Neki ga smatraju grotesknim i bizarnim, dajući mu naziv „evropska prestonica kiča“. Drugi su ga pohvalili, jer odaje poštu mnogim junacima te zemlje i njenoj bogatoj istoriji. Bilo kako bilo, novi izgled Skoplja, glavnoga grada Makedonije, izazvaće kod mnogih okretanje glave ili strahopoštovanje.
‘Skoplje 2014’ je naziv arhitektonskog projekta koji je predstavljen 2010. i koji je radikalno promenio izgled centralnog dela grada. Oni koji su posetili Skoplje 2015. videli su centralni deo grada koji obiluje strukturama u neobaroknom i neoklasičnom stilu: nove zgrade i fasadna prekrivanja starih, statue i spomenici u čast makedonskim nacionalnim junacima, fontane, mostovi, trijumfalni luk i ringišpil.
Centralni deo projekta sređivanja je dvadesetdvometarska statua Aleksandra Velikog koja je suprotstavljena statui Filipa II. Ove dve statue predvode proces odvajanja nacionalne istorije i identiteta od slovenske istorije i slovenskog identiteta, i stapaju je sa antičkom istorijom, antičkim korenima (takozvana „antikvizacija“), a kako bi se povratila istorija antičke Makedonije i ojačao nacionalni duh etničkih Makedonaca.
Kao takav, projekat praktično pripoveda sasvim novu priču o Skoplju. Nakon tragičnog zemljotresa koji je obrisao veći deo grada 1963. sa lica zemlje, Skoplje je izgrađeno na „brutalistički“ način, iz čega su se pojavili masivni betonski blokovi i širom otvoreni javni prostori. Izgled Skoplja danas obuhvata barokne i klasicističke zgrade iz istorije grada. Štaviše, to su najnovije zgrade tog stila na svetu, što je naizgled neumesno za Balkan 21. veka.
Premijer Nikola Gruevski se javnohvalio da je projekat bio njegova zamisao. Nekoliko telefonskih razgovora je procurelo u aferi prisluškivanja ovog proleća. Prisluškivanja su otkrila da to nije bila isprazna izjava, jer je Gruevski sam odabrao dizajn fasada, balkona, građevinskog materijala, čak i dizajn interijera novih gradskih dabldekera.
Međutim, ‘Skoplje 2014’ nije samo estetski preobražaj. Bronza, mermer i polistiren novog izgleda grada oslikavaju makedonsku politiku danas i predstavljaju znake demokratije na stranputici. Nažalost, cena ovog projekta je veća od samog finansijskog aspekta.
Luksuzni preobražaj
Kada je prvi put predstavljem javnosti 2010, projekat ‘Skoplje 2014’ je predviđao oko 40 spomenika, skulptura, fasada i renoviranih zgrada, sa ukupnim troškovima od oko 80 miliona evra. Danas u 2015, godinu dana posle isteka rokova za završetak radova, broj objekata je utrostručen a ukupni troškovi se procenjuju na između 578 miliona do jedne milijarde evra. Da bi se ilustrovao obim projekta u kontekstu sveukupnih javnih nabavki u Makedoniji, zapanjujuća jedna trećina od 100 najvećih javnih ugovora o nabavkama (ili 28 odsto troškova) između 2010. i 2014. je povezana sa estetskim preuređenjima i izgradnjama zgrada, statua i spomenika. U kontekstu uvek spore makedonske ekonomije, ekstremne nezaposlenosti (koja je trenutno na nivou od 27,3 odsto) i mlitave infrastrukture, ovakav potez se čini čudnim i problematičnim.
Štaviše, takav način trošenja javnih sredstava je izgleda u korist odabranoj nekolicini, poput građevinskog preduzeća DG Beton, koja je zadužena da izgradi jednu trećinu projekta. Slično tome, Valentina Stevanovska, relativno nepoznata pre svog rada ‘Skoplje 2014’, autorka je većine istaknutih struktura projekta, uključujući statue Aleksandra Velikog i Filipa II, trijumfalnog luka i niza drugih skulptura raštrkanih širom centra grada.
Revizioni izveštaj Transperensi internešenela o projektima sređivanja sugeriše zloupotrebe službene dužnosti u procesima javnih nabavki, jer je bilo primera gde su izuzetno veće ponude prihvatane, troškovi delova projekta nisu jasno objašnjeni i nisu bili odobreni, dok je bilo i primera jasnog mešanja centralne vlade u poslove lokalnih vlasti.
Na kraju, uprkos visokim troškovima, neke strukture ovog projekta su već počele da na sebi osećajuzubvremena. Skoplje i dalje deluje kao rad u toku, jer je većina stubova u novim zgradama prazna i fasade koje su napravljene od polistirena prekrivaju prvobitne fasade starih zgrada.
Tvrdokorna politika
Na vrhu visokih finansijskih troškova, novi izgled Skoplja deluje kao glavni politički trošak. Umesto da se otvori javna debata, urbanizam je sveden na konferencije za novinare koje održavaju gradski i vladini zvaničnici s jedne strane i protesti građana s druge strane. Dvema stranama fali interakcija i one se retko kad preklapaju.
Kao rezultat toga, projekat se od samog začeća suočava sa značajnim protivljenjem u sektoru civilnog društva. Godine 2009, grupa građanskih aktivista se okupila na glavnom trgu da bi protestovala protiv gradskog plana da izgradi crkvu na centralnom trgu. Kao odgovor, protestante je pretukla grupa konzervativnih podržavalaca toga projekta. Iako su i policija i mediji bili prisutni, nažalost još niko nije pozvan na odgovornost zbog onog što se desilo.
Tokom jedne druge građanske inicijative, aktivisti – koji su kampovali u malom parku u centralnom delu, kako bi zaustavili da zelene površine budu zamenjene novom vladinom zgradom – su bili uhapšeni i policija ih je odvela; ubrzo nakon toga, radovi su počeli. Inicijativa „Go sakam GTC!“ / „Volim Centar gradske kupovine!“ je imala nameru da spreči planove za uređivanje fasada Centra gradske kupovine. Članovi inicijative su organizovali masovne fleš-mobove i organizovali gradski referendum protiv toga plana. Iako referendum na kraju nije bio uspešan, reč je o jedinom lokalnom referendumu održanom ikada u Makedoniji koji je prikazao nezadovoljstvo velikog broja lokalnih meštana.
Najnovija u nizu bezbrojnih građanskih inicijativa, koje pokušavaju da pronađu svoj put u javne debate, okuplja ljude protiv plana da se postavi ringišpil na obale reke Vardar. „Skoplje nije Diznilend!“ piše na jednom transparentu. Oni su prošle nedelje protestovali kako bi podsetili gradske urbaniste na njihovu odgovornost prema građanima Skoplja.
Sanja Mihajlović, jedan od organizatora protesta pod nazivom ‘Skoplje 2014’ je ideološki Diznilend, sugeriše da sam projekat predstavlja pokušaj širenja nacionalizma i skretanja pažnje javnosti sa važnih društvenih problema. Neki od protestanata su priznali da čak izbegavaju da se šetaju gradskim trgom, gde je najveći deo objekata projekta ‘Skoplje 2014’ smešten, jer ne mogu da se identifikuju sa novim izgledom grada. Drugi smatraju da se 19 miliona evra može alocirati sa ringišpila na slučajeve više od 300 građana kojima je potrebno skupoceno lečenje koje ne mogu sebi da priušte.
Malo ljudi smatra da će inicijativa protiv urbanista da uspe. Međutim, ograničeni uticaj takvih inicijativa prikazuje prekinut dijalog između javnosti i urbanizma grada koji ne uspeva da se uskladi sa standardima inkluzivnog kreiranja politika. Pre svega, takav prekinuti dijalog dolazi po cenu isključivanja delova društva i rastakanja društvene kohezije, što je od izuzetne važnosti u heterogenim društvima poput onog u Makedoniji.
Skoplje 2015: Podeljeni grad
Van samih fasada, zgrade i spomenici u projektu ‘Skoplje 2014’ jesu narativ prepričavanja i ponovnog zauzimanja delova nacionalne istorije koji su bili odvojeni od makedonskog nacionalnog identiteta vekovima koji su bili prepuni previranja i osporavanja. U slučaju Makedonije, takvo oživljavanje se zbilo uprkos stalnoj zavadi sa Grčkom zbog prava na ime Makedonije i zbog antičke istorije koja se vezuje za ovaj region. Štaviše, u kontekstu makedonske politike, koja se u velikoj meri odvija kroz nacionalne tabore, ‘Skoplje 2014’ predstavlja stav većine koja podržava sveobuhvatnu nacionalističku retoriku okupirajući centralni javni prostor.
Upravo je takva retorika omogućila vladavinu desno opredeljene koalacije etničke makedonske VMRO-DPMNE i etničke Albanske demokratske unije za integraciju (DUI) koji su gotovo čitavu deceniju na vlasti. U korenu ovakvog pristupa se nalazi podela članova društva na „rodoljube“ i „izdajnike“, što se zasniva na samopercepciji vladajuće elite da je samo ona ta koja štiti interese svoje nacionalne zajednice. Štaviše, u kontekstu socijalističke prošlosti Skoplja koja je oličena u prepoznatljivom arhitektonskom stilu pre ‘Skoplja 2014’, preuređenje grada obuhvata i ukidanje tog dela gradske istorije i izolacije bivše socijalističke i sadašnje liberalne intelektualne elite. Prema tome, projekat koji je radikalan i transformativan, kao što je to ‘Skoplje 2014’, je omogućen nametanjem takvih podela i stvaranjem etničkih i ideoloških autsajdera.
Usred trenutne velike političke krize u zemlji, teško je reći kakav će biti novi izgled Skoplja. Međutim, može se sa sigurnošću reći da li će ishod krize odrediti način na koji će se Skoplje razvijati ili će se otvoriti za novo preuređenje.K
