Danas se delegacija sa Kosova, na čelu sa premijerom Isom Mustafom i predsednikom Hašimom Tačijem ponovo sastaje u Briselu sa svojim kolegama iz Srbije. Razgovori su deo novog talasa dijaloga radi normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, što je proces koji traje pod posredstvom EU od 2011.

Nastavak razgovora se dešava u vreme pojačanih političkih napetosti između Kosova i Srbije u prethodnih par nedelja, a koje su intenzifikovale diskusije u Prištini o pravcu i formatu dijaloga. Deo rasprave na ovu temu se vodi oko formata dijaloga i da li značajan eksterni dijalog može da se vodi dok su javno mnjenje i politički stavovi na Kosovu tako polarizovani.

Kako je prošle nedelje objavljen izveštaj civilnog društva koji sugeriše da bi većina građana Kosova želela neki oblik zajedničkog zastupanja u Briselu, K2.0 se bavi time zašto se sve češće poziva na jedinstvo, kako bi zajedničko zastupanje izgledalo i koliko je verovatno da će se ostvariti.

Čemu poziv na veći interni konsenzus?

Otkako je dijalog počeo, oduvek je bilo poziva na ujedinjeno zastupanje u dijalogu iz nekih krugova na Kosovu, ali su ovi pozivi pojačani u poslednje dve godine, imajući u vidu da je svaki vid internopolitičkog konsenzusa urušen.

Kada je dijalog otpočet 2011, jedina stranka koja se protivila dijalogu je bilo Samoopredeljenje koje je zahtevalo da Srbija ispuni određene preduslove pre nego što ovaj proces započne.

Do opštih izbora na Kosovu 2014, takav široko ujedinjen politički konsenzus je uzdrman ujedinjenim opozicionim blokom sastavljenim od sledećih stranaka: LDK-Samoopredeljenje-AAK-NISMA. Ove stranke su najavile svoje namere da revidiraju sporazume postignute u Briselu i obećale su da će “iznova uobličiti” dijalog. Međutim, unutrašnje okolnosti su se promenile kada se ovaj blok urušio i kada su PDK i LDK osnovali široku koaliciju krajem 2014. Otada, tri opozicione partije — Samoopredeljenje, AAK i NISMA — nastavile su da zahtevaju promene formata i sadržaja dijaloga.

Dodatna frustracija u pogledu dijaloga je uzrokovana sporazumom postignutim u avgustu 2015, a koji je obuhvatio famozno kreiranje uslova za osnivanje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu. Ovime su intenzifikovane interne podele u kosovskoj politici, pa je tako Skupština Kosova ostala paralisana mesecima jer je opozicija prekidala sednice i održavani su masovni ulični protesti opozicije u Prištini.

Dijalog je u prethodnim sedmicama ponovo postao tema uzavrele političke diskusije na Kosovu, a nakon niza događaja zbog kojih su eskalirale tenzije sa Srbijom. Voz u ruskoj proizvodnji, koji je u januaru ukrašen rečima “Kosovo je Srbija” na 21. jeziku, poslat je iz Beograda na sever Kosova, bez prethodnog dopuštenja kosovskih vlasti da uđe na kosovsku teritoriju — pa se na kraju vratio u Beograd, ne dospevši na Kosovo, mada je pokrenuo rat rečima kada je predsednik Srbije Tomislav Nikolić govorio o slanju vojske na Kosovo.

Samo nekoliko dana ranije, lider AAK Ramuš Haradinaj je zadržan u Francuskoj na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Beograd koji Haradinaja optužuje za ratne zločine; stav opozicije je bio da se dijalog sa Srbijom zaustavi dok Beograd ne promeni svoje ponašanje prema građanima Kosova i da vlada treba da posluša njihov glas po ovom pitanju.

Da li je ujedinjeniji pristup dijalogu potreban?

Mnogi kritičari aktuelnog stanja dijaloga tvrde da je — iako postoji potreba da se normalizuju odnosi sa Srbijom — način na koji se proces sprovodi u Briselu, u stvari, stvorio nestabilnost kod kuće.

Prema rečima glavnog urednika kosovskog dnevnog lista Koha Ditore, Agrona Bajramija, mnogo ovoga se svodi na nedostatak konsenzusa u kosovskoj politici kada je u pitanju dijalog, čime se podriva celi proces. “Ogromni deo napetosti u prethodnih šest godina na Kosovu je u jednom ili drugom obliku posledica dijaloga”, kaže Bajrami, pomenuvši barikade koje su kosovski Srbi podigli na severu Kosova, dvometarski zid koji se nedavno pojavio pored mosta na reci Ibar u Mitrovici i nedavni incident sa vozom.

Jeta Krasnići, programska menadžerka Kosovskog demokratskog instituta (KDI), smatra da nedostatak konsenzusa šteti “državnom interesu” Kosova, jer čitava evropska perspektiva biva ugrožena ako Kosovo ne ispuni svoje međunarodne obaveze, kao što je proces dijaloga sa Srbijom. “Postalo je jasno da je naš put ka EU povezan sa dijalogom, pa se pitanje dijaloga pominje čak i u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju”, kaže on, misleći na sporazum koji je Kosovo potpisalo sa EU 2015, a kojim se formalno počinje pristupanje Kosova ovoj uniji. “To nas postavlja u poziciju da, ako želimo budućnost u Evropskoj uniji, moramo da pronađemo način da normalizujemo odnose sa Srbijom.”

Kako je Kosovo potpisalo sporazum o Zajednici sa Srbijom u avgustu 2015, kao i kontroverzni sporazum o graničnoj demarkaciji sa Crnom Gorom istog meseca, kosovskom političkom scenom dominiraju sukobi koji ometaju normalno funkcionisanje jedne demokratije. Odbijanje opozicije da prihvati sporazume dovelo je do upotrebe nekonvencionalnih sredstava za prekidanje sednica Skupštine Kosova; kao primer se navodi korišćenje suzavca u tim prostorijama, dok je niz protesta protiv ovih sporazuma rezultirao nasilnim okršajima na ulicama glavnoga grada.

Kako bi se povećalo poverenje u dijalog, Krasnići smatra da više treba učiniti da se uključe oni koji dosad nisu direktno uključeni u proces. “Vlada bi trebalo da pronađe mehanizme i učini celi proces prihvatljivijim i kredibilnijim — kredibilnijim za građane, poslanike i druge strane”, kaže ona.

Ko poziva na povećano jedinstvo?

Pozivi na povećano jedinstvo su pojačani u prethodnim mesecima. Najviše su ih slali članovi civilnog društva i građani.

Ispitivanje javnog mnjenja, u kom je učestvovalo više od 1.000 građana, koje je prošle nedelje objavio KDI pokazuje da više od polovine građana iz brojnih zajednica širom Kosova podržava inkluzivniji pristup dijalogu. Kada su upitani o tome ko bi trebalo da vodi budući dijalog između Kosova i Srbije, 53 odsto je odabralo “inkluzivnu koaliciju političkih partija”, 25 odsto je odabralo vladu, 8 odsto je sugerisalo predsednika, dok je 13 odsto kazalo da ne zna.

Krasnići veruje da, kako dijalog ulazi u konačne faze, više treba da se učini da bi se obuhvatili raznoliki stavovi sa Kosova. “Premijer ili predsednik bi trebalo da bude posvećen tome da pozove sve partije za sto i da sa njima diskutuje o tome kako žele da napreduje proces, da se saglase oko pitanja i da pričaju o tome šta Kosovo želi da postigne u procesu dijaloga”, kaže ona. “Trebalo bi da postoji konsenzus i konkretni pokušaj da se kreira sveobuhvatna koalicija u dijalogu.”

Šefica Kancelarije EU na Kosovu, Natalija Apostolova, učestvovala je u pozivima da se opozicija obuhvati procesom dijaloga i da se poveća svest među građanima o prednostima dijaloga.

Neke nejasne izjave u tom smislu su date i od strane aktuelnih kosovskih lidera. Mustafa je protekle nedelje ponovio ranije izjave poziva opoziciji i članovima civilnog društva da se pridruže pregovaračkom timu u Briselu, istakavši potrebu za inkluzivnijim procesom.

“Spremni smo da sednemo i diskutujemo sa svima kako bismo pronašli najbolji način na koji bi opozicija i civilno društvo bili predstavljeni, jer dijalog ne pripada samo jednoj partiji, već svima koji su dobili glasove od naroda”, rekao je on nakon sastanka prošlog petka sa svojim srpskim kolegama u Briselu. “Trebalo bi da sednemo i pronađemo rešenje kako bismo imali proces koji je podržaniji i zasigurno uspešniji.”

Bilo je i stalno ponavljanih poziva vlade i Tačija na opšte “jedinstvo”, posebno kao odgovor na to što je opozicija prošle godine prekidala sednice Skupštine Kosova.

Kako bi to jedinstvo izgledalo?

Pozivi premijera da se dijalogom obuhvati opozicija samo su ostali izjave u medijima, bez konkretnih dokaza o tome kako bi funkcionisalo.

Prema Bajramijevom mišljenju, pozivi vlade i predsednika na “jedinstvo” su namerno varljivi i dati su, uglavnom, da bi zbunili javnost da pomisli kako kosovski lideri žele jedinstvo u dijalogu.

“Kada ljudi u jednom demokratskom društvu žele da promene nešto značajno, oni sednu i razgovaraju da bi pronašli konsenzus; ne možete da tražite konsenzus nakon što ste doneli odluke”, kaže on, misleći na sporazume koji su u Briselu već potpisani. “Ja mislim da oni [vlada] pozivaju opoziciju na dijalog bez ikakve namere da se ujedine. Ali oni to tako rade da bi [kasnije], kada se sazovu izbori, mogli da se opravdaju [rekavši]: ‘Mi smo pozvali [opoziciju] na dijalog, ali oni nisu hteli da učestvuju.’”

Međutim, iako nije bilo konkretnog plana da se dijalogom obuhvati opozicija, predsednik Tači se pridružio delegaciji u Briselu nakon poslednjih tenzija sa Srbijom. Učešće Tačija — koji je, kao bivši premijer, ranije vodio dijalog sa Srbijom, uključujući slučaj kada je prvi “prekretnički” sporazum potpisan u aprilu 2013. — uveliko se posmatra sa skepsom od strane kritičara, a ne kao iskreni pokušaj predsednika da ispuni svoju ustavnu ulogu “jedinstva naroda”.

“Tačijevo učešće je posledica njegove potrebe da ostane važan činilac u očima međunarodne zajednice”, kaže Bajrami. “Ali za nas, kao državu i društvo, to što će predsednik preuzeti dijalog neće doneti ništa pozitivno.”

Koliko je verovatno da će Kosovo biti jedinstveno predstavljeno u Briselu?

Nedavna politička istorija Kosova pokazuje da, kada postoji volja, onda postoji i jedinstvo. Tokom Bečkih razgovora 2006, kada je pokušavalo da se nađe konačno rešenje za status Kosova, kosovska delegacija je bila uveliko podržana od strane političkih partija, a među ostalim predstavnicima je bilo i članova civilnog društva. Međutim, kontekst onoga vremena je bio sasvim različit, jer se na kraju nazirao vrlo opipljiv rezultat.

U aktuelnim okolnostima, jedinstveno zastupanje u dijalogu sa Srbijom se teško može očekivati imajući u vidu polarizaciju političkih pozicija i slab konsenzus po pitanju onoga što bi trebalo uključiti u teme za diskusiju.

Ispitivanje KDI-ja govori o tome da postoji neslaganje kod pitanja koja su se našla za stolom do dana današnjeg, jer 84 odsto ispitanika izjavljuje da bi trebalo razgovarati o nestalima, 75 odsto pominje ratne zločine, a 65 odsto govori o pitanju ratnih reparacija. Nijedna od ovih tema nije bila deo dijaloga, iako je kosovska vlada u više navrata obećavala da će se baviti pitanjem nestalih osoba i ratnim reparacijama.

Opozicija insistira na tome da se neće uključiti u dijalog u ovom formatu, dok Srbija ne ispuni određene preduslove — koji su uglavnom vezani za prošlost i “ravnopravan” odnos između Kosova i Srbije u Briselu. Iako je ovo već duže vreme stav Samoopredeljenja, pored razvoja situacije u prethodnim nedeljama, ovakvom stavu su se pridružile i druge opozicione partije, prvo AAK, koja je do 2014. imala predstavnika u pregovaračkom timu — i NISMA.

Vlada tvrdi da opozicija koristi ovakva sredstva da bi dobila političke poene i da je ona protiv kosovskih evrointegracija. Vlada poziva opoziciju da bude “konstruktivnija” kada je reč o održavanju podrške međunarodne zajednice Kosovu.

Međutim, svaka verovatnoća da će se opozicija pridružiti dijalogu je dodatno umanjena Tačijevom obnovljenom ulogom u pregovaračkom procesu, jer mnogi smatraju da je on lično odgovoran za dosadašnji ishod dijaloga.

Bajrami smatra da postoje tek male šanse za jedinstveno zastupanje Kosova u Briselu u skorije vreme, kao što su slabe šanse i za pozitivan ishod celog procesa: “Ne samo zbog manjka jedinstva, već i zbog pogrešnog sadržaja i načina na koji je dijalog dizajniran, ovaj dijalog je osuđen na propast.”K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.