Nakon izbora za Evropski parlament (EP) u junu 2024. godine, poslanici/e Evropskog parlamenta (MEPs) izabrali/e su Ursulu von der Leyen iz desno-centrističke Evropske narodne partije (EPP) za drugi mandat na mestu predsednice Evropske komisije. Von der Leyen je potom, u konsultaciji sa državama članicama koje su nominovale kandidate, dodelila pojedinačne komesarske portfelje — po jednog kandidata iz svake države članice EU.

Ovi portfelji obuhvataju funkcije poput komesara/ke za međugeneracijsku pravednost, omladinu, kulturu i sport, kao i visokog/e predstavnika/ce za spoljnu politiku i bezbednost. Svi/e kandidati/kinje za komesarske pozicije prošli/e su obavezna saslušanja početkom novembra 2024. godine, tokom kojih su ih poslanici/e EP-a ispitivali/e pre nego što su 27. novembra 2024. godine potvrđeni/e jednim zajedničkim glasom.

Proces je bio obeležen polemikama o političkoj pozadini pojedinih komesara/ki, posebno povodom imenovanja Rafaela Fita, italijanskog člana ekstremno desničarske grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), za jednog od šest izvršnih potpredsednika. Njegovo imenovanje izazvalo je sukobe između EPP-a von der Leyen i levo-centrističke grupe Socijalista i demokrata (S&D), čiji su poslanici i poslanice pružale otpor dodeljivanju tako važne uloge desničarskoj figuri poput Fita, ali su na kraju popustili/e. Von der Leyen nije uspela da ispuni ni sopstveni cilj o rodno uravnoteženom timu.

Dve nove komesarke imaju poseban značaj za Zapadni Balkan (WB6): visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost — poziciju koju je ranije obavljao Josep Borrell — i komesarka za proširenje, ulogu koju je proteklih pet godina vršio Olivér Várhelyi. Bivša premijerka Estonije Kaja Kallas, koja takođe obavlja funkciju jedne od potpredsednica Evropske komisije, preuzela je prvu poziciju, dok je iskusna slovenačka diplomatkinja Marta Kos potvrđena za drugu.

Tokom saslušanja, Kallas je navela rat Rusije protiv Ukrajine i sukobe na Bliskom istoku kao svoje “urgentne prioritete”, dok je proširenje EU na WB6 i dijalog između Srbije i Kosova spomenula samo usputno. Kallas je poznata kao oštra kritičarka Rusije, stav koji je delom oblikovan istorijskim iskustvom Estonije pod sovjetskom dominacijom u 20. veku.

Zbog toga je verovatno da će Kallas dati prioritet odbrani EU od potencijalne ruske agresije, u skladu sa širim fokusom EU na jačanje odbrane i bezbednosti kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Međutim, zanemarivanje WB6 može ugroziti integraciju regiona u EU i njegovu stabilnost, kao i dugoročne izglede za mir na Balkanu.

Gde se trenutno nalazi dijalog između Kosova i Srbije?

Koga god Kallas imenuje za novog/u specijalnog/u predstavnika/cu EU (EUSR) za dijalog između Kosova i Srbije, suočiće se sa zadatkom hitnog preokreta u pristupu. Ovo je posebno očigledno s obzirom na godine stagnacije i trenutnu blokadu dijaloga pod Borrellom i odlazećim EUSR-om Miroslavom Lajčákom.

Dijalog pod vođstvom Borrella i Lajčáka dao je malo konkretnih rezultata. Donika Emini, izvršna direktorka platforme CiviKos i članica Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BiEPAG), smatra da je EU upala u “zamku stabilnosti” i da funkcioniše u režimu sprečavanja kriza, umesto da se fokusira na prave ciljeve dijaloga, koji bi ne samo normalizovali odnose između Kosova i Srbije, već i otvorili put za članstvo obe zemlje u EU.

Međutim, dijalog nije uspeo ni u upravljanju krizama, jer je dosledno zanemarivao suštinske probleme i izbegavao zauzimanje odlučnog stava prema kontinuiranim destabilizujućim potezima Srbije na Kosovu. To je postalo naročito jasno u septembru 2023. godine, kada su srpske paravojne snage probile granični prelaz i ubile jednog kosovskog policajca albanske nacionalnosti u Banjskoj, selu na severu Kosova.

Reakcija EU, kada je konačno stigla, bila je razočaravajuća, iako očekivana. Oslanjala se na narativ “svi akteri”, čak i nakon što je Milan Radoičić, bivši potpredsednik političke partije Srpska lista na Kosovu, priznao svoju odgovornost i umešanost u napad. Iako je u izjavi EU napad nazvan “gnusnim i kukavičkim terorističkim napadom”, a Evropski parlament usvojio zajedničku rezoluciju u kojoj ga naziva “terorističkim napadom”, ukupni pristup EU nije prilagođen realnosti na koju bi takve reči ukazivale. Ovaj pristup, uz neuspeh Kosova i Srbije da sprovedu postignute sporazume, narušio je kredibilitet dijaloga i uključenih zvaničnika EU, ističući njegov sveukupni neuspeh.

Novi/a specijalni/a predstavnik/ca EU (EUSR), idealno iz zemlje koja priznaje nezavisnost Kosova — za razliku od Borrella (Španija) i Lajčáka (Slovačka) — i neko ko je posvećen proširenju, bio bi pozitivan prvi korak ka normalizaciji odnosa. Takav/a EUSR mogao/la bi podstaći Kosovo i Srbiju na konstruktivniji angažman, koristeći uticaj EU na Srbiju da usvoji pragmatičniji pristup, potencijalno prelazeći sa de facto priznavanja državnosti Kosova na potpuno priznanje — pri čemu bi međusobno priznanje suvereniteta bilo krajnji cilj normalizacije.

Ovo bi trebalo da bude praćeno jasnim vremenskim okvirom za potpisivanje i sprovođenje sporazuma, uz nagrade za poštovanje i posledice za neuspehe. To se do sada nije dogodilo, kao u slučaju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, na koji su strane pristale u principu, ali ga nikada nisu formalno potpisale. Ipak, ostaje da se vidi u kojoj meri će Kaja Kallas prioritetno tretirati Zapadni Balkan, kao i kakav će biti njen radni odnos sa Martom Kos, novom komesarkom za proširenje.

Kos i Kosovo

Marta Kos bila je ambasadorka Slovenije u Nemačkoj i Letoniji od 2013. do 2017. godine, kao i u Švajcarskoj i Lihtenštajnu između 2017. i 2020. godine. Sa tim diplomatskim iskustvom donosi novu nadu za revitalizaciju zastoja u procesu proširenja EU za Zapadni Balkan. Štaviše, njeno iskustvo dodatno osnažuje istorijska podrška Slovenije proširenju EU.

Florian Bieber, direktor Centra za studije jugoistočne Evrope (CSEES) na Univerzitetu u Gracu i koordinator BiEPAG-a, smatra da je izbor komesarke iz Slovenije koristan za region.

“Bio sam zabrinut da će novi komesar za proširenje biti neko ko će se primarno fokusirati na Ukrajinu,” rekao je Bieber. “Ne zato što ne verujem da Ukrajina treba da se pridruži EU, već zato što sam se plašio da bi se, na primer, komesar iz baltičkih država mogao koncentrisati isključivo na Ukrajinu, zanemarujući Zapadni Balkan.”

Bieber je dodao da “to što Marta Kos govori barem jedan od jezika regiona omogućava joj da situaciju sagleda dublje, a ne samo iz spoljne perspektive.”

Marko Kmezić, viši istraživač u CSEES-u na Univerzitetu u Gracu i takođe član BiEPAG-a, naglasio je da Kos dolazi iz zemlje koja nema značajne unutrašnje probleme vladavine prava ili demokratije — što je suprotnost njenom prethodniku Olivéru Várhelyiju, iz Mađarske. Sama Kos je na svom saslušanju naglasila važnost vladavine prava, demokratije i reformi pravosuđa za zemlje kandidatkinje, što sugeriše da će njen pristup značajno odstupati od Várhelyijevog, kako po tonu, tako i po pravcu.

Posmatrači demokratije oštro su kritikovali mandat Várhelyija, ukazujući na njegov blagi pristup prema autokratama poput predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, predsednika entiteta Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. U jednom značajnom slučaju, Várhelyi je ponovio stavove Vučića u vezi sa rezolucijom Ujedinjenih nacija koja osuđuje genocid u Srebrenici iz 1995. godine, rekavši da ne misli da je “stigmatizacija srpske nacije kolektivnom krivicom održiv izbor.” Várhelyi je takođe pokušao da se umeša u procese EU, u jednom slučaju pokušavajući da izmeni kritički izveštaj Evropskog suda revizora o programu vladavine prava u regionu.

Bieber kaže da je Várhelyi pokušao “da smanji kritike na račun demokratije u Srbiji u tom izveštaju,” što odražava “jasnu pristrasnost u njegovoj agendi.” Čini se, kako Bieber navodi, da Várhelyi “nije nastojao da predstavlja EU, već mađarske interese koji se često poklapaju sa podrškom autokratskim režimima.”

Međutim, imenovanje Kos za komesarku za proširenje nije bez svojih izazova i problema. Pošto je Slovenija mala članica EU koja je poznata po tome što podržava proširenje, Kos bi mogla imati poteškoća u ubeđivanju većih i skeptičnijih članica EU da proširenje zaslužuje njihovu pažnju.

“Iako Kos ima diplomatsko iskustvo, ona nije visoka politička figura i nema snažnu političku mrežu u EU, što bi joj moglo otežati da ostvari uticaj unutar Evropske komisije i šire u Evropskoj uniji,” rekao je Bieber.

“Sumnjivi zvaničnici, prijatelji regionalnih autokrata,” upozorava Bieber, “mogli bi pokušati da je zaobiđu tako što će direktno komunicirati s Ursulom von der Leyen ili pregovarati s liderima poput Emmanuela Macrona ili budućeg nemačkog kancelara.”

Proširenje EU na Zapadni Balkan

Pobeda Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u SAD-u 2024. godine mogla bi značajno uticati na evroatlantske odnose i aspiracije regiona za članstvo u EU. Trumpova sklonost izolacionističkoj politici mogla bi motivisati EU da pojača ulaganja u bezbednost, spoljne odnose i proširenje. Međutim, ako EU ne preuzme ovu odgovornost, nameću se ključna pitanja za region: hoće li zemlje Zapadnog Balkana postati deo EU, makar neke od njih, ili će se pretvoriti u sivu zonu izvan EU, gde će demokratija dalje slabiti, stanovništvo odlaziti, a Rusija i Kina širiti svoj uticaj?

Američko prisustvo na Balkanu u slučaju drugog mandata Donalda Trumpa moglo bi biti ograničeno, što bi primoralo EU da nastavi proces proširenja bez snažne podrške SAD-a. Štaviše, sudeći prema Trumpovom prvom mandatu i mogućnosti da neko poput Richarda Grenella ponovo bude imenovan za specijalnog predsedničkog izaslanika za pregovore između Srbije i Kosova, SAD bi mogle da daju prednost bilateralnim sporazumima u odnosu na multilateralne inicijative koje uključuju EU, fokusirajući se na ekonomske odnose umesto na zajedničke vrednosti. Nepredvidiv izaslanik poput Grenella mogao bi se dodatno nakloniti jednoj strani. U takvom kontekstu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi potencijalno mogao iskoristiti situaciju, vraćajući opasnu ideju o teritorijalnoj razmeni sa Kosovom na pregovarački sto.

Ideja teritorijalne razmene je opasna jer ponovo oživljava stav da je podela bolji način rešavanja problema od saradnje. Postavila bi presedan koji bi ojačao etnički nacionalizam, sugerišući da teritorije treba etnički homogenizovati i legitimisati teritorijalne pretenzije zasnovane na etničkoj pripadnosti u drugim multietničkim oblastima, poput Bosne i Hercegovine ili Crne Gore. Osim toga, dodatno bi osnažila nacionalističke lidere, podrila suverenitet i teritorijalni integritet Kosova, uzrokovala dalju unutrašnju destabilizaciju i direktno ugrozila prava manjina u obe zemlje.

Bieber smatra da bi “Trumpovo predsedništvo moglo doneti određenu jasnoću za EU” i učiniti proširenje na Zapadni Balkan većim prioritetom. “Ovo bi moglo rešiti trenutnu stratešku nesigurnost i pokrenuti proces napred,” dodao je. “Rizik da Trump pogorša situaciju manji je ako su zemlje Zapadnog Balkana deo EU nego ako su izvan nje. Iako je malo verovatno da će sve zemlje Zapadnog Balkana postati članice EU tokom Trumpovog mandata, članice NATO-a poput Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore mogle bi potencijalno pristupiti u naredne četiri do pet godina.”

Istraživačica i članica BiEPAG-a Lura Pollozhani ima manje optimističan stav. Ona smatra da je za Severnu Makedoniju zeleno svetlo za pristupanje u skorijoj budućnosti malo verovatno, zbog domaćih problema i stava šire EU, čak i ako je bilo površinskog napretka.

“Iz domaće perspektive, trenutno postoji malo podrške za ustavne promene, koje su ključni element u zahtevima EU za dalju integraciju. Vladajuća partija, koja je vodila kampanju protiv ustavnih izmena, to vidi kao deo svog mandata, možda kako bi izbegla političke kontroverze,” rekla je Pollozhani. “U tom smislu, očekujem više performativno nadmudrivanje između dve strane nego istinsku posvećenost.”

Izgledi Severne Makedonije za članstvo u EU izgledaju posebno sumorno nakon što je Albanija zvanično otvorila Klaster 1 sa EU. Klaster 1, poznat kao “Klaster fundamentalnih pitanja,” pokriva ključne oblasti spremnosti za napredovanje u procesu pristupanja, poput vladavine prava, ekonomskih kriterijuma, funkcionalnih demokratskih institucija i reforme javne uprave.

Otvaranje Klastera 1 za Albaniju omogućeno je jer je proces pristupanja Albanije razdvojen od procesa Severne Makedonije. Pristupanje Severne Makedonije zaustavljeno je zbog sporova sa Bugarskom oko prava manjina i ustavnih izmena, što predstavlja neuspeh EU uslovljenosti u regionu.

“Napredak Albanije u pregovorima sa EU bio je gorak zalogaj za pro-EU glasove u Severnoj Makedoniji,” rekla je Pollozhani. “Nije da su smatrali da Albanija ne treba da napreduje, već je to bilo podsetnik na to kako je Severna Makedonija nekada bila ispred u procesu, samo da bi izgubila tu prednost.”

Napredak Albanije u integraciji u EU, posebno sa otvaranjem Klastera 1, odvija se u politički kontroverznoj klimi. Ovaj korak može se smatrati simboličnim i nezvanično povezanim sa uslovljenošću EU, posebno jer dolazi nakon prošlogodišnjeg sporazuma o migraciji između Italije i Albanije. EU je podržala ovaj dogovor, a druge članice, poput Nemačke, takođe razmatraju slične aranžmane sa zemljama kandidatkinjama poput Albanije.

U julu 2024. godine, Nemačka je potpisala ugovor o litijumu sa Srbijom, uprkos značajnim protestima ekoloških aktivista/kinja u Srbiji. Taj dogovor i sporazum o migracijama između Italije i Albanije ne treba posmatrati kao odvojene događaje. Umesto toga, oni izgledaju kao deo promene u spoljnopolitičkom pristupu EU prema regionu, usmerenog na praktične bilateralne sporazume, često na račun prethodno naglašavanih mera uslovljenosti, poput vladavine prava, demokratije i ljudskih prava.

Unutrašnje nestabilnosti EU, uključujući uspon ekstremno desničarskih partija u zemljama članicama, dodatno pojačavaju ove zabrinutosti. Ovaj pomak ka krajnjoj desnici jasno se odrazio na rezultate izbora za Evropski parlament 2024. godine. U takvom kontekstu, demokratska budućnost Zapadnog Balkana i proces njihovog pristupanja EU pod sve su većom lupom, naročito ako EU nastavi da daje prednost praktičnim bilateralnim dogovorima u odnosu na tradicionalni okvir uslovljenosti.

Naslovna slika: K2.0.