“Danas marširamo, svakog dana se borimo”
U slikama: poziv za rodnu pravdu povodom 8. marta
Dok su imena žena koje su ubili partneri, muževi ili članovi porodice odjekivala ulicama, demonstranti/kinje su u subotu, 8. marta, marširali/e kroz Prištinu obeležavajući Međunarodni dan žena.
Njihov poziv je bio da se “ni jedna više” ne doda na sve dužu listu žrtava femicida na Kosovu. Marš je održan pod sloganom “Marshojmë për njana-tjetrën” — Marširamo jedna za drugu — izraz solidarnosti među ženama u društvu u kojem duboko ukorenjeni patrijarhat čini da je oslonac na druge žene najbezbednije utočište.
Kolektiv “Marshojmë s’festojmë” (Marširamo, ne slavimo) organizovao je marš kroz participativni proces, u koji je javnost bila pozvana da se uključi u pripreme više od mesec dana pre događaja. Aktivistkinje i aktivisti okupljali su se na različitim mestima u gradu, uključujući zajednički centar Termokiss i Studentski centar Univerziteta u Prištini, kako bi prikupljali sredstva i radili na porukama i materijalima za marš.
Kod jedne od glavnih policijskih stanica u Prištini, demonstrantkinje i demonstranti bacili su crvenu boju i dimne baklje — upečatljive simbole krvi ubijenih žena i poziv policiji na snažniju mobilizaciju u zaštiti žena. Policija Kosova je više puta zakazala u sprečavanju femicida, kao u slučajevima Sebahate Morine 2021. i Hamide Magashi 2022. godine, zbog nesprovođenja sudskih odluka i neadekvatnog odgovora na pozive žrtava za zaštitu.
Neposredno nakon policijske stanice, demonstrantkinje i demonstranti prošli su pored bele zastave sa crvenim slovima, koja je visila sa visoke zgrade. Na zastavi je pisalo: “Bolja budućnost je moguća.” Međutim, sadašnjost za žene na Kosovu je sumorna.
Samo nekoliko dana pre marša, objavljeno je da je devojčica koja je 2022. godine, kada je imala 11 godina, silovana sedam sati od strane petorice muškaraca u javnom parku u Prištini, nedavno ponovo silovana — ovaj put od strane više desetina muškaraca. Žrtva je bila poznata Centru za socijalni rad, što ovaj slučaj čini još jasnijim primerom ponovljenog institucionalnog neuspeha da stane u zaštitu žena.
Femicid — namerno ubistvo žena zbog njihovog roda — prerano je prekinuo živote previše žena na Kosovu. Od 2010. do aprila 2024. godine, na Kosovu je ubijeno 58 žena. Njihova imena su čitana naglas tokom marša, kao podsetnik da ne smeju biti zaboravljene.
Porodično nasilje i rodno zasnovano nasilje, koji su često uvod u femicid, i dalje su ozbiljan problem na Kosovu. Ministarstvo pravde je u 2024. godini identifikovalo 2.385 žena kao žrtve porodičnog nasilja. To je povećanje od 12,5% u odnosu na 2023. godinu, kada je 2.120 žena prijavilo da su bile žrtve porodičnog nasilja. Ove brojke, međutim, verovatno ne oslikavaju punu sliku, jer mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni zbog nepoverenja u institucionalne odgovore.
Pored toga, homofobija, transfobija, rasizam, ableizam i drugi oblici diskriminacije nastavljaju da se prepliću sa patrijarhatom, stvarajući višeslojne oblike ugnjetavanja žena. Ovo ugnjetavanje često ostaje nevidljivo i nerešeno.
Demonstrantkinje i demonstranti su glasno osudili institucionalnu neaktivnost i saučesništvo, uzvikujući parole: “Država ćuti dok žene bivaju ubijene”, “Sudovi, policija, država – krv žena je na vašim rukama” i “Koliko još propuštenih poziva?”
Demonstrantkinje i demonstranti su takođe pozvali na uvođenje održivih socijalnih politika, a ne jednokratnih “isplata za reprodukciju”. Time su odgovorili na retoriku političara tokom nedavne izborne kampanje na Kosovu. Iako su sve veće stranke predložile neku vrstu novčane naknade za porođaj, izostali su konkretni predlozi politika koje bi ženama pružile dugoročnu podršku.
Kao i obično, marš je završen ispred zgrade vlade — ovog puta bez jakog prisustva redovne i specijalne policije, za razliku od 2024. godine. Ostaje da se vidi kako i da li će nova kosovska vlada odgovoriti na dugogodišnje zahteve aktivistkinja i aktivista.
Naslovna slika: Lum Hajrullahu / K2.0.
-
O autoru/ki Lum Hajrullahu -
- Ovaj članak je napisan na albanskom.