Zabrinuti građani na Kosovu sada, više nego ikada pre, na društvenim mrežama i ulicama prave buku protiv seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

Čini se da se na snimku koji se brzo proširio internetom početkom meseca vidi dečak iz sedmog razreda kako pokušava da svoje genitalije ugura u usta devojčice. Špresa Šalja (Shpresa Shala) — direktorka Odeljenja za obrazovanje u Opštini Priština — sa lakoćom je odbacila ovaj incident nazivajući ga “dečjom igrarijom”. Zato su se mnogi pridružili uličnim protestima pod sloganom “To nisu igrarije, nego trauma.”

Iako su se u Prištini u više navrata slični protesti već održavali, ovaj problem će nastaviti da se širi ukoliko na snagu ne stupe sistematske promene.

Pre skoro dve godine, Njujork tajms je izveštavao o učestalom seksualnom zlostavljanju tinejdžerke iz maloga sela na Kosovu. Nakon što ju je silovao muškarac koga je poznavala, isto to je uradio i policajac kome je slučaj prijavila, što znači da ju je naš sistem dvaput izneverio.

Brojni demonstranti i društveni aktivisti pozivaju na uvođenje predmeta o seksualnom obrazovanju, što bi bio odličan potez da učenici nauče šta je zlostavljanje, planiranje porodice i šta su to seksualno prenosive infekcije. Međutim, časovi ove vrste su tabu tema u kosovskoj tradicionalnoj kulturi. Bilo kako bilo, seksualno obrazovanje je bezvredno kad se seksualno zlostavljanje već dogodi.

Jasno je da se naš školski sistem nalazi na ozbiljnoj prekretnici: Učenici nemaju nikakvo mesto na kom mogu da prijave uznemiravanje i zlostavljanje. Sve što mogu da učine jeste da prenesu svojim nastavnicima, od kojih većina ne poseduje formalno obrazovanje ili čak osnovno znanje o seksualnom zlostavljanju. Ponekad se zlostavljači pojavljuju i u ulozi nastavnika.

Ovaj put je problem u oblačenju

U svom tekstu iz 2018. o seksualnom zlostavljanju žena na Univerzitetu u Prištini, Dafina Halili stavlja naglasak na ogromne, često nepremostive prepreke na koje nailaze studenti i studentkinje koji istupe i bune se, kao i otpor koji pruža fakultetsko osoblje. Ovaj put nisu u pitanju “dečje igrarije”, već je, umesto toga, kriva studentska odeća.

Dok je rastao pritisak na zvaničnike univerziteta da istraže navode o seksualnom zlostavljanju profesora, prorektorka je na televiziji pozvala žene da se ne oblače provokativno. Ona je kasnije podnela ostavku, ali time problem nije rešen: U doba pokreta #MeToo, najznačajnija kosovska prosvetna ustanova nije sastavila nezavisnu komisiju za istragu navoda o seksualnom maltretiranju.

Prema rečima Dafine Halili, u univerzitetskom “Etičkom kodeksu za nastavno osoblje” seksualno uzmemiravanje se ne navodi nijednom. Jednostavan snimak na temu seksualnog uznemiravanja, a koji bi svi bili obavezni da pogledaju, takođe bi mogao da poboljša situaciju.

Nekažnjeno problematično ponašanje u detinjstvu i ranom punoletstvu stvara društvo u kom odrasle osobe, koje nikada nisu odgovarale za svoja dela, donose svoje predatorsko ponašanje na radno mesto. U zemlji u kojoj žene čine samo 11% službenika na rukovodećim pozicijama u javnoj službi — i gde platforme za prijavljivanje uznemiravanja gotovo da ne postoje — mnogi svakodnevno pate u tišini.

Slušajmo ženski bes

Žene se svakodnevno suočavaju sa neprikladnim komentarima, neželjenim prilaženjima, zlostavljanjem i diskriminacijom. Ove jake žene žive život uprkos tome, a zato što imaju obaveze i dužnosti. Na kraju krajeva, što se njih tiče, odustajanje nije opcija. One žele bolju budućnost za sebe i buduće generacije.

Kao što je Opra Vinfri (Oprah Winfrey) rekla nakon što joj je 2018. uručena nagrada Sesil B. Demil: “Hoću da večeras izrazim zahvalnost svim ženama koje su izdržale višegodišnje uznemiravanje i zlostavljanje, jer su, kao moja majka, imale decu da hrane, račune da plate i snove da jure. To su žene čija imena nikada nećemo saznati.”

Reakcije i protesti su od ključnog značaja, jer oni pomažu da se pažnja usmeri na ovo pitanje i da se zahtevaju promene. Moramo oslušnuti ženski bes i uvesti neophodne promene da bismo sprečili buduće zlostavljanje i izgradili ravnopravnije društvo.

Imamo moralnu obavezu da poboljšamo našu zajednicu tako što ćemo da reformišemo domaćinstva, škole i institucije. Svaka žena zaslužuje da se oseća bezbedno na ulici, u školi i na radnome mestu. Bez sigurnijeg okruženja za sve žene svuda na Kosovu, naše društvo nikada neće postati istinski slobodno.

Naslovna ilustracija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.