Kosovo (ne) bojkotuje
Od Hrvatske do Kosova, građani se mobilišu protiv rasta cena.
Od početka 2020. godine, kada se pojavila pandemija COVID-19, cene potrošačkih proizvoda na Kosovu su neprestano rasle. Prvo su ograničenja uvedena zbog pandemije poremetila lanac snabdevanja širom sveta, što je povećalo troškove potrošačkih proizvoda. Zatim se ovom rastu cena pridružila i energetska kriza 2021. godine, a potom i dodatni poremećaji u lancu snabdevanja, kao posledica sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Prema Agenciji za statistiku Kosova (ASK), prosečna stopa inflacije za 2024. godinu iznosila je 1,6%. Iako se ovo povećanje može činiti niskim, ono se nadovezuje na inflatorni rast prethodnih godina. U 2023. prosečna stopa inflacije bila je 4,9%, dok je 2022. iznosila 11,6%.
Zbog toga su cene osnovnih proizvoda danas znatno više nego 2020. godine.
Uprkos konstantnom rastu cena u poslednje četiri godine, osim žalbi građana na društvenim mrežama i u televizijskim izveštajima, nije bilo organizovanog mobilisanja – ni od strane građana, a što je još važnije, ni od strane vlade. Međutim, to se promenilo u februaru 2025. godine. Grupa građana se organizovala kroz pokret “Kosovo bojkotuje”, koji poziva na bojkot lanaca supermarketa kako bi izvršili pritisak na snižavanje cena.
Ova inicijativa bila je inspirisana Hrvatskom, gde je ovakav vid mobilizacije prvo započet. Kao što su građani Kosova i Hrvatske osetili rast cena u svom džepu, i stanovnici drugih zemalja Zapadnog Balkana suočili su se s istim problemom.
Krajem januara ove godine, u Hrvatskoj je pokrenuta masovna mobilizacija koju je predvodila grupa za zaštitu potrošača, poznata kao “Halo, inspektore”. Ova grupa je pozvala na bojkot supermarketa i drugih maloprodajnih lanaca u znak protesta protiv rasta cena. “Pozivaju se ljudi da taj dan nitko ništa ne kupuje, ali ništa”, stajalo je, između ostalog, u poruci inicijative.
Prema podacima statističkog zavoda Evropske unije, Eurostat, u februaru je prosečna stopa inflacije u Hrvatskoj iznosila 4,7%, što je najviše u evrozoni. Inflacija u Hrvatskoj privukla je pažnju ne samo domaćeg stanovništva već i turista. Video snimci turista koji su bili zaprepašćeni rastom cena proširili su se na društvenim mrežama.
Bojkot je dobio ogromnu podršku, pri čemu su građani smanjili kupovinu osnovnih proizvoda i izbegavali trošenje na neesencijalne artikle. Ova kolektivna inicijativa dovela je do značajnog pada prodaje u maloprodajnim lancima – njihov promet opao je za 44%, dok je ukupna vrednost prodaje pala za 53% prvog petka bojkota, 24. januara. Fotografije praznih supermarketa, koje su tog dana kružile društvenim mrežama, imale su snažan uticaj na građane i podstakle dalju mobilizaciju tokom narednih nedelja.
Kao odgovor na bojkot, Vlada Hrvatske preduzela je mere za rešavanje zabrinutosti građana. Dana 30. januara, Ministarstvo ekonomije Hrvatske objavilo je da će lista proizvoda sa zamrznutim cenama biti proširena sa 30 na 40 artikala, kako bi se pomoglo najugroženijim grupama društva.
Zamrzavanje cena je jedan od načina na koji vlade ili tržišni regulatorni organi mogu privremeno intervenisati u regulisanju tržišta u slobodnim ekonomijama. Ova mera postavlja gornju granicu cene koju kompanija može odrediti za određeni proizvod ili uslugu. Takva ograničenja se obično koriste kako bi se potrošači zaštitili od neopravdano visokih troškova, naročito kada su u pitanju osnovna dobra i usluge poput energije, hrane ili stanarine – posebno u slučajevima tržišnih neuspeha, kriza ili monopolskog ponašanja.
Uspeh pokreta u Hrvatskoj inspirisao je slične akcije širom Balkana, pa su građani u zemljama poput Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine organizovali slične bojkote u znak protesta protiv visokih cena.
U Severnoj Makedoniji, prvi bojkot 31. januara gotovo je prepolovio dnevni promet, koji je opao za 46,29% u osam najvećih lanaca supermarketa u odnosu na prethodni dan.
I Vlada Severne Makedonije reagovala je na ovu situaciju. Dana 18. februara donela je odluku o uvođenju maksimalnih cena, ograničavajući profitne marže za više od 102 grupe proizvoda, što obuhvata više od 1.000 prehrambenih i neprehrambenih artikala.
Prema odluci, za osnovne proizvode poput hleba, brašna, ulja i jaja, profitna marža ne može preći 5%. Za 55 drugih proizvoda, poput mesa i konzervirane hrane, marža iznosi 10%, dok je za 39 artikala, kao što su voće, povrće i higijenski proizvodi, dozvoljena profitna marža do 15%.
Kako bojkoti i dalje traju, Hrvatska je pokrenula domino efekat i na Kosovu.
Kosovo bojkotuje
Usred izborne kampanje za opšte izbore, koji su održani 9. februara, online sfera u zemlji preplavljena je fotografijama proizvoda sa visokim cenama. Bojkot koji se odvijao u Hrvatskoj postajao je sve poznatiji, a na kraju je i na Kosovu formalizovan poziv na bojkot od strane grupe građana kroz inicijativu “Kosovo bojkotuje”.
Redon Kuçi, 20-godišnji student web i mobilnih aplikacija, koji takođe radi kao menadžer u jednoj tekstilnoj kompaniji, jedan je od devet inicijatora ovog pokreta. Kuçi kaže da je inicijativa inspirisana sličnim akcijama u Hrvatskoj i Srbiji, gde su bojkoti doveli do primetnog sniženja cena.
“Videli smo da su bojkoti u susednim zemljama bili uspešni i pomislili – zašto ne bismo pokušali i mi?”, kaže on.
Kako bi mobilizovala građane, inicijativa koristi kombinaciju društvenih mreža i terenskih kampanja. Fejsbuk grupa sa više od 9.200 članova postala je glavna platforma za razmenu ideja i informacija. Ljudi su ubrzo počeli da objavljuju dokaze o prevarama sa lažnim sniženjima cena u supermarketima, kao i da upoređuju cene na Kosovu sa onima u drugim evropskim zemljama koje su poznate po visokom standardu života.
“Angažovali smo volontere koji su pomogli u postavljanju postera i stikera po gradovima, što je doprinelo širenju poruke na veći broj ljudi”, kaže Kuçi.
Inicijativa je takođe dobila podršku od nevladine organizacije “Mbrojtësit e Konsumatorëve” (Zaštitnici potrošača), organizacije koja ima za cilj zaštitu potrošača. Podršku su pružila i mala lokalna preduzeća, koja ovu inicijativu vide kao priliku za jačanje lokalne ekonomije. Istovremeno, inicijativa savetuje građane da se snabdevaju u malim radnjama i kod prodavaca domaćih proizvoda.
Prvi bojkot organizovan je 10. februara, dan nakon parlamentarnih izbora. S obzirom na to da je celokupni javni diskurs bio usmeren na izborne debate, bojkot je ostao u drugom planu. Prema podacima Poreske uprave Kosova (ATK), promet u velikim supermarketima smanjen je za više od 100.000 evra u poređenju sa prethodnom nedeljom.
“Ovo je važan pokazatelj uticaja bojkota”, kaže Kuçi, dodajući da bi odziv mogao biti veći da izbori nisu održani dan ranije. Ipak, pad prometa od 100.000 evra za kompanije koje na dnevnom nivou ostvaruju promet veći od 13 miliona može se smatrati veoma malim efektom bojkota. Na primer, 3. februara prodavnice su ostvarile više od 13.496.000 evra prometa, dok je na dan bojkota taj iznos bio oko 13.393.000 evra.
Ako se povuče paralela sa Hrvatskom, gde je bojkot izazvao pad prometa od 44%, i Severnom Makedonijom sa 46%, na Kosovu pad nije dostigao ni 1%.
S obzirom na to da mobilizacija građana nije bila previše široka, inicijativa “Kosovo bojkotuje” započela je novu strategiju. Krajem februara, počeli su da se fokusiraju na pozive za bojkot specifičnog lanca supermarketa na nekoliko dana. Pozivi za bojkot će zatim nastaviti u martu za sledeći lanac supermarketa. Građani koji su deo grupe “Kosovo bojkotuje” biraju sledeći lanac supermarketa putem anketa na Fejsbuku.
U međuvremenu, organizatori se pripremaju za širi bojkot za dve nedelje. Ispostavilo se da su se koordinisali sa grupama iz drugih zemalja regiona kako bi organizovali veliki regionalni dan bojkota, upravo na Svetski dan potrošača, 15. marta.
Potrošnja puni državni budžet
Uticaj potrošnje na ekonomiju Kosova je veliki. Potrošnja čini jedan od glavnih prihoda u državnom budžetu kroz porez na dodatu vrednost (PDV), koji je prisutan na svim osnovnim proizvodima. To ne samo da pokazuje značaj potrošnje u ekonomiji zemlje, već i uticaj koji bi mogao imati širi bojkot od strane građana.
Blendi Hasaj, izvršni direktor Instituta GAP, kaže da je potrošnja na prehrambene proizvode glavni izvor na koji odlazi više od polovine godišnjih prihoda domaćinstava, novac koji zarađuju radom i putem doznaka iz dijaspore. Međutim, prema njegovim rečima, uprkos poskupljenju proizvoda, građani su nastavili da kupuju isto.
“Pored 3,1 milijarde evra isplaćenih kao plate u našoj ekonomiji 2024. godine, porodice na Kosovu su primile još više od 1,35 milijardi evra u vidu doznaka iz dijaspore”, kaže Hasaj. “Na ove nefleksibilne preferencije [koje se ne menjaju uprkos ceni] verovatno je uticala i normalna inflacija cena u većini godina pre pandemije.”
On dodaje da, prema istraživanjima koje su sproveli u Institutu GAP, i drugi proizvodi, kao što je gorivo, imaju neelastičnu potrošnju, odnosno, uprkos poskupljenju, potražnja nije opala. Prema Hasaju, ovo se dešava i sa cigaretama i gaziranim pićima.
U kombinaciji sa ovim proizvodima, tu su i osnovni prehrambeni proizvodi kao što su brašno, ulje, mlečni proizvodi, jaja, kafa, voće i povrće. S obzirom na to da je njihova kupovina neizbežna, rast cena nije zaustavio njihovu kupovinu. I upravo su ovi osnovni proizvodi doživeli poskupljenje.
Prema Redonu Kuçiju iz inicijative “Kosovo bojkotuje”, primetili su se privremeni popusti i kratkoročne promocije u supermarketima, što se može tumačiti kao odgovor na pritisak bojkota.
“Naš cilj je da izvršimo ekonomski pritisak na supermarkete kako bismo ih naterali da trajno snize cene, a ne da to rade samo povremeno, kao reakciju na bojkot”, kaže Kuçi.
Cene proizvoda određuju prodavci na osnovu kombinacije troškova nabavke, operativnih troškova, poreza i marže. S obzirom na to da većinu mesečne potrošačke korpe čine proizvodi koji se uvoze iz drugih delova Balkana i Evrope, očekuje se da će visoke cene ostati duže vreme.
Koliko su porasle cene od 2020. godine?
- Paradajz: 117,6%
- Derivati: 34%
- Drva za ogrev: 38,8%
- Krompir: 27,7%
- Mleko: 41,4%
- Pasulj: 44,9%
- Beli hleb: 45,7%
- Paprike: 54%
- Pileće meso: 56,3%
- Pšenično brašno: 62%
- Šećer: 72,9%
Uvoz proizvoda iz drugih zemalja nosi dodatne troškove za prodavce, jer uključuje troškove transporta i carine, što na kraju povisuje cenu koju plaćaju potrošači. Prema brojnim izveštajima građana u grupi “Kosovo bojkotuje” i na društvenim mrežama, potrošači na Kosovu za iste proizvode plaćaju više nego u Nemačkoj, gde je prosečna bruto plata viša od 4.000 evra. Na Kosovu je, prema podacima ASK-a, prosečna bruto plata u 2023. godini iznosila 570 evra.
Ove okolnosti, posebno velika zavisnost od uvoza, ukazuju na to koliko je važno razvijati proizvodne kapacitete u zemlji. Međutim, uvoz nije jedini faktor; domaći proizvođači ponekad podižu cene čak i kada imaju prednost na tržištu, jer nedostaje uvoznih proizvoda. Jedan takav primer je zabrana uvoza Plazma keksa iz Srbije koju je Vlada Kosova uvela 2022. godine. Kao rezultat toga, cena sličnog proizvoda proizvedenog na Kosovu automatski je porasla.
Ovo je tipičan primer kako cene zavise od zakona ponude i potražnje. Kada je zabrana uvoza Plazma keksa smanjila ponudu na tržištu, cena domaćih proizvoda, koji su prethodno bili jeftiniji, porasla je, jer je potražnja ostala ista, a ponuda se smanjila.
Reakcija države
Za razliku od vlada Hrvatske i Severne Makedonije, koje su reagovale na inicijativu za bojkot, bilo postavljanjem gornje granice cena, bilo zamrzavanjem cena, vlada Kosova nije donela nikakvu meru.
Iako nije bilo reakcije države, organizatori su odlučni da nastave svoje napore i razmatraju mogućnost organizovanja protesta i drugih bojkota kako bi povećali pritisak.
Kao grupa koja se svakodnevno konsoliduje, imaju spisak zahteva. Prema Kuçijevim rečima, traže da se primeni zakon o maksimalnim cenama. Pored toga, zahtevaju dugoročno i održivo smanjenje cena od strane supermarketa, veću prisutnost medija i državnih organa u otkrivanju prevara sa cenama, kao i veću transparentnost u vezi sa poreklom proizvoda, naročito voća, povrća i mesa. Takođe, prema Kuçiju, traže veću podršku za domaće proizvođače kako bi se smanjila zavisnost od uvoza.
Vlada Kosova pokušala je da preduzme ovakvu meru postavljanja maksimalnih cena još 2022. godine, kada je usvojila zakon koji se odnosi na ovu temu, konkretno Zakon o privremenim merama za osnovne proizvode u slučajevima posebnog tržišnog destabilizovanja. Zakon je obuhvatao osnovne proizvode kao što su žitarice, hleb, brašno, pirinač, testenine, jestivo ulje, mleko, kuhinjska so, jaja, pileće meso, kristal šećer, proizvodi lične higijene i drvo za ogrev. Međutim, Demokratski savez Kosova (LDK) poslao je ovaj zakon Ustavnom sudu u novembru 2022. godine, tvrdeći da bi mogao da dovede do prekomernog mešanja u slobodno tržište.
U novembru 2023. godine, Ustavni sud je proglasio nekoliko članova ovog zakona neustavnim. Međutim, za razliku od javne interpretacije da je ceo zakon proglašen neustavnim, Ustavni sud je obrazložio da je ustavno da država interveniše u cilju zaštite potrošača od posledica rasta cena u posebnim slučajevima tržišne destabilizacije, ali ne na način na koji je to bilo predviđeno ovim zakonom.
Bivša predsednica Ustavnog suda, Gresa Caka-Nimani, objasnila je u intervjuu za emisiju “Rubikon” na Klan Kosova da je zakon srušen jer je davao ovlašćenje ministru i premijeru da intervenišu u cene i slobodno tržište. Ustavni sud je stoga naložio da ova ovlašćenja treba da preuzme nezavisno telo ili institucija.
Prema Hasaju iz Instituta GAP, državne intervencije treba da budu kratkoročne.
“Privremene intervencije, poput postavljanja gornjih granica cena, ako su proporcionalne i donete na transparentan način, mogu biti jedno od rešenja u slučaju ozbiljnijeg pogoršanja problema. Međutim, nikako ne bi smele da budu dugoročne, jer nose brojne rizike za ekonomiju”, kaže on.
Dugoročno ograničavanje cena može dovesti do poremećaja na tržištu. Ravnoteža između ponude i potražnje može biti narušena, jer regulisana cena često podstiče rast potražnje, dok ponuda može ostati nedovoljna da je zadovolji. Kao rezultat, može doći do prekida proizvodnje proizvoda sve dok cena ostane fiksna. Još jedan negativan efekat može biti pad kvaliteta proizvoda, jer bi neki proizvođači mogli pokušati da nadoknade ograničenja cene povećavanjem svoje profitne marže na druge načine.
Slično tome, velike ekonomske intervencije, poput onih koje političari često predlažu u predizbornim periodima – recimo smanjenje poreskih stopa, uključujući i snižavanje PDV-a za veliki broj proizvoda – mogu imati negativan uticaj na ekonomiju. Hasaj upozorava da bi to moglo oslabiti državni budžet, čiji je glavni izvor upravo potrošnja.
“Takve mere opterećuju javne finansije i otežavaju državi da pokrije troškove za penzije, socijalne programe i plate u javnom sektoru”, kaže Hasaj. On dodaje da su najugroženije grupe u društvu posebno pogođene rastom cena, te da bi svaka reakcija vlade trebalo da bude ciljana upravo na njih, a ne jednaka za sve.
Bojkot supermarketa oslanja se na osnovne principe slobodnog tržišta – smanjenjem potražnje nastoji se izvršiti pritisak na cene proizvoda, uz očekivanje da će one pasti. U teoriji, tržište s manjim brojem kupaca trebalo bi da odrazi taj pad kroz niže cene.
Međutim, ova strategija nosi i određeni rizik – ako se potražnja ponovo poveća nakon bojkota, cene bi mogle da se vrate na prethodni nivo ili čak da porastu.
S druge strane, ako bojkot uspe da postavi novi standard nižih cena ili promeni ponašanje potrošača – na primer, usmeravajući ih ka manjim lokalnim prodavnicama – efekat može biti dugotrajniji. Sve zavisi od toga kako će se oblikovati i održati tržišna dinamika nakon bojkota.
Naslovna slika: Lum Hajrullahu / K2.0
