Tri dana nakon održavanja prve konstitutivne sednice novog saziva 15. aprila, proces konstituisanja i dalje je u blokadi. Na toj sednici, koja je usledila nakon potvrde opštih izbora održanih 9. februara, očekivalo se polaganje zakletve 120 novih poslanika/ca i glasanje za rukovodstvo skupštine. Konstituisanje skupštine je preduslov za formiranje nove vlade.
Međutim, proces je zapao u blokadu već na prvom koraku.
Prva tačka dnevnog reda bila je formiranje Komisije za verifikaciju kvoruma i mandata (KVKM), sa predstavnicima/ama svih stranaka koje su osvojile dovoljan broj glasova za ulazak u skupštinu. Komisija je izradila izveštaj o verifikaciji 120 mandata potvrđenih od strane Centralne izborne komisije (KQZ), koji je trebalo da bude izglasan od strane poslanika.
Međutim, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) — često nazivani “opozicioni blok” u javnom diskursu — glasali su protiv. Po njima, glavni razlog je bio izostanak formalnih ostavki od strane vršioca dužnosti premijera Albina Kurtija i nekoliko ministara/ki njegove vlade, koji/e su u međuvremenu izabrani/e za poslanike/ce. Kurti i ministri/arke su tvrdili/e da su ostavke podneli/e 15. aprila, na dan sednice.
Istovremeno sa održavanjem sednice, objavljeno je i pismo ostavke Kurtija upućeno predsedniku skupštine Glauku Konjufci. Ministri su potvrdili da su ostavke lično predali Kurtiju. Međutim, ovakav oblik ostavki osporile su neke opozicione stranke i organizacije civilnog društva.
Nakon prekida konstitutivne sednice, predsedavajući — najstariji izabrani poslanik, Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje (LVV) — rekao je da će zatražiti tumačenje predsednice države Vjose Osmani o tome kako dalje postupiti, ocenjujući tok događaja kao bez presedana.
Pokret Samoopredeljenje (LVV) i opozicioni blok međusobno su optužili jedni druge za neuspeh sednice. LVV je optužio opoziciju za blokadu procesa; opozicija je insistirala da Kurti krši Ustav jer istovremeno drži mandat poslanika i izvršne funkcije. U reakciji na Facebooku, Kurti je neizglasavanje izveštaja od strane PDK, LDK, AAK i Srpske liste (LS) nazvao “institucionalnim napadom na Republiku Kosovo i demokratske izbore”. Za opozicioni blok, nepostojanje formalne ostavke Kurtija bilo je kršenje Ustava jer on ne može da polaže zakletvu kao poslanik dok istovremeno obavlja izvršnu funkciju.
Ova nejasnoća oko ostavki pretvorila se u prvi politički sukob onih koji su obezbedili dovoljan broj glasova za ulazak u sledeći saziv skupštine.
Predsednica Osmani je sutradan pozvala poslanike i poslanice da održe narednu sednicu u roku od 48 sati, kako propisuje Poslovnik skupštine Republike Kosovo. Druga sednica radi nastavka procesa održana je u četvrtak, 17. aprila, ali je i ona propala. Predsedavajući sednicom, Dehari, nakon kratkih konsultacija s predstavnicima/ama stranaka, nije ni stavio izveštaj na glasanje, navodeći da ne postoji politički konsenzus među strankama o daljim koracima.
Treća sednica zakazana je za subotu, 19. aprila, ali s obzirom da se problemi koji su doveli do ove blokade ne rešavaju, proces konstituisanja institucija rizikuje da ostane zarobljen u ponovljenim sednicama, koje, prema Poslovniku, moraju da se održavaju svakih 48 sati dok se skupština ne konstituiše.
Ova faza može biti prevaziđena u subotu ukoliko se obezbedi potreban broj glasova, prvo za usvajanje izveštaja KVKM, čime bi se otvorio put za naredne faze konstituisanja skupštine i formiranja vlade.
(Ne)jasnoće oko ostavke
Prema Zakonu o vladi, koji je usvojen tokom mandata Kurtijeve vlade 2022. godine, ukoliko član vlade u ostavci bude izabran za poslanika Skupštine Republike Kosova, on ili ona mora podneti ostavku na izvršnu funkciju pre dana potvrđivanja rezultata izbora. Centralna izborna komisija (KQZ) potvrdila je rezultate 27. marta, što znači da su, prema ovom zakonu, Kurti i članovi njegove vlade koji su osvojili mandate poslanika morali podneti ostavke najkasnije do 26. marta.
Ipak, 27. marta, u objavi na Facebooku, Kurti je tvrdio da je mandat vlade istekao 23. marta, kada je ona, po njegovim rečima, prešla u status “vlade u ostavci”, što je “efektivno isto što i vlada u ostavci iz ranijih mandata drugih”, kako je napisao. Zbog toga, naveo je, formalna ostavka nije bila neophodna. Ipak, on je 15. aprila predao pismo ostavke.
U međuvremenu, postojale su nejasnoće u vezi sa ostavkama članova vlade koji su izabrani za poslanike. Prema članu 6. Zakona o pravima i odgovornostima poslanika, poslanik ne može obavljati izvršne funkcije u isto vreme. Ovaj član takođe predviđa da mandat poslanika počinje potvrdom KQZ-a. Prema ministarki pravde u ostavci Albuleni Haxhiu, ona i drugi članovi vlade koji su izabrani za poslanike već su potvrdili prihvatanje svojih mandata pred KQZ-om, što znači da, po njenim rečima, nisu imali pravne prepreke. Ipak, ustavnost odluke KQZ-a takođe je dovedena u pitanje.
Međutim, Haxhiu je priznala ostavku kao obavezu, kada je nakon konstitutivne sednice izjavila da su ostavke predate Kurtiju 15. aprila, naglasivši da su na taj način “ispunili sve obaveze koje smo imali u vezi sa ostavkama, svako od nas”.
Uprkos izjavama o ostavkama, nakon konstitutivne sednice 15. aprila, Kurti i njegovi ministri vratili su se u kancelarije vlade, gde su održali sastanke, doneli odluke, pa čak i ponovo imenovali osobe na javne funkcije — što je postupak koji je u suprotnosti sa članom 31. Zakona o vladi, koji zabranjuje vladi u ostavci da pokreće takve postupke.
Nakon ostavki članova vlade koji su izabrani za poslanike, predviđeno je da rad vlade nastavi član vlade u ostavci koji nije poslanik — poput zamenika (premijera) i kroz javnu administraciju i druge pomoćne strukture. Ipak, uprkos ovom mehanizmu, Kurti i članovi njegovog kabineta tvrdili su da je njihovo prisustvo u vladi neophodno kako bi se izbegao rizik koji bi nastao usled vakuma u rukovodstvu.
Međutim, čitavo pitanje ostavki — odnosno načina, trenutka i potrebe za njima — ostaje nejasno i oko toga postoje različita tumačenja.
Jedno od njih je da su Kurti i članovi kabineta, koji su izabrani za poslanike, morali da podnesu ostavku dan pre potvrde rezultata od strane KQZ. Ovo tumačenje zastupa Demokratski institut Kosova (IDK). IDK je ovu situaciju nazvao “nepotrebnom političkom i institucionalnom krizom” i pozvao na formalne ostavke premijera i ministara/ki izabranih za poslanike/ce, kako bi “omogućili završetak konstitutivne sednice Skupštine”.
S druge strane, IKD je izjavio da su nejasnoće oko ostavki članova vlade nastale zbog neadekvatnog regulisanja Zakona o vladi, i da, radi funkcionisanja institucija, ustavne i zakonske odredbe treba tumačiti tako da članovi vlade moraju podneti ostavku u trenutku polaganja zakletve kao poslanici.
Prema IKD-u, pismo koje je Kurti predao ne predstavlja formalnu ostavku. Njegovo tumačenje da vlada ima status “u ostavci” odnosi se na instituciju, ali ne i na njega lično kao premijera. Po njima, sadržaj Kurtijevog pisma pokazuje njegovu nameru da nastavi da vodi vladu i kao poslanik, što je protivno relevantnom zakonu.
Prema tumačenju IKD-a, u trenutku polaganja zakletve kao poslanik, Kurti mora da podnese ostavku, a vladu u ostavci više ne može da vodi on, već funkcija prelazi na zamenika premijera, a ministarstva vode zamenici/e ministara/ki — osim u slučajevima kada ministar/ka nije izabran/a za poslanika/cu.
U međuvremenu, ova nejasna situacija shvaćena je i kao politički signal da Pokret Samoopredeljenje (LVV) još uvek nije obezbedio 61 glas potreban za formiranje nove vlade. Iako su predstavnici LVV-a insistirali da imaju glasove, neuspeh da se usvoji izveštaj o verifikaciji mandata prostom većinom od 61 poslanika — gde je samo 52 od 113 prisutnih poslanika/ca glasalo za — ukazivao je da parlamentarna većina nije bila konsolidovana.
Kako stoje brojevi?
Na poslednjim opštim izborima 9. februara, LVV je osvojio 42,3% glasova, čime je obezbedio 48 mesta u Skupštini Kosova. Za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 glas, što znači da LVV-u nedostaje još 13 glasova. Do sada, nije poznato da li je ta većina postignuta, a pokušaji izgradnje novih saveza naišli su na odbijanja.
LVV je isključio mogućnost koalicije sa Srpskom listom, koja ima devet mesta. U međuvremenu, tri stranke opozicionog bloka – PDK, LDK i AAK – odbile su saradnju sa LVV-om na formiranju vlade. Pokušaj izlaska iz ove blokade dogodio se 7. aprila, kada je Kurti poslao poziv za konsultativni sastanak predsedniku LDK, Lumiru Abdixhikuu. Međutim, Abdixhiku je odbio poziv, povezujući svoju odluku sa uvredljivom retorikom Kurtija tokom izborne kampanje. Te noći, kada su objavljeni prvi rezultati izlaznih anketa 9. februara, Kurti je opozicione stranke nazvao “hajvanima” u javnoj izjavi iz centra Prištine.
Jedan od mogućih scenarija je uključivanje glasova iz zajednica koje nisu srpske, koje broje 10 mesta. Ako LVV uspe da obezbedi podršku 10 poslanika/ca iz ovih zajednica, zajedno sa tri poslanika/ce Socijaldemokratske inicijative (Nisma) — koji su se izjasnili da su spremni podržati vladu pod vođstvom Kurtija — tada bi postizanje većine od 61 glasa postalo moguće. Međutim, do danas nije poznata nikakva finalizovana dogovorena koalicija sa svim zajednicama koje nisu srpske, što čini formiranje vlade nesigurnim.
Na izborima 2021. godine, Kurti je sa svojom vladom postigao komfornu većinu od 58 poslanika/ca LVV-a, Liste “Guxo” i Alternative, kojoj je dodano još 10 mandata iz zajednica koje nisu srpske, čime su imali 68 glasova — više nego dovoljnu većinu za donošenje odluka.
Čak i ako LVV postigne potrebnu većinu za formiranje vlade, to im neće pružiti dugoročno olakšanje.
U aprilu naredne godine očekuje se izbor novog/e predsednika/ce, što zahteva prisustvo najmanje 80 poslanika/ca da bi bio validan. Iskustvo iz prošlosti, od proglašenja nezavisnosti, pokazalo je da ovaj trenutak često postaje izvor dubokih političkih kriza. U nedostatku šireg dogovora među strankama, ovaj proces bi mogao ponovo predstavljati veliki izazov za institucionalnu stabilnost.
