizanju cilja učenja jezika kroz saradnju u školama?

Da, to je tačno. Mi diskutujemo o modelu sličnom onom u Irskoj. Kako oni tamo imaju različite religije, u školama su uspeli da obezbede veći sklad i bolju saradnju u odnosu na učenike i nastavnike. Sledećeg meseca, otići ću u posetu Irskoj, jer smo zainteresovani za to da se pobratimimo sa jednom njihovom školom.

Drugo aktuelno pitanje u Kamenici jeste odlazak građana iz opštine. Vi ste i naglasili ovo pitanje kao ozbiljan problem. Šta se radi da bi se ovaj fenomen predupredio?

Da, to je tačno. Ipak, prvo moramo da pojasnimo da lokalni nivo na Kosovu nema mnogo nadležnosti u pogledu ekonomskog razvoja. Ima nekih prilika, kao što je upotreba opštinske imovine po povoljnim cenama. Ipak, mi smo angažovaniji u oblasti saradnje sa albanskom dijasporom. Pokušavamo da pronađemo rešenje da oni ulažu i trudimo se da identifikujemo ono što oni smatraju problemima. Na primer, jedan od glavnih problema za ulaganja jeste korupcija i percepcija da ona postoji na Kosovu. Investitori samo treba da pogledaju izveštaj organizacije Transparensi internešenel (Transparency International) da bi videli kako je Kosovo rangirano.

Ćendron Kastrati: Fotografija: Opština Kamenica.

Drugo pitanje je pitanje birokratije. Imamo ekstremnu birokratiju. Treći problem je utisak koji je stvoren o tome da stepen obrazovnog sistema na Kosovu ne može da se poredi sa evropskim tržištem i da mi nismo posvećeni i disciplinovani radnici.

Sve vreme pokušavamo da kažemo dijaspori da, ukoliko se raspored građana poštuje, i ako se njima isplate zarade koje im omogućuju da žive dostojanstveno, oni nikada neće imati probleme [sa investicijama]. Mi imamo biznise u Kamenici koji nikada nemaju probleme sa zaposlenima i koji imaju jedne te iste zaposlene već decenijama. Ipak, ako od ljudi tražite da rade 12 sati dnevno, šest dana u sedmici, prirodno je da neće moći da se izbore sa time.

Međutim, ima još nekoliko drugih pitanja koja analiziramo da bismo videli koje to prednosti Kamenica ima. Mi se graničimo sa Bujanovcem i vrlo smo blizu koridora Grčka-Makedonija-Srbija koji vodi na evropsko tržište. Sada, zajedno sa Opštinom Ranilug, istražujemo mogućnosti izgradnje zajedničke ekonomske zone, od čega bi korist imali biznisi koji su zainteresovani za proizvodnju posebno na evropskom tržištu. Znamo da je Kosovo 2016. potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju [SAA], pa tako moramo da iskoristimo prednosti koje nam SSP pruža.

Hajde da pojasnimo pitanje podrške biznisima. Nedavno ste počeli da snabdevate učenike slabog finansijskog stanja u školama u Kamenici đevrecima i mlekom. Koja kompanija radi dostavu? Da li je firma iz Opštine Kamenica ili imate eksternu kompaniju koja je unajmljena?

Da budem iskren, ne znam ime kompanije… Četiri opštine na Kosovu su pokušale da sprovedu ovu politiku i, dosad, samo su Priština i Kamenica bile uspešne u tome. Razlog je taj da imamo proizvođača mlečnih proizvoda koji ima ogromne proizvodne kapacitete. Mitrovica i Uroševac su pokušali da snabdevaju škole iz lokalnih pekara, ali nisu uspeli. Za to [su potrebni] velika mašinerija, velika ulaganja i, nažalost, u Kamenici nemamo pekaru koja bi imala te kapacitete da proizvede tu količinu đevreka u jednom danu.

Dakle, tako smo počeli da radimo sa istom firmom koja je to radila u Prištini. Ipak, u budućnosti, pokušaćemo da ohrabrimo naše pekare da se okupe i vide koje proizvode mogu da proizvedu.

Ipak, pojasnimo jednu stvar: nabavke na Kosovu vam ne omogućuju da date prednost lokalnim pekarama, već se na Kosovo gleda kao na celinu. Štaviše, cene regulišu pitanje toga ko će dobiti pravo da prodaje te proizvode.

Opozicione partije su reagovale na vašu odluku da postavite Bojana Stamenkovića za zamenika gradonačelnika u vašoj opštini. LDK i Alijansa za novo Kosovo [AKR] su izjavili da je on član Srpske liste i da radi po njihovoj agendi, ali je Stamenković to demantovao. Šta možete da nam kažete još o Bojanu Stamenkoviću?

Da, on je odbacio tvrdnju da je član Srpske liste. E, sada, ne znam šta da radim sa njima. Neko kaže, “Ja nisam sa njima”, a onda neki kažu, “ne, jesi, jesi” [smeh]. Bio sam vrlo zainteresovan jer, kao neko ko ne govori srpski jezik i kako sam veći deo svog života proveo u Prištini, bilo mi je teško da pristupim srpskoj zajednici, pa sam tražio nekoga ko može najlakše da joj priđe.

Bojan nije član nijedne partije i to je bio moj zahtev, jer sam hteo zamenika gradonačelnika iz srpske zajednice koji nema nikakvu pripadnost bilo kojoj partiji. Pretpostavio sam da, ako će neka osoba biti povezana sa partijom, samo će njihovi birači sarađivati sa njom. Hteo sam nekoga ko predstavlja srpsku zajednicu kao celinu, nekoga ko bi uključio članove romske zajednice, a koji su obrazovani samo u srpskim školama. To je istina.

Bojan ima iskustvo iz vremena posle rata, jer je radio u kosovskim institucijama, u Carini Kosova, a poznaje albanski jezik vrlo dobro i engleski jezik poprilično dobro. On je i izuzetan radnik i ima sjajan pristup građanima i uspeva da ih uključi u sve procese.

Da vam postavim pitanje koje je teško izbeći. Niste prekinuli tišinu kada je u pitanju vaš odlazak iz VV-a. Pokušaću da vas podstaknem to da uradite, ali ovaj put pokušajmo da lokalizujemo problem. Kakvi su odnosi između VV-a i Socijaldemokratske partije [PSD] u Opštini Kamenica?

Zavisi od toga koga pitate. Na primer, šef [ogranka] VV-a u Kamenici je pokušao da iskoristi opštinu da bi dao obećanja o radnim mestima. Najveći problem je postojao u obrazovnom sektoru. Imali smo probleme gde učenici nisu ispunili kriterijume da budu prihvaćeni u gimnaziji, a on im je obećao da će biti primljeni. Jedan učenik je otišao u školu na dva meseca, a zatim ga je raspustio direktor obrazovanja. Prirodno je da su roditelji deteta došli i rekli, “Šta da radimo? Mi hoćemo da naše dete pohađa gimnaziju, jer nam je to obećano.”

On je obećao i radna mesta drugima. Ponoviću: u trenutku u kom postajete direktor, ne smete da upotrebite svoju funkciju ili vlast da bi od toga partija imala koristi. Smatram da nijedan direktor ili službenik koji je trenutno na vlasti nije u tom stanju i uveravam ih da će biti otpušteni ako saznam za bilo koju zloupotrebu pozicije sa njihove strane.

Ipak, postoji jedan drugi deo, a to su stariji aktivisti VV-a sa kojima imam izuzetno dobre odnose. Trenutno imamo četiri direktorata koje predvode članovi VV-a i sa kojima imam izuzetno dobre odnose.

Odnosi na relaciji PSD-VV imali su veliki uticaj na Skupštinu opštine Priština. Na primeru PSD-u bili su potrebni glasovi VV-a za donošenje odluka u skupštini, ovi drugi su se postavili vrlo opoziciono u odnosu na predloge PSD-a. Ipak, Kamenica je dobila tek mali udeo u medijima i javnost je manje informisana o tome. Da li se isto to dešava ovde?

Dosad se to nije desilo. E, sada, nakon što je predsedavajući Skupštini opštine [Bajram Mavrići (Mavriqi)] otpušten, videćemo kako će se situacija dalje razvijati [Mavrići je otpušten oktobra 2018. uz pomoć glasanja o nepoverenju koje su pokrenuli PSD, AAK, AKR i Nisma]. Ja mislim da je situacija ovde drugačija zbog manjka pažnje javnosti i medija. Dosta se pažnje usmerava na Skupštinu opštine Priština, dok je tek malo pažnje posvećeno manjim opštinama, što znači da se oni ne trude da iskoriste svoja mesta u skupštini za promociju. Ipak, ja sam pod utiskom da ima razlika između pojedinaca i toga kako oni gledaju na određena pitanja.

Kastrati je jedan od bivših članova Pokreta za samoopredeljenje koji se pridružio Socijaldemokratskoj partiji u maju 2018.

Da li mislite da bi vaša pobeda bila moguća bez podrške VV-a?

Ne, ranije sam govorio da bi moja pobeda bez partije kakva je VV bila nemoguća. Vrlo je bitno da imate strukturu na terenu koja vam pomaže da postignete pobedu. Ipak, važnije je da shvatite da je to kombinacija [kandidata i subjekta], jer je VV imao kandidate u svim opštinama na Kosovu koje imaju albansku većinu i uspeli su da pobede u samo tri opštine. Specifičnije govoreći, u Skupštini opštine Kamenica, VV je drugi po broju članova skupštine, odmah posle LDK-a.

Ne možemo da ignorišemo ocenu građana. Prema njihovom mišljenju, politički subjekt je bitan, ali su važni i pojedinci i programi koje predstavljaju. Štaviše, uvredljivo je za građane ako kažete da je Ćendron Kastrati pobedio samo u ime VV-a, jer na sreću na Kosovu imamo otvorene liste, a pored glasanja za subjekte, građani glasaju i za pojedince.

Da li mislite da ćete nastaviti svoj mandat sada, kada više niste član VV-a?

Verujem da imamo mogućnost da osvojimo još jedan mandat, ali je problem u tome da još nisam odlučio o tome. To zavisi od razvoja projekata na kojima trenutno radimo. Ako ja dam ono što mogu da dam u ove četiri godine, zašto bih nastavio sa još jednim mandatom? Tako da moram da razmislim o ovoj temi. Međutim, imajući u vidu kako radimo, ubeđen sam da ćemo pobediti.

Bez obzira na to, zaista bih voleo da jedna žena bude gradonačelnica Kamenice u sledećem mandatu.K