Kako se izbori bliže, izborna groznica je sve jača. Hiperbolična i ambiciozna obećanja dominiraju diskursom, dok dvadesetčetvoročasovna pokrivenost prelazi sa intervjua na intervju i sa teme na temu.

U ovom serijalu, K2.0 pravi korak unazad od svega toga. Na putu ka izborima, koji će se održati 11. juna, bavimo se nekim krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava i rešenjima koje nudi pet stranaka kosovskih Albanaca zastupljenih u Skupštini Kosova u prošlom sazivu; pišemo o njihovim programima, manifestima, njihovim politikama.

Kulturna scena Kosova je pomogla da se ova država predstavi u pozitivnom svetlu širom sveta, dok su njeni predstavnici dobijali međunarodne nagrade iz umetnosti. Međutim, ovi uspesi su se dešavali pre uprkos nedostatku državne pomoći, a ne zahvaljujući istoj.

Ovaj paradoks je, možda, najbolje prikazan u svetu opere. U proteklih nekoliko godina, operski pevači rođeni na Kosovu, poput Rame Ljahaj i Eljbenite Kajtazi, nastupale su u najpriznatijim mestima širom sveta, uključujući Rojal Albert Hol u Londonu, Deutsche Oper u Berlinu i Narodnu operu Pariza. Ipak, na Kosovu ne postoji prostor u kom bi ove zvezde nastupale.

Još je 2006. jedan prostor pored Tehničkog fakulteta Univerziteta u Prištini namenjen u svrhu izgradnje Operskog i baletskog teatra. Projekat iskopavanja vredan milion evra je počeo na ovom mestu 2010. godine, ali se otada tu samo otvorena rupa, i pevaju samo – horovi žaba.

U pogledu finansiranja, Ministarstvo kulture, omladine i sporta često se nalazi na kraju reda kada se raspoređuje državni budžet. Godine 2008, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, samo 1,05 odsto državnog budžeta je otišlo ovom ministarstvu. Ove godine je brojka dostigla svoj vrhunac, 2,34 odsto, iako je Odeljenje za kulturu dobilo manje od osam miliona iz ukupnog budžeta sa 33,5 miliona evra. Odeljenju za sport se od 2012. alocira oko 50 odsto budžeta ministarstva, zbog čega odeljenja zadužena za kulturno nasleđe, omladinu i kulturu moraju da podele međusobno ostatak.

Ljudi koji su na čelu ministarstva nisu baš oni koje bi svako poželeo; dva bivša ministra su pod istragom kod državnog tužioca zbog navoda o zloupotrebi vlasti. Ministri su bili i predmet kritika članova umetničke zajednice koja se žali zbog nemara i političkih postavljenja u institucijama kulture. Oni, takođe, ne izgledaju kao neko ko se previše zalaže za kulturu. Zamenik ministra kulture u proteklom skupštinskom sazivu, Redžep Hoti, bio je, čini se, nesvestan toga ko je umetnik Sisljej Džafa, uprkos tome što je ovaj učestvovao na Bijenalu u Veneciji, u čemu ga je podržalo ministarstva.

Ministarstvo kulture, omladine i sporta je ključno za jednu državu i efekti njegovog rada mogu da budu dalekosežniji nego što bi moglo da se očekuje. Nedavno objavljena studija Kosovskog centra za bezbednosne studije, je identifikovala ulogu Ministarstva kulture, omladine i sporta kao ključnu u prevenciji islamskog terorizma u ovoj zemlji, prepoznajući unapređenje kulture i sporta kao ključni korak.

Rad na očuvanju kulturnog nasleđa je još jedna oblast za koju postoji velika zabrinutost. Nakon što je odbačena aplikacija Kosova da pristupi UNESCO, civilno društvo je ocenilo da delimična odgovornost za ovaj neuspeh leži u tome što su kosovske institucije i dalje slabe po pitanju zaštite kulturnog nasleđa i pozvalo je Vladu da ova tema za nju bude prioritet. Rezultati ovoga mogu da budu još katastrofalniji od neuspeha da se pristupi međunarodnim organizacijama. Trogodišnja devojčica Dženeta Gaši je prošle godine poginula u Prizrenu kada je krov koji se nalazi na listi kulturnog nasleđa pao na nju posle jake kiše.

Kako država može da radi ka tome da građanima pruži bogat kulturni život, dok istovremeno štiti kulturne artefakte koje su ostavile prošle generacije? K2.0 je detaljno istražio literaturu pet partija i kontaktirao njihove članove da sazna odgovor na ovo pitanje.

Demokratska partija Kosova (PDK)

PDK je vodila Ministarstvo kulture, omladine i sporta u vladi 2011-14, kada je Memlji Krasnići bio ministar. U tom vremenu, PDK je svoje politike usmerila ka dostizanju onoga što u svom programu iz 2014, “Nova misija”, opisuje kao ‘kulturnu diplomatiju’: slanje kosovskih umetnika na brojne kulturne događaje širom Evrope.

Umetnici su finansirani preko Odeljenja za kulturu ovog ministarstva, čiji je budžet povećan u Krasnićijevom mandatu, sa četiri miliona evra 2011. na 6,3 miliona evra 2014. Međutim, ovo odeljenje nije oduvek bilo primarni korisnik značajnog povećanja budžeta Ministarstva. Odeljenje za kulturu je 2012. i 2013. dobilo znatno manje sredstava od budžeta Ministarstva u procentima, jer je više sredstava namenjeno sportu.

PDK je u predizbornoj kampanji 2014. obećala da će udvostručiti budžet ovog ministarstva, podvlačeći povećanje od preko 40 miliona evra u svom programu “Nova misija”. PDK je ušla u koalicionu vladu sa LDK-om u skupštinskom sazivu koji je tada usledio, dok su njeni partneri vodili ovo ministarstvo u celom trajanju Vlade. Iako je budžet Ministarstva povećan na oko 33,5 miliona evra 2017, i dalje nije dosegao cilj od 40 miliona evra koji je PDK sebi zacrtala.

K2.0 je kontaktirao Krasnićija pitajući ga kako bi PDK sačinila budžet za kulturu ukoliko ova partija formira Vladu. Iako je Krasnići primio pitanja, obavestio nas je da u ovom trenutku neće moći odgovoriti.

Prošla koaliciona Vlada LDK-PDK takođe je bila predmet žestoke kritike zbog politizacije institucija kulture. Valjdet Avdiu je 2014. postao generalni direktor Narodnog pozorišta Kosova. Ovo postavljenje je izazvalo žestoku reakciju umetničke zajednice na Kosovu, a zbog veza koje Avdiu ima sa vođstvom PDK-a. K2.0 je pitao zamenika ministra kulture, omladine i sporta u proteklom skupštinom sazivu i kandidata PDK-a za skupštinu, Redžepa Hotija, kako će njegova partija osigurati da postavljenja u institucijama kulture budu oslobođena politike, ali nismo dobili odgovor.

Program “Nova misija” na prvo mesto stavlja i izgradnju savremenog muzeja umetnosti, renoviranje Narodnog pozorišta i izgradnju Operskog i baletskog teatra, što su obećanja koja se navode u PDK-ovoj literaturi za ovogodišnje izbore, pod nazivom “Novi početak”.

PDK-ova administracija 2011-14. nije uspela da izgradi Operski i baletski teatar zbog nedostatka sredstava; u ovogodišnjem izbornom materijalu nedostaje objašnjenje o tome odakle će se sredsta prikupiti za izgradnju ove zgrade. K2.0 je pitao Hotija o konkretnim planovima PDK-a kako bi u novom mandatu Operski i baletski teatar ugledao svetlost dana, ali nismo dobili odgovor. PDK je odbio i da učestvuje u ovonedeljnoj debati o kulturnim politikama, što je rasprava čiji je domaćin bila platforma Kallxo.com.

Platforma “Novi početak” obećava da će uspostaviti “Muzej mira” i “Muzej kosovskog oslobodilačkog rata”. Međutim, ne navode se detalji o tome kako bi ovi projekti postali finansijski isplativi. Ova platforma obuhvata i politike o kulturnom nasleđu, uključujući osnivanje novog inspektorata i povećanje budžeta za restauriranje i arheološke iskopine.

Međutim, ova partija nije uvek imala mnogo uspeha u obnovi. PDK vodi Opštinu Prizren, čiji je gradonačelnik Ramadan Muja. Članovi civilnog društva, uključujući one angažovane u zaštiti kulturnog nasleđa, poput Hajrule Čekua iz NVO Ec ma ndriše, pozivali su Muju da podnese ostavku zbog “degradacije” grada koji PDK naziva “svojim Jerusalimom”.

Demokratska liga Kosova (LDK)

LDK je bila na čelu Ministarstva kulture, omladine i sporta punih 14 godina od kraja rata 1999, dok je jedina pauza koju su imali bila ona 2011-14. Od šestoro ministara iz redova LDK-a, specijalni tužilac je dvojicu — Astrita Haraćiju i Valjtona Bećirija — optužio za zloupotrebu položaja.

Godine 2012, nakon što su Haraćiji i Bećiriju istekli mandati, ova dva bivša ministra su optužena da su potpisali protivzakonite ugovore sa dvema filmskim kompanijama, oštećujući tako budžet Kosova. Apelacioni sud je prošle nedelje oslobodio obojicu na osnovu žalbe o dužini vremena koje je proteklo nakon što je podnesena optužnica.

Najnoviji ministar LDK-a je Kujtim Šalja, koji je ministrovao u proteklom skupštinskom sazivu. Šalja je bio predmet kritika predstavnika raznih nezavisnih festivala kulture, uključujući Iljira Bajrija iz Festivala džeza Priština, a za to što nije podržao nezavisne umetnike u njihovom radu. Manjak ulaganja u film i pozorište je, takođe, kritikovan, i to do te mere da su glumci Narodnog pozorišta nedavno počeli da protestuju zbog loših radnih uslova.

K2.0 je stupio u kontakt sa odlazećim ministrom Kujtimom Šaljom kako bi ga pitali o planovima LDK-a za ulaganje u kulturu i o konkretnim planovima za izgradnju mnogo puta obećane zgrade za operu. Nismo dobili odgovor. Međutim, Faton Peci, kandidat LDK-a za Skupštinu na predstojećim izborima, pojavio se 5. juna na debati o kulturnim politikama, što je rasprava čiji je domaćin bila platforma Kallxo.com, gde je Peci pomenuo Operski i baletski teatar.

Peci je optužio Opštinu Priština za neuspeh izgradnje teatra, navodeći da Opština nije namenila zemljište koje je bilo potrebno, jer je Ministarstvo planiralo da operu nazove po Ibrahimu Rugovi. Predstavnici Samoopredeljenja su u ovoj debati negirali optužbe, izjavljujući da ovakav zahtev nikada nije podnet Opštini.

K2.0 je uspeo nabaviti primerak programa LDK-a za upravljanje, koji je sastavljen zajedno sa njenim koalicionim partnerima, Novom alijansom Kosova (AKR) i Alternativom. Na kraju ovog programa, u poglavlju 10 koje obuhvata kulturu, omladinu i sport, koalicija daje sedam obećanja u oblasti kulture. Prvo navodi da će “kulturni identitet i identitet vrednosti biti u središtu pažnje…” bez ikakvih objašnjenja. Druga tačka navodi “dobru upravu (evropski koncept upravljanja u oblasti kulture)”; ponovo nema ni ovde objašnjenja.

Konkretnije, ova partija obećava i “stalni porast budžeta državnih institucija kulture, kinematografskih institucija i izdavačkih kuća; takođe, finansijska podrška renoviranju zgrada umetnosti i kulture u opštinama”, iako se precizne brojke ne navode. K2.0 je pitao kako LDK planira da ulaže u kulturu, ali nismo dobili odgovor.

Međutim, Peci je u gorepomenutoj debati branio rad LDK-a kada je reč o investiranju u kulturu, ističući da je samo u 2017. budžet resornog ministarstva povećan sa 19 miliona evra na 33 miliona evra; što je rast od 65 odsto. “1,9 miliona evra koji su alocirani za kulturno nasleđe je poraslo na 5 miliona”, navodi on. “Unapredili smo i zakone o kulturi, kulturnom nasleđu i sportu, a sastavili smo i strateška dokumenta koja su uspela da depolitizuju institucije kulture”, dodaje Peci, iako nije otkrio na koje institucije misli.

On je obećao da će LDK nastaviti da ulaže u infrastrukturu i objekte kulture na centralnom i opštinskom nivou i najavio da su počeli da grade Muzej prirodnih umetnosti u Kosovu Polju.

LDK-ov program obećava da će uspostaviti dva muzeja, Arheološki muzej i Etnološki muzej. Jedan Etnološki muzej radi u Prištini od jula 2006. u okviru Narodnog muzeja Kosova. K2.0 je pitalo odlazećeg ministra Šalju o tome šta podrazumeva pod ovim “uspostavljanjem”, ali nismo dobili odgovor.

Samoopredeljenje (VV)

Saranda Bogujevci, bivša šefica Odeljenja za kulturu u Opštini Priština i kandidatkinja Samoopredeljenja za Skupštinu, izjavila je za K2.0 da će prvi prioritet Ministarstva kulture, omladine i sporta pod vladom Samoopredeljenja biti izgradnja Operskog i baletskog teatra. Ova politika se navodi u ‘40 prioriteta vlade Samoopredeljenja’ o kojima su prošlog meseca govorili Aljbin Kurti i Špend Ahmeti.

“Imamo cilj da uradimo dizajn zgrade i odredimo mesto za izgradnju Operskog teatra u prvoj godini, kao i da alociramo sredstva za ovaj projekat”, Bogujevci je izjavila za K2.0. Čini se da ovo obećanje sugeriše da će Samoopredeljenje zanemariti rad ka izgradnji Operskog i baletskog teatra koji su obavile prethodne administracije, te da će reoblikovati projekat, počevši od nule.

Prema Alternativnom programu Samoopredeljenja za upravljanje iz 2013, ljudi svih uzrasta širom Kosova moraju da imaju lak i ravnopravan pristup kulturnim i umetničkim iskustvima, njima se mora omogućiti da se izraze u umetnosti i kulturi.

Kako bi se ovo ispunilo, Bogujevci kaže za K2.0 da bi vlada Samoopredeljenja blisko sarađivala sa opštinama na projektima koji podržavaju kulturu. Ona je istakla da bi se ovo sprovelo kroz infrastrukturne projekte: renoviranje kulturnih centara, ulaganje u bioskope, funkcionalizacija pozorišta koja su oštećena, redovna ulaganja u biblioteke i fondove za knjige i izgradnja rekreativnih prostora za nove umetnike. Ona je dodala da će Samoopredeljenje iskoristiti neiskorišćenu državnu imovinu i pretvoriti je u kreativne prostore uz pomoć kombinovanog finansiranja od budžeta ministarstva i opština, kao i uz pomoć donacija.

Međutim, Odeljenje za kulturu u okviru Opštine Priština, koju vodi Samoopredeljenje, često je bilo predmet kritika umetničke zajednice i drugih stranaka zbog svoje neangažovanosti u forsiranju kapitalnih investicija, kao i u oblasti alociranja budžeta i zbog manjka strategije za kulturni život u glavnome gradu. Na čelu Odeljenja za kulturu su u protekle četiri godina bila tri šefa, a Bogujevci je bila druga po redu.

Alternativni program Samoopredeljenja za upravljanje predviđa osnivanje Nacionalne agencije za razvoj umetnosti koja bi kreirala fond namenjen umetničkim poduhvatima i pomogla novim umetnicima da se usavršavaju. Prema slovu ove platforme, Ministarstvo kulture ne bi subvencionisalo ovaj fond. Objašnjavajući način na koji bi fond bio finansiran, Bogujevci sugeriše da bi međunarodne donacije, filantropi i budžetski kapaciteti Kosova bili finansijeri, dok smatra da je budžet dosad pružao “posebnu podršku” samo nekolicini odabranih projekata.

U pogledu budžeta, Bogujevci je izjavila da Samoopredeljenje ima cilj da poveća podršku kulturi tako što bi se fondovi oslobodili velikog trošenja na “kapitalne projekte”, uključujući auto-puteve. Pričajući o Odeljenju za kulturno nasleđe, Bogujevci je dala specifično obećanje da će povećati budžet za 100 odsto u prvoj godini Vlade.

Ona je dalje navela da će ova partija unaprediti zakonski okvir za zaštitu kulturnog nasleđa u ovoj državi, koristeći smernice iz Venecijanske povelje iz 1964. koja daje međunarodne savete za očuvanje kulturnog nasleđa. Ova stranka podvlači osnivanje novog tela u okviru Saveta Kosova za kulturno nasleđe, koje bi imalo zadatak da osmisli i sprovede politike upravljanja u pogledu kosovskih lokaliteta svetske baštine na listi UNESCOa-a, kao i da pripremi nove aplikacije za uvrštavanje u ovu listu, uključujući Istorijski centar Prizrena.

Jedna druga politika Samoopredeljenja za kulturno nasleđe obuhvata povratak artefakata kulturnog nasleđa, kao i arhive koja dokumentuje kosovsko kulturno nasleđe od Srbije, iako ova partija ne podvlači kako će ovo da ostvari. Bogujevci navodi da će ova stranka težiti da ukine pravo verskih zajednica da same upravljaju lokalitetima kulturne baštine, iako nije navedeno koje zajednice bi ovim bile obuhvaćene.

Bogujevci je kazala da je namera njene stranke da aplicira za članstvo u UNESCO kako bi država dobila veća prava u očuvanju kulturne baštine i kako bi UNESCO ‘Srednjovekovni spomenici na Kosovu’ (koji obuhvataju četiri srpska pravoslavna objekta) postali kosovsko kulturno nasleđe.

Alijansa za budućnost Kosova (AAK)

U petnaestostraničnom AAK-ovom političkom programu iz 2014, ne navode se konkretni koraci ili projekti koji bi bili u vezi sa oblašću kulture, a izjave članova AAK-a o kulturi je, takođe, bilo teško pronaći.

K2.0 je stupio u kontakt sa kancelariijom AAK-a za medije, kao i sa odlazećom poslanicom Teutom Hadžiu, kako bi postavili niz pitanja, uključujući zašto kultura nije deo njihovog programa, koje institucije će AAK posebno podržati a na koje će se fokusirati, te koliki bi trebalo da bude budžet Ministarstva kulture, omladine i sporta. Mi smo poslali i upite u vezi sa izgradnjom Operskog i baletskog teatra, politizaciji institucija kulture i inicijativama po pitanju kulturnog nasleđa. Nismo dobili odgovor ni na jedno pitanje.

Međutim, Arber Vlahiu, novi član AAK-a koji se pridružio ovoj stranci pre dve nedelje, odabran je da učestvuje u debati platforme Kallxo.com održanoj 5. juna, gde je bilo reči o kulturnim politikama. Vlahiu je zaključio da Kosovo, kao država, ima svoje manjkavosti, te da je jedna od oblasti u kojoj ove manjkavosti postoje upravo kultura. On je naglasio da je budžet namenjen kulturi nedovoljan da pokrije potrebe u zemlji. Vlahiu je istakao da postoji potreba za izgradnjom stadiona, kulturnih prostora za mlade ljude, pozorišta, kulturnih ansambala, ali je govorio i o pitanjima u vezi sa kulturnim nasleđem. Međutim, Vlahiu nije pomenuo precizne brojke kada je reč o budžetu i nije govorio o koracima koje bi njegova partija preduzela kako bi zadovoljila ove potrebe.

Drugo pitanje o kom se govorilo je o tome da samo javne institucije koriste javne prostore za umetnost, te da se mora sprovesti demonopolizacija ovih prostora kako bi oni bili dostupni raznim umetničkim strujama. Vlahiu je kazao da je važno depolitizovati sve institucije kulture i “iskoristiti potencijal mladih ljudi kako bi se podstakli kultura i umetnost”.

Govoreći o kulturnom nasleđu, odgovarajući na pitanje o tome koji konkretni planovi su planirani za očuvanje baštine, Vlahiu je rekao da će njegova stranka obnoviti sve objekte koji su klasifikovani kao kulturno nasleđe, da će ti objekti biti očuvani i sačuvani, jer su do sada bili zapostavljeni i ostavljeni zubu vremena.

Međutim, njegovoj stranci baš i nije išlo kada je reč o obnovi. AAK je 2012. vodila Opštinu Đakovica, na čijem je čelu bio tadašnji gradonačelnik Palj Ljekaj, gde je nadgledala projekat kontroverzne renovacije gradskog Starog grada koji se nalazio na listi kulturnog nasleđa za privremenu zaštitu. Članovi civilnog društva, pa čak i Ministarstvo kulture, omladine i sporta reagovali su protiv ovog projekta u to vreme, opisujući ga kao “preveliku intervenciju u kulturnom nasleđu”.

Kao deo renoviranja, staro kamenje je uklonjeno i zamenjeno mermerom iz Mališeva. Pored komentara zvaničnika ministarstva, građani su ovaj rad, takođe, smatrali preobražajem identiteta Staroga grada. Opština Đakovica je branila ovaj svoj projekat, navodeći da je kamenje samo privremeno uklonjeno i da se čuva na “bezbednom mestu”, a kako bi se koristilo prilikom budućih projekata restauracije.

Kasnije se saznalo da je kamenje ostavljeno pored male reke van grada. Ministarstvo je naredilo zaustavljanje restauracije i povratak kamenja, dajući opravdanje da je ova restauracija oštetila kulturno nasleđe.

Inicijativa za Kosovo (Nisma)

U svom političkom programu, Nisma koristi termin ‘kultura’ samo nekoliko puta, uglavnom u rečenicama kao što su ove: “laži su postale politička kultura”, “zakone pišu nekulturni” i “loši uslovi našeg kulturnog života”. Jedini put kada se reč kultura koristi u smislu oblasti kulture je u ovoj rečenici: “Pre ovoga, naša vizija je da imamo privredu, tržište, obrazovanje, kulturu, sistem zdravstvene zaštite i turizam bez granica na čitavoj našoj državnoj teritoriji”.

K2.0 nije pronašao nikakve nagoveštaje Nisminih zvaničnika o njihovim stavovima prema kulturi u periodu pre ove predizborne kampanje. K2.0 je stupio u kontakt sa kancelarijom Nisme za komunikaciju sa medijima, pitajući zbog čega je kultura slabo zastupljena u njihovoj političkoj platformi, koje politike Nisma predviđa kada je reč o kulturi i da li ova partija ima cilj da poveća budžet Ministarstva kulture, omladine i sporta. Pitali smo i kako gledaju na politizaciju institucija kulture, na izgradnju Operskog i baletskog teatra i koje su Nismine najvažnije ideje kada je reč o očuvanju kulturnog nasleđa. Nismo dobili odgovore.

Međutim, ovu partiju je na debati platforme Kallxo.com predstavljao nekadašnji glumac koji je postao političar, Sunaj Račaj, a koji je govorio na temu kulturnih politika. Račaj je kazao da, iako je budžet Ministarstva povećan za 65 odsto, ovo nije primetno u kulturnim dešavanjima u zemlji, posebno ne kod umetničke zajednice, kojoj ovaj budžet pripada. Međutim, on nije ponudio konkretne detalje ili brojke u vezi sa budžetom koji njegova stranka predviđa za Ministarstvo kulture.

Račaj je naglasio glavne probleme s kojima se umetnici i zajednica stvaralaca suočava u ovoj državi, izjavljujući da je njegov politički angažman pokušaj da “depolitizuje kulturu ulaskom u politiku”. Prema njegovom stavu, politizacija institucija kulture je jedan od najvećih problema s kojima se kultura suočava i predstavlja jedan od prioriteta njegove partije. On je spomenuo politička postavljenja na ključne položaje odbora ovih institucija, ali nije govorio o detaljima toga kako će one biti depolitizovane ili koje će mehanizme Nisma iskoristiti da postigne ovaj cilj, ali jeste naveo da je “došlo vreme da stvaraoci pronađu prilike i promene situaciju u kojoj se nalaze kultura i institucije kulture preko stranaka koje ostavljaju prostora za tako nešto”.

Račaj je govorio o tome ko bi trebalo da vodi Ministarstvo kulture. On je rekao da se na ovom položaju mora naći osoba koja unapređuje infrastrukturu u oblasti kulture, omogućuje angažman Kosova u međunarodnim institucijama kulture i ne postavlja partijske vojnike za članove odbora institucija kao što su Narodno pozorište i Kinematografski centar Kosova.

Kada je upitan o tome koje bi nezavisne mehanizme Ministarstvo kulture trebalo da koristi i podržava kako bi rešilo probleme u ovoj oblasti, Račaj je rekao da “postoje inicijative, udruženja i organizacije koje moraju dobiti podršku” i tvrdi da je važno imati stručnjake koji će voditi ovaj sektor; za razliku od onoga što smo viđali ranije.

Za više informacija o stavovima kosovskih stranaka, pogledajte video K2.0 o ideologiji i pročitajte prethodno napisane članke o izbornim pitanjima, uključujući zapošljavanje, obrazovanje, vojsku, rodnu ravnopravnost, zdravstvo, sport, LGBTI prava i korupciju.

Velika izborna pitanja: Kultura

Kako obogatiti kulturni život na Kosovu.

Kosovo 2.0