Više od 100.000 ljudi na Kosovu je zaraženo kovidom 19, dok je više od 2.000 preminulo od posledica. Kosovske vlasti su februara 2021. duplirale očekivanu stopu mortaliteta za navedeni period. To je tek delić ukupnog broja od skoro četiri miliona mrtvih i blizu 180 miliona zaraženih u celom svetu.
Pošto je Kosovo konačno u martu dobilo prvi kontingent vakcina, više od 125.000 ljudi je primilo makar jednu dozu, a više od 7.000 dve.
Kakve su to vakcine i da li funkcionišu? Da li su bezbedne? Hoće li nam zaista pomoći da se pandemija završi?
Pre razmatranja ovih pitanja, osvrnućemo se na istorijat vakcina.
Čovek već hiljadama godina koristi vakcine ili proizvode nalik vakcinama. Najraniji primeri potiču iz Kine, Afrike, Indije i Osmanskog carstva. Ledi Meri Vortli Montagju (Lady Mary Wortley Montagu), memoaristkinja i supruga britanskog diplomate, iz Osmanskog carstva je u London donela lek za male boginje i vakcinisala svoju ćerku.
Britanski lekari su je osudili za ovaj čin, ali je kasnije oslobođena optužbi ― i to 1796. godine ― kada je britanski lekar Edvard Džener (Edward Jenner) napravio vakcinu za male boginje, koja se zasnivala na sličnim principima na kojima počiva lek koji je Ledi Montagju donela iz inostranstva. Male boginje su danas sasvim iskorenjene.
Evropska agencija za lekove (European Medicines Agency, EMA) je u Evropi za upotrebu kod odraslih osoba odobrila vakcine Moderna, Fajzer, Jansen i AstraZeneka.
Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je za upotrebu kod odraslih odobrila vakcine Moderna, Fajzer i Jansen. Potvrđeno je da se u Sjedinjenim Državama Fajzerova vakcina sada može koristiti za adolescente uzrasta od 12 do 18 godina.
Sinofarmova vakcina se koristi u nekim evropskim zemljama, poput Albanije, Srbije i Mađarske, dok ju je nedavno odobrila i Svetska zdravstvena organizacija (SZO). To znači da se ona sada može raspodeliti svuda po svetu, u skladu sa načelima mreže za raspodelu vakcina Kovaks (COVAX). SZO je za upotrebu odobrila i Sinovak.
Šta mu to dođe Kovaks?
Inicijativa Kovaks predstavlja savez za vakcinaciju protiv kovida 19. U pitanju je organizacija koja deli vakcine zemljama sa niskim i srednjim dohotkom, ali i uspostavlja mehanizam za zajedničku kupovinu vakcina u režiji zemalja sa visokim dohotkom. Ova inicijativa je nastala da bi vakcine protiv kovida 19 bile dostupne svima, a ne samo imućnima.
Kovaks je sastavljen od Alijanse za vakcinu GAVI, Koalicije za epidemiološku spremnost (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations, CEPI), SZO-a i
Unicefa kao implementacionog tela. GAVI već 20 godina radi na tome da vakcine učini jeftinim i dostupnim ili pak besplatnim za zemlje sa niskim dohotkom.
GAVI pronalazi donatore i procenjuje potrebe pojedinačnih zemalja. CEPI sarađuje sa farmaceutskim firmama na sprovođenju istraživanja i razvijanju vakcina. SZO pomaže pri odobravanju vakcina, a Unicef radi na njihovoj raspodeli i kupovini.
Evropska unija je drugi po redu donator inicijative Kovaks, odmah posle SAD, koje su 18. februara isplatile četiri milijarde dolara za ove potrebe.
Prema kosovskom Nacionalnom planu za raspoređivanje i vakcinisanje protiv kovida 19, Kosovo će prihvatiti sve vakcine koje odobre EMA i FDA.
Dr Angela Rasmusen (Rasmussen), svetski poznata virusološkinja sa Univerziteta u Saskačevanu (University of Saskatchewan), objasnila je u februaru da je ― zbog distribucije ― neophodno nekoliko tipova vakcina, ali i zato što, verovatno, neće svako da reaguje istovetno na razne varijetete vakcina.
Vakcina proizvođača Jansen, poznatija kao Džonson end Džonson (Johnson and Johnson), sačinjena je od jedne doze i drži se na normalnoj rashladnoj temperaturi, zbog čega je lakše razdeliti je po svetu. Vakcine Fajzer i Moderna primaju se u dve doze i čuvaju na temperaturama smrzavanja, za šta je neophodna specijalna oprema koju nema svaka zemlja. AstraZeneka, Sinofarm, Sinovak i Sputnjik ve ne zahtevaju posebno niske temperature.
Govoreći primarno o vakcinama Moderna, Fajzer, AstraZeneka i Jansen, dr Angela Rasmusen kaže: “Dobro je to što su sve relativno efikasne u prevenciji simptomatskih bolesti.”
Stručnjaci kažu da vredi da se vakcinišemo svakom vakcinom koja ima efikasnost od 50%.
U rukama SZO-a trenutno se nalazi 15 vakcina koje su u razmatranju ili su već odobrene za potrebe procesa Emergency Use Listing (EUL), gde spada i sedam najrasprostranjenijih vakcina. EUL utabava stazu državnim regulatornim telima koja onda daju svoje ocene. Preporuke SZO nisu obavezujuće ni za jednu zemlju.
Strmi uspon u broju novih infekcija i povećanje virulentnosti virusa primećeni su i u Mongoliji, Bahreinu, Čileu, Indoneziji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što su sve zemlje koje su se oslonile na Sinofarmovu i Sinovakovu vakcinu.
Stvarno stanje stvari je takvo da je dobar deo naučne osnove za nove vakcine stvaran godinama. Tehnologija RNA ili mRNA za vakcine, koja se upotrebljava u vakcinama Moderna i Fajzer, predmet je ispitivanja od 1978, i to pod palicom tada vodeće mađarske naučnice Katalin Kariko i drugih.
Nije preskočen nijedan korak u pravljenju vakcine i preduzete su sve bezbednosne mere. Fotografiju ustupila Svetska zdravstvena organizacija.
Vakcine su podrobno testirane. Hiljade ljudi je testirano prilikom kliničkih ispitivanja za AstraZeneku, Fajzera, Modernu i Jansena, što se radi i sa svim drugim vakcinama. Ove četiri vakcine su podvrgnute svim trima fazama kliničkih ispitivanja, kao i jednoj pretkliničkoj fazi. Sada stoje na raspolaganju milionima ljudi, dok ih određeni sistem za garanciju bezbednosti prati i u fazi masovne vakcinacije.
Kao kod mnogih drugih vakcina, u koje spada i vakcina protiv sezonskoga gripa, naučnici smatraju da će nam i ovde biti potrebna revakcinacija ili vakcine na godišnjem nivou kako bismo učvrstili zaštitu od raznih varijanti virusa.
Svi virusi mutiraju i imaju različite varijante. Mutacija prosto znači da se u genetskom materijalu virusa odigrava promena. Varijanta podrazumeva virus čije su mutacije promenile njegov način funkcionisanja. Što se virus brže širi, to je veća mogućnost da razvije mutacije i kreira varijante. Neke su opasne, a neke nisu. Proizvođači vakcina su to počeli da uzimaju u obzir.
Jedini način da se zaustavi širenje varijanti kovida jeste vakcinacija što većeg broja ljudi.
Kako sada stvari stoje, stručnjaci smatraju da će većina vakcina odoleti varijantama koje su trenutno u opticaju, poput varijanti Alfa i Beta na Kosovu ili čak varijante Gama koja razara Brazil.
Smatra se da se varijanta Delta — koja je opustošila Indiju, odgodila potpuno ukidanje mera zaključavanja u UK i sada se širi Rusijom — 60% brže od varijante Beta.
Portparol Ministarstva zdravlja Kosova, dr Faik Hoti, izjavio je za K2.0 da na Kosovu “i dalje nema zaraženih varijantom Delta. Situacija je trenutno mirna i sa šačicom novozaraženih, ali ne treba da budemo nesmotreni, već upravo suprotno od toga”.
Jedini način da se zaustavi širenje ove varijante i ostalih varijanti jeste vakcinacija što većeg broja ljudi i poštovanje zdravstvenih preporuka: nošenje maske u zatvorenim prostorijama i njihova kvalitetna ventilacija, izbegavanje okupljanja i ograničavanje bliskog kontakta sa ljudima van kruga onih u koje imate poverenje.
Hoti ističe da vladine mere podrazumevaju da ne treba da nosite masku jedino kada hodate sami, igrate sport, jedete ili pijete.
Može li se od vakcine dobiti krvni ugrušak?
Može, ali izuzetno retko. Prema rečima predstavnika EMA i Agencije za lekove i zdravstveno osiguranje (Medicines and Healthcare Agency), nadležnog tela za praćenje razvoja vakcine u Ujedinjenom Kraljevstvu, vakcina AstraZeneka može u izuzetno retkim slučajevima da ima nuspojavu koja izaziva krvne ugruške kod određenih ljudi. Od ukupno 2,7 miliona ljudi u Nemačkoj koji su do marta vakcinisani, 31 osoba je imala ovakvu komplikaciju. Devet žena je tom prilikom preminulo.
Sličan problem sa krvnim ugrušcima primećen je kod onih koji su vakcinisani Jansenovom vakcinom u Sjedinjenim Državama, zbog čega je američka vlada pauzirala vakcinisanje “iz predostrožnosti”. Više od sedam miliona ljudi je primilo Jansenovu vakcinu, dok je osmoro obolelo i jedna osoba preminula od retkog moždanog krvnog ugruška.
Stručnjaci i naučnici su saglasni da je obolevanje od kovida 19 mnogo opasnije od bilo koje vakcine.
EMA je 20. aprila odobrila upotrebu ove vakcine, navodeći da njene prednosti nadmašuju rizike, pa su tako SAD nastavile da je koriste.
Iz kosovskog Ministarstva zdravlja su saopštili da od vakcina do dana današnjeg nije bilo značajnih neželjenih efekata.
Međutim, većina stručnjaka i naučnika je saglasna da je obolevanje od kovida 19 mnogo opasnije od bilo koje vakcine. Doktorka Rasmusen ističe da pauze u vakcinaciji i ograničenja pokazuju visoku efikasnost sistema za garanciju bezbednosti.
Kao što kaže Devi Sridar (Sridhar), profesor i predsednik katedre za globalno javno zdravlje na Medicinskom univerzitetu u Edinburgu, “ako vam neko ponudi vakcinu, nasmešite se, zasucite rukav i ispružite ruku”.
Šta je to mRNA? A šta adenovirus? Virusni vektor?
Sve su to načini na koje vakcine jačaju imunitet.
Vakcine Moderna i Fajzer koriste tehnologiju tipa mRNA da bi poslale poruku vašim ćelijama. Ova poruka ih podučava kako da naprave protein koji aktivira imunološku reakciju u vašem telu. Odatle proistekla antitela štite vas od razboljevanja.
Vakcine kao što su AstraZeneka, Sinofarm, Sinovak i Sputnjik ve koriste adenovirus ili virusni vektor. One su sačinjene od lanca DNK ili mrtvog koronavirusa koji, suštinski, šalje poruku vašim ćelijama da je došlo vreme da se bore sa infekcijom kovida 19.
Kako funkcionišu vakcine tipa mRNA.
Vakcine ne menjaju vašu genetiku ili DNK. One ne sadrže mikročipove, u skladu su sa principima halala, košera i “moralno su prihvatljive”, a prema rečima predstavnika Vatikana. Vakcine ne utiču negativno na vašu plodnost i nisu opasne po trudnice.
Nijedna od ovih vakcina ne garantuje da se nećete zaraziti i širiti virus, premda su nedavne studije pokazale da drastično umanjuju rizik od prenošenja virusa. Ono što znamo jeste da vakcine sprečavaju obolevanje vakcinisanih.
U studiji iz 2020, većina ljudi zaraženih kovidom 19 nije umela da kaže kako su se i gde zarazili. Mnogi stručnjaci sumnjaju da je većina širilaca virusa asimptomatična, što znači da nemaju simptome i verovatno ne znaju da su zarazni. Toj grupi možda pripadaju i neki koji su se vakcinisali.
“Dok se svi ne vakcinišemo, niko nije bezbedan.”
Arben Vitia, kosovski ministar zdravlja
Dakle, vakcinisane osobe i dalje moraju da nose masku (posebno u zatvorenom prostoru i u grupama), da drže fizičko rastojanje i redovno peru ruke kako ne bi širili zarazu na druge, koji još nisu dobili bocu.
Po rečima kosovskog ministra zdravlja Arbena Vitije (Vitia) sa konferencije od 13. aprila: “Dok se svi ne vakcinišemo, niko nije bezbedan.”
Kada će se kosovski stanovnici vakcinisati?
Premda su mnoge zemlje započele ozbiljnu vakcinaciju svog stanovništva početkom 2021, Kosovo je prve doze dobilo tek krajem marta.
Većina vakcina koje su na Kosovo dosad pristigle potiču iz inicijative Kovaks, za koju plaća EU.
Iz Unicefa, implementacionog partnera Kovaksa, za K2.0 kažu da će mreža za raspodelu vakcina do kraja godine da pokrije 20% populacije na Kosovu.
Zemlje poput Austrije, Hrvatske i Norveške individualno su donirale vakcine Kosovu i ostatku regiona. Austrija će do kraja avgusta Zapadnom Balkanu donirati još milion doza.
EU je državama Zapadnog Balkana dala 70 miliona evra za kupovinu vakcina. Od tog iznosa, Kosovo je dobilo 7.030.070 evra za kupovinu približno 700.000 doza prilikom preprodaje od država-članica EU. Prvih 95.000 je doneto iz Austrije i biće raspoređeno u avgustu.
Iz SAD poručuju da planiraju da podele više od 80 miliona vakcina koje su višak, i to u toku naredne godine. Kosovo i Bosna se nalaze na spisku primalaca kojima su vakcine namenjene. Prema rečima predstavnika bosanske vlade, oni će dobiti 500.000 vakcina. I dalje nije poznato koliko će ih Kosovo dobiti. Trebalo bi da ove vakcine stignu do kraja juna.
Kurtijeva vlada je krajem maja saopštila da je potpisala dogovor o dopremanju 1,2 miliona Fajzerovih vakcina do kraja 2021.
Ovakvi grafikoni se koriste za davanje prednosti grupama kojima su vakcine hitno potrebne. Fotografiju ustupila: Medethics.
U vladinom planu za vakcinaciju, zdravstveni radnici i starije osobe prvi su u redu za vakcinisanje, zajedno sa osobama koje pate od hroničnih bolesti. Oni stariji od 65 i ljudi sa hroničnim oboljenjima imaju prednost, dok vakcinu dobijaju i nastavnici i radnici bezbednosnih službi. Međutim, vlada je pozvala sve koji žive na Kosovu da se za vakcinu prijave preko onlajn-platforme eKosova.
Prema rečima portparola, doktora Hotija, Ministarstvo zdravlja je primilo brojne žalbe na proces registracije za vakcinisanje. On kaže da je ministarstvo preduzelo odgovarajuće mere da pojednostavi proces — kao što je uklanjanje kriterijuma slikanja sa ličnom kartom — a sve kako bi proces prijave i zakazivanja termina trajao kraće od dva minuta. Ukoliko imate pitanja, postoji i mogućnost besplatnog poziva na broj: 0800 30 900.
Iako neki tvrde da su pojedine mlađe osobe, bez dokaza o hroničnom oboljenju, ipak primile vakcinu, doktor Hoti kaže da nadležne vlasti zahtevaju uvid u jasne dokaze o hroničnom oboljenju i da se na svakom punktu za vakcinisanje nalazi doktor koji ocenjuje dokumentaciju koju pacijenti donesu.
Hoti kaže da su odbili čak i “javne ličnosti” bez odgovarajuće dokumentacije, a koja bi ih, da je poseduju, kvalifikovala za vakcinisanje. Iako predstavnici ministarstva ne negiraju da je bilo nekoliko propusta, Hoti smatra kako “ogromna većina” poštuje pravila.
Iz kosovske vlade poručuju da se nadaju da će do kraja godine vakcinisati makar 60% stanovništva.
Dodatni izuzeci se prave za građane Kosova koji moraju da budu vakcinisani radi lečenja u inostranstvu ili ako kosovski građanin može da izgubi šansu da se školuje u inostranstvu ili da tamo dobije školarinu.
Premda su mnogi stanovnici Kosova, uglavnom iz srpske zajednice, otišli u Srbiju da se vakcinišu, Hoti kaže da “Ministarstvo zdravlja želi da vidi da se što veći broj građana Kosova vakciniše, bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju”. On zapaža da je vlada ponudila vakcine i rezidentima Kosova iz Preševske doline.
Još nije doneta odluka o vakcinisanju mlađih od 18 godina. Iz ministarstva poručuju da će ova odluka biti u skladu sa smernicama SZO, EMA i američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (Centers for Disease Control and Prevention).
Hoti dodaje da će od poslednje sedmice juna naovamo na Kosovo da pristižu sve veće količine vakcina, a usled donacija i ugovora potpisanog sa Fajzerom.
Primena plana za masovnu vakcinaciju težak je poduhvat svuda u svetu, kao što to sada i vidimo. Šta onda Kosovo čini kako bi se svi njegovi stanovnici vakcinisali?
Zasad dobijaju poziv da se preko platforme eKosova prijave za vakcinu. Međutim, kako bi manjinskim grupama, invalidima, starijima i skepticima obezbedili pristup vakcinama, možda će morati da preduzmu dodatne mere.
Dr Faik Hoti, portparol Ministarstva zdravlja, kaže da će invalidima i onima koji ne smeju da napuštaju svoj dom početi da nude usluge u formi mobilnog vakcinisanja. Planiraju i da šalju volontere u kuće Roma, Aškalija i Egipćana, kako bi im pomogli da se prijave na portal eKosova, a pored drugih aktivnosti sličnog tipa.
Da bi se izborili sa onima koji oklevaju da prime dozu, nadležno ministarstvo je počelo da sprovodi terensku kampanju sa značajnijim influenserima, zdravstvenim stručnjacima, koristeći “podatke zasnovane na činjenicama i dokazima”.
Građanima kojima je potreban “vakcinalni pasoš” izdavaće se matrični kod (QR code) kao dokaz o vakcinaciji. Ovaj kod se vezuje za portal namenjen prijavi za vakcinisanje protiv kovida 19 i moći će da ga očitaju nadležni organi svuda.
Kako to da imamo tako malo vakcina, a bogate zemlje ih imaju u izobilju?
Jedno pitanje se odnosi na zalihe. Još nema dovoljno doza za sve i proizvodnja vakcina je mukotrpan posao. Međutim, od presudnog je značaja to što imućne zemlje kupuju ogromne količine vakcina pre nego što se one proizvedu.
Od marta meseca naovamo zemlje sa visokim dohotkom kupile su više od 5,9 milijardi doza dostupnih vakcina, dok će SAD do septembra imati 500 miliona vakcina viška, prema rečima predstavnika Instituta Brukings (Brookings Institute).
Kovaks je potpisao ugovore za 2,8 milijardi vakcina od proizvođača za 2022. godinu. Prema brzinometru Globalnog centra za inovacije u zdravstvu na američkom Univerzitetu Djuk (Duke University), na svetu neće biti dovoljno vakcina da se svi zbrinu do 2023. ili 2024.
Države sa visokim dohotkom kupile su i rezervisale mnogo više doza vakcina nego što je to potrebno za veličinu njihovih populacija, tako monopolizujući tržište. Fotografiju ustupio Globalni centar za inovacije u zdravstvu na Univerzitetu Djuk.
Sem toga, Indija ― koja je jedan od najvećih proizvođača vakcina na svetu ― zaustavila je izvoz AstraZeneke početkom godine, kada je smrtonosni drugi talas pogodio ovu državu.
SZO i druge organizacije sprovode kampanju u kojoj podstiču najbogatije zemlje sveta da doniraju vakcine i dele patente, materijal i formulacije kako bi dozvolili većem broju proizvođača da proizvodi vakcine i raspodeli ih što većem broju ljudi.
Bajdenova administracija je promenila mišljenje i nedavno se izjasnila u korist odricanja od vakcinalnih patenata. Međutim, EU ― a posebno Nemačka ― i dalje se protive odricanju prava na patente.
Moderna nikada nije primenila patente na svoju vakcinu. Međutim, čak i da EU podeli svoje patente sa drugima, trebaće da prođu godine pre nego što se izgrade kapaciteti za proizvodnju vakcina. Izvršni direktor Moderne dodaje da će morati da prođe neko vreme pre nego što proizvođači vakcina širom svetu budu sposobni da repliciraju njihov ili proces bilo koje druge mRNA vakcine.
Grupa zemalja sa najjačim svetskim ekonomijama, poznatija kao G7, saglasila se da u toku naredne godine donira milijardu vakcina siromašnijim delovima sveta. SAD planiraju da kupe i doniraju 500 miliona Fajzerovih vakcina u sledećoj godini, i to posredstvom inicijative Kovaks.
Istovremeno, Srbija zauzima centralno mesto u regionu kada je u pitanju distribucija vakcina. U jednom trenutku, ona je bila druga po redu u Evropi po broju vakcinisanih. Srbija svojim građanima na raspolaganje stavlja vakcine AstraZeneka, Fajzer, Sinofarm i Sputnjik ve. Da bi izašla na kraj sa onima koji oklevaju da se vakcinišu, Srbija je počela da isplaćuje 3.000 dinara svim građanima koji se vakcinišu, što je oko 25 evra.
Vlada Srbije je svoje vakcinalne punktove sada otvorila i za građane Bosne i Hercegovine, dok kosovski građani od decembra prošle godine mogu da se vakcinišu u ovoj zemlji.
Srbija će uskoro početi da proizvodi vakcine Sputnjik ve i Sinofarm, nakon čega će ih prodavati u regionu i svetu. SZO još nije odobrila Sputnjik ve.
Da li je pandemiji došao kraj? To smo pitali doktora Hotija. “Svakako da nije”, bio je njegov odgovor. “Ljudi širom sveta moraju da sarađuju i da se solidarno suprotstave ovom svetskom problemu, ali ipak treba da prođe neko vreme. Trebaju nam strpljenje, dodatna briga i brži proces vakcinacije.”K
Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.
