Donald Trump je imao zanimljivih nekoliko godina. Nakon što je 2020. godine izgubio izbore za reizbor od Joea Bidena i za dlaku preživeo drugi impičment zbog podsticanja nereda s ciljem da poništi izbore, bio je četiri puta optužen pred krivičnim sudom, proglašen odgovornim za seksualno zlostavljanje na građanskom sudu, pogođen metkom u uvo, zamalo ponovo ranjen, pretvorio jedan predizborni događaj u DJ sesiju, te na kraju ostvario ubedljivu pobedu nad potpredsednicom Kamalom Harris na predsedničkim izborima u SAD-u 2024. godine.

Promena američke administracije 20. januara 2025. godine dolazi samo nekoliko nedelja pre nego što građani Kosova izađu na birališta kako bi odlučili da li će premijer Albina Kurti i njegova stranka Samoopredeljenje (VV) dobiti još jedan mandat. Kurtijev mandat obeležen je nizom neslaganja sa administracijom Joea Bidena i širim američkim spoljnopolitičkim establišmentom, jer se Kurti više fokusirao na učvršćivanje domaćeg suvereniteta nego na usklađivanje sa američkim preferencijama. Ipak, Kurti je putovao u SAD kako bi prisustvovao konvenciji Demokratske stranke na kojoj je Kamala Harris bila nominovana, dok je početkom 2024. godine izrazio zabrinutost zbog potencijalne pobede Donalda Trumpa.

Bez obzira na to ko je u Beloj kući, SAD ostaju ključan partner za Kosovo, pružajući vojnu podršku, razvojnu pomoć i mnogo toga više. Iako EU vodi dijalog sa Srbijom, proces koji SAD podržavaju, Amerika i dalje ima ključnu ulogu za Kosovo i njegove susede na kratkoročnom nivou, nastojeći da ih usmeri ka članstvu u EU na duže staze. To može biti razlog što su, nakon Trumpove pobede, i Kurti i predsednica Kosova Vjosa Osmani brzo uputili čestitke Trumpu, dok je Osmani čak imala i fotografiju sa Trumpom i francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom na ponovnom otvaranju katedrale Notre Dame u Parizu.

Trumpova prva pobeda 2016. godine za mnoge je bila šok. Činjenica da je usko pobedio zahvaljujući elektorskom koledžu, koji nije zasnovan na principu većine, mnoge je umirila, navodeći ih da pomisle kako je reč o pukoj okolnosti, nečemu što se desilo slučajno i što nije uobičajeno. Njegova pobeda 2024. godine je drugačija. Poboljšao je svoj udeo glasova među svim glavnim demografskim grupama u SAD-u osim među belcima s fakultetskim obrazovanjem, a za razliku od 2016. godine, kada je bilo manje jasno kako će Trump delovati kao predsednik, birači u 2024. znaju mnogo bolje šta mogu da očekuju.

Ali čak ni Trumpove najvatrenije pristalice možda nisu mogle da predvide tačnu konfiguraciju ljudi koje je on nominovao za najvažnije funkcije. Ove nominacije variraju od ljudi koje bi bilo očekivano videti u bilo kojoj republikanskoj administraciji, poput nominovanog za državnog sekretara Marca Rubija, do direktorke nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabbard, bivše demokratske senatorke koja je postala republikanka. Trumpov tim uključuje i političkog početnika Elona Muska, veoma bogatog čoveka kog Economist opisuje kao “sigurno pametan, ali stalno pronalazi nove načine da vas natera da se zapitate.” Musk je potrošio više od 250 miliona dolara da pomogne Trumpovoj kampanji i biće na čelu Ministarstva efikasnosti vlade (DOGE), koje zapravo nije vladina agencija i nosi ime prema mimu iz sveta kriptovaluta koji je poslednji put zasmejao nekoga otprilike 2015. godine.

Ove nominacije deluju kao jasna izjava namera i demonstracija snage, potvrda Trumpove dominacije u okviru Republikanske stranke. Nominovanjem brojnih ljudi čija je glavna kvalifikacija spremnost da se bore za Trumpa po svaku cenu, Trump je učinio da republikanskim članovima Kongresa bude veoma teško da ga izazovu, dok on nastavlja da menja pristup stranke spoljnoj politici i mnogim drugim pitanjima.

Šta će se dešavati u narednim mesecima i godinama, i šta ovo sve znači za SAD, ili svet u širem smislu, ili Kosovo posebno, to je teško reći. U ovom tekstu, K2.0 pokušava da se pozabavi poslednjim pitanjem, istražujući kako Trumpove nominacije za ključne funkcije u spoljnoj politici mogu, ili možda neće, uticati na odnose Kosova sa SAD-om i širu spoljnu politiku Kosova.

Marco Rubio, nominovani za državnog sekretara

Od svih Trumpovih imenovanja koja bi mogla biti relevantna za Kosovo, Rubio, senator iz Floride od 2011. godine, najmanje je neuobičajen. Iako je predviđanje bilo čega u Trumpovoj eri gotovo nemoguće, Rubio je najverovatnije osoba koja će održavati neku vrstu ograničenja u vezi sa Trumpovim najekstremnijim izolacionističkim i jednostranim instinktima. Još 2023. godine, Rubio je sponzorisao zakonsku odredbu koja eksplicitno zabranjuje bilo kojem predsedniku da povuče SAD iz NATO-a bez odobrenja Kongresa, potez koji je imao za cilj da ograniči Trumpov put ka napuštanju NATO-a, što su Trumpovi ponovljeni komentari sugerisali kao mogućnost.

Rubioova lična istorija, kao dete kubanskih imigranata u SAD — koji su došli u područje Majamija pre Kubanske revolucije 1959. godine — predstavlja onu imigrantsku američku snagu koja je naročito bila promovisana od strane republikanaca tokom generacija. Ova porodična pozadina, kao i njegovo političko odrastanje u okviru antikomunističke politike Južne Floride, doveli su Rubija do toga da istorijski favorizuje tradicionalno snažnu spoljnu politiku koja sve više podseća na politiku iz 1990-ih i ranih 2000-ih, perioda kada je Kosovo bilo relevantnija tema u SAD-u i iskusilo prednosti i troškove snažnog angažovanja SAD-a.

U svojoj političkoj karijeri, Rubio se fokusirao na spoljnu politiku, štiteći interese SAD protiv percipiranih neprijatelja kao što su Kina, Kuba, Iran, Severna Koreja i Rusija, i održavajući čvrste odnose sa saveznicima poput Izraela i Tajvana. Njegova dodeljena mesta u odborima odražavaju ovaj fokus: potpredsednik Odbora za obaveštajne službe Senata i član Odbora za spoljne odnose Senata. Tokom svog mandata u Senatu, Rubio se sastao sa tadašnjim predsednikom Kosova, Hashimom Thaçijem, 2018. godine, i sa trenutnom predsednicom, Vjosom Osmani, 2024. godine, tokom njihovih poseta SAD-u.

Rubio je 2011. godine američku vojsku označio kao “jednu od najvećih snaga dobra u svetu u poslednjem veku”, snagu koja je “zaustavila nacizam, komunizam i druge zle sile poput srpskog etničkog čišćenja”. U istom govoru, on je tvrdio: “Možemo da odlučimo da ignorišemo globalne probleme, ali globalni problemi nas neće ignorisati.”

Ovi argumenti su bili u skladu sa Republikanskom partijom iz 2011. godine, partijom koja je bila još pet godina daleko od toga da bude preokrenuta i da njeni temelji spoljne politike budu potpuno napušteni od strane Trumpa. Više od decenije kasnije, ovi stavovi su u neskladu sa Trumpovim izolacionističkim idejama. Rubio — koji je 2016. nazvao Trumpa “prevarantom”, insinuirao da je Trump mokrio u pantalone tokom debate i aludirao da Trump ima mali penis — prilagodio se u skladu sa tim.

Na početku je podržavao vojnu pomoć Ukrajini, na primer, odobrivši je u maju 2022, ali do 2024. godine glasao je protiv nje, deo procesa usklađivanja sa Trumpovom vizijom da se buduća američka pomoć Ukrajini uslovi postizanjem mirovnog sporazuma. Ovo je deo šireg fokusa Rubija i Trumpa na konkurenciju velikih sila sa Kinom.

Za Rubija, ovaj fokus na Kinu podrazumeva da manje resursa i pažnje iz Vašingtona bude usmereno na Evropu: “Mislim da bi Kina volela da budemo zablokirani u Evropi u nekom sukobu i da se ne fokusiramo na ono što se dešava u Indopacifiku”, rekao je Rubio početkom novembra 2024. godine. Iako je ovaj komentar uglavnom bio u vezi sa ratom u Ukrajini, Kosovo je takođe deo Evrope. Može se zamisliti da bi ista logika mogla da se primeni na Kosovo ako tenzije sa Srbijom na severu nastave da eskaliraju.

Kao takva, šta nominacija Rubija znači za Kosovo tek će da se vidi. U poređenju sa njegovim novim šefom, Rubio nije izolacionista i posvećen je korišćenju američke moći koja je igrala ključnu ulogu u intervenciji na Kosovu 1999. godine, kao i svim — dobrim i lošim — posleratnim posledicama. On snažno podržava članstvo SAD-a u NATO-u, a s obzirom na nastavak uloge NATO-a u vođenju KFOR-a, međunarodne mirovne misije na Kosovu, ovo nije zanemarljivo za Kosovo.

Ali uprkos institucionalnim kredencijalima, Rubio je postao potpuni pristalica Trumpa. Čini se malo verovatnim da bi se zaista suprotstavio Trumpu u nečemu što Trump, ili bilo ko iz njegovog trenutnog kruga, smatra važnim. Vreme će pokazati da li će bilo šta u vezi sa Kosovom postati takva stavka za Trumpa ili bilo koga iz njegovog uskog kruga.

Richard Grenell, predsednički izaslanik za specijalne misije

Možda nijedno imenovanje nije bilo ispraćeno kao ono Richarda Grenella, koji je u prvom mandatu Trumpa nosio prilično grandiozan i pomalo obmanjujući naziv specijalni predsednički izaslanik za pregovore o miru između Srbije i Kosova. Takođe je bio ambasador u Nemačkoj i vršilac dužnosti direktora nacionalne obaveštajne službe nekoliko meseci 2020. godine. Grenell će biti Trumpov izaslanik za specijalne misije u njegovom drugom mandatu.

Izveštaji su ukazivali da je Grenell želeo da postane državni sekretar, čak je pokušao da plati konzervativnim uticajnim ličnostima na društvenim mrežama da suptilno podrže njegovo ime za ovu funkciju, ali to nije uloga koju je na kraju preuzeo. Izaslanik za specijalne misije je uloga koja prethodno nije postojala, pa će ostati da se vidi čime će se tačno Grenell baviti, ali Trump je pomenuo Venecuelu i Severnu Koreju kao dva primera “najvrelijih tačaka u svetu”, na kojima će Grenell verovatno raditi.

U prvom mandatu Trumpa, Grenellova bombastičnost privukla je pažnju na Kosovu i šire. Grenell je bio provokator na društvenim mrežama mnogo pre nego što je Trump ušao u politiku, ali je unapređenje u visoke pozicije u prvom Trumpovom mandatu dodatno pojačalo njegove impulse. Zamućivao je granice između internetskog trolovanja i diplomatije, sugerišući da je jezero Gazivode na Kosovu trebalo da se preimenuje u “Jezero Trump”, i šokirao svoje domaćine u Berlinu rekavši da namerava da osnaži konzervativne političare u Evropi kako bi se suprotstavili “neuspelim politikama levice”.

Možda je zato Trump, tokom svog poslednjeg skupa predizborne kampanje, rekao da je dan kada je Grenell napustio Nemačku “bio najbolji dan u Angelinom životu”, aludirajući na bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel. K2.0 trenutno pregledava Merkeline nedavno objavljene memoare i do sada nije pronašla nikakve naznake da je taj dan, zapravo, bio najbolji u njenom životu.

Grenell, koji je uključen u razvoj nekretnina u Srbiji i Albaniji zajedno sa Trumpovim zetom i kaže da redovno razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, navodno će se fokusirati i na Balkan. Ovo dolazi nakon što je njegov prvi mandat kao Trumpov izaslanik bio obeležen naporima da se “reše” odnosi između Kosova i Srbije kroz primarno ekonomski okvir, verovatno kako bi se obezbedio diplomatski uspeh koji bi Trump mogao da iskoristi pred izbore 2020. godine.

Taj navodni diplomatski uspeh dogodio se u Vašingtonskom sporazumu iz septembra 2020. godine, koji je bio moguć samo zato što je najverovatnije upravo Grenell bio ključni faktor u rušenju Kurtijeve prve vlade zbog neslaganja sa tim sporazumom. Kasnija vlada Avdullah Hotija na kraju je potpisala sporazum, koji je sadržavao brojne nejasne odredbe, poput diversifikacije izvora energije, a sve to je doprinosilo slici “ekonomske normalizacije”, dok god se u to nije previše ulazilo.

Grenell je razvio poseban animozitet prema Kurtiju i sve više se otvoreno povezao sa Demokratskom partijom Kosova (PDK). Zalagao se za povlačenje optužbi protiv Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija pred Specijalnim sudom za Kosovo. Grenellova kritika njihovih optužnica postala je oštrija zbog činjenice da je tužilac koji je podigao optužnice protiv njih u Hagu, Jack Smith, takođe bio specijalni savetnik Ministarstva pravde SAD, nadgledajući dva savezna slučaja protiv Trumpa.

Nakon Trumpove pobede, Smith je podneo zahteve za odbacivanje oba slučaja zbog dugogodišnje politike Ministarstva pravde da predsednici u funkciji ne mogu biti procesuirani i podneo je ostavku u januaru 2025. godine. U poslednjim danima Bidenove administracije, Ministarstvo pravde je objavilo izveštaj Smitha o Trumpovoj izbornoj intervenciji, koji je potvrdio odluku o podizanju optužbi i rekao da bi prikupljeni dokazi doveli do Trumpove osude.

Gledajući unapred, Kurtijeva pobeda na predstojećim izborima na Kosovu mogla bi da postavi temelje za sukob između Kurtija i Grenella, ukoliko ovaj odluči da ponovo usmeri svoju pažnju na Kosovo i Srbiju. Grenell, zajedno sa Trumpovim sinom i bliskim savetnikom Donaldom Trumpom Jr., poslednjih godina poziva na povlačenje američkih trupa sa Kosova ukoliko Kurti nastavi svoje “jednostrane poteze” i “ignorisanje zahteva međunarodne zajednice.”

Tokom predizborne kampanje, Grenell je grupi srpsko-američkih glasača rekao da će drugi Trumpov mandat dati prioritet Balkanu i da će nastojati da pogura Srbiju, zajedno sa “svima na Balkanu,” napred. Pitanje za Kosovo sada je da li bi imalo koristi od toga da bude prioritet Trumpove administracije na način na koji to Grenell zamišlja.

S jedne strane, možda su svi Grenellovi glasni napadi na Kurtija i zagovaranje Srbije bili deo predizborne retorike, kako bi osvojio srpsko-američke glasove u ključnim državama poput Wisconsina. Uostalom, Grenell je takođe organizovao događaj “Albanian-American Trump Unity Event” u Michiganu, na kojem su učestvovali Trump Jr. i muzičke zvezde Yll Limani i Bleona Qereti.

S obzirom na to da sada ima globalni ugled, možda će izgubiti interesovanje za Balkan osim kada je reč o njegovim poslovnim interesima. Uostalom, to nije region koji ima veliki uticaj u SAD-u, pa će radije rešavati visoko profilisane i opasnije situacije, iz perspektive SAD-a, na Korejskom poluostrvu, u Venecueli, Izraelu/Palestini i Siriji.

S druge strane, Grenell bi mogao da se vrati u region i pokuša da natera Kosovo na kompromisni sporazum sa Srbijom, možda uslovljavanjem nastavka prisustva američke vojske ili razvojne pomoći. Zapravo, još u februaru 2024. godine, Trump je na društvenim mrežama napisao da “ne bismo više trebali davati novac bez nade za povrat, ili bez vezanih uslova.”

Matthew Whitaker, stalni predstavnik pri NATO-u

Trump je najavio Matthewa Whitakera kao svog kandidata za stalnog predstavnika SAD pri NATO-u tokom početne faze imenovanja. U SAD-u, ova vest je podsetila na 2018. godinu, kada je Trump novinarima rekao: “Ne poznajem Matta Whitakera,” dok je Whitaker bio vršilac dužnosti državnog tužioca. To se dogodilo samo mesec dana nakon što je Trump pozvao Fox News i rekao: “Mogu vam reći da je Matt Whitaker sjajan momak, mislim, poznajem Matta Whitakera.”

Whitaker je, pored ostalog, ranije bio član savetodavnog odbora kompanije koja je promovisala toalete za muškarce s dugim genitalijama i tehnologiju putovanja kroz vreme. FBI je takođe istraživao kompaniju zbog sumnje na prevaru.

Na Kosovu, međutim, Whitakerovo ime podsetilo je na jedan drugi događaj, onaj iz 2019. godine. Whitaker, koji tada već nije bio vršilac dužnosti državnog tužioca, pojavio se u Gnjilanu zajedno sa Veselijem iz PDK na predizbornom skupu pred izbore na Kosovu te godine. Obratio se publici obučenoj u bele košulje sa logom PDK i fotografijom Veselija i Trumpa zajedno, gde je Whitaker pohvalio navodne antikoruptivne zasluge Veselija. Takođe je potencijalnim glasačima rekao da su “vaše alternativne opcije opasne” i da bi vlada koju predvode te alternative — aludirajući na VV — ugrozila odnose sa SAD. Razmenio je veliki zagrljaj sa Veselijem, koji je potom otvorio svoj govor rečima: “Moj dragi prijatelju Matt, hvala ti puno” na engleskom jeziku.

Predizborna kampanja PDK-a iz 2019. godine takođe je platila Samu Nunbergu, bivšem savetniku Trumpa, 110.000 dolara za dva i po meseca savetodavnog rada, još jedan primer povezanosti između stranke i ljudi povezanih sa Trumpom. Nunberg, strateg kampanje, bio je angažovan i otpušten od strane Trumpa više puta, a na kraju je definitivno otpušten sa Trumpove kampanje 2016. godine zbog svojih veoma rasističkih i uvredljivih objava na društvenim mrežama.

Na duže staze, Kosovo teži da postane član NATO-a, a pred predstojeće izbore, neki politički lideri obećali su da će gurati Kosovo prema članstvu u savezu. Lideri Kosova apelovali su na SAD da ubrzaju pristupnu proceduru za članstvo zemlje. Međutim, čak i uz podršku SAD-a, da ne pominjemo centralnu ulogu SAD-a u savezu, za proširenje je potrebna saglasnost svih članica, pa je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane četiri zemlje NATO-a koje je nisu priznale — Grčke, Rumunije, Slovačke i Španije — neizbežan preduslov.

Uz sve rečeno, Whitaker će biti pomalo misterija u vezi sa svojim angažmanom pri NATO-u, s obzirom na to da ima minimalno diplomatskog ili vojnog iskustva i da je u vladi radio u oblastima sprovođenja zakona. Teoretski, mogao bi biti kanal za sprovođenje Trumpovih želja i njegov glas u sedištu NATO-a, jer je bio snažan branilac Trumpa i može da zahvali novom predsedniku na svom usponu u nacionalnoj prepoznatljivosti.

S druge strane, mogao bi da krene putem Kay Bailey Hutchinson, Trumpove stalne predstavnice pri NATO-u tokom njegovog prvog mandata. Hutchinson je uspela da zadrži nizak profil i fokusira se na svoj posao, distancirajući se od povremenih haotičnih izjava Trumpa i ponavljanja stavova NATO neprijatelja, predsednika Rusije, Vladimira Putina. Uz to, Hutchinson, dugogodišnja republikanska funkcionerka koja je 20 godina provela kao senatorka iz Teksasa i bila članica Senatskog odbora za oružane snage, bila je znatno kvalifikovanija od Whitakera i u boljoj poziciji da posao obavlja samostalnije, sve dok je Trumpovu pažnju zaokupljalo nešto drugo.

Novo poglavlje u odnosima Kosova i SAD-a?

Drugi zvaničnici administracije, poput kandidata za sekretara za odbranu Petea Hegsetha i direktorke nacionalne obaveštajne službe Gabbard, kao ključne figure u američkom vojnom i diplomatskom aparatu, mogli bi takođe igrati posredno relevantne uloge. Hegseth ima tetovaže povezane s hrišćanskim nacionalizmom, a prema pisanju New Yorkera, u jednom baru 2015. godine vikao je: “Pobijte sve muslimane! Pobijte sve muslimane!”

Gabbard je, s druge strane, napustila Demokratsku stranku u oktobru 2022. godine zbog stava da je stranka pod “potpunom kontrolom elitističke kabale ratnih huškača vođenih kukavičkom woke ideologijom” koji nas “vode sve bliže nuklearnom ratu.”

Godine 2016. retvitovala je tekst New York Timesa koji je Kosovo opisao kao “nekada tolerantno muslimansko društvo na rubu Evrope” koje je postalo “izvor islamskog ekstremizma i koridor za džihadiste.” Nakon njene nominacije za direktorku nacionalne obaveštajne službe, taj tvit, zajedno s videom na kojem se krstovi skidaju s pravoslavne crkve, podelio je srpsko-kanadski filmski reditelj Boris Malagurski, koji joj je čestitao i zahvalio na “širenju istine o ekstremizmu” na Kosovu, zaključujući rečima: “Zajedno, možemo ponovo učiniti Kosovo srpskim.”

Malagurski je sarađivao s medijima koje finansira Rusija na Balkanu, dok je i sama Gabbard ponavljala stavove ruskih propagandnih medija, kriveći Ukrajinu i NATO za rusku invaziju na Ukrajinu i braneći nedavno svrgnutog predsednika Sirije, Bašara al-Asada.

Ovi detalji ne ulivaju nadu Kosovu, zemlji s većinski muslimanskim stanovništvom, iako je teško zamisliti da će se Hegseth ili Gabbard uopšte baviti pitanjima vezanim za Kosovo.

Međutim, više od bilo koga drugog iz Trumpovog kruga, Muskova nepredvidivost mogla bi uticati na Kosovo. Njegov uticaj na Trumpa i nedavna politička angažovanja u Evropi — javna podrška ekstremno desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD) i pokušaj da izbaci Nigela Faragea kao lidera ekstremno desničarske Reform UK stranke — mogli bi poslužiti kao nacrt za buduće aktivnosti vezane za Kosovo.

Izgleda da Musk trenutno ima Trumpovu pažnju. U decembru 2024. godine povećao je svoj potencijalni uticaj na Kosovo, kada je njegova Starlink satelitska internet usluga postala dostupna. Predsednica Osmani je na platformi X, koja je takođe u Muskovom vlasništvu, pozdravila dolazak Starlinka. Prisutnost Starlinka na Kosovu potencijalno daje Musku značajnu polugu ukoliko se jednog jutra probudi i odluči da utiče na kosovsku politiku.

Musk je ranije izazvao negodovanje objavom na X-u u kojoj je povukao paralele između Kosova i ukrajinskog regiona Donbas. Ovo je naišlo na oštar odgovor figura poput kosovskog biznismena i političara Behgjeta Pacollija. Izgleda da je Pacolli oprostio Musku, jer je sa zadovoljstvom podelio fotografiju na kojoj njih dvojica slave Trumpovu pobedu na izborima u novembru 2024. godine.

Kao završnu napomenu, Jeffrey Hovenier, američki ambasador na Kosovu od januara 2022. godine, povukao se u decembru 2024. godine. Hovenier je bio na funkciji tokom burnog perioda u odnosima između SAD-a i Kosova. Tokom njegovog mandata, Kosovo se suočilo sa sankcijama SAD-a, a američka administracija je često kritikovala kosovsku vladu zbog, kako se tvrdilo, “jednostranih” poteza, poput zabrane korišćenja srpskog dinara i najave otvaranja glavnog mosta u Mitrovici za saobraćaj.

Dok novi ambasador ne bude imenovan i potvrđen, vodeći predstavnik SAD-a na Kosovu je otpravnica poslova Anu Prattipati, koja ima bogato međunarodno iskustvo, ali ograničenu istoriju angažmana na Balkanu.

S obzirom na sve ove faktore, Hovenier je u avgustu 2024. godine izjavio da partnerstvo SAD-a s Kosovom “nije ono čemu smo se nadali.” Bilo ko da nasledi Hoveniera, moraće da se suoči s posledicama napada na vodeni kanal u Zubinom Potoku, kao i da obnovi odnose s Kurtijevom vladom s novim mandatom ili da započne ispočetka s novom vladom.

Stoga je najverovatnije da će Rubio, Grenell i Whitaker igrati ključne uloge u definisanju Trumpovog angažmana s regionom i Evropom u širem smislu. Oni čine izuzetno mali deo od preko 4.000 pozicija koje popunjavaju predsednički kandidati, od kojih više od četvrtine mora potvrditi Senat. Ipak, njihova imena će se često spominjati među građanima Kosova, jer će vlada izabrana na izborima 2025. godine graditi odnose s drugom Trumpovom administracijom.

Naslovna slika:  Atdhe Mulla / K2.0.