Mnogi od nas smo iskusili osećaj poređenja od strane roditelja. Poređivali su nas sa decom koja briljiraju u školi, pomažu kod kuće ili postižu uspehe uprkos poteškoćama. Fraza “U moje vreme” pratila nas je kao stalni refren, podsećajući nas da smo srećniji u poređenju sa izazovima iz njihovog vremena.

Ipak, danas se poređenje ne podstiče, ali s druge strane, gotovo je neizbežno. Jer u njihovo vreme, tehnološki uređaji su se sastojali od CD-ova i video kaseta. Razlike u načinu vaspitavanja i obrazovanja su kao nebo i zemlja. U njihovo vreme, radoznalost se gasila nakon dana potrage, dok danas odgovore pronalazimo jednim klikom.

Tehnologija je stvorila tako veliki jaz između generacija da roditelji sada uče od svoje dece, ne samo kako da koriste aplikacije, već i kako da uključe pametne telefone. Ova promena odražava transformaciju u načinu na koji deca uče i odrastaju. Takođe, produbljuje ulogu društvenih mreža, kao što je TikTok, u njihovom svakodnevnom životu, što povećava potrebu za razgovorom o uticaju tih platformi na njihov razvoj.

Posebno se TikTok u poslednje vreme mnogo diskutuje. U junu 2024. godine, Vlada Kosova pridružila se mnogim drugim zemljama sveta i donela odluku da zabrani upotrebu TikToka u državnim institucijama, obavezujući zvaničnike da uklone platformu sa službenih uređaja. Ova odluka je doneta kako bi se državne institucije zaštitile od sajber napada.

Mnoge zemlje, uključujući države Evropske unije (EU) i institucije EU, Veliku Britaniju (VB), Sjedinjene Američke Države (SAD), uvele su delimične ili potpune zabrane TikToka zbog zabrinutosti oko sajber bezbednosti i privatnosti.

Ove odluke dolaze u vreme kada je TikTok prisutan svuda. Prema Statisti, nemačkoj platformi specijalizovanoj za prikupljanje podataka, do marta 2024. godine, TikTok je treća najskidanija aplikacija na mobilnim telefonima u svetu — sa 46 miliona preuzimanja — odmah iza Facebooka i Instagrama. Jedan od faktora koji je podigao TikTok na vrh bila je pandemija COVID-19 2020. godine i izolacija koja je usledila. Platforme poput TikToka postale su neka vrsta globalne grupne terapije. Kosovo nije bilo izuzetak.

Pored zabrinutosti zbog sajber napada na državnu infrastrukturu, na Kosovu su neki slučajevi skrenuli pažnju na uticaj koji TikTok ima na mentalno i fizičko zdravlje dece i omladine.

U maju 2024. godine, prijavljeno je da su troje učenika mlađih od 14 godina navodno povredili svoje ruke oštrim predmetima, podstaknuti videom/izazovom na TikToku. Takođe, tada je prijavljeno da je oko 15 drugih učenika ogrebalo svoje ruke — za ove povrede se takođe sumnja da su posledica uticaja izazova/igre na TikToku.

Dok zabrinutost zbog uticaja TikToka raste na globalnom nivou, i ja sam, verovatno kao mnogi drugi roditelji, osetila taj uticaj unutar svog doma. Sa dvoje tinejdžera kod kuće, svakodnevno vidim kako je TikTok postao glavni izvor informacija za njih. Od rata u Palestini do rutine nege kože, informacije dobijaju iz kratkih, često kontroverznih videa koje gledaju na ovoj društvenoj mreži.

Tako se naši porodični razgovori često fokusiraju na ispravljanje delimičnih informacija koje dobijaju sa TikToka. U moje vreme, svet je bio sastavljen od knjiga, igara sa prijateljima ispred kuće i razgovora licem u lice. Ali danas, mnogo toga više nije kao u moje vreme.

Mentalno i fizičko zdravlje — ugroženi

Mi koji smo čitali knjige i pisali beleške rukom, danas moramo da odgajamo decu koja uče putem tutorijala i videa na TikToku. Često mi se čini kao da živimo u paralelnim svetovima. Deca u svom digitalnom dobu, gde težak čas matematike može postati lak i zabavan kroz neki izazov na TikToku, dok mi, roditelji, živimo u našem tradicionalnom dobu, ponekad i otporni, pa čak i odbijajući te tehnološke promene.

Zato, kad započnem rečenicu frazom “U moje vreme knjiga je bila izvor znanja”, suočavam se s prevrtanjem očiju, uzdahom “ahhh” i ignorisanjem, jer u sukobu algoritma protiv biblioteke, algoritam izgleda izlazi kao pobednik.

I pošto je tako, odlučila sam da izazovem sebe, ne nekom igrom ili izazovom sa TikToka, već preuzimanjem ove aplikacije. Otvorila sam je i, bez mnogo razmišljanja, potpuno sam se izgubila u njoj. Dok sam beskonačno pregledala video zapise, osećala sam se kao da tonem u beskrajan okean informacija, bez kompasa i bez izlaza. Svaki video me je sve više uvlačio u taj beskrajni digitalni svet. Video za videom, izazov za izazovom, influenser za influenserom, sve dok se baterija telefona nije ispraznila.

Tada sam shvatila zašto se deca stalno žale da nemaju dovoljno baterije kad im zatražim neku virtuelnu uslugu. TikTok nije bio samo sledeća atraktivna aplikacija, već neka vrsta lavirinta koji te uvlači unutra i ne pušta te tako lako. Pomalo kao vrtlog u kojem se izgubi Alisa u Zemlji čuda.

TikTok izgleda kao da je dizajniran da bude vrtlog koji te privlači sebi, a to može imati štetan uticaj na njegove korisnike, posebno na one maloletne. Međunarodna nevladina organizacija Amnesty International je 2023. godine objavila izveštaj pod nazivom “Driven into darkness” (Povučeni u tamu) gde se fokusirala na uticaj TikToka na mentalno zdravlje mladih. Istraživanje, sprovedeno između jula 2022. i oktobra 2023. godine, uključivalo je, između ostalog, upitnike sa 550 dece i mladih odraslih osoba uzrasta od 13 do 24 godine iz 45 zemalja.

Nalazi pokazuju manipulativne prakse koje izazivaju zavisnost, a koje su osmišljene da drže korisnike angažovanim što je duže moguće. Takođe otkrivaju da algoritamski sistem koji preporučuje sadržaj, kojem se pripisuje brzi globalni rast platforme, “izlaže decu i mlade izazovima za mentalno zdravlje i ozbiljnom riziku od povrede”, rekla je Lisa Dittmer, istraživačica iz Amnesty Internationala za ovaj izveštaj.

Ovo privlačenje ka tami, kako ga Amnesty International naziva, podstaknuto je prisustvom štetnog, uvredljivog ili pogrešnog sadržaja kojem su korisnici izloženi.

Donika Shahini Lami, klinička psihološkinja na Kosovu, kaže da ovakvi sadržaji na društvenim mrežama podstiču nasilje, kako prema drugima, tako i prema sebi, i to ne samo unutar mreža.

“Za sve devojke i momke, tolerisanje virtuelnog nasilja je zabrinjavajuće i potiskujuće. U mnogim slučajevima to ima vrlo ozbiljne posledice po mentalno i fizičko zdravlje”, rekla je Shahini Lami, dodajući da tokom rada nailazi na slučajeve samopovređivanja ili pogoršanja mentalnog zdravlja zbog isključenja i mržnje na društvenim mrežama.

Pored uticaja i rizika koje donose trendovi, TikTok nije izuzetak u načinu na koji se tehnologija koristi protiv žena, u onome što je poznato kao rodno zasnovano nasilje potpomognuto tehnologijom. Ova društvena mreža postala je sredstvo za uznemiravanje žena.

Žrtve seksualnog zlostavljanja putem vizuelnih prikaza svedoče da se TikTok koristio za pretnje i ucenjivanje, dok je BIRN, u istraživanju objavljenom u martu 2024. godine, identifikovao 427 video zapisa postavljenih između septembra 2020. i novembra 2023. u kojima su žene i devojke ponižavane i omalovažavane. Prema BIRN-u, video zapisi su deljeni sa naloga iz Kosova, Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije. Takođe, aktivistkinja iz Kosova, Neri Ferizi, u emisiji “Kallxo Përnime”, govorila je o slučaju uznemiravanja 30 maloletnih devojčica u Mitrovici preko TikTok-a.

Roditelji se stalno pozivaju da budu više uključeni u pokušaje smanjenja negativnog uticaja TikTok-a. Na primer, u Meksiku, roditeljima je savetovano da nadgledaju korišćenje društvenih mreža od strane svoje dece nakon što je 15 učenika, uzrasta od 10 do 12 godina, zatražilo medicinsku pomoć nakon što su učestvovali u TikTok izazovu pod nazivom “izazov sa sedativima”. Ovi učenici su uzimali sedative i izazivali jedni druge da vide ko može ostati budan duže. To je bila četvrta škola koja se suočila sa sličnim slučajevima u Meksiku.

U međuvremenu, u UK i SAD postali su popularni razni izazovi koji su rezultirali ozbiljnim povredama, pa čak i smrću adolescenata, što je pozive za veću roditeljsku uključenost učinilo još glasnijim.

Međutim, ovi mladi su učenici, i mnogi od ovih izazova se realizuju u školama, što ugrožava čitav proces. Stoga je određeni broj obrazovnih institucija doneo odluku da zabrani korišćenje pametnih telefona tokom nastavnog procesa.

Uključivanje škola u zajednički napor

Upravljanje uticajem društvenih mreža kao što je TikTok postalo je izazov i za škole i za nastavnice/ke koje/i se suočavaju s teškoćama u održavanju koncentracije i usvajanja znanja kod svojih učenica/ka.

Na Kosovu se nastavnici žale na degradaciju u ponašanju učenika — kao roditeljka, od šestog razreda nadalje, na svakom roditeljskom sastanku čula sam različite pritužbe školskog osoblja na neprimereno ponašanje — buku, nedostatak pažnje — dece prema nastavnicama/ima.

Pandemija Covid-19 i izolacija koja je usledila ubrzali su rast platformi kao što je TikTok, koja je postala najpreuzimanija aplikacija u 2020. godini. Kosovo, kao i ostatak sveta, bilo je u izolaciji, i gubici u obrazovanju bili su očigledni. Studija Pedagoškog instituta Kosova o gubicima u obrazovanju zbog Covid-19 pokazuje da su gubici proizašli iz faktora kao što su onlajn nastava, skraćeni časovi i neefikasne metode.

Takođe, na Kosovu je penetracija interneta stalno rasla, s većinom koja ga koristi putem mobilnih telefona.

Prema sociološkinji Leonori Aliu, ovaj porast se može pripisati potrebi za povezivanjem usred izolacije. “Veliki podsticaj ovoj transformaciji TikTok-a dala je pandemija izazvana virusom Covid-19, koja je na različite načine uticala na društveni život zbog totalnih zatvaranja u mnogim zemljama. Pojavila se potreba za novim, kreativnim oblicima socijalne interakcije, a tu je TikTok odigrao veliku ulogu”, kaže ona. Ipak, prema njenim rečima, tehnologija se uglavnom koristi za komunikaciju, a ne za obrazovanje.

S druge strane, u SAD-u nastavnici/e koriste TikTok, između ostalog, i da izraze svoje strahove, frustracije i zabrinutosti zbog stanja obrazovanja više od tri godine nakon pandemije. Jedan nastavnik sedmog razreda u Džordžiji govorio je na TikToku, u septembru 2023. godine, o tome koliko teškoća deca imaju, otkrivši da je većina njegovih učenika započela školsku godinu na nivou četvrtog razreda ili niže, iako su u sedmom razredu. U međuvremenu, nastavnik sedmog razreda u Teksasu izjavio je: “Ovde je pakao”. On dalje kaže: “Kad vam kažem da ova deca ne znaju da čitaju, ne znaju da pišu i ne mogu da razumeju, ne šalim se”, rekao je on u videu koji je pregledan 12,6 miliona puta na TikTok-u. Takvih video zapisa nastavnika u SAD-u ima mnogo.

I na Kosovu, pandemija je imala svoj uticaj. Vlora Kupina, profesorka engleskog jezika u gimnaziji “Dr. Shaban Hashani” u Uroševcu, povodom uticaja pandemije i, shodno tome, porasta korišćenja TikToka među učenicima, rekla je da su promene primetne odmah.

“TikTok ne koriste za učenje, već više za gledanje drugih stvari, često i opasnih po njihovo mentalno i fizičko zdravlje”, rekla je ona. Prema Kupini, neke od promena uključuju nedostatak koncentracije i pažnje tokom časova. Kašnjenja, smanjenje vremena nastave i opadanje akademskih performansi povezani su sa korišćenjem TikToka od strane različitih istraživača širom sveta.

Iz Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MONTI) za K2.0 rekli su da su, na osnovu svog mandata, doneli Administrativno uputstvo br. 1/2019 o zaštiti dece na internetu. Ovo uputstvo ima za cilj da obrazovne i obučavajuće institucije na preduniverzitetskom nivou adresiraju zaštitu dece/učenika na internetu kroz redovni obrazovni proces i vanškolske aktivnosti, pripremajući ih za sigurno korišćenje interneta, u skladu sa njihovim fizičkim, komunikacionim, socijalnim, emocionalnim i intelektualnim razvojem.

MONTIje takođe pripremilo paket uputstava “Putovanje kroz internet” (dva uputstva za učenike, jedno za nastavnike i jedno za roditelje), kojim se nude alternativni načini korišćenja interneta na koristan i odgovoran način, obrađujući ovu tematiku s interdisciplinarnim, vanškolskim pristupom i izborom učenja.

Međutim, recentni slučajevi i iskustva nastavnika govore o slaboj primeni. U međuvremenu, širom sveta škole postaju svesne ovog fenomena. Na primer, u SAD-u, neke škole su započele blokiranje TikToka i aktivno obrazovanje učenika o korišćenju društvenih mreža. Takođe, Ujedinjene nacije pozvale su na zabranu pametnih telefona u školama kako bi se poboljšalo učenje, rešile prepreke u učionici i zaštitili deca od internet uznemiravanja.

Drugačija upotreba tehnologije

Brzi tehnološki razvoj olakšao je život i komunikaciju, ali je doneo i nove izazove. Kao rezultat toga, širom sveta sprovode se studije i istraživanja o tome kako se obrazovni sistemi treba da prilagode novim zahtevima i kako da budu bliži učenicima.

Jedno istraživanje sprovedeno od strane tri univerziteta (SAD, Velika Britanija i Tajvan) objavljeno 2022. godine, bavilo se korišćenjem TikToka u učenju statistike. Studija je obuhvatila eksperiment sa studentima podeljenim u dve grupe: jedna grupa koristila je kratke video snimke na TikToku za učenje statističkih funkcija u Microsoft Excelu, dok druga grupa nije koristila TikTok. Grupa koja je koristila TikTok pokazala je značajno poboljšanje u performansama u poređenju s kontrolnom grupom, naglašavajući efikasnost kratkih videa kao nastavnog sredstva. Ista studija pokazuje da je učenje u malim zalogajima (bite-sized learning) efikasno za upravljanje opterećenjem znanja i da je efikasnije za usvajanje znanja.

Dakle, TikTok se može iskoristiti u svrhe koje donose koristi. Valon Canhasi, stručnjak za društvene mreže i osnivač kompanije “Hallakate”, gde se nude obuke za upravljanje društvenim medijima, kaže da TikTok, kao i internet uopšte, nudi raznovrsne sadržaje, uključujući i edukativne.

“TikTok je najkorišćenija platforma na internetu, koja se može koristiti u obrazovne svrhe. Ima mnogo video tutorijala koji vas uče kako da koristite određeni proizvod ili uslugu. Čak sam i ja lično naučila mnogo stvari na TikToku”, kaže Canhasi.

Za te svrhe TikTok koristi Elvira Ibrahimi Hoti, vlasnica kompanije “Accell Accounting” i stručnjakinja za računovodstvo. Ona pravi edukativne video zapise o poreskim procedurama i važećim zakonima, koristeći TikTok da podeli svoje znanje.

TikTok, koliko predstavlja izuzetan inovaciju, toliko predstavlja i izazov u našem digitalnom dobu. On nudi platformu za kreativnost, učenje i globalne veze.

U vezi sa nadzorom sadržaja koji se nudi deci na TikToku, Canhasi kaže da podržava nadzor, ne samo za TikTok, već za sve online platforme. “Neprikladnog sadržaja ima svuda na internetu. Potrebno je obratiti pažnju na nedovoljno obrazovanje o korišćenju interneta kako od strane roditelja, tako i od strane dece”, naglašava on.

Stoga je koordinacija akcija i napora između roditelja, edukatora i donosioca odluka od suštinskog značaja. Roditelji treba da neprekidno nadgledaju i usmeravaju svoju decu u vezi sa korišćenjem TikToka, angažujući se u otvorenim razgovorima o sadržajima koje konzumiraju i postavljajući zdrave granice. Edukatori mogu iskoristiti potencijal TikToka kao nastavnog sredstva integrišući ga u svoje nastavne strategije gde god je to prikladno.

Na kraju, donosioci odluka treba pažljivije da nadgledaju primenu važećeg zakonodavstva i stvore mehanizme za zaštitu mladih korisnika od štetnog sadržaja i prekomerne upotrebe. Konkretno, potrebno je stvoriti i promovisati programe digitalnog obrazovanja koji podučavaju decu, ali i roditelje, kako da sigurno navigiraju internetom.

Naslovna slika: Atdhe Mulla/ K2.0