U subotu, 18. marta, kosovski premijer Albin Kurti i srpski predsednik Aleksandar Vučić sastali su se u Ohridu, Severna Makedonija. Obelodanjeno je da su na ovom sastanku, koji je trajao duže od sedam sati, strane postigle dogovor o sprovođenju Evropskog plana za dijalog Kosova sa Srbijom.
Strane su se već dogovorile o planu 27. februara na sastanku održanom u Briselu. Martovski sastanak u Ohridu ticao se implementacije dogovorenog. Poput sastanka od 27. februara, i ovim susretom je posredovala Evropska unija, uz podršku Sjedinjenih Država i zemalja Kvinte (Francuska, Nemačka, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo).
Nakon sastanka, visoki predstavnik Evropske unije Josep Borell rekao je u saopštenju za medije da se i Evropski plan i Implementacioni plan smatraju usvojenim sporazumima, iako dve strane nisu ništa potpisale.
Evropski plan je sastavljen od 11 tačaka, a to su: međusobno priznanje dokumenata Kosova i Srbije, u šta spadaju pasoši, diplome, registarske tablice i carinski pečati; priznavanje teritorijalnog integriteta obeju strana; kao i obezbeđivanje “odgovarajućeg nivoa” samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu.
U Implementacionom planu se navodi da će Evropski plan i Implementacioni plan postati ključne stavke u procesu pridruživanja Evropskoj uniji za obe zemlje. Štaviše, bilo kakvo kršenje ili nesprovođenje obaveza iz ovih planova, aneksa ili prethodnih sporazuma može dovesti do sankcija na putu pridruživanja Evropskoj uniji i povlačenja finansijske podrške iz EU.
U Implementacionom planu se poziva na osnivanje, u roku od 30 dana, Zajedničkog odbora za praćenje napretka (kojim će predsedavati EU, a koji će pratiti sprovođenje svih odredbi). Ako se sve odredbe sprovedu u roku od 150 dana, EU obećava direktne investicije Kosovu i Srbiji.
Stavka o kojoj se najviše razgovara jeste član 7 Evropskog plana, u kom se od Kosova traži da neodložno započne pregovore u dijalogu pod posredstvom EU radi obezbeđivanja “odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu” — i u skladu sa prethodnim sporazumima.
Glavni sporazum u vezi sa samoupravljanjem Srba jeste briselski Sporazum o Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom iz 2013. Nakon toga, premijeri Isa Mustafa i Aleksandar Vućić 2015. godine su potpisali sporazum u kom se navode opšti principi za osnivanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
Na kraju 2015. godine, kosovska predsednica Atifete Jahjaga zatražila je od Ustavnog suda Kosova da se izjasni o ovim principima. Sud je zaključio da je ratifikacijom Sporazuma iz 2013. u Skupštini Kosova osnivanje Zajednice postalo zakonska obaveza Kosova.
Ustavni sud Kosova je zaključio i da pojedini aspekti vodećih principa za osnivanje Zajednice nisu u skladu sa Ustavom Kosova, posebno kada su u pitanju budžet, odnosi sa centralnim vlastima i organizaciona struktura. Prema tome, principi na kojima Zajednica počiva morali bi da se prerade i usaglase sa Ustavom Kosova.
U saopštenju za medije nakon najnovijeg sastanka u Ohridu, premijer Kurti je kazao da je Kosovo, zahvaljujući Implementacionom planu, dobilo od Srbije “de fakto priznanje”. U pogledu Zajednice, Kurti je komentarisao da se član 7 tiče “samoupravljanja” a ne “samouprave”. Ipak, kosovska vlada se obavezala da sprovede ovo “samoupravljanje” u delo, a u skladu sa ranijim sporazumima, što nagoveštava osnivanje Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom u ovom ili onom obliku.
Zašto je član 7 privukao najveću pažnju?
Prvo kao politički pokret, a zatim i kao stranka, Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) se dugo protivilo formiranju Zajednice. Kada je Briselski sporazum 2013. dospeo u Skupštinu Kosova radi ratifikacije, poslanici Skupštine Kosova iz redova VV-a, tada opozicija, protestovali su bacanjem suzavca u skupštinske prostorije.
Avgusta 2015. godine, dok je prateći sporazum o implementaciji Zajednice prolazio kroz skupštinsku proceduru, VV je ponovo bacio suzavac u skupštinske prostorije. Protesti protiv Zajednice nastavljeni su 2016. godine, kada su im se dve stranke, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i NISMA, pridružile. Na jednom protestu januara 2016. demonstranti su bacili kamenice, Molotovljeve koktele i pirotehnička sredstva na zgradu vlade i policiju.
Nadležni sud u Prištini je 2018. proglasio Kurtija i druge krivima za bacanje suzavca i opstruisanje službenog lica u vršenju dužnosti za vreme protesta 2015. godine. Ova presuda je sprečila Kurtija da se kandiduje na opštim izborima 2021. godine, kada je njegova stranka, VV, osvojila 50,2% glasova u koaliciji sa Listom Guxo.
Iz VV-a su tada tvrdili da je Briselski sporazum u suprotnosti sa Ustavom Kosova — a koji, po njihovim rečima, sadrži “posebne odredbe” u korist kosovskih Srba i ostalih manjinskih zajednica.
Rečima predstavnika VV-a: “Sporazum od 19. aprila 2013. u potpunosti krši multietnički karakter ustava, ali i princip lokalne samouprave, strukture i nadležnosti opština, stvarajući tako novu monoetničku instituciju, koja se postavlja iznad opština i isprečuje između centralne vlade i lokala, sa predstavničkim telom koje donosi odluke i organizacionom strukturom u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom.”
Prema rečima predstavnika VV-a, potpisivanjem sporazuma, tadašnja vlada je omogućila “podelu Kosova”, “bosnifikaciju Kosova” i kreiranje na Kosovu entiteta nalik na Republiku Srpsku.
Najnoviji plan nije lako dogovoren. Sporazumima o ovom planu i njegovoj primeni prethodila je saga događaja koji su započeli početkom 2022. i eskalirali krajem prošle godine.
Vlada Kosova je juna 2022. odlučila da uvede mere reciprociteta u odnosima sa Srbijom u pogledu registarskih tablica i ličnih karata. Kao posledica toga, svima koji su ulazili na Kosovo sa dokumentima izdatim od Srbije trebalo je da se izda dokument koji privremeno služi kao “zamena” srpskih dokumenata — što je procedura kojoj je Srbija podvrgavala građane Kosova od 2011.
Prema odluci o registarskim tablicama, vozila sa srpskim registarskim tablicama (izdatim u Srbiji) za gradove na Kosovu morala bi da se preregistruju na kosovske registarske tablice između 1. septembra i 31. oktobra. Posle 31. oktobra, trebalo je da prestane važenje starih srpskih tablica na Kosovu.
Jula 31, neposredno nakon stupanja odluke na snagu, Srbi su podigli barikade na dva granična prelaza između Kosova i Srbije.
Nakon pritiska koji su EU i SAD izvršili na kosovsku vladu da odgodi primenu odluke, vlada je odlučila odgađanje odluke za mesec dana. Zatim je 27. avgusta postignut sporazum da se ukine izdavanje privremenih identifikacionih dokumenata državljanima obeju zemalja.
SAD i EU su pozvali kosovsku vladu da odgodi odluku o registarskim tablicama na period od 10 meseci, ali se vlada prvobitno nije saglasila sa ovim zahtevom. Vlada je 28. oktobra obelodanila troslojni plan za sprovođenje odluke o registarskim tablicama.
Tenzije su ponovo isplivale na površinu nakon suspenzije regionalnog direktora Kosovske policije na severu zemlje, Nenada Đurića, a koji je odbio da sprovede odluku Vlade Kosova o registarskim tablicama. Kao posledica toga, početkom novembra, Srpska lista je predvodila masovno podnošenje ostavki kosovskih Srba u javnim institucijama Kosova.
Dvadeset i prvog novembra 2022, posle osmočasovnog sastanka u Briselu — kojem su prisustvovali Kurti i Vučić — Kurti je odbio da prihvati predlog EU za rešavanje pitanja registarskih tablica, rekavši da će sačekati saglasnost oko potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. On je optužio specijalnog predstavnika EU Josepa Borella da je odustao od normalizacije odnosa između dveju zemalja.
SAD su tražile odgađanje implementacije odluke o registarskim tablicama na period od 48 sati, a premijer Kurti je pristao.
Predstavnici Kosova i Srbije, potpredsednik Besnik Bislimi i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, postigli su 23. novembra dogovor oko predloga od 21. novembra. Prema ovom sporazumu, Kosovo će prestati da sprovodi dodatne radnje po pitanju preregistracije vozila, a Srbija će prestati da izdaje tablice sa akronimima gradova na Kosovu.
Ubrzo nakon toga, predsednica Vjosa Osmani je obelodanila da će se u četiri severne opštine 18. decembra održati izbori. Kancelarija Centralne izborne komisije (CIK) napadnuta je 6. decembra. Kosovske vlasti su uhapsile Dejana Pantića, bivšeg pripadnika Kosovske policije na osnovu predočenih dokaza da je on organizovao napad na kancelariju CIK-a.
Barikade su ponovo podignute nakon hapšenja. Nekoliko putnih pravaca na severu Kosova je blokirano, a nekoliko graničnih prelaza zatvoreno za saobraćaj. Barikade su uklonjene tek krajem decembra i početkom januara, dok je Pantić iz pritvorske jedinice premešten u kućni pritvor. Prema rečima predstavnika EU i SAD, kosovski lideri su se saglasili da neće biti hapšenja ili optužnica protiv Srba u vezi sa barikadama.
I na Kosovu i u Srbiji se ovih meseci mogla čuti žustra retorika. Premijer Kurti je u nekoliko intervjua za međunarodne medije spomenuo mogućnost rata, dok je Srbija od NATO tražila da joj omogući raspoređivanje 1.000 pripadnika Vojske Srbije na Kosovu.
Tokom decembra situacija na severu Kosova bila je izuzetno napeta i desilo se nekoliko incidenata u kojima su napadnute patrole Kosovske policije i Euleksa (EULEX), a bačene su i šok-bombe na novinare koji su izveštavali sa terena.
Istog meseca je pooštrena retorika specijalnog američkog predstavnika za dijalog sa Srbijom Gabriela Escobara po pitanju Zajednice. On je izjavio da “jedna osoba i jedna stranka ne mogu da izbegnu međunarodnopravnu obavezu”, misleći na Kurtija i VV. Govoreći o osnivanju Zajednice, rekao je da će SAD “to uraditi i ja ću to uraditi tako što ću naći partnere”, što se može shvatiti kao indirektna pretnja vladi na čelu sa VV-om.
Kurti je u jednom intervjuu rekao da je kosovska vlada primila upozorenja o mogućnosti umanjenja podrške Zapada Kosovu ukoliko Kosovo “ne bude viđeno kao konstruktivno” u domenu dijaloga sa Srbijom.
Pojačan je pritisak međunarodne zajednice da bi se postigao značajan napredak, pa su diplomatske misije stale iza jednog predloga, nazvavši ga francusko-nemačkim planom, a koji je trebalo da otkoči dijalog i približi i Kosovo i Srbiju konačnom sporazumu.
Početkom februara, u epicentru raznih pritisaka iz EU i SAD da se započne primena dogovora o Zajednici, Kurti je izneo šest uslova za njeno osnivanje. Zatim je objavio da prihvata najnoviji evropski predlog. Ovakav potez je izazvao diskusiju u javnosti o promeni Kurtijevih stavova zato što Evropski plan — kao što je postalo očigledno u Ohridu — poziva na implementaciju svih sporazuma postignutih u dijalogu, a jedan od njih je upravo onaj o osnivanju Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom.
