Liste kandidata koji se takmiče za mesta predsednika/ca opština na lokalnim izborima na Kosovu 2025. godine ni ovog puta nisu odrazile rodnu ravnotežu. Od ukupno 206 kandidata, samo 20 su žene — oko 9,8%.

Od partija koje učestvuju u trci za predsednika/ca opština na lokalnim izborima, Demokratska partija Kosova (PDK) i Alijansa za budućnost Kosova (AAK) prednjače po broju kandidatkinja — svaka ih ima po tri. Iza njih slede Socijaldemokratska partija (PSD) i Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) sa po dve kandidatkinje, dok Demokratski savez Kosova (LDK) i Pokret Samoopredeljenje (LVV) imaju samo po jednu ženu na listi.

U političkim subjektima koji predstavljaju nevećinske zajednice ukupno se kandiduje šest žena. Srpske partije kandidovale su pet žena za predsednice opština u pet opština sa srpskom većinom, dok se listi pridružila i jedna nezavisna kandidatkinja. Nova demokratska stranka, bošnjačka partija, kandidovala je jednu ženu za gradonačelnicu Prizrena.

Iako se u Skupštini Kosova beleži rast broja poslanica koje su izabrane neposredno na izborima, partijske liste za opštinske skupštine i dalje odražavaju zakonski minimum rodne zastupljenosti — kvotu od 30%, odnosno manje od 40% kandidata/kinja. Takođe, iako Zakon o rodnoj ravnopravnosti na Kosovu predviđa jednako učešće muškaraca i žena u svim političkim, ekonomskim i društvenim sferama, njegove odredbe se i dalje često zanemaruju.

Od 2000. do 2025. godine, u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom samo je jedna žena izabrana glasanjem na funkciju predsednice opštine — Mimoza Kusari-Lila, koja je bila na čelu opštine Đakovica od 2013. do 2017. godine.

Žene na Kosovu su istorijski ostajale na marginama politike zbog brojnih strukturnih prepreka, uključujući neplaćeni rad kod kuće, ograničen pristup ekonomskim resursima kao što su imovina, kapital, zaposlenje, prihodi, političke mreže i materijalna podrška. Ove nejednakosti žene automatski stavljaju u politički nepovoljniji položaj u odnosu na muške kandidate, koji u trku za lokalnu vlast ulaze sa znatno više privilegija i većim društvenim i ekonomskim kapitalom od žena. Upravo ove strukturne prepreke sa kojima se žene suočavaju pogađaju i malobrojne kandidatkinje na ovim lokalnim izborima, tokom poslednjih nedelja izborne kampanje i predstavljanja svojih prioriteta za lokalno upravljanje.

Kandidovanje žena u opštinama u kojima partije ne očekuju pobedu

Xhevahire Izmaku se kandidovala na lokalnim izborima kao deo partije NISMA, u nadi da će ponovo probuditi sećanje građana Vučitrna na svoj angažman u lokalnoj zajednici iz vremena kada je bila poslanica na centralnom nivou.

“Često su me optuživali da sam lokalistkinja kada sam se bavila pitanjima poput nestašice vode u Vučitrnu, nedostatka javnog prevoza ili sličnim stvarima dok sam bila poslanica u Skupštini Kosova”, kaže Izmaku.

Iza sebe ima bogato političko iskustvo. Svoj put započela je kao portparolka Opštine Vučitrn, zatim kao odbornica i kasnije zamenica predsednika opštine, u redovima Demokratske partije Kosova (PDK). Bila je i poslanica iste partije u Skupštini Kosova tri mandata — od 2010. do 2019. godine. Nakon što je 2021. napustila PDK, Izmaku se vratila u Skupštinu posle izbora održanih 9. februara 2025, osvojivši svoj četvrti mandat, ovog puta kao članica Socijaldemokratske inicijative (NISMA).

Svoj angažman za Vučitrn, čak i dok je bila poslanica, Izmaku smatra neophodnim, budući da pre njenog izbora 2010. godine ta opština nije imala nijednog narodnog poslanika/cu koji/a bi je predstavljao/la na centralnom nivou. To razdoblje opisuje kao najponosniji period svog života.

“Da sam ostala u PDK, kažu, glasali bismo za tebe. Ali ja vam kažem, u PDK su me smatrali preprekom”, ističe ona, misleći na svoje protivljenje planovima te stranke za izgradnju u Vučitrnu. Izmaku je 2021. godine podnela ostavku na sve funkcije u okviru PDK, a 2024. pristupila NISMA-i.

Kandidatura Izmaku u opštini u kojoj njena partija nema jaku izbornu bazu ukazuje na širi trend nominovanja žena u opštinama gde partije nemaju velike šanse za pobedu.

U Glogovcu (alb. Drenas), Egzona Tërdevci kandiduje se za predsednicu opštine ispred pokreta Samoopredeljenje (LVV). Pre nego što je postala kandidatkinja, Egzona je vodila Sekretarijat LVV-a za političku emancipaciju i obavljala funkciju predsednice opštinskog odbora LVV u Glogovcu. Godine 2021. izabrana je za odbornicu i predsednicu odborničke grupe LVV u lokalnoj skupštini.

Međutim, od kraja rata, Glogovac je jedna od opština kojom tradicionalno upravlja PDK. Centralna figura partije u toj opštini bio je Ramiz Lladrovci, koji je funkciju predsednika obavljao tri mandata. Na ovim lokalnim izborima PDK ga više nije kandidovala, pa je, nezadovoljan tom odlukom, Lladrovci odlučio da se ponovo kandiduje — ovog puta kao nezavisni kandidat.

Prema Tërdevci, njenu kandidaturu u ovoj opštini ne treba tumačiti kao posledicu nemogućnosti pobede, već kao promišljen i strateški izbor, zasnovan na njenom iskustvu unutar struktura LVV i poznavanju lokalnog konteksta Glogovca tokom četiri godine rada u opštinskoj skupštini.

Ove izbore ona dočekuje s većim optimizmom prema glasačima u Glogovcu u odnosu na LVV, navodeći da, za razliku od prethodnih izbora kada su je odbijali čim bi saznali da je deo LVV, ove godine je pozivaju u svoje domove kako bi se bolje upoznali sa programom koji ona predstavlja. “Kažu nam da nas verovatno neće podržati, jer je PDK duboko ukorenjena u mentalitetu Glogovčana, ali nas ipak slušaju”, ističe ona.

Podaci CIK-a o trendovima ranijih glasanja u kosovskim opštinama pokazuju da nijedna partija nije kandidovala žene za predsednice opština tamo gde ima čvrstu biračku bazu. Pored toga, žene obično dobijaju i manje finansijske podrške od svojih partija za vođenje izborne kampanje.

Prema izveštaju “Demokratija na delu” (DnV), 50% žena kandidata za poslanice na opštim izborima 2021. godine finansiralo je kampanju iz ličnih sredstava, dok je ostatak kombinovao lična sredstva i podršku partije. U istom izveštaju, 75% žena navelo je da nisu pokriveni troškovi goriva tokom kampanje, a samo 38% je imalo pristup logističkoj pomoći od svojih partijskih struktura.

Iako se izveštaj odnosio na centralne izbore, situacija je slična i kada je reč o finansiranju kampanja na lokalnom nivou.

U svim kosovskim gradovima javni prostor preplavljen je velikim bilbordima kandidata za predsednike opština iz redova najvećih stranaka, dok su plakati žena kandidatkinja znatno ređi. U Vučitrnu, na primer, Izmaku kaže da nema nijedan bilbord.

“Bilo je veoma teško, jer se kampanja uglavnom vodila uz pomoć volontera i prijatelja, pošto nismo imali dovoljno finansijskih sredstava — nismo parlamentarna partija”, kaže ona. Izmaku naglašava i da se nedostatak finansijske podrške jasno oseća: osim kancelarije koju NISMA obezbeđuje za koordinaciju terenskih poseta, nije imala nikakve druge aktivnosti koje bi bile finansijski podržane tokom kampanje.

To, međutim, nije slučaj sa muškim kandidatima. Prema rečima Izmaku, veliki biznisi u Vučitrnu uglavnom su se okrenuli većim partijama koje smatraju potencijalnim pobednicima — PDK i LDK, koje imaju dugogodišnje iskustvo upravljanja tom opštinom — i niko joj nije ponudio finansijsku podršku za kampanju.

“Kad me pitaju ko ti finansira kampanju, kažem: ‘moje plate’”, navodi ona. “Kažem im, hajde pogledajte Vučitrn — ko ima bilborde po gradu. Sama plaćam ljude u kancelariji koji mi pomažu u kampanji; koliko ko može — neko donese kafu, neko hranu — svi zajedno tamo jedemo.”

Ni u slučaju Egzone Tërdevci u Glogovcu, kandidatkinje LVV, situacija nije mnogo bolja. Iako je, prema podacima CIK-a za lokalne izbore 2021. godine, LVV imala najviše troškove na nivou zemlje, finansijska podrška nije bila ravnomerno raspoređena među kandidatima.

Prema rečima Tërdevci, koja je jedina žena kandidatkinja za predsednicu opštine iz redova LVV, dobila je podršku od svega 219 evra — dovoljno za jedan bilbord i jedan sponzorisani post nedeljno tokom cele kampanje. Taj iznos predstavlja tek simboličan deo ukupnog izbornog budžeta, posebno u poređenju s više od pola miliona evra koliko je LVV uložila u reklame, nastupe i konferencije tokom izbora 2021. godine — što jasno pokazuje nedostatak finansijske podrške ženama unutar partije.

Tërdevci kaže da joj se sponzoriše samo jedan post nedeljno, u zavisnosti od teme koju obrađuje, što je ograničava da deluje isključivo u okviru sredstava koja joj partija obezbeđuje.

“U poređenju s drugim kandidatima koji se takmiče u Glogovcu, kampanja apsolutno nije ravnopravna”, ističe Tërdevci. “Oni koji imaju bilborde na šestospratnicama u gradu — imaju i novac za kampanju.”

I Izmaku i Tërdevci kažu da su najveći deo troškova kampanje pokrile sopstvenim prihodima, oslanjajući se povremeno na pomoć prijatelja i porodice, koji su im tu i tamo pokrivali po neki trošak.

Nešto drugačiji, neuobičajen način finansiranja kampanje primenila je Besa Shahini, kandidatkinja za gradonačelnicu Prištine iz redova PSD-a. Osim ličnih prihoda, Shahini je kampanju finansirala uglavnom kroz male donacije građana, javno pozivajući birače da doprinesu njenoj platformi.

Nedostatak finansijske podrške odrazio se i na zastupljenost žena kandidatkinja u televizijskim prenosima kampanja. Iako Nezavisna komisija za medije (NKM) zahteva da se svi politički subjekti tretiraju jednako i da imaju ravnopravan medijski prostor tokom predizbornog perioda, u praksi je vidljivo da se prednost i prostor najčešće daju muškim kandidatima.

Prema monitoringu organizacije Demokratija na delu (DnV) za ove lokalne izbore, muški kandidati za predsednike opština zauzeli su oko 88% televizijskog prostora, dok su žene kandidatkinje imale svega 12%. Takođe, podaci DnV pokazuju da je u televizijskim debatama tokom ovog perioda učestvovalo 92% muškaraca i samo 8% žena političkih predstavnica.

Do sada NKM nije preduzela konkretne mere protiv televizijskih emitera da bi se ova nejednakost adresirala, ostavljajući problem u granicama formalnog zakonskog okvira, bez suočavanja s realnošću rodne neravnopravnosti u medijskom izveštavanju o kampanjama. Ove nejednakosti u lokalnim izbornim kampanjama dodatno se produbljuju jer se prioriteti i pravci kampanja često određuju od strane centralnih struktura političkih partija. Kao posledica toga, sve poteškoće s kojima se žene kandidatkinje suočavaju usko su povezane s nedostatkom dovoljne podrške upravo od partija koje same predstavljaju.

Lokalni izborni programi koji zanemaruju žene

Istraživanja Nacionalnog instituta za demokratiju (IKD) ukazuju na to da kampanje žena na Kosovu često zavise od prioriteta i ideoloških pravaca stranaka koje predstavljaju. Zbog snažnog uticaja centralnih stranačkih struktura, lokalne agende uglavnom ostaju određene od strane partijskog rukovodstva, što ograničava nezavisnost kandidatkinja u oblikovanju sopstvenih platformi.

Drugačiju, levo orijentisanu kampanju vodi Besa Shahini, kandidatkinja PSD za gradonačelnicu Prištine. Ona je bivša direktorka i osnivačica Kosovske inicijative za stabilnost (IKS), organizacije koja se bavi pitanjima upravljanja i socioekonomskog razvoja, kao i bivša ministarka obrazovanja u Albaniji u periodu od 2018. do 2020. godine. Na ovim lokalnim izborima odlučila je da se kandiduje za gradonačelnicu Prištine jer, kako sama kaže, njeno političko iskustvo joj ne dopušta da se, poput svakog drugog građanina, samo žali na nedostatke u gradu — već oseća da ima rešenja za probleme glavnog grada.

Shahini je vodila “od vrata do vrata” kampanju, u kojoj je sama odredila prioritete, uz podršku struktura PSD-a.

“Ušla sam u ovu trku bez jasne predstave o tome gde stojim — da li uopšte imam birače ili ljude koji me podržavaju”, kaže ona. “U početku sam kao glavne teme kampanje postavila urbani haos u Prištini i obrazovanje, ali kada sam počela da izlazim na teren, shvatila sam da je najveća briga ljudi u Prištini — visoka cena stanovanja. Zato smo, zajedno sa kandidatima za odbornike u Skupštini opštine Priština, upravo to postavili kao glavni prioritet kampanje.”

Dajući prednost socijalnoj sigurnosti, univerzalnoj minimalnoj plati, progresivnom oporezivanju i pravima radnika, PSD se pozicionira kao levičarska partija, koja sebe opisuje i kao “progresivnu levicu”. Iako nije parlamentarna stranka, PSD na ovim lokalnim izborima učestvuje u tri opštine: Prištini, Dečanu i Kamenici.

Kroz razgovore sa građanima, Shahini kaže da je primetila koliko je pristup desne ideologije duboko ukorenjen u političkoj sceni. “Ideja da, pošto živimo u tržišnoj ekonomiji, privatni sektor uvek radi bolje od javnog — i te kako je prisutna”, naglašava ona. “To uverenje se odražava u svakoj odluci opštine Priština i ukorenjeno je u očekivanjima građana od lokalne vlasti.”

Da bi se to uverenje promenilo, smatra ona, potrebni su duži i dublji razgovori sa građanima, što i sama pokušava da sprovede u okviru svoje kampanje.

Govoreći o podršci koju dobija od žena u Prištini, Shahini ističe da, iako su žene u glavnom gradu ekonomski nezavisnije nego u drugim opštinama — zahvaljujući većim mogućnostima koje Priština nudi — one ipak ređe glasaju. Prema njenim rečima, to se dešava zato što se kandidati za gradonačelnike Prištine istorijski gotovo nikada ne obraćaju direktno ženama.

“Čim žena postane majka, javni prostor u Prištini prestaje da bude njen. Ništa joj ne olakšava život”, kaže Shahini. Kada je prvi put saznala da žene u Prištini izlaze na glasanje u manjem broju, bila je razočarana, ali je kasnije razumela zašto je to tako.

“Oni pričaju o tramvaju, a ti se saplićeš čim izađeš iz kuće — kolica za bebu ti se polome već na prvom skretanju”, dodaje.

Ako se stvari posmatraju iz šire političke perspektive, istraživanja pokazuju da ideološka podela između levice i desnice na Kosovu ostaje nejasna, jer mnoge partije funkcionišu više na klijentelističkim i konzervativnim osnovama nego na stvarnim ideološkim razlikama. Većina partija nalazi se na desnom spektru, zbog stavova o slobodnom tržištu i očuvanju tradicionalnih vrednosti.

U takvom kontekstu, kandidatkinje se teško probijaju s temama koje se tiču socijalnih pitanja, poput rodne ravnopravnosti ili porodičnog blagostanja, jer se one ne uklapaju u glavne prioritete stranaka koje predstavljaju.

U slučaju Izmaku, iako se stranka s kojom nastupa deklariše kao socijaldemokratska, u praksi je često sledila politike bliže desnom centru i sklapala saveze sa strankama desnice, poput PDK. Ipak, Izmaku kaže da je u ovoj kampanji nastojala da stavi akcenat na pitanja socijalnog blagostanja — ističući potrebu za većim brojem javnih obdaništa i zapošljavanjem žena u Vučitrnu, posebno onih uzrasta od 39 do 50 godina, koje, prema njenim rečima, čine najmanje aktivnu grupu žena u ovom gradu.

Za Tërdevci, čija se stranka takođe identifikuje kao levičarska, prioritet ostaje rešavanje pitanja poput celodnevne nastave za učenike, dnevnih centara za starije osobe i otvaranja pet javnih obdaništa. U Glogovcu postoji samo jedno javno obdanište, koje po njenom mišljenju nije dovoljno da omogući ženama iz ove opštine da se uključe na tržište rada.

Zbog uticaja centralnih stranačkih struktura, programi koje kandidatkinje za predsednice opština predstavljaju na lokalnim izborima često odražavaju jaz između formalnog predstavljanja žena i njihovog stvarnog uticaja na sadržaj lokalnih politika.

Kao posledica toga, teme poput rodno zasnovanog nasilja, socijalnih usluga za žrtve, prioritetizovanja njihovog zapošljavanja i pristupa socijalnom stanovanju, kao i unapređenja lokalne infrastrukture radi jednakog pristupa imovini, uglavnom ostaju izvan fokusa lokalnih izbornih programa.

Ni na ovim izborima takva pitanja nisu zauzela značajno mesto u političkim programima kandidata/kinja, iako Zakon o lokalnoj samoupravi opštinama poverava direktne odgovornosti u oblasti socijalne zaštite — uključujući brigu o ženama, deci, osobama sa invaliditetom, manjinama i marginalizovanim zajednicama.

Uprkos strukturnim barijerama s kojima su se žene kandidatkinje za predsednice opština i odbornice suočile u ovogodišnjoj izbornoj trci, ostaje da se vidi da li će nakon 12. oktobra, kada budu objavljeni rezultati, biti zabeležen barem porast zastupljenosti žena u opštinskim skupštinama — kao što je ranije zabeležen porast njihovog učešća u Skupštini Kosova na centralnom nivou.

Naslovna: K2.0