Stariji građani spadaju među demografske grupe koje su najviše politički angažovane na Kosovu. Oni prate izborne kampanje, razgovaraju s kandidatima za državne funkcije i analiziraju njihove ponude i obećanja, što potvrđuje i njihovo prisustvo na predizbornim skupovima uoči parlamentarnih izbora 9. februara.

Ipak, uprkos njihovom angažmanu, stariji građani ostaju jedna od najzapostavljenijih grupa u kreiranju politika. Njihove potrebe – od zdravstvene zaštite i socijalne sigurnosti do stanovanja i uključivanja u zajednicu – često se ne nalaze u političkim programima.

Potreba za konkretnim i dugoročnim rešenjima postaje još hitnija, posebno imajući u vidu demografske promene u zemlji i svetu. Prema popisu stanovništva iz 2024. godine, Kosovo ima oko 1,6 miliona stanovnika, od kojih je približno 173.875 osoba starijih od 65 godina. U poređenju s 2011. godinom, kada je sproveden poslednji popis, udeo ove starosne grupe porastao je sa 6,7% na 10,97% ukupne populacije.

Ovaj trend je u skladu s globalnim kretanjima. Prema projekcijama Ujedinjenih nacija (UN), između 2024. i 2074. godine broj osoba starijih od 65 godina udvostručiće se. Takođe, do 2080. godine, broj ljudi u ovoj starosnoj grupi biće veći od broja dece mlađe od 18 godina. Očekuje se da će do kraja 2070-ih populacija starijih od 65 godina dostići 2,2 milijarde, premašujući broj dece mlađe od 18 godina. Trenutno u svetu ima više od 2,4 milijarde dece i oko 830 miliona osoba starijih od 65 godina.

Ove demografske promene predstavljaju nove izazove za vlade širom sveta, zahtevajući hitne prilagodbe politika u ključnim oblastima poput zdravstvene zaštite, penzionog sistema, stanovanja, transporta i socijalne uključenosti. Kao odgovor na to i s ciljem jačanja prava starijih osoba, kao i rešavanja njihove opšte nevidljivosti u međunarodnom pravu, UN su pokrenule inicijativu za Konvenciju o pravima starijih osoba.

Starenje nije samo individualni proces već i društvena promena koja zahteva strukturisane političke odgovore. Međutim, takvi odgovori u velikoj meri nedostaju na Kosovu, gde se stariji građani često osećaju zapostavljeno, usamljeno i s ograničenim mogućnostima za učešće u ekonomskom, društvenom i političkom životu. Iako ih politički diskurs prepoznaje, konkretne politike koje ih osnažuju i integrišu i dalje su retke.

Na Kosovu, osobe starije od 65 godina uglavnom zavise od skromnih penzija koje se kreću od 120 do 318 evra. Ove sume nisu dovoljne za dostojanstven život i predstavljaju neinkluzivnu politiku koja ne uzima u obzir strukturne prepreke s kojima se stariji građani suočavaju.

Nedostatak javnog zdravstvenog osiguranja, pristupačnog stanovanja i socijalnih usluga dodatno ih čini ranjivima. Istraživanje Kosovske inicijative za stabilnost (IKS) pokazalo je da 88% anketiranih penzionera želi veću uključenost organizacija civilnog društva u programe namenjene starijim osobama, poput volonterskih aktivnosti i društvenog angažmana. Međutim, prema istom izveštaju, država je odgovornost za brigu o starijima prebacila na porodice.

Takođe, državni sistem uglavnom predviđa zbrinjavanje starijih osoba bez porodične nege, dok nudi malo mogućnosti da oni nastave da žive u sopstvenim domovima uz adekvatnu podršku. U pogledu stambenih rešenja, situacija je još lošija – Kosovo ima samo pet domova za starije osobe bez porodične nege.

Neke zemlje, posebno skandinavske, razvile su snažne sisteme socijalne zaštite kako bi podržale starenje svoje populacije, bez oslanjanja isključivo na domove za starije. Švedska, na primer, ulaže u prilagođene stambene objekte i programe kućne nege, omogućavajući starijima da vode nezavisan život umesto da budu smešteni u domove za negu. Ovaj model kombinuje univerzalne penzije, lokalnu podršku i dostupnu zdravstvenu zaštitu.

Nasuprot tome, na Kosovu nedostatak stambenih opcija koje nudi država doveo je do toga da briga o starijima bude prepuštena privatnom sektoru. Međutim, prema izveštaju IKS-a, privatni sektor se suočava s brojnim izazovima, uključujući nedostatak standarda, zdravstvenog nadzora i bezbednosnih mera.

Pored toga, Kosovo je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez javnog sistema zdravstvenog osiguranja, što pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti čini privilegijom dostupnom samo onima koji mogu da priušte privatno osiguranje. S obzirom na niske penzije, stariji građani su posebno pogođeni ovom situacijom.

Pored finansijskih poteškoća i ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti, ejdžizam, odnosno diskriminacija starijih osoba, ostaje zanemarena tema u javnom diskursu i kreiranju politika na Kosovu. Dok se stariji često stigmatizuju kao zavisni, slabi i nesposobni za doprinos društvu, retko se govori o sistemskim preprekama koje ugrožavaju njihov kvalitet života.

Uoči izbora, K2.0 je analizirala obećanja političkih partija u vezi sa starijim osobama, procenjujući da li prepoznaju hitnu potrebu za snažnijim politikama, boljom socijalnom zaštitom, eliminisanjem diskriminacije i omogućavanjem dostojanstvenog i nezavisnog života.

K2.0 je analizirala planove četiri najveće političke stranke – Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja na izbore izlazi u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma).

Pokret Samoopredeljenje

Tokom ove izborne kampanje, Pokret Samoopredeljenje (LVV) je ponudio vrlo malo u pogledu starijih osoba. Jedina direktna referenca na ovu grupu u njihovom izbornom programu odnosi se na predloženu podršku za bake i dede koji se brinu o unucima i unukama uzrasta od 13 do 36 meseci, kada su oba roditelja zaposlena. Prema ovoj politici, bake i dede bi dobijali 100 evra mesečno za ovu vrstu brige.

Iako se ovaj pristup na prvi pogled može činiti kao inovativna ideja, on postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa pristupom LVV-a dobrobiti i nezi. Umesto da se institucionalizuje raniji obrazovni sistem, ova politika teret brige prebacuje na starije osobe, što bi moglo ograničiti njihovu mogućnost za aktivan i nezavisan društveni život van svog doma.

Ovom politikom, LVV takođe ignoriše duboko patrijarhalni kontekst na Kosovu, u kojem je glavna odgovornost za brigu o deci na ženama. Ova politika bi verovatno dovela do toga da se starije žene, ili bake, a ne dede, brinu za svoje unuke.

Drugi obećani cilj, iako nije direktno vezan za starije osobe, ali bi značajno uticao na njih, odnosi se na zdravstveno osiguranje, što je obećanje koje političke stranke na Kosovu često ponavljaju. LVV je obećao da će, nakon usvajanja Zakona o zdravstvenim osiguranjima i funkcionisanja zdravstvenog informacionog sistema, biti uveden javni sistem zdravstvenog osiguranja.

Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je bio deo zakonodavne agende vlade još od 2022. godine, vlada je usvojila tek 29. avgusta 2024. godine. Ovaj zakonodavni proces je tek prvi korak u dugom i neizvesnom postupku, što potvrđuju i stalna kašnjenja u realizaciji ovog zakona tokom godina. Prema LVV-u, zdravstveno osiguranje za starije osobe biće finansirano iz državnog budžeta, ali zbog nedostatka konkretnog plana za implementaciju, ostaje nejasno kada će, i da li će uopšte, ovo obećanje biti realizovano.

Kada se govori o politikama koje su već pokrenute, LVV u svom programu na početku obećava da će nastaviti sa radom na projektima započetim tokom ove vlasti. Jedna od glavnih mera koje su preduzete bila je povećanje penzija, koje je sprovedeno u oktobru prošle godine. Vlada je povećala penzije za 20%, primenjujući ovo povećanje i na osnovnu penziju za starosnu dob i na penziju zasnovanu na doprinosima. Kao rezultat toga, osnovna penzija je porasla sa 100 na 120 evra, dok su penzije zasnovane na doprinosima porasle na između 218 i 318 evra.

Iako ovo povećanje predstavlja značajan napredak u poređenju sa prethodnim godinama, ono je i dalje daleko od toga da bude dovoljno za pokrivanje osnovnih životnih troškova starijih osoba. Za poređenje, minimalna plata na Kosovu je 350 evra bruto, a i ta suma je daleko od toga da bude dovoljna za dostojanstven život u ovoj zemlji. LVV nije izložio konkretan plan o tome kako će obezbediti stabilna primanja za starije osobe koja će im omogućiti kvalitetan i dostojanstven život.

Takođe, nije jasno da li će se LVV vratiti obećanju koje je bilo ključno za njihove izbore 2021. godine, a koje je bilo deo njihovog plana i programa za period 2021-2025, a to je izgradnja pet domova za starije osobe. Plan za izgradnju ovih domova bio je deo budžetskih projekcija za period od 2021. do 2025. godine, ali osim prenosa sredstava sa jedne na drugu godinu, nije bilo konkretne implementacije.

Demokratski savez Kosova

U okviru svoje vizije za društvo, u predstavljenom programu, LDK naglašava vrednosti poput dostojanstva i solidarnosti sa osetljivim grupama i starijim osobama, kao i poštovanja života u svim njegovim fazama. Međutim, ostaje nejasno kako će ta solidarnost biti prevedena u konkretne javne politike za starije osobe.

LDK ima poglavlje o socijalnoj i penzionoj politici, ali ga postavlja u veoma uske okvire. Stranka tvrdi da veruje u održiv i pravičan penzioni sistem, koji garantuje stabilne i adekvatne penzije za buduće generacije, uz istovremeno pružanje brige za postojeće penzionere.

Iako reforma ovog tipa može biti neophodna za Kosovo, starije osobe su obuhvaćene širim penzionim okvirom, što otežava jasno razumevanje specifične posvećenosti LDK-a ovoj kategoriji, jer se odnosi na sve grupe. Korišćenje uopštenog jezika ukazuje na nedostatak pažnje prema činjenici da korisnici penzionog sistema nisu homogena grupa, te stoga uopšteni pristup rešavanju njihovih potreba ne može doneti jednako efikasne rezultate za sve.

Na primer, LDK naglašava potrebu za novom arhitekturom penzionog sistema, tvrdeći da Kosovo treba strukturu sa četiri stuba, umesto postojećeg sistema sa tri stuba. Ovi stubovi obuhvataju: Stub A – trenutne šeme socijalne pomoći; Stub B – sva finansiranja iz socijalnih osiguranja, uključujući starosne penzije, penzije za radnu invalidnost, porodičnu zaštitu, roditeljsku zaštitu, osiguranje od nezaposlenosti i bolovanje; Stub C – obavezne penzijske doprinose, utvrđene zakonom; i Stub D – dobrovoljna osiguranja za penzije i zdravstvenu zaštitu, koja reguliše Centralna banka Kosova (CBK).

LDK je predložila da se osnovna penzija za starosnu dob prebaci u Stub B, što znači da bi se plaćala putem dodatnih doprinosa poslodavaca i radnika, a ne isključivo iz državnog budžeta.

Međutim, teško da će biti postignuti zadovoljavajući rezultati samo ponovnim intervencijama u postojeći penzioni sistem. U tom sistemu stalno su se vršile intervencije – dodavane su nove kategorije, povećavani iznosi, ali sistem ipak nije postao onaj koji štiti građane, već onaj koji im omogućava samo preživljavanje.

Jedno konkretnije obećanje LDK u vezi sa penzijama dato je tokom predizbornih skupova, gde je Lumir Abdixhiku, njen kandidat za premijera, zajedno sa ostalim kandidatima partije, obećao povećanje svih penzija u prvih nedelju dana od formiranja nove vlade. Oni su izjavili da nijedna penzija neće biti niža od 150 evra, da će sve penzije biti povećane za 36,2%, kao i da će svi esencijalni lekovi za starije osobe biti besplatni.

Ovo obećanje, u odsustvu zdravstvenog osiguranja, moglo bi barem donekle olakšati opterećujući finansijski teret starijim građanima.

Što se tiče zdravstvenog osiguranja, LDK je obećala da će sistem zdravstvenog osiguranja postati potpuno funkcionalan u prvoj godini mandata. Međutim, uzimajući u obzir sve procese koji moraju biti sprovedeni pre nego što se ovaj plan realizuje, kao što su izgradnja administrativnih sistema, stavljanje zdravstvenog fonda u potpunu funkciju, usvajanje paketa zdravstvenih prava, povezivanje ugovora sa zdravstvenim institucijama i apotekama, kao i obezbeđivanje finansiranja, ovaj cilj će verovatno zahtevati najmanje jedan četvorogodišnji mandat da bi bio ostvariv, čak i ako bi to bio njihov glavni prioritet.

LDK tvrdi da će njen prioritet biti potpuno refundiranje lekova za najčešće hronične bolesti kod penzionera i proširivanje liste lekova koji će biti pokriveni iz fonda svake godine.

Demokratska partija Kosova

PDK je svoj pristup politikama za starije osobe formulisala pod sloganom “Više dostojanstva i zahvalnosti za starije”, naglašavajući povećanje penzija, poboljšanje centara za brigu o starijima i obezbeđivanje besplatnih lekova. Iako program na prvi pogled daje šire i ambicioznije obećanje u odnosu na druge stranke, ostaje nejasno koliko su ova obećanja ostvariva, kako će funkcionisati i kako će biti finansirana.

PDK je obećala značajno povećanje penzija, s ciljem poboljšanja kvaliteta života penzionera. Predložene promene uključuju povećanje osnovne penzije na 200 evra i povećanje doprinosa za 30% kod kontributivnih penzija.

Jedno od najambicioznijih obećanja PDK jeste stvaranje specijalizovanih centara za starije osobe u svakom regionu Kosova. Ovi centri bi pružali specijalizovanu medicinsku negu, fizičke terapije, društvene i kulturne aktivnosti, kao i obuke za sticanje životnih veština, kako bi stariji sačuvali svoju nezavisnost. PDK takođe ukazuje na disproporcionalnu odgovornost koju žene snose u brizi o starijima, naglašavajući da bi uspostavljanje ovih centara olakšalo ženama ovaj teret, omogućavajući im da se više angažuju u radnoj, društvenoj, kulturnoj i političkoj sferi.

Međutim, plan ne sadrži detalje o tome kako će ovi centri biti integrisani u postojeći zdravstveni sistem, kako će biti obezbeđena nesmetana dostupnost starijima, da li će centri biti dostupni svim starijim osobama, bez obzira na njihov finansijski status, kako će biti finansirani i kada će početi sa radom.

Takođe, PDK je obećala podršku porodicama koje brinu o starijima kod kuće, kroz obuke i resurse koji će pomoći u upravljanju njihovim potrebama. Kako bi osigurala kvalitet i efikasnost ovih usluga, PDK je predložila uvođenje sistema praćenja, ali nije precizirala kako će ovaj sistem biti organizovan i kako će se primeniti u slučajevima kada porodice preuzimaju brigu o starijima.

PDK takođe obećava da će obezbediti besplatne lekove za starije osobe koje pate od hroničnih bolesti, omogućavajući im pristup potrebnim medicinskim tretmanima bez finansijskog opterećenja. Takođe, stranka je obećala implementaciju sistema javnog zdravstvenog osiguranja, koji bi mogao imati direktan uticaj na starije osobe. Međutim, ostaje nejasno kada će ovaj sistem biti primenjen.

Alijansa za budućnost Kosova–Nisma

Koalicija AAK-Nisma ima prilično nejasan i opšti pristup politikama za starije osobe, uključujući ih u širi okvir socijalne zaštite i podrške porodicama.

Jedan od najnejasnijih predloga u programu AAK-Nisma odnosi se na sektor poljoprivrede i prehrambene industrije, koji koalicija smatra strateškim prioritetom za Kosovo. Program obećava “kreiranje stimulativnih fondova za kupovinu zemlje od starijih porodica i onih koje nisu poljoprivredne”, ali nije precizirano šta tačno podrazumevaju termini “starije porodice” i “nepoljoprivredne porodice”, šta će se dešavati sa tom zemljom, da li se misli na subvencije, grantove ili kredite za starije osobe i kako će ova mera direktno uticati na poboljšanje kvaliteta života starijih.

AAK-Nisma sve socijalne politike, uključujući one za starije osobe, integriše u plan za osnivanje “Ministarstva za porodicu”. Pošto se predviđa da ovo ministarstvo ima širok spektar odgovornosti, nije jasno hoće li stariji dobiti odgovarajuću pažnju i podršku, posebno s obzirom na nedostatak strukturiranih politika za ovu grupu na Kosovu.

Među ostalim obećanjima AAK-Nisma za starije osobe su: promocija učešća starijih u društvu, podsticanje aktivnog uključivanja starijih, poput volonterskog rada, kao i stvaranje mogućnosti da stariji nastave da doprinosu društvu i nakon penzionisanja. Međutim, nije objašnjeno kako će se ova obećanja realizovati. Program ne sadrži detalje o finansiranju, implementaciji ili zakonodavnim inicijativama za ove politike, što otežava procenu njihove ostvarivosti.

Drugi aspekt politika za starije u programu AAK-Nisma je “Paket za dobrobit porodice”, koji obuhvata: finansijsku pomoć za starije osobe i kućnu negu putem socijalnih preduzeća, kao i organizovanje ovih usluga na državnom i lokalnom nivou. Iako su finansijska pomoć i kućna nega važni za poboljšanje života starijih, program ne precizira izvore finansiranja, obim pokrivanja, način organizacije niti vremenske rokove.

AAK-Nisma je takođe iznela velike ekonomske obaveze, uključujući obećanje da neće biti penzija nižih od 500 evra, ali nije jasno kako će biti strukturiran rast penzija, kako će to uticati na različite kategorije penzionera, niti da li je ovo obećanje fiskalno održivo.

Šta možemo zaključiti iz ovih programa?

Iako političke stranke na Kosovu priznaju da stariji ljudi imaju potrebu za podrškom, njihovi programi ih uglavnom svode na korisnike penzija i zdravstvene zaštite, zanemarujući njihova prava na nezavisnost, društvenu uključenost i psihičku dobrobit.

Većina obećanja fokusira se na finansijsku pomoć, kao što je povećanje penzija, ili na pristup zdravstvenoj zaštiti, naročito besplatnim lekovima za hronične bolesti. Iako su ove mere od značaja, one ne prepoznaju starije osobe kao aktivne članove društva kojima su potrebne mogućnosti za društveno angažovanje, rad (ako to žele) i očuvanje osećaja svrhe postojanja, van same finansijske pomoći. Čak i sama finansijska obećanja ostaju ograničena, jer funkcionišu u okviru zastarelog penzionog sistema koji je tokom godina pokazao nesposobnost da se nosi sa socijalnim nejednakostima u zemlji.

Kada je u pitanju zdravstvena zaštita, stranke uglavnom tretiraju starenje kao medicinski problem, fokusirajući se na osnovnu zdravstvenu negu, dok potpuno zanemaruju kritičke aspekte poput stigmatizacije starijih i njihovog mentalnog zdravlja. Gotovo da nema diskusije o suzbijanju socijalne izolacije ili pružanju psihološke podrške.

Čak i kada se predlažu progresivnije politike, poput programa za društvenu inkluziju starijih, one ostaju nedovoljno razrađene i nemaju jasne strategije za implementaciju. Dokle god politike ne budu obuhvatale šire društvene, mentalne i emotivne potrebe starijih, oni će i dalje biti tretirani kao korisnici socijalne pomoći, a ne kao individue sa punim pravima i sposobnostima.

Naslovna slika: Dina Hajrullahu / K2.0