Pet umetnica propituju i uvode nove narative.

Osobe koje su preživjele ratno silovanje imaju različita iskustva u pogledu službenih procedura.

Opasnom okruženju za učenje pridaje se premalo pažnje.

Kosovo ima najnapredniji zakon o rodnoj ravnopravnosti u regionu — ali ga ne sprovodi.

Budimpeštanski istraživač govori o tome kako je njegovo iskustvo gej Roma podgrejalo borbu za priznanje i promene.

Prva predsjednica Kosova govori o važnosti učešća žena i propitivanja patrijarhalnog mentaliteta u domeni politike, kao i o vlastitom zalaganju za žrtve seksualnog nasilja u ratu.

Direktor Evropskih kampanja Amnesti internešenela (Amnesty International) govori o masovnoj mobilizaciji, ciljanom slanju poruka i demokratizaciji protesta u digitalnoj eri.

Preživeli od seksualnog nasilja u vreme rata pričaju o svojim iskustvima.

Problemi opstaju ispod radara, uprkos pojačanom radu.

Preživeli iz rata na Kosovu u potrazi za pravdom pred srpskim sudovima.

Kosovski glumac koji živi u Sarajevu govori o ulozi umetnosti u suočavanju sa prošlošću.

Razgovori o  feminizmu na Balkanu (1. deo) -- Socio-antropologinja govori o svakodnevnim feminističkim borbama na Kosovu.

Amandmani imaju cilj obezbediti ravnopravnost žena u brakorazvodnim parnicama.

Odluka o promeni imena i rodne oznake predstavljena Ustavnom sudu.

Građanska reakcija posle ovonedeljnog koraka ka viznoj liberalizaciji.

‘Budi moj glas’ ima za cilj otvaranje sveobuhvatne diskusije o preživelima od seksualnog nasilja.

Dve borbene unuke polako gube svoje voljene.

Vodeće feminističke aktivistkinje Dagmar Šulc (Schultz) i Erika Higel-Maršal (Hügel-Marshall) o jačanju pokreta kroz prihvatanje pravih različitosti.

Aktivisti obećavaju da će iskoristiti sve zakonske opcije na raspolaganju.

Aktivisti za prava LGBTI zajednice govore o proživljenom zlostavljanju.

Nagrađivani reditelj govori o varljivom prikazivanju Roma na filmu i sledećoj generaciji koja pokušava da to promeni.

Seksualni napadi i zlostavljanje na Univerzitetu u Prištini našli se u centru pažnje.

Dugogodišnja novinarka i zamenica predsedavajućeg Savetu za štampu Kosova govori o medijima i manjinama.

Kako izgleda novi prištinski društveni centar.

Istorijat ženskog aktivizma za 8. mart.

Vijugavo putovanje ka iznova angažovanom građanstvu.

Počinje proces apliciranja za preživele od seksualnog nasilja u vreme rata.

Posle skoro 30 godina poslovanja, Ljinda Šalja govori o novim prilikama i izazovima na tržištu, kao i o svojoj pasiji prema novinarstvu.

Gračaničanin koji se površno bavi pravom u potrazi za ravnopravnošću.

Kosovska rediteljka govori o zabranjenoj ljubavi, procesima oko kojih se njeni filmovi vrte i ženama u kinematografiji.

Fred Tajkon celi svoj život promoviše romsku kulturu.

Novi izveštaj Amnesti internešenela predstavljen u Prištini.

Stručnjakinja za socijalnu inkluziju govori o integraciji, asimilaciji i osnaživanju.

Tvrdoglavost koja nadilazi zdravlje.

Rad brata i sestre u potrazi za studiom.

Muzika Vjolce Robeli Mripa istražuje albanske tradicije i albansko nasleđe.

Opštinski organi i kandidati ne čine dovoljno da se okonča izolacija.

Podržavaoci LGBTI prava iz celog regiona učestvovali na prvoj kosovskoj Paradi.

Portret dveju transrodnih osoba u tranziciji.

Istraživačica Amnesty International za Kosovo u razgovoru o ratnim zločinima, nestalim osobama i nezadovoljenoj pravdi.

Tradicionalno kosovsko pletivo se susreće sa dizajnom 21. veka.  

Novi dokumentarac ispituje rodne uloge u menjajućem društvu.

Scenaristkinja filma “Dankija” govori o ubijanju likova, pozorištu u odnosu na film i lošim detinjstvima.

Pol Hagis, režiser filma “Fatalna nesreća”,  provodi nedelju u Prištini.

Građani Kosova u inostranstvu pozivaju na uspostavljanje funkcionalne socijaldemokratije.

Desetoro preživelih govori o svojim ličnim iskustvima.

Na proslavama u podnožju Šar-planine okupljaju se hiljade ljudi da slave ovaj Dan.

Skloništa nadoknađuju neuspehe države.

Desetine hiljada ljudi nisu u mogućnosti pristupiti zgradama, ulicama i uslugama.

Petoro romskih aktivista priča o kulturi, pravima i diskriminaciji.

Nedavni diplomci osnovali mali studio.

Zagovaračica ljudskih prava iz Beograda koja stalno jasno i glasno govori o svemu.

Celodnevne aktivnosti su planirane za 8. mart.

Pobednik Bafte priča o izbegličkoj krizi, kosovskoj kinematografiji i svojim omiljenim čajdžinicama sa K2.0.

Žrtve porodičnog nasilja se bore za podršku -- i za preživljavanje.

Umetnica govori o upotrebi umetnosti kao terapije, revolta i osnaživanja.

Očekuje se da će milioni demonstrirati za prava nakon Trampove inauguracije.

Muzička umetnica koja je na vrhu muzičkih lista govori o svom predstojećem albumu, folk muzici koju izvode žene i kulturnom konformizmu.

Iako je bilo pozitivnih priča na ovu temu, ugrožene zajednice na Kosovu su ove godine imale malo koristi od toga.

Samohrane majke se suočavaju sa društvenom stigmom i ekonomskim poteškoćama.

Konferencija organizacije ECMI se bavi preporukama na temu ljudskih prava.

Guglov šef globalnih partnerstava za istočnu Evropu priča o VI, privatnosti korisnika i o tome kako dobiti posao.

Ostaju pitanja posle smrti opozicionog aktiviste u zatvoru.

Guru obrazovnih tehnologija priča o tome kako tehnologija oblikuje naše učenje.

Aktivistkinja za ljudska prava i trans žena govori o osnovnim slobodama i transrodnoj diskriminaciji u Turskoj.

Vlada Kosova ignoriše brakove između dece u svim zajednicama.

Prištinska izložba holandskog fotografa nadahnuta vlastitom porodičnom prošlošću.

Kosovska zajednica Roma, Aškalija i Egipćana i dalje zaostaje u obrazovanju.

Istorijski važan događaj pod nazivom “Zakoni nisu dovoljni”.

Priština i Sarajevo se sastaju u srcu Beograda, grada koji je stvorio ono što ih razdvaja.

Priština se bavi žrtvama prisilnog nestanka.

Inovativna aplikacija pomaže u tome da ulice budu bezbednije.

Kosovski muzičari govore o muzici na Svetski dan muzike.

Zanemarena uloga oca u odrastanju deteta.

Izveštaj Preportra otkriva alarmantne rezultate.

Stotine kosovskih Srba napušteno po kolektivnim centrima.

Kujtim Paćaku je celi svoj život proveo boreći se za romska prava.

Film 'Shok' ušao u istoriju nakon ulaska u uži izbor za Oskara.

Građani se protive 'neustavnim' radnjama vlade.

Naznake o upotrebi 'prekomerne sile' tokom racija u prostorijama Samoopredeljenja.

17 godina kasnije, i dalje nema odgovora porodicama nestalih.

Sa kosovskim migrantima na evropskim granicama se ne postupa dobro.