Albanski premijer Edi Rama proveo je pet godina promovišući inicijativu regionalne ekonomske integracije koja je svima poznata kao Otvoreni Balkan. Zato je bilo posebno iznenađujuće kada je u intervjuu za albanski Euronews od 1. jula 2023. neočekivano rekao da je Otvoreni Balkan “ispunio misiju zbog koje je nastao”. Bio je to kraj Otvorenog Balkana, nagovestio je Rama, pre nego što je dodao da bi fokus sada trebao biti na Berlinskom procesu za evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, koji predvodi EU.

U to vreme, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Ramin partner u promovisanju Otvorenog Balkana, čini se da je teško prihvatio tu vest. “Ne verujem da je Rama to rekao”, rekao je Vučić, “nadam se da ću ga uskoro videti”. Kada mu je mesecima kasnije ponuđena prilika da to razjasni, Rama je prokomentarisao da je “Otvoreni Balkan ispunio misiju podizanja svesti svih u regionu, ali i van regiona, o strateškom i vitalnom značaju regionalne saradnje”.

Čini se da se glavni šampioni Otvorenog Balkana ne slažu oko toga da li ta inicijativa još uvek postoji, ali običnim posmatračima tog projekta nikada nije ni bilo sasvim jasno da li je Open Balkan ikada postojao u nekom opipljivom smislu. K2.0 razmatra šta Open Balkan jeste, ili je bio, ili je trebalo da bude.

Kako je Otvoreni Balkan nastao?

Ideja o lokalno vođenoj regionalnoj integraciji na Balkanu datira iz 1990-ih godina, kada je tadašnji albanski premijer Fatos Nano predložio Mini šengenski prostor, ili zajedničku regionalnu ekonomsku zonu. Rama je tu ideju počeo da obnavlja 2018. godine, a 2019. je, uz Vučića i tadašnjeg premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, najavio planove za formiranje nove verzije Mini Šengena.

Inicijativa je 2021. godine preimenovana u Otvoreni Balkan i obećala je povećanje ekonomske saradnje otvaranjem granica i trgovinom između zemalja učesnica. Sve članice onoga što EU naziva Zapadnobalkanska šestorka (WB6) pozvane su da se pridruže. Severna Makedonija se još na početku pridružila Srbiji i Albaniji, ali su Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina (BiH) ili oklevale da prihvate takav poziv ili su izričito odbile.

Pristalice Otvorenog Balkana tvrdile su da će ta inicijativa promovisati razvoj bez umanjivanja postojećih inicijativa za regionalnu saradnju predvođenih od strane EU. Nezadovoljne pasivnim čekanjem da EU postavi za prioritet započinjanje procesa učlanjenja za ZB6, neke zemlje su počele ozbiljno da razmatraju stvaranje sopstvenog regionalnog zajedničkog tržišta i druge inicijative vođene na lokalnom nivou. Otvoreni Balkan se ovom inicijativom lokalnih, a ne spoljnih, aktera isticao od ostalih regionalnih inicijativa.

Otvoreni Balkan je od samog početka nailazio na kritike. Kritičari su se pitali da li on nudi nešto drugačije od već postojećih inicijativa za regionalnu saradnju — posebno Berlinskog procesa pod vodstvom Nemačke, mehanizma saradnje za proširenje EU koji uključuje ZB6, zemlje članice EU koje su učesnice i UK — i zabrinuli se da će to oslabiti napore uložene ka evropskim integracijama. Druga zabrinutost je bila da će Otvoreni Balkan Srbiji, daleko najvećoj ekonomiji u ZB6, doneti ogromne ekonomske koristi.

Potencijalni uticaj Otvorenog Balkana na građane svake zemlje je, kao i većina stvari koje se odnose na inicijativu, nejasan. Najznačajniji od potpisanih sporazuma koji bi uticali na ljude u svakodnevnom životu, tiču se slobodnog pristupa tržištu rada i međusobnog priznavanja diploma. Uoči samita Zapadnog Balkana 2022. u Berlinu, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju, izjavila je: “Studenti trenutno moraju da plate 300 do 500 eura samo da bi im se diplome priznale”. Savet za regionalnu saradnju je okvir za saradnju u jugoistočnoj Evropi koji regionalno vodi i finansira EU.

Drugi problem regiona Balkana su veliki zastoji i čekanja na graničnim prelazima, pogoršani promenom transportnih ruta za komercijalne vozače zbog rata u Ukrajini. “Vozači koji rade u regionu Balkana i Crnog moraju dugo da čekaju na granicama – od 1-2 dana do 40-50 dana, u zavisnosti od sezone i graničnog prelaza”, rekao je Umberto de Preto, generalni sekretar Međunarodne unije drumskog transporta. Na širem nivou, udruživanje resursa i povećana regionalna međupovezanost mogli bi stvoriti veće mogućnosti zapošljavanja i druge opipljive koristi građanima članica Otvorenog Balkana.

Iako je bilo vrlo malo napretka na institucionalnom nivou u ostvarivanju vizije koju je Otvoreni Balkan obećavao, inicijativa je proizvela jedan opipljiv rezultat, a to je godišnji sajam vina pod nazivom Wine Vision. Za Wine Vision se tvrdi da je “najveći i najupečatljiviji sajam vina u jugoistočnoj Evropi”, a održan je u Beogradu 2022. i 2023. godine. Izdanje Wine Visiona za 2024. godinu zakazano je za novembar.

Na kraju, uprkos beskrajnim naslovima o inicijativi nakon raznih diplomatskih samita u poslednjih pola decenije, ona se nije svela na nešto više od puke namere.

Šta je sa Berlinskim procesom?

Berlinski proces je mehanizam koji predvodi Nemačka za integraciju zemalja ZB6 u EU. Države ZB6 su se obavezale na Berlinski proces na konferenciji u Berlinu 2014. godine. Cilj procesa je podsticanje saradnje između kandidata za članstvo u EU i potencijalnih država kandidata na Zapadnom Balkanu. Cilj mu je da unapredi regionalnu saradnju unutar tih zemalja fokusirajući se posebno na infrastrukturu i ekonomski napredak.

Berlinski proces održava godišnje samite od svog osnivanja. Na samitu u Sofiji 2020. godine, EU je ponovo izrazila svoju posvećenost Ekonomskom i investicionom planu, što je izazvalo pozitivne reakcije svih država ZB6.

Prema rečima visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja, ove “investicije moraju biti poduprte temeljnim reformama koje su neophodne na putu evropskih integracija”. Slično kao i Otvoreni Balkan, ovaj plan poziva na povećanje povezanosti i uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta, korak bliže ka integrisanju regiona sa jedinstvenim tržištem EU pre nego što mu pristupi i postepenom usvajanju pravnih tekovina EU.

Jedno teorijsko dostignuće Berlinskog procesa bio je sporazum o slobodnom kretanju iz oktobra 2022. godine koji omogućava putovanje bez viza između Kosova i BiH. Nosioci bosanskih ili kosovskih pasoša morali su da dobiju vizu za posetu drugoj zemlji zbog nepriznavanja nezavisnosti Kosova od strane bosanskih Srba. Međutim, skoro osam meseci nakon što je u okviru Berlinskog procesa potpisan sporazum o bezviznom režimu između Kosova i BiH, on još uvek nije implementiran jer ga je blokirao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Tri sporazuma su najavljena kao komponente Berlinskog procesa tokom Samita Zapadnog Balkana 2022. godine. Oni su pokrivali slobodno kretanje građana i proizvoda i međusobno priznavanje univerzitetskih diploma i kvalifikacija, koje su ratifikovale Crna Gora i Kosovo u aprilu 2023. godine. Ovaj sporazum je takođe pozivao na međusobno priznavanje univerzitetskih diploma i kvalifikacija (kao što je to slučaj i sa Sporazumom Otvorenog Balkana o međusobnom priznavanju kvalifikacija od juna 2022. koje su potpisale tri zemlje članice). Prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, sporazum iz Berlinskog procesa dodatno će pomaknuti ZB6 ka regionalnom zajedničkom tržištu, omogućavajući građanima da se kreću i rade slobodno. 

A ostale inicijative regionalne saradnje?

Postojale su brojne institucije i inicijative pod nadzorom EU koje su za cilj imale olakšanje pristupanja ZB6 Evropskoj uniji. Investicioni fond za Zapadni Balkan, proces Brdo-Brijuni i Regionalna kancelarija za saradnju mladih su samo neke od njih. Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) je trgovinski sporazum koji sufinansira EU i dizajniran je da podstakne trgovinu eliminacijom barijera i promovisanjem investicija. Trenutne članice CEFTA-e su zemlje ZB6 i Moldavija. Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija su nekada bile članice. Članstvo ovih zemalja je prestalo kada su postale članice EU. CEFTA ima za cilj da uskladi regulatorne okvire sa međunarodnim standardima i standardima EU i ekonomski povezuje sve zemlje ZB6 od 2007. godine.

Proces Brdo-Brijuni osnovali su 2013. tadašnji predsednici Slovenije i Hrvatske. Kao i Berlinski proces, proces Brdo-Brijuni ima za cilj proširenje granica EU na Zapadni Balkan. Međutim, razlikuje se od Berlinskog procesa po tome što je to regionalna grupa koju predvode članice EU Hrvatska i Slovenija, a ne zajednički napor cele EU.

Sastanak lidera Brdo-Brijuni u septembru 2023. u Skoplju bio je fokusiran na “ubrzavanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji, borbu protiv efekata klimatskih promena i njihovo ublažavanje, te zadržavanje mladih na Zapadnom Balkanu”. Iako je proces Brdo-Brijuni prethodio Berlinskom procesu, on nije konkurent Berlinskom procesu i sve uključene strane su takođe uključene i u Berlinski proces.

Evropska komisija je nedavno odobrila Plan rasta za Zapadni Balkan koji je osmišljen da pomogne regionu pre pristupanja putem stimulisanja ekonomskog rasta. Plan uključuje predloženi 6 milijardi eura “Instrument za reformu i rast” za Zapadni Balkan od 2024. do 2027. godine. Isplate iz ovog fonda će zavisiti od ispunjenja dogovorenih reformi.

Da li se Otvoreni Balkan po nečemu razlikuje?

Glavna odlika Otvorenog Balkana je da ga, za razliku od drugih inicijativa za regionalnu integraciju i saradnju, pokreću lokalni akteri. Vučić je hvalio Otvoreni Balkan kao “našu inicijativu, inicijativu ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da treba sami da se povezuju i rešavaju svoje probleme”. Rama je ponovio ovaj stav, ističući da Otvoreni Balkan vidi kao podršku Berlinskom procesu.

Na nivou politike, osnovno načelo Otvorenog Balkana je slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga. Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su brojne druge sporazume i memorandume u okviru Otvorenog Balkana koji se fokusiraju na integraciju elektronske identifikacije građana preko granica, spremnost za katastrofe i bezbednost hrane. Međutim, region još uvek čeka da vidi opipljive rezultate ovih sporazuma.

U skladu sa zaustavljenim sporazumom o slobodnom kretanju iz Berlinskog procesa iz 2022. godine, postojali su planovi da se građanima zemalja učesnica obezbedi “Open Balkan ID broj”. To bi omogućilo građanima zemalja učesnica da rade u zemlji Otvorenog Balkana bez potrebe za radnom dozvolom. Predstavnici Severne Makedonije, Srbije i Albanije potpisali su 22. januara ove godine u Skoplju protokole koji omogućavaju neograničen ulazak na njihova tržišta rada. Ovi protokoli su poslednji od potrebnih zakonskih koraka, a očekuje se da građani dobiju slobodan pristup tržištima rada ove tri zemlje do 1. marta 2024. godine.

Ipak, građani bi i dalje morali da apliciraju za Open Balkan ID broj koji bi zatim morao da bude odobren svaki put od strane zemlje domaćina, tako da se, čini se, čitava stvar ne razlikuje previše od samog procesa dobijanja radne vize.

Ostali predlozi uključivali su zajedničku agenciju za strana ulaganja, regionalni filmski fond, razmene mladih, regionalni pozorišni festival, zajedničku promociju turizma i smanjenje administrativnih taksi na granicama.

Ko se zalagao za Otvoreni Balkan? 

Rama i Vučić su bili najveći promoteri Otvorenog Balkana, a uzastopni lideri Severne Makedonije takođe su javno podržavali misiju Otvorenog Balkana.

Obrazlažući svoju podršku inicijativi, tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev izjavio je da Albanija, Severna Makedonija i Srbija “neće biti taoci neuspeha Evropske unije u smislu našeg procesa integracije”. Takve reči naglašavaju frustraciju koju osećaju mnogi Makedonci zbog brojnih prepreka u procesu pridruživanja njihove zemlje Evropskoj uniji i ističu potrebu za inicijativom koja će se voditi na regionalnom nivou.

Zaevov naslednik, Dimitar Kovačevski, nastavio je da podržava Otvoreni Balkan, ističući da on nije u suprotnosti sa Berlinskim procesom. “Otvoreni Balkan i Berlinski proces su regionalne inicijative koje nas zbližavaju i podsticaj su da zadržimo oštar fokus na očuvanju stabilnosti i bezbednosti regiona, kao i na zajedničkom strateškom cilju — evropskim integracijama”, prokomentarisao je Kovačevski.

Podrška inicijativi u BiH bila je mešovita i uglavnom se ograničavala po etničkim linijama. Političari bosanskih Srba poput Zorana Tegeltije, predsedavajućeg Saveta ministara Bosne i Hercegovine, podržali su inicijativu, dok su lideri Bošnjaka i bosanskih Hrvata bili skeptičnijeg stava o njoj.

Tegeltija je sa Vučićem i Ramom prisustvovao Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju 2021. u Skoplju. Štaviše, Željka Cvijanović, aktuelna srpska članica Predsedništva Bosne i Hercegovine, rekla je da će pridruživanje Otvorenom Balkanu izvući BiH “iz ekonomskog blata”.

Bivši premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsednik Jakov Milatović podržali su Otvoreni Balkan i prihvatili ideju pridruživanja inicijativi, navodeći kao cilj olakšavanje odnosa sa Srbijom i delom crnogorske javnosti koji je podržava.

Van Balkana, Open Balkan je naišao na kritike i podršku. Mnogi, uključujući zvaničnike EU, vide regionalnu saradnju kao ključnu za razvoj i stabilnost regiona. Međutim, nejasan krajnji cilj Otvorenog Balkana i lični stil spoljne politike na koji se, čini se, oslanja, izazivaju nelagodu kod nekih posmatrača.

Nedavno je tu inicijativu podržao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Bivši šef odbora za spoljne poslove Skupštine Kosova Haki Abazi izjavio je da “Lavrov čvrsto podržava Otvoreni Balkan dok otvoreno uništava Ukrajinu”, dovodeći u pitanje implikacije ruske podrške i potencijalnog učešća.

Zvaničnici EU i SAD ponudili su ograničenu podršku Otvorenom Balkanu, uglavnom zbog svoje želje da vide sve zemlje ZB6 uključene, a ne samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju. U teoriji, regionalna saradnja između svih zemalja ZB6 mogla bi pomoći pristupanju EU, poboljšati političke veze i pomoći pomirenju u celom regionu. Isto tako, povećana saradnja mogla bi privući strane investicije i direktno ići u korist onima koji žive u regionu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen opisala je Otvoreni Balkan kao “inkluzivan proces koji poziva sve da prodube veze, poboljšaju saradnju između različitih ekonomija i imaju zaista duboku integraciju ekonomija”. Uprkos preklapanju ciljeva i procesa Otvorenog Balkana sa inicijativama koje vodi EU, fon der Lajen će uzimati u obzir inicijativu u okviru Berlinskog procesa, dok god je ona posvećena cilju integracije regionalnog tržišta.

Pružana je kolebljiva podrška od strane Nemačke, koja je istakla sličnosti inicijative sa Berlinskim procesom i naglasila da bi se svih šest zemalja Zapadnog Balkana trebalo pridružiti. Ovaj stav prati Raminu izjavu da je Otvoreni Balkan “dete Berlinskog procesa”. Gabriel Eskobar, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara zadužen za nadgledanje politike prema državama Zapadnog Balkana, rekao je da inicijativa ima podršku SAD-a, ali samo ako se pridruži svih šest država Zapadnog Balkana.

Ko je protiv Otvorenog Balkana i zašto?

Uopšteno govoreći, Otvoreni Balkan se suočio sa značajnim kritikama skeptika zabrinutih za njegov potencijal da pogorša postojeće tenzije i potkopa napore EU ka podsticanju regionalne saradnje. Takve kritike stigle su od političkih lidera u državama ZB6 koje se nisu pridružile Otvorenom Balkanu (BiH, Kosovo i Crna Gora) i od pisaca i zvaničnika iz multilateralnih institucija.

Inicijativa je naišla na značajno protivljenje na Kosovu. Kritičari poput premijera Kosova Albina Kurtija ne protive se regionalnoj saradnji i stvaranju zajedničkog tržišta, ali su skeptični prema regionalno vođenoj inicijativi koja nije pod nadzorom EU. EU integracije se takođe ne posmatraju isključivo u ekonomskom smislu; zajedničke vrednosti i razumevanje prošlosti su ključne komponente.

Zaista, Kurti je rekao da “zajedničko tržište mora biti praćeno suočavanjem sa prošlošću, demokratizacijom naših zemalja i vladavinom prava”, misleći na neuspeh Srbije da se suoči sa prošlošću i reši izazove koji ugrožavaju demokratiju. To je implicitno u suprotnosti sa navodnim fokusom Otvorenog Balkana na ekonomiju sa holističkijim pristupom i (barem nominalno) pristupom orijentisanim na vrednosni sistem.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani čak je dovela u pitanje motiv umešanosti Albanije u inicijativu sa tako direktnim Vučićevim učešćem, pitajući se “zašto bi Albanija prihvatila takvu inicijativu u kojoj Kosovo neće biti tretirano kao suverena država i gde važnu ulogu igra Vučić, lider države koja svakodnevno pokušava da destabilizuje Kosovo i naruši njegov suverenitet”.

Dok se aktuelna vlada Kosova predvođena Samoopredeljenjem snažno protivi Otvorenom Balkanu, neki politički protivnici tvrde da u njegovom učešću nema ničeg lošeg. Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Enver Hodžaj je izjavio da se “državništvo Kosova ne meri u Ohridu. Državništvo i suverenitet Kosova mere se u Briselu, u Berlinu, u Vašingtonu i iznad svega u UN-u”.

Dok lideri bosanskih Srba podržavaju projekat Otvoreni Balkan, političari iz drugih dominantnih etničkih grupa u BiH odbijaju takav projekat, uglavnom iz ekonomskih razloga.

Hrvatski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić rekao je da “Otvoreni Balkan znači nula eura, a Berlinski proces 30 milijardi eura”. Ova izjava sugeriše da Komšić ne vidi da Otvoreni Balkan uključuje bilo kakvu finansijsku komponentu ili korist, za razliku od značajnih finansijskih ulaganja i potencijalnih koristi povezanih s Berlinskim procesom i direktnim uključivanjem u EU.

Pišući za Balkan Insight, novinar Samir Kajošević je napomenuo da su “Bosna i Crna Gora rekle da ne vide posebne koristi od toga, jer je olakšanje putovanja i trgovine već obuhvaćeno širim trgovinskim sporazumom CEFTA-e između zemalja Jugoistočne Evrope”.

Aktuelni crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je da “u ovom trenutku nismo spremni za Otvoreni Balkan”, te da fokus Crne Gore treba da bude na evropskim integracijama, dajući verodostojnost kritici da je Otvoreni Balkan suštinski odvojen od procesa evropskih integracija, bez obzira šta tvrde njegove pristalice.

Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog između Kosova i Srbije, opisao je inicijativu kao “nezdravu konkurenciju” procesu evropskih integracija. To odaje utisak da su se zemlje Zapadnog Balkana razočarale u EU i umesto toga se okrenule jednoj isključivo regionalnoj inicijativi.

Kosovo i BiH — sa izuzetkom rukovodstva bosanskih Srba — čvrsto se suprotstavljaju, plašeći se implikacija povećanja regionalnog uticaja Srbije zbog svojih nesigurnih nada o pristupanju EU i nejasnih političkih ciljeva onih koji predvode inicijativu.

Takođe postoji zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti Otvorenog Balkana i potencijala za pogoršanje regionalnih tenzija. Štaviše, neki strahuju od institucionalizacije ekonomskog ili političkog područja kojim dominira Beograd, kao što je to nekada bio slučaj sa Jugoslavijom (pristalice Otvorenog Balkana odbacili su takva poređenja).

U svetlu Lavrovljeve podrške, postoji i bojazan od mogućnosti da spoljni uticaji poput Rusije, Kine i drugih vide geopolitičke prilike u regionu gde je vizija puna nade koju nudi EU možda delimično izgubila svoju nekadašnju atraktivnost. Kurti je takođe izrazio ovo mišljenje, izjavivši da Otvoreni Balkan više zvuči kao “Balkan otvoren za uticaje sa Istoka”.

Posebno se fokusirajući na pretnju da Otvoreni Balkan jača ekonomsku hegemoniju Srbije u regionu, bivši zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu Edvard P. Džozef je rekao da “Otvoreni Balkan preti učvršćivanjem dominacije autoritarne Srbije na Zapadnom Balkanu, bez uspostavljenog nadnacionalnog mehanizma izgradnje poverenja Berlinskog procesa”.

Neki navode da Otvoreni Balkan ima “hronični problem transparentnosti”, pošto su politike u ZB6 isključene iz debate o toj inicijativi. Uz to, sadržaj i budućih i već potpisanih ugovora je teško dostupan. Nakon samita Otvorenog Balkana u junu 2022. godine, činilo se da se Crna Gora poigrava idejom da se pridruži, ali je na kraju odbila da to učini, objavivši izveštaj koji je u međuvremenu uklonjen sa interneta, a koji je naglašavao nedostatak strategije i transparentnosti Otvorenog Balkana.

Zlatko Vujović iz crnogorskog Centra za monitoring i istraživanje sugeriše da bi, pored uklanjanja graničnih prelaza što bi omogućilo slobodno kretanje, “istovremeno bile uklonjene i prepreke nesmetanom švercu narkotika i cigareta”.

Uzimajući u obzir sve navedeno, evidentno je da je Otvoreni Balkan podeljen i iznad svega nejasan. Čini se da nedostaje detaljnih konkretnih koraka. Takođe je nejasno da li će ova inicijativa zasnovana na regionalnoj saradnji zapravo biti u stanju da inspiriše saradnju između svih država ZB6. Politički naučnik Florian Biber, dugogodišnji komentator političkih pitanja na Balkanu, ponovio je ovo mišljenje, rekavši da “ideja regionalne saradnje nije loša, ali je problematično što nisu angažovane sve zemlje Zapadnog Balkana”.

Šta je sledeće?

Festival Wine Vision je izgleda najopipljiviji rezultat ove inicijative. Drugo godišnje izdanje nedavno je održano u Beogradu, a Wine Vision pruža veliki deo onlajn sadržaja Open Balkana. Ovogodišnji Wine Vision udružio se sa srpskim državnim telekomunikacionim operaterom Telekom Srbija i srpskom osiguravajućom kompanijom Dunav osiguranje, što postavlja pitanje u kojoj meri je ovaj poduhvat usklađen sa širim srpskim ekonomskim interesima. Kovačevski, Milatović i Vučić su lično prisustvovali festivalu, dok je Rama održao govor putem video poziva.

U stvaranju Otvorenog Balkana, određeni regionalni akteri se nadaju da će uvideti prednosti regionalne integracije bez potrebe za rešavanjem većih pitanja koja su od ključnog značaja za napore EU, kao što je međusobno priznavanje između Kosova i Srbije. Dok jedni tvrde da je Otvoreni Balkan u skladu sa Berlinskim procesom i EU integracijama, drugi ga vide kao nedovoljno promišljenu zamenu za mehanizme pod nadzorom EU.

Van Wine Vision-a, malo je konkretnih informacija koje se mogu prikupiti o Open Balkanu, a nejasno je i po čemu se Open Balkan razlikuje od drugih inicijativa koje teže zajedničkom cilju regionalne saradnje. Inicijativa je potekla iz mesta razumljive frustracije sporim tempom procesa evropskih integracija i želje Vučića, Rame i Kovačevskog da deluju pod sopstvenim uslovima, van nadzora EU.

Postoji značajno nezadovoljstvo liderstvom EU i trenutnim procesom pridruživanja u regionu. Nakon promene imena kako bi se okončao dugogodišnji spor sa Grčkom, pristupni pregovori Severne Makedonije su zaustavljeni zbog bugarskih veta u vezi sa spornim istorijskim i jezičkim pitanjima. U slučaju Kosova, liberalizacija viznog režima stupila je na snagu početkom 2024. godine, ali ne pre dužih odlaganja, uprkos tome što je Kosovo ispunjavalo tražene kriterijume.

Međutim, osnivači Otvorenog Balkana nisu ponudili transparentniji i funkcionalniji pristup ispunjavanju bilo kojeg od zajedničkih ciljeva ovih inicijativa. Kako pokazuje javno neslaganje Rame i Vučića u julu 2023. oko toga da li Otvoreni Balkan još uvek postoji, nije jasno da između njegove tri članice postoji zajednički stav o tome šta on konkretno predstavlja.

Do danas, osim Wine Vision Festivala, koji je već najavio svoje sledeće izdanje, malo je dokaza da Otvoreni Balkan postoji na praktičan, opipljiv način. Čini se da je to bila uglavnom simbolična inicijativa — mešavina sastanaka i fatamorgana nesprovedenih sporazuma u senci Berlinskog procesa.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0.