Prošle godine u Prištini, dok sam sedela u jednom restoranu, načula sam razgovor između dva konobara. Njihovu diskusiju bilo je teško ignorisati. “Razumem da su ljudi slobodni da žive kako hoće”, rekao je jedan od konobara, “ali kako da to objasnimo našoj deci? S jedne strane, ne možemo reći da je to pogrešno, ali im opet ne možemo reći ni da je ispravno.” Drugi konobar je klimnuo glavom u znak slaganja.

Dvojica konobara razgovarala su o Edoni James, prvoj transrodnoj ženi koja je učestvovala u najgledanijem rijaliti programu na Kosovu, “Big Brother VIP”. Iako je program emitovan pre samo nekoliko meseci, James je brzo postala miljenica publike i tema za diskusiju daleko izvan tog restorana. Pored svoje sve veće popularnosti, ona je poremetila udobnost onih koji su radije želeli da ignorišu postojanje jedne otvoreno deklarisane transrodne Albanke.

Široka diskusija o Edoni u društvu mnoge je zbunila, alarmirala, a na kraju i fascinirala. Njenu pojavu u kosovskim medijima izazvalo je stanje opšteg društvenog šoka, što se za rijaliti televiziju pokazalo kao vrlo profitabilan biznis.

Medijsko izveštavanje o emisijama poput “Velikog brata” je u svojoj suštini senzacionalističko i prožeto skandalima, a rijaliti zvezde se često svode na naslove koji mame klikove i izazivaju kontroverze radi povećanja gledanosti. Međutim, ova vrsta izveštavanja postaje uznemirujuća kada mediji koriste identitet jedne transrodne žene kako bi stvorili kontroverze. Iako su i ostali učesnici “Velikog brata” bili predmet senzacionalističkog izveštavanja, Edona je bila eksploatisana od strane medija zbog svog rodnog identiteta. Kao takva, ona je postala oruđe kosovskih medija za konstruisanje snažnog i ubedljivog skandala, dodatno je dehumanizujući.

Edonina popularnost pre “Velikog brata”

Da bi se u potpunosti razumela pozicija Edone James u kosovskim medijima, potrebno je osvrnuti se na njene prve intervjue od pre 10 godina i uporediti ih sa izveštavanjem medija tokom “Velikog brata”. Edona je predstavljena kosovskoj javnosti kroz jedan intervju koji je 2014. godine dala za Privé TV pod naslovom “Edona James: Albanka koja je preskočila dugu”, aludirajući na albanski mit da čovek menja svoj rod kada “preskoči dugu”. Novinar koji je tada radio za Privé Vlorijan Halili izjavio je da je Edonu otkrio kada se pojavila na RTL-u, nemačkom TV kanalu koji se bavi šou biznisom. Ona je još kao dete emigrirala u Nemačku i etablirala se kao poznata ličnost u nemačkim medijima.

Halili tvrdi da ga je zaintrigirala činjenica što je James predstavljena i kao Albanka i kao trans žena; znao je da će se od njenog iskustva napraviti dobra priča. “Pomislio sam u sebi: ima tu nečega. Treba to istražiti”, rekao je. Nakon što ju je Halili više puta kontaktirao, Edona je pristala na intervju gde je vrlo otvoreno podelila svoje iskustvo. Ipak, očigledno je da je Privé TV iskoristila njenu otvorenu personu da bi stvorila upečatljivu priču. “Postala je senzacija”, kaže Halili.

Edoni je od samog početka intervjua za Privé pripisivan pogrešni rod; predstavljena je u muškom rodu kao “Albanac”, odnosno na albanskom “Šćiptar”, već u naslovu emisije. Novinar koji ju je intervjuisao otkrio je njeno mrtvo ime i koristio uvredljive reči da bi je predstavio, učvršćujući senzacionalistički narativ o njenoj tranziciji izjavom da je ona “albanski muškarac koji više nije želeo da bude muškarac kuće, pa je odlučio da postane žena”. Novinar ju je dodatno dehumanizovao navodeći da sada “ima seksualne odnose sa muškarcima” i da je “promenila svoje organe”.

Kao prva transrodna žena sa Kosova koja je izašla na televiziju i otkrila da je bila podvrgnuta operaciji afirmacije pola, James je nakon ovog intervjua naišla na mržnju i negativne reakcije u medijima. Govor mržnje protiv nje bio je podsetnik na stalnu opasnost sa kojom se trans žene suočavaju na Kosovu. James je priznala da se zbog tog iskustva deset godina nije vraćala u svoju zemlju.

Edona je takođe bila pozvana da gostuje u “Ami G Show” u Srbiji, gde joj je novinar postavljao invazivna pitanja o njenoj tranziciji, pitajući je da li je “sve operisala”. Ovi intervjui nisu bili pokušaj da se Edona istinski razume na ličnom nivou. Umesto toga, novinari su joj nametnuli pozorišni narativ kako bi privukli više gledalaca. Obezličili su je jer je transrodna žena, istovremeno ceneći je samo zbog mogućnosti da bude predmet senzacionalističkih naslova.

Nedavna medijska izveštavanja o Edoni nastavljaju održavati ovaj dehumanizujući narativ. U novembru 2023, Gazeta Express je objavila članak u kojem su objavili njenu fotografiju pre tranzicije, kada je imala samo šest godina. Naslov glasi: “Mali dečak, ovako je Edona James izgledala sa 6 godina”. Ostali članci koje su objavili Sot News i Pamfleti pominju je kao “transrodna Edona James”, naglašavajući reč “transrodna” radi povećanja gledanosti i izazivanja reakcija. Pamfleti je takođe otvoreno pomenuo Edonino mrtvo ime u naslovu kako bi privukao pažnju. Portal Albeu objavio je članak sa navodno njenim fotografijama “pre operacija”, uz naslov koji glasi: “Jeste li radoznali? Ovako je Edona James izgledala pre svojih operacija.”

Neki članci čak koriste pogrdne reči kako bi opisali njen identitet. Ovakvo ponižavajuće izveštavanje medija samo raspiruje postojeće predrasude prema transrodnim ženama i doprinosi njihovoj daljnjoj marginalizaciji. Umesto da bude predstavljena kao stvarna osoba, Edonino samo postojanje svedeno je na puki skandal.

Medijske kuće ne bi trebalo da promovišu potcenjivačke i diskriminatorne narative o transrodnim ženama radi profita i trebalo bi da odgovaraju za nepoštovanje etičkih standarda izveštavanja o temama koje se tiču LGBTQ+ zajednice. Jezik koji se koristi u takvim člancima samo otežava integraciju trans žena u kosovsko društvo, jer su pretvorene u karikature i spektakle.

James kao pozitivna i značajna ličnost u kosovskom društvu

Iako kosovski mediji nastavljaju da senzacionalizuju Džejmsova iskustva kao trans žene, Učestvovanje u “Velikom bratu” dalo joj je priliku da se direktno poveže sa publikom i slobodno se izrazi. Umesto moderiranja i filtriranja njenog prisustva od strane novinara, kao što je bio slučaj sa raznim njenim TV intervjuima, Edona je iskoristila platformu “Velikog brata” da pokaže gledaocima i gledateljkama da je ona višestruka osoba. Njena popularnost i dopadljivost leže u njenom humoru, hrabrosti da iznese svoje mišljenje i iskrenoj ličnosti. Ovi kvaliteti su je učinili da postane viralna na TikTok-u i stekne bazu vernih obožavatelja/ki.

Čini se da postoji nesklad između javnog mnjenja o Edoni James, koje je uglavnom pozitivno, i štetnog medijskog izveštavanja koji koristi njen rodni identitet za ostvarivanje profita. Štaviše, izveštaj Freedom House-a otkrio je da je Edona pozitivno doprinela promeni percepcije javnosti o transrodnim osobama na Kosovu. Podrška koju je dobila tokom svog boravka u “Velikom bratu” bila je ključna u stvaranju prihvatljivijeg društva, ali je medijsko predstavljanje još uvek daleko od zadovoljavajućeg.

James je bila eksploatisana od strane medija i pretvorena u lice kontroverzi i skandala ne zato što je bila rijaliti učesnica, već zato što je bila trans žena. Ako prava trans osoba postanu prioritet u društvu, diskriminacija sa kojom se trans žene suočavaju u kosovskim medijima je problem kojim se treba pozabaviti. Što je najvažnije, mediji koji održavaju štetne narative moraju odgovarati za to i razumeti posledice senzacionalizacije i tabloidizacije transrodnih žena.

Neetičko i neprofesionalno izveštavanje ne samo da jača negativnu percepciju LGBTQ+ osoba, već vodi i do nasilja nad njima. James je nedavno podelila mnogo slučajeva komentara punih mržnje, pa čak i pretnji koje svakodnevno dobija, a pomenuti članci u ovom tekstu samo podstiču sentimente koji joj nanose štetu. Kako bi se izgradilo društvo koje štiti trans žene, medijske kompanije se moraju pridržavati svoje profesije i tretirati te žene kao ravnopravne ljude i građanke ove zemlje, a ne zloupotrebljavati njihova iskustva radi povećanja gledanosti i sopstvenog profita.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0

Ovaj članak je nastao na osnovu medijskog monitoringa koji je sprovela Mreža za izveštavanje o različitosti, uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka je isključiva odgovornost Kosova 2.0 i ne odražava nužno stavove Evropske unije.