U detalje | Javno zdravlje

Zdravstveno osiguranje: Šta, kako i kada?

Piše - 04.09.2024

K2.0 objašnjava glavne implikacije nacrta zakona.

Građani i građanke Kosova su jedini u regionu Zapadnog Balkana koji nisu pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem. Trenutno je zdravstveno osiguranje dostupno samo građanima/kama koji/e sebi mogu priuštiti da ga kupe od privatnih osiguravajućih kompanija. U međuvremenu, ostali su primorani da se oslanjaju na javni zdravstveni sistem, koji je široko kritikovan zbog lošeg kvaliteta, ili da troše velike sume novca kako bi te usluge dobili na drugom mestu — u privatnom sektoru ili u inostranstvu.

Uzastopne vlade stalno su na meti kritika zbog zanemarivanja zdravstvenog sektora. Kada je reč o cenama i plaćanjima za zdravstvene usluge, Univerzitetsko klinički centar Kosova (QKUK) i dalje funkcioniše prema administrativnom uputstvu donetom 2007. godine, u vreme kada je Kosovom upravljao UNMIK. Cene variraju zavisno od vrste zdravstvene usluge, od najniže cene od 1 evro do 350 evra za neke invazivne hirurške intervencije, poput kateterizacije srca, koronarografije i drugih procedura.

Osim što se usluge naplaćuju, često nedostaju odgovarajuća oprema u različitim odeljenjima, a u većinu njih godinama nije ulagano. Takođe, često nedostaju osnovni potrošni materijali, poput špriceva, koje građani/ke sami/e plaćaju, kao i materijali za rendgen i CT preglede. Građani/ke sami/e plaćaju i lekove.

Duga vremena čekanja za neosnovne usluge, kao što su CT ili MRI pregledi, podstiču građane/ke da biraju privatne zdravstvene institucije umesto javnih, a u složenijim slučajevima se odlučuju za lečenje u inostranstvu. Zdravstveni sektor se poslednju deceniju suočava i s nedostatkom osoblja, jer mnogi kvalifikovani radnici i radnice migriraju u zemlje Zapadne Evrope zbog niskih plata i loših radnih uslova.

Uvođenje zdravstvenog osiguranja za sve građane/ke vidi se kao sredstvo za omogućavanje dostupnosti medicinskih usluga svima, dok bi moglo doprineti i poboljšanju usluga u okviru javnih zdravstvenih ustanova.

Implementacija zdravstvenog osiguranja dugo je prisutna kao obećanje tokom izbornih kampanja i vladinih programa, uključujući program Pokreta Samoopredeljenje (LVV), koji je došao na vlast 2021. godine i teži drugom mandatu na predstojećim izborima u februaru sledeće godine. Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju uvršten je u vladin zakonodavni program još 2022. godine, ali je usvojen u vladi tek 29. avgusta 2024. godine.

Usvajanje predloga zakona u vladi predstavlja samo jedan korak na dugom putu do sprovođenja zdravstvenog osiguranja, što pokazuje i sama saga o ovom zakonu. Kosovo već ima zakon o zdravstvenom osiguranju. U aprilu 2014. godine, Skupština Kosova usvojila je Zakon o zdravstvenom osiguranju, a Ministarstvo zdravlja (MZ), dok je na vlasti bila Demokratska partija Kosova (PDK), planiralo je da počne sa prikupljanjem doprinosa u januaru 2017. godine kako bi se započelo s formiranjem Fonda za zdravstveno osiguranje.

U to vreme, Vlada Kosova je izdvojila 17 miliona evra za sprovođenje zakona, ali su ta sredstva kasnije preusmerena za isplatu penzija ratnim veteranima. Budžetske implikacije bile su jedan od razloga zašto je zdravstveno osiguranje godinama zanemarivano. Čak ni zakon iz 2014. godine nikada nije sproveden. Od 2017. do 2024. godine, pored obećanja i izjava vlada, koje su se promenile četiri puta, nije napravljen nijedan konkretan korak ka sprovođenju zdravstvenog osiguranja.

Uprkos očiglednim prednostima sveobuhvatnog sistema zdravstvenog osiguranja, kritičari/ke su godinama izražavali/e sumnje u održivost ovog programa. Među ostalim, spominjali su nedovoljnu pripremljenost državnih institucija da ga održe, loše stanje u javnim zdravstvenim ustanovama i mogućnost da će implementacija programa zdravstvenog osiguranja usmeriti građane/ke ka privatnim zdravstvenim ustanovama.

Dok ovaj predlog zakona čeka dug put ka pretvaranju u potpuno funkcionalan program, K2.0 je pročitala usvojeni predlog zakona i razložila ključne implikacije.

Ko je obavezan da ima zdravstveno osiguranje?

Obavezni kriterijum ovog programa omogućava sveobuhvatan pristup zdravstvenim uslugama za celokupno stanovništvo zemlje, pružajući jednak pristup zdravstvenim uslugama i najsiromašnijim kategorijama građana/ki. Jedina razlika je u tome ko plaća: zaposleni/a i poslodavac/kinja ili državni budžet.

Prema nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju, postojala bi dva tipa osiguranja: aktivno i neaktivno. Aktivno osiguranje bi bili/e obavezni/e da imaju zaposleni/e stariji/e od 18 godina, samozaposlene osobe, lica koja primaju penzije akumulirane u Trustu tokom rada, kao i svi ostali stanovnici i stanovnice starije od 18 godina koje ne uživaju druge socijalne šeme.

S druge strane, osobe s neaktivnim osiguranjem bi bili uzdržavani članovi porodice, poput dece mlađe od 18 godina. Ipak, zdravstveno osiguranje bi imali/e i nezaposleni/e građani/ke Kosova, oni/e koji/e primaju osnovnu penziju, građani/ke od 18 do 28 godina koji/e studiraju ili su na obuci, kao i građani/ke koji/e spadaju u neku od socijalnih šema koje finansira država.

Ko će plaćati za zdravstveno osiguranje?

Bruto plata građana/ki starijih od 18 godina koji/e su u radnom odnosu, a ne pripadaju nijednoj socijalnoj šemi, biće oporezovana sa 7%, gde 3,5% plaća poslodavac/kinja, a 3,5% zaposleni/a.

Na primer, ako je vaša mesečna bruto plata 500 evra, iznos za zdravstveno osiguranje biće 35 evra, od čega 17,5 evra plaća poslodavac/kinja, a 17,5 evra zaposleni/a. To znači da će godišnji doprinos za zdravstveno osiguranje za građanina/ku sa bruto platom od 500 evra biti 210 evra.

U slučaju da u porodici oba roditelja rade, a deca su mlađa od 18 godina ili studiraju do 28. godine, deca se osiguravaju preko roditelja koji ima veću bruto platu.

Vlada će, međutim, plaćati za kategorije koje same ne mogu da pokrivaju ovaj doprinos, a koje su objašnjene u sledećoj tabeli.

Kategorije građana/ki koje pokriva državni budžet

Ovde spadaju desetine kategorija kao što su korisnici/e socijalne pomoći, zatvorenici/e, osobe koje rade u državnim institucijama, deca u hraniteljskim porodicama i starateljstvu, starije osobe i osobe sa invaliditetom smeštene u državnim staračkim domovima, kao i u domovima za integraciju u zajednicu, ratni invalidi, njihovi/e supružnici/e i deca mlađa od 18 godina, žrtve trgovine ljudima tokom prve godine od registracije, građani koji žive u neformalnim naseljima ili su u procesu registracije, žrtve porodičnog nasilja, deca mlađa od 18 godina koja nisu obuhvaćena drugim šemama, osobe od 18 do 28 godina koje studiraju ili se stručno usavršavaju bez naknade i nisu osigurane po drugim kriterijumima, i siromašne osobe.

Kritičari/ke su ukazali/e na budžetske implikacije državnog budžeta kada ovaj program postane operativan. Budžetske implikacije su korišćene kao opravdanje za zastoj u sprovođenju zdravstvenog osiguranja. Pored plaćanja doprinosa za sve oslobođene kategorije, državni budžet će takođe pokrivati 3,5% bruto plate za oko 85.000 radnika/ca u javnom sektoru.

Iako ne postoji analiza koja pokazuje koliko će zdravstveno osiguranje za pomenute kategorije koštati državni budžet, u 2021. godini sve isplate za socijalne šeme iz državnog budžeta koštale su 400 miliona evra godišnje, što je činilo 16,6% godišnjeg državnog budžeta. U 2024. godini, oko 24% državnog budžeta je bilo izdvojeno za plate u javnom sektoru.

Šta se dešava ako ne plaćate zdravstveno osiguranje?

Građani/ke koji/e se ne registruju u sistem osiguranja plaćaće za korišćenje zdravstvenih usluga prema cenovniku koji će biti odobren od strane Ministarstva zdravlja. Ipak, bez obzira na to da li poseduju zdravstveno osiguranje, svi/e građani/ke će imati pravo na besplatan pristup osnovnim zdravstvenim uslugama u javnim institucijama. Te usluge će biti definisane na spisku pre nego što program zdravstvenog osiguranja postane operativan.

Da li će zdravstveno osiguranje pokrivati sve zdravstvene usluge?

Da i ne. Zdravstveno osiguranje će obuhvatati paket zdravstvenih usluga koje su u potpunosti ili delimično pokrivene. Usluge koje su delimično pokrivene zahtevaće dodatno plaćanje od građana/ki, dok će, ukoliko su potrebne usluge koje nisu uključene u paket, građani/ke biti refundirani/e.

Da li bi se plaćao tretman u inostranstvu?

Zdravstveno osiguranje može pokriti troškove lečenja u inostranstvu ako se dokaže da je takvo lečenje neophodno za zdravlje osiguranika/ce i da se ne može obaviti u domaćim zdravstvenim ustanovama.

Šta je paket usluga/koristi?

Fond će izraditi paket zdravstvenih usluga koje će biti dostupne bez troškova ili uz delimično plaćanje, ukoliko imate zdravstveno osiguranje. Detalji paketa usluga mogu varirati, a nacrt zakona okvirno opisuje šta će biti uključeno. Evo šta bi tipičan paket zdravstvenog osiguranja mogao da sadrži:

Bolnička nega: Uključuje bolničke boravke, operacije i tretmane koji zahtevaju hospitalizaciju. Paket pokriva troškove smeštaja, medicinskog osoblja, operacija i postoperativne nege.

Ambulantna nega: Pokriva medicinske usluge koje ne zahtevaju hospitalizaciju, kao što su posete lekaru/ki, specijalistički pregledi, dijagnostika i manje hirurške intervencije.

Lekovi na recept: Pokriva troškove lekova koji su prepisani. To može biti potpuna ili delimična pokrivenost, što znači da ćete možda morati da platite dodatne troškove ili procenat od cene lekova.

Briga za trudnice i novorođenčad: Uključuje prenatalne preglede, porođaj i postnatalnu negu za majku i dete.

Preventivne usluge: Mogu uključivati vakcinacije, preglede (kao što su mamografija ili kolonoskopija) i godišnje kontrole radi prevencije bolesti.

 

Paket takođe nudi mrežu pružalaca medicinskih usluga, uključujući lekare/ke, specijaliste/kinje, bolnice i klinike, koje ste podstaknuti da koristite.

Ko bi upravljao zdravstvenim osiguranjem?

Usvojeni nacrt zakona predviđa osnivanje Fonda za obavezno zdravstveno osiguranje, koji će upravljati zdravstvenim osiguranjem. Ovaj fond će biti odgovoran za sprovođenje zdravstvene politike i zakona o zdravstvenom osiguranju. Fond će predlagati iznose doprinosa, sufinansiranja, dodatnih plaćanja i drugih neophodnih sredstava za obavezno zdravstveno osiguranje.

Fond će pregovarati i sklapati ugovorne odnose sa zdravstvenim ustanovama i apotekama na Kosovu za pružanje usluga i proizvoda iz paketa beneficija.

Međutim, već postoji Fond za obavezno zdravstveno osiguranje, pa nije jasno da li će biti formirana nova institucija ili će se koristiti postojeći fond. Članak o osnivanju Fonda možda je preuzet iz zakona iz 2014. godine, na kojem se temelji nacrt zakona.

Fond je osnovan 2018. godine i do sada se bavio lečenjem pacijenata/kinja u inostranstvu, koje je subvencionisano iz državnog budžeta. Godine 2022, u seriji tekstova, KOHA je izvestila o zloupotrebama unutar Fonda, koje su uključivale izdavanje uputnica za lečenje u inostranstvu bez jasnih kriterijuma, pregovaranje o profakturama za klinike u Turskoj putem spoljnih agencija i isplate koje su bile drugačije od izdatih profaktura. Takođe je izvešteno da je Fond imao desetine miliona evra duga prema turskim bolnicama. Ove godine, Državno tužilaštvo je pokrenulo istrage zbog lošeg upravljanja budžetom Fonda za lečenje u inostranstvu. Neki inostrani bolnički centri su odbili račune koje su pacijenti/kinje dostavili/e Fondu za zdravstveno osiguranje, a veruje se da su neki od tih računa lažni, iz bolnica iz različitih zemalja, uključujući Kinu.

Kada bi mogao da bude sproveden?

Iako je usvajanje nacrta zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju u vladi izazvalo euforiju u javnoj debati, kritičari/ke smatraju da će za implementaciju osiguranja na Kosovu biti potrebno više od pet godina. Nakon usvajanja u vladi, nacrt zakona ide u skupštinu, gde će se usvojiti u prvom čitanju, zatim se vraća na razmatranje komentara, a nakon drugog čitanja postaje zakon i stupa na snagu.

Jedan od ključnih sistema koji zdravstveni sistem na Kosovu mora da razvije za implementaciju osiguranja jeste Informacioni zdravstveni sistem (SiSh), koji godinama nije sproveden.

SiSh je elektronska baza podataka o medicinskoj nezi svakog građanina i građanke Kosova. U ovaj sistem bi se unosili podaci o posetama lekaru, dijagnozama, lekovima koje je pacijent primio. Na taj način, medicinska istorija građanina/ke bi bila dostupna u svim zdravstvenim ustanovama, bez potrebe da građani/ke čuvaju desetine dokumenata i izveštaja. Novi podaci bi se unosili u sistem od strane javnih i privatnih zdravstvenih institucija i stalno bi se ažurirali.

U aprilu ove godine, ministar zdravlja Arben Vitia izjavio je da će biti potrebno najmanje dve godine za implementaciju SiSh, a četiri godine za sprovođenje zdravstvenog osiguranja. Naveo je da su završili studiju izvodljivosti za SiSh i akcioni plan za instalaciju i razvoj sistema. Ministarstvo zdravlja je zatražilo kredit od Svetske banke za instalaciju ovog sistema, a u aprilu ove godine pregovori su bili u finalnoj fazi.

Da li će se doprinosi plaćati pre nego što osiguranje postane funkcionalno?

Usvojena verzija nacrta zakona ne precizira ovaj deo. Međutim, ranija verzija nacrta zakona navodila je da bi prikupljanje doprinosa moglo početi tek nakon ispunjenja određenih uslova. Prvo, mora se usvojiti paket beneficija zdravstvenih usluga, a drugo, mora se osigurati finansiranje liste usluga koje će se pružati besplatno.

Drugi uslov zahteva određivanje cena svih zdravstvenih usluga i proizvoda, a pre nego što premije počnu da se prikupljaju, potrebno je uspostaviti ugovorne odnose sa zdravstvenim ustanovama i apotekama, kao i definisati sufinansiranje i druge nivoe finansijske podrške. U usvojenoj verziji nacrta zakona uklonjeni su članovi koji određuju ove uslove.

Usvajanje nacrta zakona o zdravstvenom osiguranju samo je jedan korak ka potpunoj implementaciji zdravstvenog osiguranja u zemlji. Pored usvajanja u Skupštini Kosova i funkcionalizacije SISh-a, neophodno je utvrditi listu i cenovnik usluga.

S obzirom na to da će se državni izbori održati za šest meseci, 9. februara 2025. godine, i da bi stranka ili stranke koje će formirati vladu mogle da se promene, ostaje neizvesno kada će svi/e građani/ke Kosova imati zdravstveno osiguranje.

 

Naslovna slika: K2.0.