Juče, 21. jula, Skupština Kosova nije uspela da se konstituiše ni nakon pedesetog pokušaja. Od konstitutivne sednice nakon parlamentarnih izbora održanih 9. februara, poslanici su se sastajali na svaka 48 sati — isključivo da bi neuspešno pokušali da formiraju institucije.
Od prve sednice, održane 15. aprila, pa sve do jubilarne 21. jula, u proseku je proteklo 12 minuta po sednici — računajući od trenutka kada predsedavajući otvori sednicu pa do njenog zatvaranja. To se može proveriti i na zvaničnom YouTube kanalu Skupštine Kosova. Tih 12 minuta puta 50 sednica daje ukupno 10 efektivnih radnih sati, što nije ni dan i po rada — preciznije, jedan radni dan i 2 sata i 50 minuta.
Za taj jedan dan i 2 sata i 50 minuta efektivnog rada, svaki poslanik Skupštine Kosova primio je osnovnu mesečnu platu od 1.859 evra. Pored osnovne plate, poslanicima se isplaćuju i dodaci za godine radnog iskustva, koji variraju — od najmanje 4,65 evra (kao u slučaju najmlađe poslanice ovog saziva, Sale Jashari iz Partije demokratskog Kosova — PDK), do 302 evra (koliko prima poslanik Bylbyl Sokoli iz Pokreta Samoopredeljenje — LVV, koji izgleda ima najduže formalno radno iskustvo među kolegama).
Uzimajući u obzir te dodatke, minimalna mesečna plata jednog poslanika kreće se od 1.859 evra do 2.161,09 evra. Ima i onih koji su prijavili nula godina radnog iskustva — kao što je slučaj sa Edonom Llalloshi iz LVV-a.
Za tri meseca dolazaka i odlazaka u Skupštinu, jedan poslanik ili poslanica primio/la je najmanje 5.577 evra, a najviše 6.483,27 evra. I sve to za manje od dan i po rada tokom tri meseca. Do kraja jula, za plate poslanika biće potrošeno više od 800.000 evra. A rezultat? Nula.
Osnovna plata poslanika ne bi bila problematična da su se oni, nakon polaganja zakletve, zaista posvetili radu i ispunjavanju obećanja datih građanima. U međuvremenu, građani koji su ih izabrali žive s prosečnim platama koje su tri puta niže, suočavaju se s rastom cena, poskupljenjem struje, zagađenjem vazduha i standardom koji se suštinski nije poboljšao u odnosu na stanje pre četiri godine. Ipak, više od 800.000 evra potrošeno je uzalud — na jednu instituciju i 120 poslanika, koji za više od tri meseca nisu doneli nijednu odluku, nisu usvojili nijedan zakon, niti ratifikovali ijedan međunarodni sporazum.
Pre nekoliko nedelja, premijer u ostavci Albin Kurti izjavio je da formiranje institucija nije hitno i da je iščekivanje više stvar medijskog pritiska nego stvarne potrebe.
Ali šta Kosovo zapravo gubi zbog neformiranja institucija?
Da pomenemo samo neke od najvećih gubitaka.
Čak 111 nacrta zakona čeka na razmatranje
Na poslednjoj redovnoj sednici Vlade, održanoj 31. januara 2025, usvojen je Program nacrta zakona za period 2025–2027, koji sadrži 111 nacrta zakona namenjenih usvajanju u Vladi i Skupštini, od kojih se 95 očekivalo da budu usvojeni tokom 2025. godine, a 42 do kraja jula iste godine.
Među njima je i Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, koji ima za cilj unapređenje prava radnika i efikasnije regulisanje radnih odnosa. Ovaj zakon nije ažuriran od 2010. godine, a iako je deo zakonodavne agende od 2023, nije procesuiran tokom vlasti LVV-a.
Prioritet je i Nacrt zakona o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, neophodan za poboljšanje uslova rada, posebno u visokorizičnim sektorima poput građevinarstva. Zbog neusvajanja i neprimene ovih zakona, situacija na terenu je zabrinjavajuća: samo u građevinskom sektoru, tokom 2025. godine, na radnom mestu je stradalo deset radnika. Dodatno, 21. jula tri radnika u građevinarstvu izgubila su život na radnom mestu.
Pored ovih, očekivalo se usvajanje Nacrta zakona o građanskom zakoniku, koji bi pravno regulisao civilne odnose građana, donoseći veću pravnu sigurnost u ekonomske transakcije i porodične stvari. Takođe, očekivalo se usvajanje Nacrta zakona o sistemu socijalne pomoći, koji bi preispitao način podrške siromašnim i marginalizovanim grupama u zemlji. Nacrt zakona o energiji predviđa nove propise u energetskom sektoru sa direktnim uticajem na sigurnost snabdevanja energijom za građane i preduzeća.
Pored ovih nacrta zakona, neformiranje Skupštine onemogućiće i reviziju centralnog budžeta radi prilagođavanja budžetskih potreba za ovu godinu, kao i usvajanje opštinskih budžeta za one opštine koje nisu uspele da usvoje budžet na vreme, poput opštine Priština. Bez funkcionalne Skupštine, izmene Zakona o budžetu nisu moguće, što blokira finansiranje osnovnih usluga za građane.
Skupština je takođe odgovorna za imenovanje brojnih članova u upravne odbore nezavisnih institucija, čiji mandati sada ističu.
S jedne strane, blokada ovih nacrta zakona, kao posledica neformiranja funkcionalne Skupštine, znači ne samo kašnjenje ključnih reformi, već i stalni rizik po život i dobrobit građana. S druge strane, ako formiranje institucija nije hitno, zašto je u zakonodavnu agendu uključeno toliko novih nacrta zakona?
Ograničen pristup fondovima EU
Kosovo i dalje ostaje pod sankcijama Evropske unije (EU) koje su uvedene u junu 2023. godine. Iako je EU najavila postepeno ukidanje mera, tokom poslednje dve godine Kosovo je pretrpelo značajne finansijske gubitke. Više od 600 miliona evra je obustavljeno ili odloženo na neodređeno vreme u važnim razvojnim projektima, uključujući infrastrukturu, energetiku, životnu sredinu i javni sektor. Bez ovih sredstava, digitalizacija, modernizacija infrastrukture i energetska tranzicija su zaustavljeni na duži period, što će dugoročno uticati na socio-ekonomski razvoj i evroatlantsku integraciju zemlje. Bez formiranih institucija, dijalog sa EU i lobiranje u evropskim prestonicama za potpuno ukidanje ovih mera ne postoji.
Iako su pod sankcijama EU, Kosovo ima pristup Planu rasta EU, uživajući ravnopravan tretman sa ostalim zemljama regiona. Plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana predviđa investicije kroz zajmove i donacije do šest milijardi evra za sve zemlje u periodu od 2024. do 2027. godine. Cilj ovog plana je ubrzanje usklađivanja socio-ekonomskih uslova zemalja Zapadnog Balkana sa onima u EU, radi što bržeg pristupanja Uniji. Zemlje Zapadnog Balkana su obavezne da usvoje Agendu reformi, na osnovu koje će se vršiti i finansiranje iz EU kroz Plan rasta.
Sličnu agendu je usvojila i Vlada Kosova u oktobru 2024. godine. Ova agenda treba da služi kao strateški vodič za unapređenje upravljanja, razvoj infrastrukture, ekonomsku diversifikaciju, obezbeđenje snabdevanja energijom, reforme na tržištu rada, jačanje vladavine prava i socijalnu inkluziju, kao i reformu javne uprave i digitalizaciju javnih usluga i ekonomije.
Sprovođenje ove agende, koja se zasniva na pet stubova — reforme u upravljanju, digitalna i zelena transformacija, razvoj privatnog sektora, razvoj ljudskog kapitala i vladavina prava — predviđa troškove veće od 882 miliona evra.
U junu je Srbija dobila prvo finansiranje od 51,7 miliona evra u obliku zajmova, a uskoro se očekuje i 59 miliona evra donacija. U martu je EU isplatila 52,2 miliona evra Severnoj Makedoniji, od čega je 24,5 miliona namenjeno državnom budžetu za podršku reformama, a 28 miliona za infrastrukturne projekte. Takođe, iste godine u martu Albanija je primila 64,5 miliona evra od EU, od kojih je 30 miliona dato kao zajam za podršku reformama, dok će 34,5 miliona biti izdvojeno za infrastrukturne projekte putem Balkanskog investicionog fonda (BIF).
Međutim, pošto Kosovo i dalje nema funkcionalan skupštinski saziv, a Plan rasta nije ratifikovan, ova važna sredstva ostaju blokirana. Posledice obustave ovih fondova biće dugoročne, jer će usporiti strukturne reforme, ekonomski razvoj i integraciju zemlje u jedinstveno evropsko tržište.
Zamrznuti sporazumi
U avgustu 2023. godine, Kosovo i Sjedinjene Američke Države (SAD) potpisale su sporazum o merama bezbednosti za razmenu poverljivih informacija. Ovaj sporazum omogućava Kosovu da razmenjuje poverljive podatke sa SAD i da ih štiti u skladu sa međunarodnim bezbednosnim standardima. Za Kosovo to znači jačanje kapaciteta za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta, napredak Bezbednosnih snaga Kosova (FSK) ka NATO standardima, kao i dublje uključivanje u regionalnu i evroatlantsku bezbednosnu saradnju.
Ovaj sporazum je bio zamišljen kao prvi korak u nizu budućih inicijativa saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane. U intervjuu od 17. maja 2025. godine, ministar odbrane u ostavci Ejup Maqedonci najavio je potpisivanje Okvirnog sporazuma o odbrani za period 2025–2030, koji je trebalo da se potpiše u Sekretarijatu za odbranu SAD u Vašingtonu 13. juna 2025. godine. Taj “istorijski” sporazum, kako ga je nazvao Maqedonci, bio bi prvi okvirni sporazum o odbrani koji potpisuju Ministarstvo odbrane Kosova i Ministarstvo odbrane SAD, sa ciljem razvoja odbrambenih kapaciteta i približavanja Kosova NATO strukturama.
Maqedonci je u junu otputovao u SAD u zvaničnu posetu, ali sporazum nije potpisan. Jedina javna komunikacija o toj poseti ostala je podela objave Ambasade SAD na Kosovu, koju je Maqedonci preuzeo i koja se odnosila na njegove sastanke u Pentagonu. Prema dostupnim informacijama, ovaj sporazum čeka na formiranje institucija pre nego što bude mogao da bude potpisan.
Odsustvo funkcionalnih institucija utiče i na diplomatske odnose, budući da Kosovu — kao državi koju i dalje priznaje samo deo međunarodne zajednice — više nego ikada treba punopravni ministar ili ministarka spoljnih poslova koji će aktivno raditi na jačanju međunarodnog subjektiviteta zemlje. To je posebno važno u trenutku kada se globalna scena suočava sa velikim neizvesnostima i međusobno povezanim krizama, a diplomatski položaj Kosova zahteva jasnu strategiju i institucionalnu stabilnost.
Ovaj parlamentarni sadizam ne ogleda se samo u cifri od 800.000 evra potrošenih na 10 sati neuspeha, već i u dugoročnoj šteti koja se nanosi poverenju javnosti u institucije i u samu demokratiju. Kada građani vide da se njihov glas ne prevodi ni u polaganje zakletve, a kamoli u predstavljanje ili donošenje odluka, počinju da gube veru u politiku kao sredstvo za promenu stvarnosti.
Neuspeh u funkcionisanju Skupštine nije privremena kriza; to je opasna poruka koja normalizuje neodgovornost i iznutra potkopava legitimitet demokratskog sistema. A kada se poverenje izgubi, nijedan međunarodni sporazum, nijedna reformska agenda, niti evropski fondovi ne mogu ga lako povratiti.
Naslovna slika: K2.0.
