Perspektive | Politika

Da li je vreme da se predsednik bira neposredno?

Piše - 24.01.2020

Pregovori ponovo uzrokuju podele i odga─Ĺanja.

Parlamentarni izbori od oktobra 2019. izazvali su zna─Źajnu buru na kosovskoj politi─Źkoj sceni. Ponajvi┼íe zato ┼íto je Pokret samoopredeljenje pokupio kajmak od svog neumornog politi─Źkog aktivizma i beskompromisne opozicije, pobediv┼íi na izborima za dlaku, a ispred drugoplasiranog LDK-a.

Svi, uklju─Źuju─çi politi─Źke protivnike ove partije, mogli su da se saglase da ─çe lider Samoopredeljenja, Aljbin (Albin) Kurti, da postane novi premijer.

Tada┼ínja situacija je obe─çavala da ─çe tranzicija vlasti da pro─Ĺe glatko. PDK se povukao odmah nakon ┼íto su objavljeni preliminarni rezultati, dok je delovalo da ─çe LDK neodlo┼żno da stupi u koaliciju sa Samoopredeljenjem, a nakon vi┼íemese─Źnih spekulacija i vi┼íenedeljne kampanje na konto tog obe─çanja. S druge strane, predsednik Ha┼íim Ta─Źi (Hashim Tha├ži) ÔÇö i dalje glavni predmet Kurtijeve politi─Źke opozicije ÔÇö odavao je pozitivne signale o predstoje─çim zakonodavnim procedurama, pozivaju─çi na skoro formiranje nove vlade.

Me─Ĺutim, ako je Kurti mislio da ─çe sve pro─çi bez problema, onda se gadno prevario. Tek su tada po─Źeli da se razaznaju obrisi nove drame.

Nakon objavljivanja inicijalnih rezultata, a zahvaljuju─çi hitrom prebrojavanju glasova za samo nekoliko sati po zatvaranju bira─Źkih mesta, prepreka u procesu se pojavila pri ulaganju ┼żalbi, podno┼íenju zahteva za ponovno brojanje i pokretanju postupaka na sudu, pa su tako kona─Źni rezultati potvr─Ĺeni tek 27. novembra.

Dok Kurti vodi bitku na dva fronta istovremeno, ─Źini se da je najte┼że ono boji┼íte na kom je suo─Źen sa predsednikom.

Da je neko pre samo nekoliko meseci rekao da ─çe do─çi trenutak kada ─çe Ta─Źi dati blagoslov Kurtiju za formiranje vlade, a da ─çe on to odbiti, ve─çina ljudi bi samo prevrnula o─Źima u neverici. Pokazalo se da su ova dvojica ljutiti protivnici ve─ç godinama jer nisu saglasni gotovo ni po jednom pitanju. Tako─Ĺe, vode se izuzetno razli─Źitim politi─Źkim idejama i nastojanjima.

Predsednik Ta─Źi je formalno Kurtiju slao pozivnicu za sastanak u vi┼íe navrata i to u poslednjih nekoliko dana krajem decembra. Me─Ĺutim, lider Samoopredeljenja ka┼że da bi se radije sastao sa predsednikom onda kada njemu, odnosno Kurtiju, bude odgovaralo. Kona─Źno su se sastali 6. januara, nakon ─Źega je Ta─Źi nastavio da vr┼íi pritisak na Kurtija da zvani─Źno prihvati mandat za formiranje vlade.

U me─Ĺuvremenu su se umanjili napori koje je u formiranje vlade ulo┼żilo Samoopredeljenje. Tako─Ĺe, dok je Kurti odbijao kontakt, ironi─Źno je to ┼íto je glavna prepreka formiranju vlade upravo predstoje─çe upra┼żnjeno mesto predsednika dr┼żave, a nakon ┼íto se 2021. Ta─Źijev mandat zavr┼íi.┬á

Dok Kurti vodi bitku na dva fronta istovremeno, ─Źini se da je najte┼że ono boji┼íte na kom je suo─Źen sa predsednikom.

Istorijat zavrzlama

Ako vratimo traku na period od progla┼íenja nezavisnosti Kosova 2008, vide─çemo da je mesto predsednika ─Źesto bilo problemati─Źno za novoro─Ĺenu kosovsku demokratiju i relativno novu parlamentarnu tradiciju.

Postavljenje svih ─Źetvoro predsednika od 2008. nosilo je sa sobom kontroverze. Dva predsednika su morala da podnesu ostavku na osnovu odluka Ustavnog suda, jedan je izabran nakon politi─Źkog dogovora u koji su bili upleteni ameri─Źki ambasador i jedna koverta, dok je sada┼ínji predsednik izabran u tre─çem i poslednjem krugu skup┼ítinskoga glasanja, a uprkos silovitim protestima na ulicama.

Stru─Źnjaci u oblasti ustavnih i pravnih tema ve─ç godinama ponavljaju da je re┼íenje za ove redovne krize oduvek bila izborna reforma koja je, tako─Ĺe, neophodna, a u skladu sa kojom bi predsednika neposredno birao narod, a ne poslanici u skup┼ítini.

Ismet Krieziu (Kryeziu), izvr┼íni direktor Kosovskog demokratskog instituta (KDI), obja┼ínjava da su se vladaju─çe stranke na Kosovu 2011. ÔÇö PDK i AKR ÔÇö plus LDK, kao glavne opozicione partije u to vreme, saglasile da naprave nacrt zakona i da sprovedu su┼ítinske izborne reforme koje bi promenile na─Źin na koji se predsednik bira.

Sporazum je postignut prilikom pregovora o prevazila┼żenju politi─Źke krize, a nakon odluke Ustavnog suda da je u postupku bilo nepravilnosti zbog kojih je mesto predsednika ipak oti┼ílo u ruke Bed┼żeta Pacolija (Behgjet Pacolli). Nekoliko nedelja nakon preuzimanja ove du┼żnosti, on je bio razre┼íen.

Jedna od nekoliko ta─Źaka sporazuma potpisanog izme─Ĺu tada┼ínjeg lidera PDK-a Ta─Źija, lidera AKR-a Pacolija i lidera LDK-a Ise Mustafe ÔÇö pod posredstvom tada┼ínjeg ameri─Źkog ambasadora Kristofera Dela (Christopher Dell) ÔÇö jeste da se pregovara─Źke strane saglase sa preduzimanjem izbornih reformi kojima ─çe se ubudu─çe izbe─çi sli─Źne politi─Źke blokade, a tako ┼íto bi politi─Źke partije izgubile mo─ç izbora predsednika.

Kako je vreme prolazilo, politi─Źki akteri su suptilno ideju o izbornoj reformi gurali pod tepih.

Isti dogovor je na mesto predsednika doveo Atifetu Jahjaga, iako je to isprva bilo za ograni─Źeni vremenski period. Ipak, kako dogovor nije sproveden i s obzirom na to da se obe─çana izborna reforma nije realizovala, ona je na tom polo┼żaju ostala do kraja mandata, 2016. godine.

Kako je vreme prolazilo, politi─Źki akteri su suptilno ideju o izbornoj reformi gurali pod tepih. Proces pisanja novog zakona napu┼íten je u ranim fazama, dok je glavni razgovor o reformi prepu┼íten nevladinim organizacijama koje se bave dobrom upravom.

U izve┼ítaju koji je KDI objavio 2018, stranke su ispoljile znatne razlike u svojim odgovorima na razna pitanja na temu potencijalnih izbornih reformi, uklju─Źuju─çi na─Źin na koji se bira predsednik.

AAK i AKR su izjavili da bi predsednika trebalo neposredno da biraju bira─Źi, dok su Samoopredeljenje i Nisma potvrdili svoj stav da bi predsednika trebalo da biraju partije koje formiraju vladu, a tako ┼íto bi u skup┼ítini glasale za kandidata koga favorizuju. Ovo poslednje je u skladu sa aktuelnim sistemom.

Predstavnici LDK-a nisu odgovorili na pitanja iz izve┼ítaja, pa je tako nejasno koji je njihov stav u tom smislu. To je slu─Źaj i sa PDK-om, jer oni nisu bili odre─Ĺeni pri davanju odgovora na ovo pitanje iz izve┼ítaja.

K2.0 je stupilo u kontakt sa obema glavnim politi─Źkim strankama kako bi dobilo odgovor na pitanje o njihovoj zvani─Źnoj politici prema reformisanju na─Źina na koji se predsednik bira. To je tema koja nije spomenuta ni u jednoj njihovoj platformi koju su kandidovali na pro┼ílim izborima. Me─Ĺutim, do trenutka objavljivanja ovog ─Źlanka, oni nisu odgovorili na na┼í upit.

Krieziu ka┼że da se stavovi politi─Źkih stranaka po ovom pitanju razlikuju u zavisnosti od toga kakve su aktuelne politi─Źke okolnosti.┬á

Prema tome, sprovo─Ĺenje bilo kakve reforme u ovom pravcu predstavlja komplikovan proces, jer neke partije smatraju da bi njihove ┼íanse da njihov kandidat bude izabran za predsednika bile manje ukoliko bi se predsednik birao neposrednim glasanjem, dok druge podr┼żavaju reformu veruju─çi da ─çe im to ubudu─çe pove─çati ┼íanse da imaju svog kandidata za predsednika.

Isto ovo va┼żi za trenutnog predsednika Ta─Źija. On je u vi┼íe navrata tvrdio da ne namerava da se vrati u partijski ┼żivot u kom je ranije u─Źestvovao, a pre nego ┼íto opet postane ┼íef dr┼żave, ali da bi se ponovo kandidovao za mesto predsednika ukoliko bi se uvele reforme i ako bi se za njega glasalo neposredno.

Razdorno ÔÇśjedinstvo narodaÔÇÖ┬á

Pokazalo se da je pozicija predsednika oduvek bila adut u pregovaranju onda kada partije poku┼íavaju da formiraju koalicionu vladu. Tako je ovaj dr┼żavni polo┼żaj uvek prerastao u najispolitizovaniji doga─Ĺaj. Povremeno je zbog toga nastajala napetost u odnosu na ustav, gde se navodi da predsednik mora da predstavlja ÔÇťjedinstvo narodaÔÇŁ.

Pacoli je Ta─Źiju omogu─çio da formira koalicionu vladu 2011. uz uslov da ovaj dobije mesto predsednika. Ta─Źi se sam sada nalazi na najvi┼íoj dr┼żavnoj poziciji zahvaljuju─çi sporazumu potpisanom 2014. sa Mustafom iz LDK-a. Ovaj potonji sporazum prouzrokovao je rasprostranjene frustracije u narodu, ali i kod simpatizera LDK-a.

─îini se da aktuelni zastoj u pregovorima za formiranje nove koalicije izme─Ĺu Samoopredeljenja i LDK-a daje dodatne argumente onima koji smatraju da su reforme neophodne.

Visoki ulozi

Pregovori o koaliciji izme─Ĺu Samoopredeljenja i LDK-a ne zavise samo od pozicije kosovskog predsednika. U proteklih nekoliko sedmica, situacija se dodatno zakomplikovala nakon ┼íto ove dve stranke nisu mogle da se dogovore o zajedni─Źkom kandidatu koji ─çe biti nominovan za predsedavaju─çeg skup┼ítine na sednici na kojoj ─çe se 26. decembra konstituisati novi saziv.

Isa Mustafa je dan ranije, na konferenciji za novinare, predstavio LDK-ov predlog upu─çen Samoopredeljenju. On je rekao da je, ukoliko ga potencijalni partner odbije, LDK spreman da odustane od eventualne koalicije i da ─çe glasati za manjinsku vladu sa Samoopredeljenjem na ─Źelu. Ipak, proceniv┼íi da je Mustafina spremnost da glasa za kabinet Samoopredeljenja ─Źist blef, Aljbin Kurti je odlu─Źio da se pona┼ía u skladu sa svojom procenom.

Za vreme sednice, lider Samoopredeljenja je od┼íetao do skup┼ítinskog podijuma, a svi su pretpostavljali da ─çe zahtevati odga─Ĺanje sednice kako bi dobio vi┼íe vremena. Umesto toga, on je nominovao svog partijskog kolegu Glauka Konjufcu za predsedavaju─çeg skup┼ítine. Konjufca je izabran na taj polo┼żaj uz pomo─ç poslanika iz LDK-a koji su, tako─Ĺe, glasali za njega.

Kako je konstitutivna sednica skup┼ítine okon─Źana, njome je automatski pokrenut ┼íezdesetodnevni period za formiranje vlade. Ukoliko se vlada u tom vremenskom okviru ne bude formirala, novi izbori ─çe morati da budu raspisani, ┼íto dodatno ote┼żava pregovore o koaliciji. ─îinilo se da su poslanici LDK-a nevoljno aplaudirali novoizabranom predsedavaju─çem skup┼ítine, dok je ova partija kasnije proglasila izbor Konjufce ÔÇťjednostranomÔÇŁ odlukom Samoopredeljenja u vreme kada obe partije tra┼że zajedni─Źki sporazum.

Iako su u opticaju tri primarne dr┼żavne pozicije ÔÇö predsednik, predsedavaju─çi skup┼ítine i premijer ÔÇö samo dve partije trenutno pregovaraju o ovim pozicijama, dok ni jedna ni druga nije spremna da drugoj strani prepusti politi─Źku prednost koja bi se realizovala ukoliko bi jedna od ovih dveju partija dr┼żala dva mesta istovremeno.

LDK je inicijalno tvrdila da bi ona trebalo da dobije predsednika i predsedavaju─çeg skup┼ítine, a kako bi se osigurala ravnote┼ża vlasti. Me─Ĺutim, Samoopredeljenje nije bilo spremno za ovakav dogovor, zala┼żu─çi se za to da se za predsednika 2021. izabere osoba koja nije iz sveta politike ili koja je nezavisni kandidat.

Ipak, nakon što je Glauk Konjufca iz Samoopredeljenja izabran za predsedavajućeg skupštine 26. decembra, stav LDK-a se zatim promenio.

Iako su njeni poslanici glasali za Konjufcu na ovoj sednici, oni sada zahtevaju da on podnese ostavku kako bi na njegovo mesto bio izabran kandidat LDK-a. Po tom scenariju, nakon ┼íto slede─çe godine kandidat LDK-a bude izabran za predsednika dr┼żave, uloga predsedavaju─çeg skup┼ítine zatim bi bila prepu┼ítena Samoopredeljenju.

Podrška reformama

Kako su godine prolazile, ─Źini se da je na Kosovu izgra─Ĺen konsenzus o tome da postoji potreba za time da se reformi┼íe na─Źin izbora predsednika. Izve┼ítaj KDI iz 2018. pokazuje da ogromna ve─çina ispitanika, njih 88%, smatra da bi predsednik trebalo da se bira neposredno.

Jednostavna i nedavno sprovedena anketa Kosova 2.0 na Instagramu pokazala je da 87% ispitanika podr┼żava da bira─Źi neposredno biraju predsednika.

Stru─Źnjaci poru─Źuju da su neposredni izbor predsednika i sadr┼żajnija izborna reforma ÔÇö neophodni, jer trenutni sistem ne omogu─çuje stabilno funkcionisanje vlade i institucija. Kada se izbor predsednika ve┼że za koalicioni sporazum, onda se tako stvaraju dodatne mogu─çnosti za nastajanje problema, kao ┼íto je bio slu─Źaj sa ostavkom Fatmira Sejdiua 2010, zbog ─Źega su raspisani parlamentarni izbori; nijedna kosovska vlada nije do┼żivela kraj svog ─Źetvorogodi┼ínjeg mandata jo┼í od progla┼íenja nezavisnosti Kosova 2008.

Neposredno izabrani predsednici imaju i prednost u tome ┼íto oli─Źavaju ravnote┼żu izme─Ĺu partija, ┼íto je slu─Źaj i u Hrvatskoj nakon nedavno odr┼żanih predsedni─Źkih izbora.

Pobeda biv┼íeg socijaldemokratskog premijera Zorana Milanovi─ça nad Kolindom Grabar-Kitarovi─ç uzdrmala je vladu pred predstoje─çe parlamentarne izbore koji ─çe se odr┼żati krajem godine. Pre nego ┼íto je postala predsednica, Grabar-Kitarovi─ç je bila ─Źlanica Hrvatske demokratske zajednice, ─Źiji je aktuelni lider ujedno i hrvatski premijer, Andrej Plenkovi─ç.

Me─Ĺutim, ovakve situacije imaju i svoje negativne strane. Umesto da budu sredstvo zauzdavanja razuzdane vlade, izabrani predsednici mogu da izazovu i nestabilnost vlade ukoliko predsednik odlu─Źi da iskoristi svoju mo─ç na na─Źin da se kreira institucionalna blokada.

Iako se pozicija predsednika uglavnom smatra ceremonijalnom, kosovski predsednik ima niz va┼żnih ovla┼í─çenja koja mu dodeljuje ustav. Ona podrazumevaju da on predvodi spoljnu politiku, da je vrhovni komandant vojne snage u dr┼żavi, da ima zna─Źajna ovla┼í─çenja pri izboru raznih visokopozicioniranih slu┼żbenika u pravosu─Ĺu, u bezbednosnim i diplomatskim strukturama, a ima i pravo da predlo┼żi ustavne izmene.

Me─Ĺutim, makar zasad, izbor kosovskog predsednika i dalje nije u rukama gra─Ĺana, pa je tako predmet dogovora koji se prave iza zatvorenih vrata.┬á

U predstoje─çim danima Kurti treba da obezbedi ve─çinu u skup┼ítini da bi njegov predlog ─Źlanova kabineta stupio na snagu. Pored toga, pregovori o novoj koalicionoj vladi u┼íli su u presudnu fazu, ┼íto zna─Źi da on tek treba da donese bitne odluke.

Me─Ĺu najva┼żnijim odlukama je ta da li ─çe napraviti kompromis kada je re─Ź o mestu predsednika.K

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.