Žene na Kosovu i širom sveta se pripremaju da povise svoje glasove radi rodne i ekonomske ravnopravnosti. “Neću cveće, hoću ugovor o radu”, “Zaštita na radnom mestu” i “Povećajte minimalnu zaradu” jesu neki od slogana pod kojim će aktivistkinje i drugi aktivisti za ljudska prava i građani podići svoj glas tokom marša kroz Prištinu koji će se održati sutra (8. marta) kako bi se obeležio Međunarodni dan žena.

Ovaj marš je deo niza akcija koje organizuje grupa građana, uključujući aktiviste za prava žena, sindikate, radnike, akademike, umetnike, medijske organizacije i grupe civilnog društva. Pod sloganom “MARS’hojmë S’festojmë” (“Mar(t)š-iranje, a ne slavlje”) na prošlogodišnjim aktivnostima, nekoliko događaja toga dana ove godine će se baviti ozbiljnim problemima, poput diskriminacije nad ženama na radnom mestu i nezaposlenosti.

U opisu svojih aktivnosti, organizatori objašnjavaju da će marširati radi ekonomskih i socijalnih prava kao preduslovom za pristojno društvo. “Zahtevamo zapošljavanje bez izrabljivanja; ravnopravnost, slobodu i socijalnu pravdu”, stoji u zvaničnom saopštenju za medije. “Zahtevamo zapošljavanje sa zaradom koja nam omogućuje dostojanstven život. Zahtevamo zdravstveno osiguranje, bezbednost na radnom mestu i rad bez diskriminacije za svaku osobu, bez obzira na njen etnicitet, na njenu dob, njeno obrazovanje [ili] njenu seksualnu orijentaciju.”

Aktivisti će govoriti i protiv homofobije, transfobije i rasizma. “Mi ne slavimo, mi marširamo za ravnopravnost pri zapošljavanju, za zastupljenost u porodici i politici”, stoji u saopštenju.

Ujedinjene nacije su 1977. formalizovale Međunarodni dan žena, nakon gotovo jedne decenije protesta svake godine u nekoliko dana širom sveta. Ove godine, UN Women — entitet UN-a koji se fokusira na rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena — odabrao je za svetsku temu ovoga dana sledeće: “Žene u promenljivom svetu: planeta 50-50 do 2030”.

Aktivisti širom sveta zahtevaju da poslovni svet radi u interesu svih žena. Iako ovogodišnja kampanja UN Women-a ima za cilj da naglasi kako ogromna većina žena radi u neformalnoj ekonomiji, baveći se negom i kućnim poslovima i da, velikim delom, rade na poslovima koji su slabo plaćeni i za one manje obrazovane u poređenju sa muškarcima, sa tek malom socijalnom zaštitom ili bez ikakve socijalne zaštite.

Ekonomski izopšteni

Nita Luci, predavačica u programu za rodne studije i istraživanje na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini je učestvovala u organizovanju sutrašnjih događaja. Ona je za K2.0 izjavila da je UN-ova tema od posebnog značaja za Kosovo, jer je ovo mesto na kom se niko nije na pravi način pozabavio ekonomskom ravnopravnošću.

“Ideja fokusiranja na rad odražava potrebu na globalnom nivou, ali i nešto što je lokalno i ima svoje specifičnosti na Kosovu, za zemlju koja ima slab ekonomski razvoj i vrlo nizak nivo zapošljavanja ili mogućnosti za zapošljavanje”, Luci kaže.

“Mislim da je ovo ključna tema i da je važna zato što, ako počnemo da se bavimo radnim mestima i zapošljavanjem, onda moramo da počnemo da se bavimo uzrocima neravnopravnosti, a ne nužno simptomima, što je jedno od ključnih pitanja koja smo imali doskora. Može se tvrditi da su ekonomska neravnopravnost i nedostatak ekonomskog razvoja doveli do toga da žene postanu marginalizovanije i potlačene zbog svog krhkog ekonomskog položaja.”

Na Kosovu se više od 75 odsto žena vodi kao ekonomski “pasivno”, što znači da čak i ne traže posao. Procenjuje se da je učešće žena na tržištu rada na Kosovu najniže u Evropi; ukupno je samo 15 odsto žena na Kosovu zapošljeno.

Šukrije Redžepi, pravnica Unije nezavisnih sindikata Kosova (BSPK), kaže da nedostatak ekonomske perspektive otežava ženama da zahtevaju svoja prava od svojih poslodavaca, posebno u privatnom sektoru. “Njihove žalbe su, uglavnom, u vezi sa dugim radnim satima, mnogo dužim od četrdesetočasovne radne nedelje koja je propisana zakonom, ili im se ne dozvoljava da koriste svoje pravo na materinsko odsustvo”, ona je izjavila za K2.0.

Redžepi kaže da većina žena koje prijavljuju svoje brige sindikatu — to čine anonimno, jer se boje da će biti otpuštene; međutim, bez pravih imena, ona kaže da BSPK ne može da prosledi njihove zahteve Inspektoratu za rad.

Marširanje, a ne slavlje

Organizatori ovogodišnjih akcija za 8. mart će održati informativnu sesiju od 8.00 do 9.00č za svakoga ko želi da učestvuje u aktivnostima toga dana. Od 10.00č će se održati diskusija u organizaciji NVO Artpolis, koja radi u oblasti umetnosti i zajednice, na temu seksualnog zlostavljanja, u Narodnoj biblioteci Univerziteta u Prištini.

Aktivisti će od 12.00 do 14.00č marširati od prištinskog Trga Zahir Pajaziti do skupštine i zgrade vlade preko Centralne banke Kosova i Opštine Priština. Svaka institucija koju će marš obuhvatiti je odabrana zbog svoje simbolične vrednosti, dok Luci objašnjava da je Centralna banka posebno značajna, imajući u vidu globalnu temu ovogodišnjih aktivnosti.

“Centralna banka je mesto na kom najbolje možemo da se bavimo nemogućnošću žena da učestvuju na finansijskom tržištu”, Luci kaže. “Centralna banka može da bude [mesto] koje stvara mogućnost onima koji nemaju pristup ekonomskim aktivnostima ili preduzetništvu da kreiraju politike koje bi mogle da poguraju za veće [ekonomsko] angažovanje i veću ekonomsku produktivnost populacije.”

Ona ističe da nepotizam i politički motivisana imenovanja u mnogim kosovskim institucijama predstavljaju velike probleme koji imaju disproporcionalan uticaj na žene. “To govori o [institucionalnoj kulturi], gde ne postoji odgovornost, a što utiče i na žene i na muškarce; ipak, to više utiče na žene, jer su one ugroženije — one se nalaze u marginalizovanom položaju.”

Nakon marša, od 14.30č će se održati radionica NVO Peer Educators Network (PEN) o rodnom mejnstrimingu u organizacijama i programima. Događaj će se organizovati u njihovim prostorijama u Aktašu.

Aktivnosti će se tog dana završiti u 20.00č uz performans Artpolisa pod nazivom “Cope Cope” u Teatru Oda.

Istovremeno kada i podnevni marš u Prištini, građani u Prizrenu će se okupiti na Trgu Šadrvan pod motom “8Marshi me kravate” (“Mart8 sa kravatom”). Prizrenski marš organizuje Inicijativa FEMaktiv — grupa žena i devojčica koje žele da preispitaju patrijarhalni mentalni sklop u javnom diskursu ovoga grada.K